Tрчaд; f. (coll.) junge Griechen, graeca Tрчадnja, f. (coll.) die Griechen, das Tpre, ema, n. das Griechlein, graeculas. Грчина, f. augm. v. Грк. грчишисе, имce, v. r. impf. 1) zusam nauseam moveo. Гръоце, n. dim. . грло. Tyбa, f. шyra, der Äussak, die Raude, lepra. Tубав, ва, во, ausfähig, leprosus. Пубаваш, вша, m. ein Raudiger, Aus. fäßiger, leprosus. Губал, m. Die Scinbmäßre, equus por-, riginosus. Тубање, п. 1) das Ausfäßig werden, le pra, contagium leprae. 2) das Kraßen, frictio. шта Губатисе, амсе, v. r. impf. 1) außfäßig Tyдao, n. der Fidelbogen, plectrum (?). Гудење, п. (Рес.) vide гуђење. Tybee, n. das Geigen, cantus fidium. Гуђеши, гудим, v. impf. (Ерц.) 1) eis gen, fidibus cano. 2) dumpf fchallen, resono, murmuro. Tŷжea, f. 1) Flechte aus schwanken Reis fern, vimen, 2) гужва орачица, cf. орачица. Tужвâше, n. das Zerknicken (des Kleis des) complicatio. гужваши, ам, v. impf. Falten bringen in ein Kleid, es zerknicken plicas inferre vesti. 3 Гужвача, f. ш.ј. пиша, bet Strubel Гужвица, f. dim. 9. гужва. reptatio, ut podex appareat. vanema, f.angm. v. ryšшïa. Гузичица, f. dim. 9. гузица. nium. гузоíа, m. Großarsch, ampli podicis. serpens. ње " Tyka, f. 1) das Girren der Tauben, gemits columbae. 2) ein Auswuchs am Leibe, gibbus. 3) гука труда, злаma, der Klumpen, massa. Tукаже, n. 1) das Girren, gemitus. 2) das Raunen, murmuratio. гукаmи, гучем, v. impf. 1) girren, ge mo. 2) raunen (einander in die Ohren), in aurem dico, murmuro: Hешмо луди гучу. Tуянушн, нем, v. рf. 1) girren, inge mo. 2) ins Ohr raunen, murmuro in гудеже, n. das Schinden, Schälen, Plärren, excorticatio, ploratus. Tунrýлa, f. der Tumult, das Getöse, vociferatio. Тундорêже, п, das undeutliche Dahers fummen, cantillatio. Тундориши, им, v. impf. unverständlich dahersummen, cantillo.. Ty, m. eine Art Mantel, pallii genus. Туња, f. дуња, шуња, діє Дuitte, malum cydonium. Гуњац, њца, n. vide гуњ., Туњина, f. augm. 6. гуњ, Гуњић, m. dim. 9. гу. Гуњски, ка, ко, н. п. крпа, ein Stüd гу auf einen Mantel, panneus, e panno гуњ. Typав, ва, во, gekrümmt, incurvus, Typame, n. das Stoffen, trusio. Tураmи, ам, v. impf. ftoffen, trudo. Typаmиce, aмce, v. r. impf. stoffen, trudo. Гурбет * der nomadische Zigeuner, Гурбеташ,'m. рбеmaн, m.Zingarus nomadicus. Typбеmка, f. nomadische Zigeunerin, Zingara nomadica. T Typбеmск, ка, xо, 1) nomadisch, wie die Zigeuner, vagus more Zingarorum. 2) adv. nach Art der herumwandernden Zigeuner, more Zingarorum vagorum. Typбeчâд, f. (coll.) junge nomadische Zi geuner, juventus cingarica nomas. Гурбече, чета, n. ein junger Romabe, cingarus vagus juvenis. Турење, п. das Zusammenziehen vor Kälte, contractio prae frigore. Турат, т. глас прасekи, das Grunzen, grunnitus. Typimaшe, n. das Grunzen, grunnitus. Туришами, ричем v. impf. grunzen, grunnio. гуришисе, имce, v. r. impf. fich zusam. menziehen (vor Kälte), contrahi. Турúшнуши, нем, v. рf. grunzen, grunnio.. Гуркање, n. dim. . гурање. Гуркати, ам, dim. 9. гурами. Гуркатисе, амсе, dim. . гуратисе. Tурнуши, нем, v. pf. anstoßen, offendo, Гуро, m. (verä$tli$) п. ј, који је гурав. Гуса, f. һур. v. гуска (особито кад вабе гуске: гуса, гуса, гуса!). Гусак, ска m. der Ganser, anser mas. Tyсенnna, f. (Pec. и Cpem.) vide ry. сјеница. Tycjeнипa, f. (Epy.) die Raupe, eruca. Tуcka, f. 1) die Gans, anser femina. 2) eine große länglichte Semmel, panis genus. Гуслање, п. баß Beigen, cantus fidium. Tслаmи, aм, v. impf. geigen, fidibus само. Fycae, f. pl. die (ferbische) Geige, fides. Густ (comp. гушка), та, то, dicht · densus; кад дође до густа, cufß äußerste, ubi res agitur. гуcmна, f. die Dichtheit, densitas, soliditas. Tycmu, m. ein dichtes Ding, res (cibus) densa, solida. Гута, f. vide гука 2. 3. Гушав, ва, во, mit Хивой fen bе af tet, excrescentiis affectus. Fymâne, n. das Schlucken, devoratio. Tуmашн, ам, v. impf. schlingen, de voro. Гуто, т. п. ј. који је гупав. Tymoдême, n. das Verbergen unter dem Kleide, absconsio. Гутољити, им, v. impf. савијати што у гуку, или под скуш, an fei= nem Leibe etwas verbergen, so daß da= durch eine ryka entsteht, in sinum condo. гучâье, n. das Hinunterschlingen, devoratio, deglutitio. Tупаши, ам, v. impf. hinunterschlingen, devoro: да се овђе гуцало, не би се овђе пуцало fagte bie iunerin, als man ihr verwies, daß sie die Buts ter, die man ihr, um die gesprungenen Lippen zu heilen gegeben, hinunter gefchlungen. Туднуши, нем, v. pf. hinunterschlingen, devoro. Гучево, n. ein Gebirge in ber наија von Zvornik, am rechten Ufer der Drina. Tyчêшe, n. vide гymоbeшe. Гучити, им, vide гутољити, Tyma, f. 1) der Kropf der Vögel, gut tur. 2) i. e. rpao, die Gurgel, guttur, 3) der Kropf der Menschen, struma. Týшa, m. (реc. и Срем.) vide ryшo." Tyua, f. die Kropfige, strumosa. Tyшав, ва, во, kгopfig, strumosus. Гушавац, вца, m. извор код Лознице (на лијевом бријегу ријеке Штиpe). Tуuene, n. das Ersticken, suffocatio. Гушица, f. dim. 9. гуша. Да. Д. à, 1) баß, ut, 2) ja, ita. 3) да како, derving, omnino. 4) да ако, ja, menn. ita si-, Aa ako нe, viel: Leicht anh nicht (man münft, ба nidt -), да ако удари кища, wenn 06 reqnet, да ако не удари киша, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Ausruf ber Bermunderung: да чудно ти га превари! да лијепа ли је јади је убили! Дабар, бра, т. der Biber, castor. Дабижив, m. Тапп пате, nomen viri. Дабо, т. 1) Mannвисте, nomen viri. 2) ром: дабо, ber hinteндe Zeufel, diabolus claudus. Дава*, f. vide тужба. Давало, m. ber gibt, dator. Кад које Дијеше да што другоме, па опет узме натраг, онда му ђеца говоре, или пјевају: "Давало узимало, С кокошима спавало, "Кокоши га лишале Давање, п. дав Beben, datio. Давати, дајем, v. impf. дебеn, do. Давид, m. Давід, David. Давиши, им, v. impf. würgen, jugulo. Давишисе, имсе, v. r. impf. erfaufen, suffocor. Дављење, п. дав 2Bürgen, jugulatio. Давнашњи, ња, ње, pon lange ber, vetus. Давно, lange ber, diu. Бо Давори! interj. 1) еј! н. п. давори старости давори! давори пуста црна горице ! доста ти сам по теби Бојевао. 2) почекај! н. п. давори жо давори! уватићу ја тебе (мати говори ђетету, кад што скриви па утече). Дангубан, бна, но, н. п. посао was. viel Zeit verlieren macht, temporis jac-. turam adferens. Дангубиши, им, v. impf. Zeit verlie= ren, facio jacturam temporis. Дангубица, f. (dim: ?) vide дангуба: „Тамбурице моја дангубице Дангубљење, n. baš Beitverlieren, jac Даворије, f. pl, allerlen Mufit zufam_tura temporis. men, concentus. Давуџија *, m. ber Aläger, accusator. Дада, f. Мата! mater. Дадија, f. 1 дав inòêmäbфen, діе Дадиља, f. 1 Sinðêfrau, ancilla curans. parvulos. Дажда, f. (ст.) vide киша: "Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, ниши роса тија Данја*, m. der Wrätendent, ertriebe= ne, Emigrant, exul (redux et ultor): „То гледају Турци Бијограци ,,И из града сви седам даија Дайјнски, ка, ко, 1) Dai, exulum. Дайјски, ка, ко, √ 2) wie ein Dai, daji more. Даник, m. vide даниште. Даниши, им, v. pf. ben Zag über mo bleiben, transigere diem. Даница, f. 1) ber Morgenffern, lucifer. 2) Frauenname, nomen feminae, Даницка, f. bіе (Flinten=) Köhre bom Danziger Meister, tubus teli dantis Данце, п. dim. 9. дно: „Не испијај свакој чаши данце Данчук, т. Тапивате, nomen viri. Дањивање, п. baš Rafttag halten, mora per diem. Дањивати, дањујем, v. impf. Kaftag Дар, m. bie Babe, donum. Дара, f. bie Zara (be,m Bägen), дав Gewicht, des Gefäßes, pondus vasis; одбити коме што на дару, fig. Durch die Finger sehen, nachseyen, do, indulgeo. Дарак, рка, m. һур. 4. дар. natio. henten, datio, do Даривати, рујем, v. impf. 1) barótin= деп, онего. 2) кога, befenten, dono. Дариватисе, рујемосе, v. r. impf. beschenken, donare se invicem: „Оди брате да се пољубимо Стани сестро док се дарујемо Дарнути, нем, v. pf, у кога, у што, etwas berühren, tange. Даровати, рујем, v. pf. 1) коме што, darbringen, dono. 2) Kora, beschenEen, dono. Даска, f. бов Bret, assis. Не ма четЕрте даске у глави. Дани, дам (говорисе и дадем), v. pf. 1) девен, до: дај нај, 2) дај да му не дамо, laifet uns - fac Датисе, амсе, v. r. pf. 1) на шло, fich auf etwas verlegen, incumbo in aliquid; дала се рана на зло, Вел. дип кетеп, verto. 2) не да ми се, es gibt sich nicht, es geht nicht von stat= ten, geräth nicht, non succedit. Дака, 1. дав Zobtenmal, convivium fu nebre. Даће се обично дају три (и то у суботу вече и у неђељу у јутру): четрдесница (послије 40 дана), полугодишњица и годишњица. На даћу зову све сељаке ре дом од куће до куће, и обично обако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“ Ту треба да дође и поп да очаши кољиво. На Даћи напијају: „За испокој душе брата (како му буде име; аколи је женско, а оно сестре) Бог да му душу прости (6 А остали сви у глас повичу: „Бог да му душу про сти." Дака, f. (im herse als Segentheil yon недаћа) дедебеn, datum: „Да је срећа и од Бога даћа, ,,Не би жене ни носиле гаћа, , Већ кошуљу докле гаће вежу. Дафина, f. 1) ber milbe Delbaum, elaeagrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, nomen feminae. Дација, f vide данак. Даша, f. Frauenname, nomen feminae. Дашто ми ти дашто, vide што ми ши је за што. Дашчан, на, но, bretern, assinus (?). Двадесет (двадест, дваест), зап zig, viginti. Двадесети, та, то, ber zwanzige, vigesimus. Двадест, vide двадесет. decimus. Двадесети. Дванаесторо, ein 3wölf (ein Dußent), duodecim. Двери, f. pl. Брата на олтару (у цркви), і Itarthüre, porta adyti, Двеста, (Рес. и Срем.) vide двјеста. Двизак, m. ein meniähriger, aries bimus. ДBucka,f.ein zweijähriges Schaf,ovis bima. Двогуб, ба, бо, zweifah, duplex. Двојити, им, v. impf. trennen, -ent= zweyen, divido. do Двојица, f. zwey (Paar), duo. Двојка, f. ein zmeneimeriges, lium continens duas amphoras. Двојнице, f. pl. bіе Doppelpfeife ber serbischen Hirten, fistula duplex, Двојином, 3. 3. вище, 3wei Mat 5ö= her, bis. a= Двоколице, f. pl. ein zweitäberiger gen, rheda birota, Двбличан, чна, но, ¿meizungig, duplex. Дволичење, п. дав Доррегеден, duplicitas, Дволичиши, им, v. impf. доррelängig aulici: pferd anzutreiben, vox excitantis ju Imentum ad progrediendum. 2) дела, mohlsan, age. 3) де, или дер, ala Aufmunterung, wohlan, age, sodes : 30вниде га, нађиде то, подајде му и т. д. , Смиљанићу, домадер се нађи, ,,Викну Стојан слуге и дворане - Дебе, бета n. ein colinòries bölzer pareo : ,, Ево има девет годиница 2. Како дворим Цара у Стамболу Двориште, п. Srt, mo einl ein of gewejen (bie Ruinen), ruinae palatii. У Поцерини, у Шабачкој наији, има село Двориште и код њега близу зидине, које се зову Милошева коњушница. Србљи онуда приповиједају да су ту били двори Милеша Обилића. Они доводе и друге свједоџбе да је Милош из Поцерине, н. п. у Дворишту има један стари гроб с великим каменом чело главе; онуда Србљи говоре да је по гроб Милошеве сестре, и приповиједају да је онђе плијевила шеницу, па је убио Милош с Тројанова града (то је готово као с Герзелеза у Шоровшар, или с Банстола у намастир Кобиље) буздованом, зашто је мислио да је кошута. - У Поцерини има једна ријека, која се зове. Нечаја, и близу ње поље, које се зове II устопоље. Сад они доказују да је послије Косовске битке дошао гласоноша с Косова и нашао Ми лошеву мајку на тој ријеци код „Што не чајеш Милошева мајко? И од тада је остало Пустопоље и ријека Нечаја. Дворкиња, f. bie lufwärterin, mini stra : ,,А белој дворкињи Двоумити, им, v. impf. zweifeln, 2n= neum: Дебела, f. ш. ј. болест, bie Bar Дебео (comp. дебљи), бела, ло, 1) stirps. Дебљање, п. дав Didmerben, pinguescentia (?). Дебљаши, ам, v. impf. Did werden, Дебљина, 1) біe Diđe crassitudo. 2) Дева * Дева, f. 1) (спт. Рес. и Срем.) vide девојка: „Ој дево девојко! e) Frauenname, nomen feminae. Девање, п. (Рес. и Срем.) vide дије. |