Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

f. п.

cibi genus.

nauseam moveo. .

Грчад; f. (coll.) junge Brieфen, graeca гуђење , п. бав @eigen, cantus idium. juventus.

гуђепи, rудим, v. impf. (Ерц.) 1) сі Грчадија, f. (coll.) bie Brieфent, бав gen, fidibus cano. 2) dumpf Tchallen, Griechenvole, Graeci. . :

resono , murmuro. Грче, ета, п. Вав Brieltein, graeculus. Гужва, f. 1) 81ete au8 fфwanten Rei. Грчење, п. 1) бав Зufammenrunset, "fern, vimen, 2) гужва орачица, cf. contractio, 2) das Bergriechen, muta- орачица. tio in graecum.

Гужвање, р. бав 3erenien (Фев &tei. Грчина, f. augm. 6. Грк.

det) complicatio. Грчина, f. дie Bitterteit, amaritudo. Гужвали, ам, у. impf. Falten bringen Трчили, им, v. impf. 1) еіngieben, con- in ein Kleid, cs zerkniden plicas inferre traho, corrugo. 2) gräcifiren, facio vesti. graecum.

Гужвача, ј. пита, беr еtrадер: Грчитисе, исе, v. e. impf. 1) sufат. (eine Speise von gewickeltem Teig), menfchrumpfen, corrugor. 2) fich zum

Griecen machen, simulo graecum. Гужвица, f. dim. p. гужва. Грчки , кано, і) grіефії), graecus. Тўжење, п. Зав Жrieфen 3. 3. See Rit= 2) adv. griechisch, graece.

deč, so daß der H*** oben erscheint, Гршлипписе, имсе, т. г. impf. anetein, reptatio, ut podex appareat.

rģ3, m. der Hinterbacken, clunis: ope, Гръоце , n. dim. 0. грло.

мећесе с гуза на гуз. губа , f. шуга, Веr аufak, Sie Хаите, Гуза, f. hyp. . гузица. cf, jеза, "lepra. .

ryzam, ma, mo, mit großen Hinterbası губав, ва, во , aufäsig, leprosus. đen, clunibus magnis praeditus. Тубавац, вца, m. ein Raupiger, Див. Гузитисе, имce, y. r. impf bie pintersåßiger , leprosus.

backen zeigen, monstrare clunes. Губаъ , т. дie ®tin mühre, equus por- гўзица, f. задњица, спражњица , ду» riginosus.

пе, шупак, прино, беr аftеr, podex.. Губање, р. 1) бав Дивјägig merten, le- Гузичепіина, f.

анgm. p. гузница. pra, contagium leprae. 2) дав Жragen, Гузичина, f. frictio.

Гузичица, f, dim. 9. гузица. губалтисе, амсе, т. г. impf. 1) aufätig гўзни, на, но, н. п. цријево, кост,

werden, lepra corripi. 2) fich Fragen, was zu den Sinterbacken gehört, clu(als wenn man ausfäßig wäre), uma се губаш, fricari.

гузоња, m. Broparf, ampli podicis. Губер,

m. покривач од вуне, као ће. Гуја, f. Die Gblange, serpens. cf. змија, "бе, еіnе grофе Bettsete, stregulum. Гујињй , ња, ње , ефlangen, ser.

Губере жене саме чу код куће. pentum. Týbumu, um, v. impf. i) verlieren, per- ryjuk, m. eine kleine Schlange, parvus

do. 2) hinrichten lassen, interficio. serpens. Губиписе, имее, у.г. impf.. fib ber=1 Гука, f. 1) бав irren Ber Xauben, ge

lieren, 2) mager werden, macresco. mit'is columbae. 2) ein Auswuchs am Губица, f. Der beil Be& Ebiergejite, geibe, gibbus. 3) гука пруда, зла. an dem die Nase und der Mund befind: ma, der Klumpen, massa. lich, os animalium, nempe bovis, equis Týkaze, n. 1) das Girren, gemitus. 2). ovis , caprae , canis.

das Raunen, murmuratio. Тубљење, p. .) Бав 23erfieren, perdіtіо, Гукапи, гучем, y, impf, a) girren, ge2) das Hinrichten, trucidatio.

mo. 2) raunen (einander in die Dhren),

in aurem dico, murmuro : нешто љу. Тубо, т. vidе губавац.

ди гучу. Тувно , n. Sie рrеftеnnе, area. Гудало, п. реr ѕiseibogen, piectrum (?). Гуннуын, нем, v. p. 1) girren, ingeгудење, п. (Pec., vide гуђење.

mo. 2) ins Dhr raunen, murmuro in Тудеми, дим, (Pec.) vidе гуђепи..

Гулидба, f. Die du8f%dlung (be8 Жи. гудило, п. (у Сријему) vide гудало. Гудити, им; (срем.) vidе гуђепи.

kuruz), excorticatio (?).

Гулити, им , v, impf. D) fфinsen, exгудњава, f. :) Ser Xon Ser (Terbifфen)

cortico. 2) ausschälen (den Kukuruz), roßhärenen Geige, sonus fidium. 2) ein

3) schälen (den Baum. 4) saufen, poto : dumpfer Schall z. B. entfernter Kanos пеt : споји гудњава Попова,

шпа гулиш молику водуртну?

Гулитисе, имсе, v. r, impf, plärren ; Tyaypa, f. ein enges und tiefes Ibal, шпа се гулиш? (каже мати ЂепеTallis angnsta,

my ha,4 млого плаче).

}

nium.

aurem.

voro.

,'m.

тербептин, m. İZingarus nomadicus.

I'ynene, n. das Schinden, Schälen, fycxe, f. pl. die (serbische) Geige, fides.

Plärren, excorticatio, ploratus. густ (comp. гушки), ма , пo, ott , Iyhryna, f. der Tumult, das Getöse , densus ; кад дође до густа, auf6 'vociferatio.

äußerste, ubi res agitur. Гундорење, р. Зав ипдеutliфе Babets Густина , f. Die DiФtheit, densitas, fuminen, cantillatio.

soliditas. Tyuopums, um, v. impf. unverständlich I'yaman, m. ein dichtes Ding, res (ciDahersummen, cantillo.

bus) densa, olida. Tým, m. eine Urt Mantel, pallii genus. Гуma, f. vіdе гука 2. 3. Туња, f.. дуња ,, пуња, pie Suitte, Гушав, ва, вo, mit 2цвюйфfen behaf. "malum cydonium.

tet, excrescentiis affectus. тењац, њца, п. vіdе гую.

гупање, р. бав ©Фluten, deyoratio. . тњина, f. augm. 9. гую,

Гупанти, ам, у. impf. fФlingen, dе. гўњић, м. dim. 2. гую. Гуњсхії , кa, кo, н. п. крпа , cin etüd Гуто, т. п. ј. који је гупав. ryk auf einen Dantet, panuous, e rýmosême, n. das Verbergen unter dem рарро гую.

Kleide, absconsio. гурав, ва , вo, getrimmt, incuryus. Гутољики“, им, v. impf. савијати Гурање, р, дав Зtoffen, trusio.

што у гуку, или под скуп, аn feii Турали, ам, v. impf. Toffen, trudo.

nem Leibe etwas verbergen, so daß daГураписе, амce, v. г. impf. ftoffen, durch eine ryka entsteht, in sinum trudo.

condo, Турбem*,

{der nomadische Zigeuner, ryyâibe, n, das Hinunterfdlingen, de. Гурбепаш,

voratio, deglutitio.

Гуцаши, ам, у. impf. Finunterfwlingen, гурбетка, f. поmаtіmе. Зіgеnеrin, devoro : да се овђе гуцало, не би Zingara nomadica.

ce obhe nyyano sagte die Zigeunerin, Гурбепски , кa, кo, 1) поmаѕift, wie als man ihr verwies, daß sie die Buts die Zigeuner, vagus more Zingarorum. ter, die man ihr, um die gesprungenen 2) adv. nach Art der herumwandernden Lippen zu heilen gegeben, binunter ge:

Zigeuner, more Zingarorum vagorum. fohlungen. Гурбечад, f. (coll.) junge пoтaдifфе Зіз. Гуцнупи, нем, v. pf. bіnunterfwlingen,

geuner, juventus cingarica nomas. Гурбече, чета, п. ein junger Xomase, Гучево, п. cin Webіrge in Ser наиja pon cingarus vagus juvenis.

Zvornik, am rechten Ufer der Drina. , бав Зufammеnѕieben bor Гучење, п, vidе гушољенье. Sälte, contractio prae frigore.

Гучини, им,

vide

гутољити, Тур іп, m. глас прасећи, бав @run» Гуща, т. 1) беr #ropf cer 3@gel, gutzen, grunnitus.

tur. 2) і. е. грло, бie Burgel, guttur, Гуритање, п. бав Brungen, grupnitus. 3) der Kropf der Menschen, struma. Гуришали, ричем , т. іmрt. grunge, Гуша, т. (рес. и Срем.) vidе гушо. grunnio.

I'yiua, f, die Kropfige, strumosa. Гуриписе, имce, v. г. impf. ft sufат. Гушав, ва, вo, tropfig, strumаѕus.

menziehen (vor Kälte), contrahi. Гўшавац, вца, m. извор код ЛозниГурипнути, нем, т. pf. grungen, grannio. це (на лијевом бријегу ријеке ШпиТуркање, p. dim, . гурање.

ре). Туркапи, ам, dim. p. гурати. Гушење, п. Зав &rtiten, sulосаtiо. Гуркантисе, амce, dim. p. гураписе. Гўшипи, им, v. impf, ertien, suЖосо. Турнути, нем, v. pf. antoBet, ofendo, Гўшипшисе, имce, v. r, impf. ertitex, Typo, m. (veräФtliФ) п. ј. који је гурав, suffocor. Гуса, f. hyp. . гуска (особипio кад Гушица, f. dim. 9. гуша.

вабе гуске : гуса, гуса, гуса!). Гўшо, m, (Ерц.) Bir #ropfige, struГусак, ска, m. der Gänser, anser mas. Гусеница, f. (Рес» и Срем.) vidе гу. Гуштер , m. Die Gibere, lаcеrtа. сјеница.

Гушче, чепа, п. бав @an#tein, anserТусјеница, f. (Ерц.) бie ЭХаире, егиса. culus. туска, г. :) bie BanB, anser femina. 2) Гушчепина, г. augm. . гуска. eine große länglichte Semmel, panis rýmku, m. pl. junge Gänse, ansergenus.

culi. . Гуслање, п. бав Beigen, cantus fidium. Гушчица, f. dim. . гуска. туслали, ам, y, impf. geigen, fidibus Гўшчји, чја, чје, Wanfes, anserinus.

'deyого. .

mosus.

[ocr errors]

Д. Да,

ko, allerdinge a simninga ano 40, og Aakrem, } also, daher, ergo.

nus.

[ocr errors]

Дайлук*, м. Зав Deitbum, Dominatus

(jus) dahiarum : „Он се нада добру данлуку. Aasipe*, f. pl. 1 Art Tamburins, Ca

Aanpema, n. pl. ) stagnette, tympani ge1) бар , ut. 2) ja, ita. 3) да каja, wenn si да ако неДаклем Іeicht aud niht (man miinfФt, бар Дако, m. hyp. won Давид. nit -), да ако удари кища, Wenn Даклање, п. баз Сфnaufen, anhelatio. ев rеgnet, да ако не удари киша, Дактапи, кћем, т. impf, fфnaufen, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Auss anhelo. tuf per 3ermuderung : да чудно ти Далак*, лка, т. бie milkverbärtung, та превари ! да лијепа ми је јади splenis induratio. је убили!

Далеко (comp. даље), weit, lоngе. Дабар , бра, m, der Siber, castor. Далмација, f. Dalmatien , DalmaДа бижив, m. Лаппвпате, поmеn viri.

tia. Дабо, т.? :) Лаппвикате, поmеn viri. Далмапинац, ніца, m. Dalmatiner,

2) ром: дабо, беr binЁвнде $eufel, Dalmata. . diabolus claudus.

Далматински, кa, кo , Salmatinif). Дава*, f. vіdе птужба.

dalmaticus. Давало, m. Ber gibt, dator. Кад које Даљина , f. Die 23eite , ©ntfernung, lon-,

дијеле да што другоме, па опет gitudo,
уз ме натраг, онда му ћеца говоре, Даљни, на, но, еntfeent, remotus.
или пјевају:

Дамјан, m. Damian, Damianu's. „Давало узимало,

Дамјанка, f. Sravenname, nomen feс кокошима спавало,

minae. „Кокоши га липале

Дамњан, m. vide Дамјан. Давање, п, дав шебеn, dаtiо.

Дамњанка , f. vide Дамјанка. Давали, дајем , v. impf. geben, dо. Дан, m. Ber gag, dies. Давид, m. Davis, David.

Данак, нка, m. dim. hyp. 9. дан. Давипін, им, v. impf. Würgen, jugalo. Данак, нка, m. Die abgabe, tributum.. Давипі исе, имсе у. г. impf. erfaufen, Данас (говоре и данаске), beute, hosuffocor.

die.. Дављење, п. Зав 93ürgen, jugulаtiо. Данашњії , ња, њe, bestig, hodierous.. Давнашњй, ња, ње, "pon lаngе bеr, Дангуба, f. Pеr geitheriuft, jactura vetus.

temporis. . Давно, tаngе bеr, din.

Дангубан, бна, но, н. п. посао, mas. Давори ! interj. 1) еј! н. п. давори viel Zeit verlieren macht, temporis jacстарости давори! давори пуста

turam adferens. црна горице ! доста пти сам по mеби Дангубипи, им, v. impf. Зеіt bеrlies војевао. 2) почекај! н. п. давори Бо- ren, facio jacturam temporis. жо давори! увашићу ја тебе (ма- Дангубица, f. (dim: ?) vidе дангуба : пи говори ђетету, кад што скри- „Тамбурице моја дангубице ви па упече).

Дангубљење, и, дав зеіthеrlіеvеn, jacДаворије, f. pi, alerley xujie sufams tura temporis. meni, concentus.

Даник, m, vide даниппе. Давуција*, m, деr fläger, accusator. Даниот, им, v. pf. Ben Eag user mo Дада, f. Хата ! mater.

bleiben, transigere diem, Дадија, f. дав Winbandoфen, bie Даница , f. 1) Ver morgenftern, lucifer, Дадиља, f, j$іровfrau, apcilla сurаnѕ. 2) Frauenname, nomen feminae, parvulos.

Даницка, f. дie (Slintena) #bre pona Дажда, f. (сп.) vidе киша:

Danziger Meister , tubuś teli' dantis„Да не падне дажда из облака,

„Плаа дажда, ниппи роса пија Даницкиња, f. Die Dansiger - Pitole. Данја m. der Prätendent, Vertriebe- telum Dantisci factum : ne, Emigrant, exul (redux et ultor) : „И за појас двије даницкиње „То гледају Турци Бијограци Данішпе, п. Ort, то таn реn Xag „И из града сви седам даија

über bleibt, locus morae per diem ; Даніінскі, кa, кo, 1 ) Фais, exulum. „Црнобарац арамбаша Станко Дайјски, кa, tіо, г) wie ein Dai, На даништу бјеше крај Салаша -а, daji more:

Дануши , немі , v. pf, arpmen, spro.

[ocr errors]

canus.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Данце , п. dim, . дно :

„Да је срећа и од Бога дака, „Не испијај свакој чајци данце

„Не би жене ни носиле гаћа , Aauryx, m. Mannsname, nomen viri. Већ кошуљу докле гаће вежу. Дањівање , n. Sав Xattag balten, mo- Дафина, f. ") "per mile Delbaum, elaera per diem.

agrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, Дањівати, дањујем, ү. impf. Хаttаg nomen feminae. halten, morari per diem. .

Дација, f vіdе данак, Aalbom, } ben Tage, diu.

Даша, f. Ўrauеппа те, поmеn feminae.

Дашпо ми пiй дашпio, vidе што ми Aap, m, die Gabe, donum.

ти је за шпо. Дар мар, биефеіrаnсеr, ѕuѕ dеque : Дашчан, на , но, brеtern, assinus (?). починно (н. п, по кући, по земљи) Дашчара,f.tine'Breterbiitte, casula asisua, дар мар.

Дашчица, f. dim, y, даска. Дара, f. "Die Zara (бет 13ägen), дав Два , двије (Ерц. , а Рес. и Срем, две), Gewicht, des Gefäßes, pondus vasis; два, зре), duo. одбити коме што на дару, fig. Двадесет (двадесіп, дваесп), 3 тап» durch die Finger fehen, nachlegen, do, zig, viginti, indulgeo. .

Двадесети, па , по, беr 31Panjig tе, Дарак, рка, m. hyp. 9. дар.

vigesimus. Даривање, р. бав Gфеntе ii, datio, dо. Двадеспi, vidе двадесет. natio.

Двадеспеpo, vidе двадеспоро. Дарівати, рујем, т. impf. 1) Sarbrina Двадеспи", па , но, vide

двадесети. gen , ofero. 2) кога, беfфеntеn, dоnо. Двадесiпоро, etn 3manjig, yiginti. Даріватисе, рујемосе; v. r. impf. ft Дваесіп, vidе двадесеті.

beschenken, donare se invicem : Дваеспepo, vidе дваесторо. „Оди брате да се пољубимо Дваеспи", па, пo, vidе двадесети. Centaни сестро док се дарујемо :

Дваеспoрo, vidе двадеспоро. Дарнути, немі, v. pf, у кога, у шпо, Дванаесіп, mülf, duodecim etwas berühren, tango.

Дванаестеро, vidе дванаесторо. Даровапи , рујем, v. pf. 1) номе шпо, Дванаеспи, па, по , беr ѕmülfte, duoBarbringen, dono. 2) кога, befen

decimus. ken, dono.

Дванаеспоро, ein 3wolf (ein Juken)), Даска, f. дав Beet, assis. Не ма чепті. duodecim. врте даске у глави.

Двери, f. р. врата на олтару (у Данни, дам (говорисе и дадем), v. pf. цркви), pie altartbure; porta adyti,

1) gебен, do: дај нај. 2) дај да му Двеста, (Рес, и Срем.) vidе двјестia. не дамо, Іajfеt un8 -, fac

Двизак, m. ein meyibriger 213ipper, Далінсе, амce, v. r. pf. 1) на шпо,

aries bimus. fich auf etwas verlegen , incumbo in Abecka,f.ein zweijähriges Schaf,ovis bima. aliquid ; дала се рана на зло, Ben. Двјеспа, (Ерц.) 5mеnjunbert, ducenti. дина пеђmet , verto. 2) не да ми се, Двогоче , enia, . н. п. ждријебе, или es gibt fich nicht, es geht nicht von stats mene, zwey Jahr alt (vom Füllen oder ten, geräth nicht, von succedit.

Kalb). Даka, f, рав орtеrmat, conviriam fu- Дв ігуб, ба, бо, зweifa , duplex. nebre.

Двојак, кa, кo, gipeyerlep, duplex. Даће се обично дају пири (п по Двоје, ітету (paar), duo. у суботу вече и у неђељу ујутру): Двојење, п, бав $rennen in Зmey, seче прдесница (послије 40 дана),

paratio, полугодишњица нго диш њи- Двојити, им, y. impf. trennen, ent: ца. На даћу зову све сељаке ре. дом од куће до куће, и обично Двојица, f. зwey (Paar), duo. овако почињу: „Дођипе довече да Двојка, f. ein #meheimerigeSap, doспоменемо мртве.“ Ту, треба да

lium continens duas amphoras. дође и поп да очати Кољиво. На Двојните, f. pl. Sie Doppelpfeife ter дали напијају: „За испокој душе Terbischen Hirten, fistula duplex, брата (како му буде име; аколи је Двојином, й. 3, вице, 3wei Raf bö? женско, а оно сеcпpe) Бог да му her, bis. душу прости А остали сви у ABOkoa tje, f. pl. ein zweiräderiger Waглас, повичу: „Бог да му душу про

gen, rheda birota, сти.“

Двбличан, чна, но, зwеіgüngig, duplex. : Aaka, f. (im Scherze als Gegentheil von Abonnuene, n. das Doppelreden, dunegaka) gegeben, datum:

plicitas, ,

gwenen, divido.

neum:

MIT

[ocr errors]

Двеличипи, им, т. impf. CoppeIgünsis pferd anzutreiben, yox excitantis ju fenn, duplicem esse.

mentum ad progrediendum. 2) дела, Bp, m. 1) der Hof, der Hofpallast, mоblеаn, age. 3) де, или дер, ав

aula, palatium : у двору, код двора. Aufmunterung, wohlan, age, sodes : 30. 2) per paughof, aulа: на двору: у дво- вниде га, нађиде то, подајде му ру као и на двору (кисне); шта чи- и т. д. ниш на двору те не идеш у кућу ? „Смиљанићу, домaдeр се нађи, Дворани, m, pl. (см.) pie pofleutt, „Нека Турци с миром барјамују – aulici :

4) (Pec.) yide ße (mit allen Ableituu„Викну Стојан слуге и дворане - gen). Дворење, и. да аufmarten (Dienen) Дебе, бепа n. ein cplinorkфев bölget. bei Hofe, ministerium.

nes Geschirr aus einem Stücke, mit Дворити, иім, y. impf. служити но. Deckel, zum Honig u. dgl. vas lig

га, а особипо стајати пред њим (кад руча или пије) метнувши руке. „Из дебета пекмез поједоше на појас, aufmatien, ministro, ad. Дебела, f. ш. з. болесцi, bie 223affеr. pareo : „Ево има девет годиница

sucht, hydrops. „Како дворим Цара у Стамболу

Дебео (comp. дебљи), бела, ло; 2) Дворишше, р. Srt, wo einft ein" фоf

dick, crassus, 2) fett, pinguis. gewesen (die Ruinen), ruinae palatii. y 46610, n. der Štamm (des Baumes) Поцерини, у ІШабачкој наији, има

stirps. село Двориште и код њега близу Дебљање, д. Ва8 OiФmerten, pinguеѕ. зидине, које се зову Милошева

centia (?). коњушница. Србљи онуда припо

дебљапи, ам, v. impf. Did werxen, виједају да су пу

били
двори

pinguesco. лоша “Обилића. Они доводе и Дебліна, 1) . bie Site crassitudo. 2) друге свједоцбе да је Милош из die Fette, pinguedo.

f, yidе камила. Поцерине, н. п. у Дворишту има Дева један стари гроб с великим каме. Дева, Ж. ) (сп. Рес. и Срем.) vidе де. ном чело главе; онуда Србын го

војка : воре да је по гроб Милошеве се- „Ој дево девојко! спре , и приповиједају да је онђе

Млого девовала плијенила шеницу, па је убио Ми- s) Frauenname, nomen feminae. лош с Тројанова града (mo je гo- Дёвање, п. (Рес. и Срем.) vidе дије. пово као с Герзелеза у Шоровшар, или с Банспола у намаслир Коби- Девати, ам, (Рес. и Срем.) vide дље) буздованом, зашто је мислио јевати. да је кошупа. у Поцериии има Деведесетi, neunsig, nonaginta, једна ријека, која се зове Нечаја, Деведес перо , vidе деведесешоро. и близу ње поље, које се зове if y- Деведесепiй, ша", по, беr ѕоftе, поспопоље. Сад они доказују да

nagesimus. је послије Косовске битке дошао Деведесеторо, 2ngal von 90, nonaгласоноша с Косова и нашао Ми- ginta. лошеву мајку на тој ријеци код Девгр, . (Рес, и Срем.) vide Бевер. оваца , па јој рекао:

Девернівање, п. (Рес. и Срем.) vido „Што не чајеш Милошева мајко ? Беверивање. „Одби овце у по пусто поље: Дeвeрівапи, рујем, (Рес. и Срем.) vido „Милош пи је јуче погинуо

Беверивати. и од тада је остало Пуспопоље Деверика, f. eine drt Slufff, piscis и ријека Нечаја.

gcnus. Дворкиња, f. Die Zufwärterin, mini- Деверов , ва , во, (Рес. и Срем.) vide stra :

феверов. „Абелој дворлињи

Деверски, ка, ко, (Рес, н Срем.) viн, „Бурму позлаћену

de feвeрcки. Дворски, ка, ко, фоfe, aulicus. Деви-руша , f. (Рес, и Срем) vide keДвоспрук, кa, кo, imeifad, Doppel: ,

верулна. duplex.

Девкрушин, на, но, (Рес. и Срем. Двоумний, им, v, impf, 3weifen, An:

уіdе bеверушин. stand haben, dubito.

Девепі, пеи, novem. Дво умљенье, п. Тав Зweifen, dubitаtiо. Деветак, m. ein xbier (Pfers, 8). Aė interj. 1) der laut, um das Sauma von neun Jahren, nopeunis, ,

вање.

[ocr errors]

[merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »