Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Dame, domina. 2) eine Battung Schwamm, der Heilkräfte zugeschries ben merden, font кнегиња, fungi genus. fee

Госпава, f. Srauenname, nomen

minae.

Госпин, на, но, беr Trau, dominae. Госпино биље, n. Süßhol, glycirrhi za glabra Linn.

Господ (Бог), m. ber Serr, Dominus: „Помого га Господ Бог

,,

„Теко ти га Господ сачувао

„Бритке сабље Анђелијћа ВукаГоспода, f. (coll.) bie Derrn, domini. Господар, т. der Herr (@igenthümer),

dominus, Secrétns ja cam господар од тога; ти нијеси нада мном господар.

ор

У Србији до 1804 године само су Турке (и то бегове и спаије) звали господарима (као и сад по Босни и по Ерцеговини); а од онда су звали господаром Црнога Бо ђија, и остале поглаваре и бојводе, који су власт у рукама имали, као и сад шпо зову Милоша Обреновића, и остале киезове, који власт у рукома имају и заповиједају. У Сријему пак и у осталим Њемачким државама, зову и најмањега трговчића господаром. УСрбији су отприје знатније Србље, свињарске трговце,

као

газдама.

звали

Господарев, ва, во, vide господаров.

Господарење, n, дав Befeblen, Serr= schen, dominatio. Господариши, им, v. impf. befe len, befehlen, herrschen, dominari. Господаров, ва, во, без gerrn, do

mini.

Господарски, ка, ко, 1) деп госпо

Aapen gehörig, dominorum. 2) adv. wie ein господар, domini more, Господин, m. ber Serr, dominus. У Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а ў гоБору му кажу: „честити пашо!") владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „ оче игумне!), прошу и учитеља (и жене Ђекога ђешића у кући: свекра, или ђевера) зову господином; а у Сријему и у осталим Њемачким државама господин значи оно, што у Србији господар. Господинов, ва, mini.

во,

des Herrn, do

Господичић, m. ber junge Serr, domicellus (?), filius domini (herilis, filius.)

Господовање, п. бав себеn mie cines
господин, vita splendida.
Господовати, дујем, v. impf. Leben
wie ein Herr, splendidam vitam dego.
Господски, ка, ко, 1) ven Seren дебö-
rig, dominorum, 2) adv. mie cin гос-
подин, domini more.
Господство, f. vide госпоство.
Госпођа, f. 1) bie Frau, Dame, domi-
na. 2) Белика и мала госпођа, ber
kleine und der große Frauentag, fe-
stum assumptionis, et natale B. M. V.
Тоспођин, на, но, ber Krau, dominae.
Госпођин дан, m. vide госпођа 2.
Госпођица, f. dim. . госпођа.
Госпођица, f. cf. Златоје.

[ocr errors]

Госпожда, f. (ст.) помози госпождо
жива Богородице (кад се моле Бо-
гу)! vide госпођа.

Госпоја, f. vide госпођа.
Госпојин, на, но, vide госпођин.
Госпојина, f. велића, или мала, vide
госпођа 2.

(у Сријему у Бачк, и у Бан пасуљ), bie Safole, faseolus vulgaris Linn. Граб, m. bie іßифе, carpinus betulus Linn,

Грабанцијаш, m. cf. врзино коло.
Грабанцијашки, ка, ко, 1) Herenmei
fleri, veneficorum : узе оно његово
грабанцијашко јапунце 2) adv. herein=
meisterisch, ut veneficus, ut magus.
Грабеж, m, ber Наиб, rapina.
Tрaбuk, m, der Weißbuchenwald, carpi-
netum (? Linn.)

Грабити, им, v. impf. 1) greifen, raf=
fen, rapio. 2) rechen, pectine colligo

foenum.

[blocks in formation]

Грабље, f. pl. (аиф грабуље) ber Rèchen, pecten foenarius. Све су грабље, неМа вила, ев Пno lauter Egoi ten, nonnisi sibi favent.

Грабљење, п. 1) дав Хаffen, raptus. 2)ba

Rechen, collectio ope pectinis foenarii.
Грабов, weißbün, carpini betuli.
Грабовина, f. Beißbuhenholz, lignum
carpini betuli Linn.
Грабуље, f. pl. vide грабље.
Град, m. bie Keftung, arx.
Град, т. туча, дес Sagel, grando.
Градачац, чца m. град и варош у

Госпојица, f. dim. v. госпоја.
Госпоство, п. дa Serrenthum, do-
Госпоштина, f. minatus.
Госпр, т. (im Cherze. mit eineт Тебен
дебаптеп ап прднути) tatt господар.
Гост, m. ber Sait, hospes: отишао
у госте. Ако не буду гости бијес-
ни, не ће бити кућа тијесна.
Гостиница, f. fnaften, hospi-„Утече им од Градачца Дедо -
Zufluß von Gästen,

tes frequentes:

„Седам кућа једну козу музе,
,,Још се вале да се добро ране:
„Да им није млоге госпіинице
„Од сира би ћуприје зидали,

[ocr errors]

• На суруци воденице 6 мљеле. Гостионица, f. Vaš Bathaus, deverso

[blocks in formation]

Босни :

Градачки, ка, ко, son Градачац.
Градина, f. 1) ber Baun, sepes. 2) бес

Barten, hortus. 3) augm. yoп град.
Градиница, f. dim. . градина.
Градити, им, v. impf. 1) maфen, ver=
fertigen, condo, н. п. опанке, кућу
цркву, мост, гусле, гадље, седло
и п. д. 2) (у Сријему и у Бачкој) і.
4. јебати, futuo :градио му матер.
Градишисе, имсе, v. r. impf. 1) fih zu
etmaš maфen, e; fpielen: гради се
да је учен. 2) није лијепа, него
се гради, Пе mint .
Градић, m. dim, . град.
Градишка, f. (нова и стара) in бге
flavonischen Grenze.

Градиште, n. heigt ein Stäðthen an
der Donau, zwischen Nam und Golu-`
baz, mit Ruinen.

Градски, ка, ко, н. п. врата,
stuugs, arcis,

Грађа, f. (coll,) баз Зан. Material,

materia.

[merged small][merged small][ocr errors]

Грађанче, чета, n. ein junger Seffunge. bewohner, juvenis ex arce.

Трађење, да Mahen, confectio.

[blocks in formation]

Грашчица, f. dim. 9. грашка.

Трија, f. (у крајини Неготинској и у Грба, f. ber Söder, gibbus.

Црној ријеци) vide говор.
Грајање, n. vide говорење.
Грајати, јим, vide говорити,
Тракнути, нем, v. pf. повикати на
кога, [ов[фтерен, conclamo, Гракиу.
ше као на бијелу Брану.
Трактање, п. дав Kräsen, crocitatio.
Трактати, гракћем, v. impf. Eräch.

zen, crocito:

Не виј вуче, не гракћи гавране : ?, Не плаши ми по гори јунака

,,

Трана, f. ber Smeig, frons.

Гранат, m. der Granat (Stein), lapis granatus.

Транат, та, то, äftig, ramosus.
Граница, f. 1) eine Wrt Çime, quer-
cus genus. 2) Sränge, finis, limes, cf.
крајина.

Граничар, т. (у Сријему и у Банату)
Der Stinger, miles limitaneus.
Граничев, ва, во, н. п. жир, von der
граница Сіфе, certae quercus.
Граничевина, f. baš jols von der гра-
ница - side, liguum certae quercus.
Граничење, n. vide међење.
Граничити, им, v. impf. grängen, fi-
nitimus sum. cf. међити.
Гранути, не v. pf. berborftrahlen (von
der Sonne), effulgeo;

-

„Грани сунце да огријем руке „Ни свануло ни сунце грануло Транчица, f. dim. 9. грана. Грање, п. (coll.) bie Stweige, frondes. Граов, ва, во, н. п. лист, чорба, Safolen, faseolinus (?). Граовиште, п. Xđer, auf dem Safǝlen ge= baut gewefen, ager,olim faseolo consitus, Граораст, та, то, шарен као да је граом посут (н. п. кокош, очи), buntscheckig, varius. Грабровина, f. даš Safolentroß, stramen faseoli.

Трасуљ, m. in ber inefbote vom Bigeu. ner, ber auf bie Brage, об е граа одет пасуља effen wolle, antwortete: грасуља (. 1. бедев, гра ипд пасуљ). Трачаница, f. варош у Босни :

„И касабу равну Грачаницу Трачаница црква, f.

"Збор зборила господа ришћанска ,,Код бијеле цркве Грачанице Граша, 1. һур., гра: да ти да мајка граше (жене говоре ђеци). Грашак, шка, m. bie Érbfe, pisum. Грашара, f. (tomifh) bie Bohnenflinte d. i. der Hintere, telum fabis plenum i. e. podex crepitum edens. Грашина, f. augm.у. гра,

Гобав, ва, во, böderig, gibbosus,
Габина, f. vide леђа.

Tpreч, m. eine Art Flußfisch, pisciculi

genus,

Гргур, т. Gregor, Gregorius.
Гогутање, п. дав Sirren, gemitus.
Гргутати, гућем, v. impf girren,
Гогутнути, нем, v. pf. J. gemo.
Грдан, т. Таnnаmе, nomen viri.
Грдан (грдан), дна, но, äßlidh, foedus:
„Ако пије у меани вино,
„На грдне му ране излазило
Грдити, им, v. impf. äßli тафеп,

foedo.

[ocr errors]

Годишисе, имсе, v. r. impf. einanber
fhimpfen, conviciari invicem.
Грдоба, f. bie Säßlichteit, turpitudo.
Грђење, п. das Häßlich machen, das
Schimpfen, foedatio.

Гребање, п. baš Âralen, vulneratio
ope unguium.

Гребати, бем, vide грепсти. Гребатисе, бемсе, vide грепстисе, гребéн, m. 1) die Krämpel, carmen. 2) die Schultern des Pferdes humeri equini. 3) ber herborragende Zheil ei= nes steilen Felsen, promontorium, wie беі Пореч.

Гребенаља, f. bi rämplerin, carmina.

[blocks in formation]

Гребештак мач, m. (ст.)

„Сијевају мачи Гребештаци
Греда, f. ber Balfe, trans.
Гредељ, m. 1) ber идen (ber
Grendel), 2) планина у Ерцеговини.
Гредица, f. dim. 9. греда.
Гредурина, f. augm, . греда.
Гре], т. (Срем.) vide грије,
Грејање, п. (Рес. и Срем.) vide гријање.
Грејащи, јем, (Рес. и Срем.) vide гри-
јати.

Греота, f. (Рес. и Срем.) vide гри

[blocks in formation]

Трешишисе, имсе, (Рес и Срем.) ті• де гријешишисе.

Трешка, f. (Рес. и Срем.) vide гријешка.

Трешљика, f. baš Gröfchel (ber Dreyer), numuli genus.

Грешник, m, (Рес. и Срем.) vide грјешник.

Грешница, f. (Рес. и Срем.) vide грјешница.

Трива, f. bie Mäбне, juba.

Гриваст, та, то, н. п. пас, weiß um den Hals, collo albus.

Гривна. f. 1) гвоздена карика, што држи косу за косиште, der Gen= fenring. 3) наруквица (сребрна, златна или од пиринча), баз Ист band, armilla.

Гривњаш, т. т.ј. голуб, біе größeve

Art der Holztauben, palumbes.
Tpuвo, m. ein Hund mit einem weißen
Aranje am Sale, canis collo albo.
Tpima, f. Das Bauchgrimmen, tormina.
Гриз, т. дав haloverbaute Butter im
Magen, z. B. des Ochsen, pabulum
indigestum.

Гризење, п. даš Beißen, Sffen, morsus.
Гризина, f. augm. 4. гриз.
Гријак, т. Тann name, nomen viri.
Гријање, п. (Ерц.) дав äстеn, cale-

factio.

[ocr errors]

Гријати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) men, calefacio. 2) сунце грије, (феint,

lucet sol.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

Грлаш, ша, то, бес феербаїв, cla

mosus..

Голашце (грлашце), n. vide гръце. Грлиши, им, v. impf. umarimen, amplexor.

Грлитисе, имсe, v. r. impf. fih umat. men, invicem, se amplecti. Грайћ, f. н. п. у пушке, или у олбе, 1) der Hals der Flasche, collum la genae. 2) das Ende des Flintenlaufs ✯ extremum canalis ignivomi.

Грлица, f. bie Zurteltaube, turtur. Грличић, т. дав Sunge, ber Zurteltauber pullus turturis.

Грличица, f. dim. 9. грлица.
Голичји, чја, чје, ber Zurteltauben,

turturum.

Грло, п. 1) діє Burgel, guttur. 2) діс Stimme, vox, guttur: има лијепо грло. 3) дав Stud, caput: има десет грла говеда на рани. 4) діе хор re vom Strumpf, fistula, canalis ti-bialis.

Грља, f. һур. . грлица.
грêе, n. das umarmen, amplexatio
Tpm, m. eine Art Eiche, quercus genus.
Грмик, m. ber Sihenwalò, quercetum.
Грмина, f. augm. v. грм,

Грмиши, ми, (Срем.) vide грмљети.
Грмић, m. dim. 90 грм.
Грмљава, f.

[ocr errors]

bas Donnern, tonitru, Грмљети, ми, v. impf. (Epy.) donnern,

tono.

Гомов, ва, во, ber Sime, ihen», quercinus.

Гомовина, f. дав Сіфenkol, lignum quercinum.

Грнало, п. даска насађена на дрво, као грабље, ше се жито грће на губну (у Бачкој), eine Wrt Кефеп, rastri genus.

Грнац, нца, m. (доље преко МоГрне, нета, n. dim. раве) der Zopf, olla. vide лонац.

Грнуши, нем, v. pf. zufammen{arren, corrado.

Грнчара, f. (доња и горња) Два села у Јадру. Вище тије села на једном брду (које се зове Гњила - Сред сам га код Гњиле —) копа се лончарска земља, а лонци се сад граде у другом селу (у Коренити) више Грнчаре. У пој околини сад не зна нико што је грнац, него сби говоре лонац.

Tpoб, m. das Grab, sepulcrum.
Гробак, пка, m. dim. . гроб.
Гробље, п. дег Bottesafer, coemeterium.
Гробница, f. рака, bie Brabhöble, se-
pulcrum.

Трожђе, д. (coll.) bie Zrauben, uyae.

Опремио га у суво грожђе (hat ión Грочански, ка, ко, son Гроцка. zu Grund gerichtet). Грожење, п. дав грзан, зна, нO, (cm.) 1) traubenreich,

Грош, m. ber Piafter (von 40 Mara), monetae Turcicae genus.

uvifer :

1

идеи, horror.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Грозда, f. һур. . Гроздана.

Трозд, т. біе Traube, uva,

Tpoшnk, m. der (deutsche) Groschen, grossus (monetae germanicae genus). Гртање, п. даš ufammen($arren, сот

rasio.

Гошати, грћем, v. impf. uammen scharren, corrado.

Груб, ба, бо, grob, crassus.

Грубан, т. Мапи пате, nomen viri.

Гроздана, f. Grauenname, nomen fe- Грубац, пца, т. Mannšname, nomen

[blocks in formation]

Трозитисе, имсе, v. r. impf.

aubern,

horreb. Грозница, f. baš Sieber, febris. Грозничав, ва, во, fieberhaft, febriculosus. 2) Sieber verurfachenb, febrifer, 3. 3. вода.

Троишање, п. дав Raffeln ausgefütte=
ter Müffe, strepitus nucum projectarum,
Гроитати, ићем, v. impf. н. п. грои-
ћу ораси, саffeln, concrepito.
Троктање, n. vide грашање.
Троктати, грокћем, vide грактати.
Гром, m. ber Donner, tonitru.
Тромила, f. vide гомила.
Тромилање, п. vide гомилање.
Громилати, ам, vide гомилапи.
Тромилашисе, ласе, vide гомилатисе.
Громовий (громовни), на, но, н. п.
стријела, дег Donnerteil, fulmen.
Громовник Илија, m. ber Donnererlias,
Elias tonans (cui tonitrua obtigere in
coelis):

„Њу ми пиша Громовник Илија. Граница, f. (von грло) діе Braune (ben Schweinen), angina.

Гроничав, ва, во, Fehlfüchtig, angina

laborans.

[blocks in formation]

viri.

Грубач, т. Mannsname, nomen viri. Tp бema, m. Mannsname, nomen viri. Грубеша, т. Тапивате, nomen viri. Грубијан, т. (у Сријему, у Бачк. и у Bан.) der Grobian, homo moribus rusticis.

Грубијанство, n. bie Srobheit, rusticitas.

[ocr errors]

Грубиша, т. Тапивname, nomen viri. Грубоћа, f. bie Brobheit, crassitudo. Грување, п. 1) дав Ârahen, 3. 23. ber

Kanone, sonus tormenti, 2) das Schlagen mit Krachen, verberatio. Грувати, ам, v. impf. 1) Pradhen wie die Kanone, tono. 2) schlagen mit Kras chen, percutio cum sonitu.

Груда, f. ber lumpen, gleba: груда сира, снијега.

Грудање, п. дав Berfen mit Shnees
ballen, lusus pilis niveis.
Грудатисе, амсе, v. r. impf. fih mit
Schneeballen werfen, ludo pilis niveis.
Грудва, f. vide груда.

Груди, груди, f. pl. vide прси.
Грудица, f. dim. 9. груда.

Гружа, f. Begend in ber Шумадија.
Груја, м. (Рес. и Срем.) vide Грујо.
Грујица, т. Тапивнаme, nomen viri.
Грујо, т. (Ерц.) һур. 5. Грујица.
Грумен, т. н. п. соли, земље, der
Klumpe, gleba.

Груменчић, m. dim. у. грумен. Грумење, п. (coll.) Slumpen, glebae. Грумичак, чка, m. vide груменчић. Грунути, нем, v. impf. 1) ertrachen, concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio.

Грушање, п. дав Käfen ber Milm, coagulatio lactis.

Грушатисе, шасе, v. r. impf, m. j. млијеко, getinnen, cogi.

Грушевина, f. geronnene Milm, lac coagulatum.

Грцање, п. дав Baten (3. 3. in bођет Schnee), incessus ut per altas nives. Грцаши, ам, v. impf. maten (in boђem Schnee), incedo ut per altas nives. Грч, m. ber Krampf, spasmus: уважно ми грч ногу.

[ocr errors]
« PreviousContinue »