Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

murmuro.

cibi genus,

nauseam moveo.

2

Грчад; f. (coll.) junge Orieфet, graeca гуђење , п. Зав @eigen, cantus fidium. juventus.

Гуђепи, rудим, v. impf. (Ерц.) 1) Weia Грчадија, f. (coll.) bie Wrieфet, Bas gen, fidibus cano. 2) dumpf Tchallen, Griechenvole, Graeci.

resono Грче, ета, п. ба8 @elehlein, graeculus. гужва, f. 1) 3lete que fфалғen Reis Грчење, п. 1) бав Зијаттeпeunen, fern, vimen. 2) гужва орачица, cf.

contractio, 2) das Bergriechen, muta орачица. tio in graecum.

Гужвање, р. бав 3eriniden (бев &ltiГрчина , f. augm. 2. Грк.

des) complicatio. Грчива , f. Vie Sitterteit, amaritudo. Гужвап

апти, , ам, у. impf. Falten bringen Трчили, им, v. impf. 1) einsieben, con in ein Kleid, cs zerkniden plicas inferre

traho, corrugo. 2) gräcistren , fació vesti. graecum.

Гужвача, f. ш. ј. пипа, Bet Ctruдер: Грчиписе, имce, v. г. impf. 1) sufam. (eine Speise. yon gewickeltem Teig)

menschrumpfen, corrugor. 2) sich zum

Griechen machen, simulo graecum. Гужвица , f. dim. 2. гужва. Грчки , ка, но, ) grіефіf, graecus. Гўжење, п, бав Weieфen f. 8. See Rine 2) adv. griechisch, graece.

der, so daß der 5*** oben erscheint, Гршпишисе, имсе, т. г. impf. aneteln, reptatio, ut podex appareat.

rý3, m. der Hinterbacken, clunis: opeГръоце , n. dim. p. грло.

меfесе с гуза на гуз. губа , f. шуга, деr ausfas, Sie Хаите, Гуза, f. hyp. 9. гузица. cf, jеза, lepra.

гузаш, па , mo, mit grogen pіntеrbая губав, ва , во , аивfäsig, leprosus. den, clunibus magnis praeditus. Губавац, вца, m. ein Xaubiger, Див. Гузятисе, имсе, т. г. impf bie pintersåßiger , leprosus.

backen zeigen, monstrare clunes. Губаъ , т. дie ®tinsmäfre, equus por~ Гўзица, f. задњица, спиражњица, дуriginosus.

пе, шупак, прино, беr аftеr, podex.. Губање, п. 1) бав Дивјäbig mеrѕеn, le- Гузичепіина, f.

pra, cоntаgiаn leprae. 2) дав Яragen, Гузичива , f. frictio.

гузичица , f, dim, y. гузица. губалтисе, амсе, т. г. impf. 1) audfdfig Гўзні, на, но, н. п. пријево, кост,

werden, lepra corripi. 2) fich fragen, was fu den Hinterbaden gehört, clu(als wenn man ausfäßig wäre), uma

bium. се губаши, fricari.

гузоња, m. Broparft , ampli podicis. Губер, m. покривач од вуне, као fе. Гуја, f. Die Oblange, serpens. cf. змија,

бе, еіnе grофе Bettsete, stregulum. Гујињи, ња, ње , ефlangen,

Губере жене саме чу код куће. pentum. Týbumu, un, v. impf. i) verlieren, per- r'yjuk, m. eine kleine Schlange, parvus

do. 2) hinrichten lassen', interficio. serpens. Губитисе, имce, v. г. impf. fib ber=1 Гука, f, 1) бав Birren Ser Xauben, ge

lieren, 2) mager werden, macresco. mit'is columbae. 2) ein Auswuchs am Ty6ua, f. der Theil des Thiergesichtet, geibe, gibbus. 3) гука труда, зла.

an dem die Nase und der Mund befind ma, der Klumpen, massa. lich, os animalium, nempe bovis , equis týkame, n. 1) das Girren, gemitus. 2). ovis , caprae, canis.

Das Raunen, murmuratio. Тубљење, п. 1) бав 23erlieren, perdіtіо, Гукати, гучем, т. impf, a) girren, ge3) das Hinrichten, trucidatio.

mo. 2) raunen (einander in die Ohren),

in aurem dico, murmuro : нешто љуГубо, m. vіdе губавац.

ди гучу. Тувно, n. Sie TrefФtenne, area. тўдало , . per kiselbogen, plectrum (?).

Гуннуін, нем, v. pf. 1) girren, inge

mo. 2) ins Ohr raunen, murmuro in гуденье, п. (Рес.) vidе гуђење. Гудери, дим, (Pec.) vide гуфети. Гулидба, f. htte 28f%dlung (be8 Жи. г

удило, р. (у Сријему) vide гудало. Гүдиши, им; (Срем.) yidе гуфепи.

kuruz), excorticatio (?).

Гулии, им, v. impf. .) fфinsen, exI удњава, f, ) Беr Xon per (ferbifфen)

cortico. 2) ausschälen (den Kukuruz), roßhärenen Geige, sonus fidium, 2) ein

3) schälen (den Baum. 4) aufen, poto : dumpfer Schall z. B. entfernter Sands

шпа гулиш толику водурину? пеи : споји гудњава Попова, Гулитисе, имce, v. т. impf, plärren; Tyaypa, f. ein engeß und tiefes Ebal, шпа се гулиш ? (каже мали ђепте: Tallis angusta,

шу һа,4 млого плаче).

ser.

2

aurem.

voro.

тербеппин, m. Zingarus pomadicus.

I'ýsebe, n. das Schinden, Schälen, Lycae, f. pl. die (serbische) Geige, fides.

plärren, excorticatio, ploratus. густ (comp. гушки), па , пo, ott, Гунгула, f. See Xumult, бав ®etife, densus ; кад дође до густа, auf8 vociferatio.

äußerste, ubi res agitar. Гундорење, р, Вав ипдеutliфе Dabets Гуспина , f. Die OiФtheit, densitas, Toimmen, cantillatio.

soliditas.. Гундорили, им, v, impf. преrtänolit Густіш, m. ein biфies Ding, rеѕ (сіdahersummen, cantillo.

"bus) densa , solida. Iym, m. eine Urt Mantel, pallii genus. Гуma, f. vіdе гука 2. 3. Туња, f.. дуња ,, пуња, pie Suittе, гушав, ва, во; mit Дившафfen bevaf. malum cydonium.

tet, excrescentiis affectus. гчњац, њца, п. vіdе гую.

Гупање, п. бав боlutеn, deyoratio. түњина, f. augm, v. гую,

Гупанти, ам, у. impf. fФlingen, deГуњић, m. dim. . гуф. Туњсхії , ка, но, н. п. крпа , ein ©tüd Гуто, т. п. ј. који је гушав. rybt auf einen Mantet, pannaus, e Iymodeme, n. das Verbergen unter dem рарро гуф.

Kleide, absconsio. Гурав, ва , вo, getriimmt, incuryus.

Гумољиши, им, v. impf. савијати Гурање, р. Вавёtoffen, trusio.

што у гуку, или под скуп, аn feia г

урали, ам, v. impf. ftoffen, trudo. nem Leibe etwas verbergen, so daß das Гураписе, амсе, т. г. impf. ftoffen, durch eine ryka entsteht, in sinum trudo.

condo. Гурбеm*, lder nomadische Zigeuner,

Гуцанье, п. бав фіnunterfwlingen, dе. Гурбепаш,'m.

voratio, deglutitio,

Гуцаи, ам, у. impf. Finunterfwlingen, гурбетка, f. поmаtіfе. 3igeитerin, devoro : да се овђе гуцало, не би Zingara noniadica.

ce obke nyųano fagte die Zigeunerin, Турбепскӣ, кa, кo, 1) поmаtіft, wie als man ihr verwies, daß sie die Buts

die Zigeuner, vagus more Zingarorum. ter, die man ihr, um die gesprungener 2) adv. nach Art der herumwandernden Lippen zu heilen gegeben, hinunter ges

Zigeuner, more Zingarorum vagorum. fdlungen. гурбечад, f. (coll.) junge пoпaрifфе Зі. Гуцнутии, нем, v. pf. bіnunterfwlingen, geuner, juventus cingarica nomas.

devoro. гурбече, чета, р. ein junger Pomase, Гучево, п. cin @ebіrge in Jer наија во cingarus vagus juvenis.

Zvornik, am rechten Ufer der Drina. "kälte; contractio prae frigore.

Гучили, им,

vide

гумољити, Гурніп, m. глас прасећи, бав @ru» гуща, т. 1) деr fropf cer 3ögel, gutzen, grunnitus.

tur. 2) і. е. грло, bie Burgel, guttur, Гурилтање, р. Вав Brungen, grupnitus. 3) der Kropf der Menschen, struma. Туришани, ричем , т. іmрt, grunge, Гуша, m. (рес. и Срем.) vidе гушо. grunnio.

I'yiua, f. dië Kropfige, strumosa. Гуритисе, имce, v. г. impf. ft, sufат. Гушав, ва, вo, tropfig, strumаѕus.

menziehen (vor Kälte), contrahi. Гуцавац, вца, m. извор код ЛозниГурипинути, нем, т. pf. Grungen, grunnio. це (на лијевом бријегу ријеке ШпиТуркање, п. dim, p. гурање.

ре). гуркани, ам, dim. p. гурали. Гушење, п. Вав &eftiden, suffocatio. Гуркатисе, амce, dim. p. гуратисе. Гўшипи, им, т. impf, eritičen, suffoco. Турнути, нем, v. pf. antogen, ofendo, Гўшиписе, имce, v. r, impf. eritiфек, Гуро, m. (perähtlid) п. ј. који је гурав, suffocor. Гуса, f. hyp. р. гусқа (особипio кад Гушица, f. dim. 9. гуша.

вабе гуске: гуса, гуса, гуса!). гўшо, m, (Ерц.) per kropfige, struГусак, ска, m. Der Wanfer, anser mas. Гусеница, f. (Рес. и Срем.) vidе гу. Гуштер , m. Die Gibexe, lаcеrtа. сјеница.

Гушче, чепа, n. Das Gänstein, anserГусјеница, f. (Ерц.), sie Хаире, егиса. culus. Туска, К. :) bie BanB, anser femina. 2) Гушчелина , f. augm. . гуска.

eine große länglichte Semmel, panis rýmuuku, m. pl. junge Gänse, ansergenus.

culi. Гуслање, п. бав Beigen, cantus fidium. Гушчица, f. dim. . гуска. Ti'camx, am, v. impf. geigen, fidibus rýmujú, uja, nje, Ganses, anserinus.

[ocr errors]

mosus.

сао.

Д.
Да, ) bag , ut. D) ja, itѕ. 3) да ка-

nus.

} alfo , baber, ergo.

[ocr errors]

Дайлук*, m. Sав Оeitbum, Dominatus

(jus) dahiarum : „Он се нада добру дайлуку. Дані ре*, f. р. 1 Иtt Xamburin, Sa.

Aavipema, n. pl.) stagnette, tympani geко, а Herbing, omnino. 4) да ако, Дакле, ja, wenn ita si-, да ако не, wiela Даклем , Іeicht at nimt (man miinft, дар Дако, m. hyp. won Давид. nit -), да ако удари кища, wenn Дакање, п. Зав Сфnaufen, anhelatio. e8 vеgnet, да ако не удари киша , Дактапи, кћем, т. impf, fфnaufen, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Auss anhelo. tuf per Bermuiserung : да чудно ти Далак*, лка, т. бie 92ilverbärtung. та превари ! да лијепа и је јади splenis induratio. је убили!

Далеко (comp. даље), weit, lоngе. Дабар, бра, m. per Siber, castor. Далмација, f. Dalmatien , DalmaДаби жив, , Rannénаmе, поmеn viri. tia. Дібо, т. ? 1) ЭЛаппвикате, поmеn viri. Далмаптинац, нија, m. Dalmatiner,

2) ром: дабо, Der binkende Teufel, Dalmata. diabolus claudus.

Далматински, кa, кo , dalmatinisch, Дава*, f. yidе пужба,

dalmaticus. Давало, m. Ber gibt, dаtог. Кад које Даљіна, f. Die Beite, Sntfernung, lon-,

дијеле да што другоме, па опет gitudo,
узме наmраг, онда му ћеца говоре, Даљни, на, но, еntfeent, remotus.
или пјевају:

Дамјан, m. Damian, Damianu's. „Давало узимало,

Дамјанка, f. Xrayenname, pomen feс коконцима спавало,

minae. Кокоши га липале

Дамљан, m. уide Дамјан. Давање, п, рав шебеп, datio.

Дамљанка, f. vide Дамјанка. Давали, дајем , v, impf. geben,

do. Дан, m. Ber gад, dies. Давид, m. Daviv, David.

Данак, нка, m. dim. hyp. 9. дан. Давипін , им, v. impf. Wrgen, jugalo. Данак, нка, m. Die abgabe, tributom.. Давиписе, имce, v. г. impf. erfaufen, Данас (говоре и данаске), beute, hosuffocor.

die. Дављење, п. Зав 9Bürgen, jugulаtiо. Данашњії , ња, ње, bеntіg, hodiernus.. Давнашњії, ња, њe, pen Tange bеr, Дангуба, f. Ver 3eitheriuft, jactura vetus.

temporis. Давно, lаngе bеr, din.

Дангубан, бна, но, н. п. посао , mas. Давори! interj. 1) еј! н. п. давори piel Zeit verlieren macht, temporis jacстарости давори! давори пуста turam adferens. црна горице ! доста и сам по іmеби Дангубипи, имі, v. impf. Зеіt berlic. војевао. 2) почекај ! н. п. давори Бо

facio jacturam temporis. жо давори! увапићу ја мебе (ма- Дангубица, f. (dim: ?) vidе дангуба : пи говорн $ememy, кад шпо скри- „Тамбурице моја дангубице ви па утече).

Дангубљење, в. дав зеіthеrlіеrеn, jacAabopuje, f. pl. allerley Musie zusamn- tura temporis. meni, concentus.

Даник, уіdе даниппе. Давуција*, m. Der Stäger, accusator, Дании, им, v. pf. Ben Eag über Фо Дада, f. Хата ! mater.

bleiben, transigere diem. Дадија, f. дав Win müben, bie Даница , f. 1) деr morgentеrn, lucifer. Дадиља, f,

2) Frauenname, nomen feminac, parvulos.

Aanuiçka, f. die (Flinten:) Nöhre vona Дажда, f. (сп.) vidе киша:

Danziger Meister, tubus teli' dantis„Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нипи роса пија Даницкиња, f. Die Danziger - Pizole, Данја m. der Prätendent, Vertriebe: telum Dantisci factum : ne, Emigrant, exul (redux et ultor): „И за појас двије даницкиње

То гледају Турци Бијограци Aauwme, n. Ort, wo man den Tag „и из града сви седам даија

über bleibt, locus morae per diem; Дайјнскі, кa, кo, i) Tais, exulum. „Црнобарац арамбаша Станко Дайјски, кa, fio, г) wie stn Oai, На даништу бјеше крај Салаша , daji more,

Дануши, немі , v. pf, atbme, spiro,

ren,

[ocr errors]

canus.

х

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Данце , n. dim, p. дно :

„Да је срећа и од Бога даћа, „Не испијај свакој чајци данце

„Не би жене ни носиле гаћа, Aanyyx, m. Mannsname, nomen viri.

„Већ

кошуљу докле гаће вежу. Дањівање, п, бав жаfttag balten, mo-. Дафина, f. ") "per miise Selbaum", elaera per diem.

agrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, Дањивати, дањујем, т. impf. Xajttag nomen feminae. halten, morari per diem.

Дација, f vіdе данак, Дањом,

Даша, f. $rauen на те, поmеn feminae. Дању, ? } bey Tage, diu.

Дашпо ми пи дашпio, vidе што ми Дар , т. Die Gabe, donum.

таи је за шпо. Дар мар, диефеiranber, ѕuѕ dеque : Дашчан, на , но, рrеtern, assinus (?). почтенио (н. п, по кући, по земљи) Дашчара,f.eine Breterhiitte, casula asisua дар мар.

Дашчица, f. dim, 2, даска. Дара, f. Die Zara (берт Bigen), дав Два , двије (Ерц. , а Рес. и Срем, две),

Gewicht, des Gefäßes, pondus vasis ; два, 3те), duo. одбитни коме што на дару, fig. Двадесет (двадесіп, дваеспі), 3wan» durch die Finger sehen, nachsenen , do, zig, viginti. indulgeo.

Двадесетӣ, ма, по, беx 3panjig tе, Дарақ, pкa, m. hyp. 4. дар.

vigesimus. Даривање, р. дав сфеntеіn, datio, dо. Двадестi, vidе двадесет. natio.

Двадеспеpo, vidе двадеспоро. Дарівати, рујем, v, impf. .) Sarbtine Двадеспи", па , пo, vidе двадесети.

gen, offero. 2) kora, beschenken, dono. Bagecmopo, ein Zwanzig, viginti. Дариватисе, рујемосе, y, r, impf. ft Дваесіті, vidе двадесет.

beschenken, donare se invicem : Дваестеро, vidе дваесторо. „Оди брале да се пољубимо

Дваеспи", па , пo, vidе два десети. Стани сестро док се дарујемо

Дваеспoрo, vidе двадесторо. Дарнути, немі, v. pf, у кога, у шпо, Дванаесі, 8pilf, duodecim etwas berühren, tango.

Дванаестеро, vidе дванаесторо, Даровапи , рујем, т. pf. 1) номе што, Дванаеспий, па, по , Ber gülfte, daodarbringen, dono. 2) kora, beschens

decimus. ken, dono.

Дванаесторо, ein 3wolf (ein Duken)), Даска, f. Зав Beet, assis. Не ма чеп. duodecim. вршіе даске у глави.

Двери, f, pl. Врапта на олтару (у Дани, дам (говорисе и дадем), v. pf. цркви), pie 2ltartbure, porta adyti,

1) gебен, до: дај нај. 2) дај да му Двеста, (Рес, и Срем.) vidе двјеспia. не дамо , Іajfеt un8 fac

ABnzâk, m. ein zweyjähriger Widder, Дапінсе, амce, v. r. pf. 1) на што,

aries bimus. fich auf etwas verlegen, incumbo in XBecka, f.ein zweijährige Schaf, ovis bima. aliquid; дала се рана на зло, Ben. Двјеспа, (Ерц.) 5mеnjuncert, ducenti. дип кеђmen, verto. 2) не да ми се, Двогоче , епіа, р. н. п. ждријебе, или es gibt sich nicht, es geht nicht von stats mene, zwey Jahr alt (vom Füllen oder ten, geräth nicht, von succedit.

Kalb). Aaka, f. das Todtenmal, convivium fu- Abory6 , 6a, 60, zweifach, duplex, nebre.

Двојак, ка , кo, 31peyerley, duplex. Даће се обично дају пори (и по Двоје, зеу (paar), duo. у суботу вече и у неђељу ујутру): Двојење, и, дав $rennen in Зmey, seчетрдесница (послије 40 дана), paratio. полугодишњица игодишњи- Двојити, им, т. impf. trennen, enta ца. На даfу зову све сељаке ре. дом од куће до куће, и обично Двојица, f mey (Paar), duo. овако почињу: „Дођиле довече да Двојка, f. ein meheimerigeв Хар, doспоменемо мртве.“ Ту треба да

lium continens duas an:phoras. дође и поп да очати кољиво. На Двојните, f. р. бie Doppelpfeife Ter даћи напијају: „За истокој душе Perbischen Hirten, fistula duplex, брата (како му буде име; аколи је Двојином, й. 3, вице, 3wei rаt bö? женско, а оно сеcпpe) Бог да му

her, bis, душу прости А оспали сви у Двоколицце, f. pl. ein 3wеiräseriger 2Ba= глас повичу: „Бог да му душу про

gen , rheda birota.

Двбличан, чна, но, з wеіgüngig, duplex. : Aaka, f. im Scherze als Gegentheil von Bonnyebe, n. das Doppelreden, duHeqafia) gegeben, datum :

plicitas,

wenen, divido.

2

спи.

Дво

Ле

Дев

122

neum:

MITбили двори

Дволичипи, им, т., impf. Boppelgüngis pferd anzutreiben, yox excitantis ju. reyn , duplicem esse.

mentum ad progrediendum. 2) дела, Bop, m. 1) der Hof, der Sofpallast, mоblеаn, age. 3) де, или дер, ав aula, palatium : удвору, код двора. Aufmunterung, woblan, age, sodes : 30 2) Ferpauhof, aulа: на двору: у дво вниде га, нађиде по, подајде му ру као и на двору (кисне); шта чи

и т. д. ниш на двору те не идеш укућу ? „Смиљанићу, домaдeр се нађи, Дворани, m, pl. (cm.) die Hofleute, „Нека Турци с миром барјамују – anlici :

4) (Pec.) yide ke (mit allen Ableituu„Викну Стојан слуге и дворане

gen). Дворење, в. "Бав йиғmarten“ (Diemen) дебе, бепта п. ein cplinorkфев bölget. bei Hofe, ministerium.

nes Geschirr aus einem Stücke, mit Дворити, им, v. impf. служити ко Deckel, zum Honig u. dgl. vas lig

га, а особио стајати пред њим (над руча или пије) метнувши руке. „Из дебета пекмез поједоше на појас, aufmarren, ministro, ad- Дебела, f. ш. б. болесші, бie дafer pareo :

sucht, hydrops. Ево има девет годиница „Како дворим Цара у Стамболу

дебео (comp. дебљn), бела, ло, а) Abopuume, n. Ort, wo einst ein Hof

dick, crassus, 2) fett, pinguis. gewesen (die Ruinen), ruinae palatii. y 46610, n. der Stamm (des Baumes) Поцерини, у ІШабачкој наији, има

stirps. село Двориш ме и код њега близу Дебљање, п. Вав рі#werben, pinguеѕ. зидине, које се зову Милошева

centia (?). коњушница. Србљи онуда припо

дебљапи, ам, v. impf. Did merten, виједају да су пу

pinguesco. лоша Обилића. Они доводе и Дебліна, 1) бie Site crassitudo. 2) друге свједоцбе да је Милош из die Fette, pinguedo.

f, yidе камила. Поцерине, н. п. у Дворишту има Дева*, један стари гроб с великим каме. Дева, f. ) (сп. Рес. и Срем.) vidе деном чело главе; онуда Срби го

војка : воре да је по гроб Милошеве се „Ој дево девојко! спре, и приповиједају да је онђе

„Млого девовала плијевила шеницу, па је убио Ми 5) Frauenname, nomen feminae. лош с Тројанова града (mo je гo- Дéвање, т. (Рес. и Срем.) vidе дије. пово као с Герзелеза у Шоровшар, или с Банспола у намастир Коби- Девали, ам, (Рес. и Срем.) vidе днље) буздованом, зашто је мислио јевати, да је кошупа. у Поцёрини има деведесет, пейпig, nonaginta, једна ријека, која се зове Нечаја, Деведес перо , vidе деведесешоро. и близу ње поље, које се зове ІІy- Деведесепти, ша", по, беr ѕоftе, поспопоље. Сад они доказују да

nagesimus. је послије Косовске битке дошао Деведесеторо, anal son 90, гласоноша с Косова и нашао Ми ginta. лошеву мајку на тој ријеци код Девер, m. (Рес, и Срем.) vide Бевер. оваца , па ј0) рекао:

Девернівање, п. (Рес. и Срем.) vide „ДІшто не чајеш Милошева мајко ? ђеверивање. Одби овце у по пусто поље:

Девериваіпи, рујем, (Рес. и Срем.) vide „Милош пи је јуче погинуо

Беверивати. и од пада је остало Пуспопоље Деверика, f. eine 24rt Stuff, piscis и ријека Нечаја.

gcnus. Дворкиња, f. Die aufmärterin, mini- Деверов , ва , во, (Рес. и Срем.) vide stra:

Беверов. „А белој дворкињи

Деверскій, кa, кo, (Рес, н Срем.) viн, „Бурму позлаћену

dе bеверски. Дворскӣ, на, кофоf : , aulicus. Деверуша , f. (Рес, и Срем) vide феДвострук, кa, кo, imeifa, Boppets, веруна. duplex.

Девкрушин, на, но, (Рес. и Срем.) Двоумипи, им, y, impf. 3weifeln, 21ns vidе ћеверушин. stand haben, dubito.

Девепі, пецп, novem, Дво умљенье, п. дав 3weifeIn, dubitаtiо. Деветак , m. ein Xbier (fеrѕ, Оф8 ), Aė interj. 1) der Laut, um das Saum: pon neun Jahren, nopeunis,

: вање.

nona

[ocr errors]

- .

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »