Page images
PDF
EPUB

am

Вовање.

Деветак, ліка, m. Ba8 Xeunter, попае. Дејан , m. Лаппname, pomen viri. Деветање, . бав 2брrigeInt, dolatio(?) Декање, п. бав де = fagen, decatio (?) Девелапи, ам, v. impf. abərefфen (аб. Декапи, чем, v, impf. De = fage ti, (бе prügeln), fuste dolo.

ben ?), dico de : шпа га дечен, уд. Дeвeniepo, vide дeвemopo.

ри та балином. Девета, па , що, беr nеunte, nonus. Декнупи, нем, * pf. einmal де fagen, Девели у плугу (деr nеunte

inclamo de. Pfluge d. i.) das fünfte Rad am Wa: Mena, vide Ae. gen, plane superfluus.

Делење, п, vidе дељење.
Девепина, f. Bеr nеunte Sheil, nona раrѕ. . Дели*,
Деветица , f. Die Leun (ein kartenjpiel), „Онда рече дели Радивоје—
novem puncta.

Делибаша*, m. Sheriter Ber geiв тафе, Деветнаест, пеnѕеhn, novemdecim. praefectus praetorianorum. Деветнаестеро , vide деветнаес-- Делибашин, на, но, бев делибаша, оро.

delibassae. Деветнаеста, па, по, беr neunseyna Делиград, m. (xarrenftast) feit 18об. te, undevicesimus.

eine Scanze der Serben (6133y HiДеветнаеспоро, in Xeugejn, novem wa) gegen die Türken. decim.

Делија“, т. 1. der Leibsoldat, miles Девело, пога, n, Saf Xeuntel , порае. praetorianus, delia. 3) Krieger über Девеrіорица, f, anşahl von neun, povem, baupt, miles, cf. јунак : Деветоро, пецп, novem.

„Ој Бога при незнана делијо Девечаній, на, но, н. п. брдо, auf Делијин , на, но, бев Selia , deliae.

neun eingerichtet, novenarius. Делијнски, кa, кo, 1) н. п. калпак, Девечар, m. Bеr дав 2х едпtel nimmt, Deli: Müße, deliarum pilei. 2) adv.

cui nona pars frugum debetur, ponarius. nach Art eines Delia, more deliae. Девовалье, . (Рес. и Срем.) vide be- Делијски, кa, кo, vidе делијнски.

Деликанлија*, m, vide момак. Девувати, девујем, (Рес. и Срем.) Делипи, им, (Рес. и Срем.) vide диа vidе kевовали.

јелипти. Девојачки, кa, кo, (Рес. и Срем.) vi- Делипписе, имce, (Рес, и Срем.) vide dе bевојачки.

дијелипписе. Девојка, і. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Дело, р. (Рес. и Срем.) vide ђело. Девојчење, р. (Рес. и Срем.) vide ђе. Дељање , в. (Рес. и Срем.) vide ђел

војчење. Девојчин, на, но, (Рес, и Срем.) yi- дљаоница, f. (Рес. и Срем.) vide ђе. de Бевојчин.

љаоница. Дев јчина, f. augm. у. девојка. Дељапи , (Рес. и Срем.) vide ђељак. Девојчили, им; (Рес. и Срм.) vide Дељење , п. (Рес. и'Срем.) vidе дије

ђевојчити. Девојчитисе, имce, (Рес. и Срем.) Дељкање , п. dim. р. дeљaње. vidе bевојчиписе.

Дељкати, ам, dim. р. демати. Девојчица, f. dim. . девојка. Дембел*, m. љенивац, који од лијеноДевојчурина, f. vіdе девојчина.

спи ништа не може радити. Дегенек , m. der Prügel, verber: Y4a Кажу да Турски цар дембеле ра. рили му педесет дегенека.

ни и одијева, али најприје свакога Дед, m. (Рес. и Срем.) vidе bед.

огледају јели управо за дембеле: Деда, m. (Рес, и Срем.), vidе bед. да не би могао ішпо радити. ТаДедан, т. (у Сријему ну Бачк. по ко су под двојицом, што су били Bapouwma) ein dummer Kirl, Dumms

дошли да и узму удембле, запаkopf, stolidus.

лили рогожину (да виде шта ће Деде (тад , таф), age : деде га 30 радипи), онда један од њи рече вни, деде Пи по узми.

ономе другом: „успани да сиђеДедов, ва, во, (Pёс. и Срем.) vide мо с ове рогожине, изгореfіемо” А ђедов.

онај му одговори: „Купи Бога ти! Дедовина, f. (Рес, и Срем.) vide be како пе не мрзи говоритии? " Онда довина,

овога узму у дембеле, а онога, дёжева, f. Berg unə Хginen bey. Hо

цло је рекао да устану, оћерају, ви пазар :

и кажу му да он није за дембеле. „Код Дежеве старије дворова — Деме , ema, n. vіdе нарамак. дежмекаси, ша, що , untеrfеѕt , qua Демнр - капија*, f. das eiserne Thor dratus,

(in der Donau), porta ferrea (in Istro).

љање.

љење.

:

„Донеси ми вина из Видина

decina 2) ein Zehen, decem , franz „И ракије од Демир -капије

une dixaine : десетина људи. Деније, а. (бденије) "bie Bigіlіеn, yigi- Десетица, f. н. п. банка , или карliae (ein Kirchenport).

ma, ein Zehner (Papiergelds oder im Денути, нем, (Рес. и Срем.) vide Kartenspiel), denarius, valens decem. дести,

Десепковање, р, сав 3ebent = einfail» дењак, Іька, m, cin Büncel, fascis ; meln, collectio decimarum. and ein Sad Baumwolle.

десетковати, кујем, т. іmрt. Sen Bebent Део, дела, р. (Рес, и Срем.) vide ди einsammeln, colligo decimas. јел.

Xecêmô, ora , n. der Zehent, decimae. Дедба, f. (Рес. и Срем.) vidе дијоба. Десеторица, f. 21njabi pon sepn, deДер, vidе де.

cem; decuria. Дерање, п. 1) бав Reifen, lаcеrаtіо Десепторо, зефn, decem.

2) бав ефіnvеn, excоrіаtіо 3) бав Десечани, на , но, н, п. брдо, auf Plárren, ploratus. 4) des losschlagen, zehn eingerichtet, denarius. verberatio.

Десечар, m, Ber geneutfammler, deciДерапи, рем, v. impf. а) reigen, lacero marius.

2) (фінбеn, excorio 3) Іов fblagen, Десини, им, v. pf. freffen, offendo verbero.

Десиписе, имсе, т. г. Дераписе, ремсе, y, г. impf, plаrren, bey befindent, adsum. 2) zu Theil wers ploro.

Теп, соntіngo : удијели ако пи се Aepâi, m. der Aufreißer (von einem десило, fagen Die Settler.

Офfen Der Ben Saun einreipt), dе. Десни. на , но , ret, dexter. structor.

Десни, f, pl. Ba8 Steiј им ріе Софә Дервента, f. град у Босни. Дервен zähre gingivae pars quae est circa den

шски, кa, кo, son Дервена : tes molares. „Погибе и Дервентски капетан — Десница, f. Die Rete, dextera., дервиш*, m. Bеr реrрifф, tеrvіѕѕus(?) Десно, rebt8, dextra, Дервишев, ва, во, бев Derbije, mo- деспа, f. hyp, 9. Деспина. nachi tnrcici.

Деспина , f ($rauennaтe, nomen femiДервишина, f. augm... р. дервищ: Десниња , f. Dae, Д€спора Дервишкӣ, ла, ко, ) беrрijif, der Деснопі, т. і) беr Оefpot despota (Eitel

vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, einiger serbischer Regenten). 2) Mannss more dervissico,

name, nomen viri. Дерең, т. (у Сријему) Sie prägelbani, Деспопов, ва ,

des Despoten, scamnum cui illigatur verberandus.

despotae. деригуша, f. (in per dnepote) фав. Деспотовина, f. 1) бав Defpotat, Eraser, gulаm radens : оскоруша де despotatus. 2) Despotenstift, monasteригуша : да не би пиш ушак гіn а dеѕроtа fundatum ut Крушедол, оде га моја душа (рекао циганин Деспоповица , f. Stup aus бет Руд. кад је приповиједао, како је fео да ник - Gebirge. изједе тврду оскоруппу).

Деспотиснії, fa,

KO, 1) despotens, Деришпе, "епа n. (ichimpflich) Kind, despotaram 2) adv. wie ein Despot, plcr.

more despotae. Дерни, на, но, чnjelig, infelix, miѕеr. Деспи (говорисе и денули), дедем Дернути, нем, v. pf. auf etwas fbla = (и денем), (Рес, и Срем.) vidе bеспи.

gen, percutio ; дернуо, еr bаt inв Дешао, піла, m. (Рес. и Срем.) vide Gras gebissen, ijt (verređt), vom Türs Бетпао. ken.

деше, дептела, п. (Рес, и Срем.) riдерт*, m, vide брига.

de дијете. Десет, 8ebit, decem,

Детелина, £ (Рес, и Срем.) vide ђвДесепак, пка, m. 1).десето што се

даје спаији, деr gebeno, decimae. 2) Детенце (детенце), п. hyp, p. дете. dim. p. десет: дај ми десетак пара. Депешце, п. rіdе детенце. Десепак, т. 1) беr gеnеr, numus. Детињење , p. (Рес“ и Срем.) vide ke2) zehnjährig, decennis..

птињење. Десепачка, f, ein Sap wot 10 $imer, Детанњй, ња, ње, (Рес, и Срем.) vidollum decem amphorarun,

de ђепињи. дeсeтepo, vidе десеторо.

Делить или , им, (Рес, и Срем.) viДесети, та, мо,

der zehnte,

deci dе bетињити.

Депињство , n. (Рес». Сеем,) ride Десепина, f...) Ber gejnt Their, par

штњсцве.

[graphic]

2

пелина,

mus.

Knabe, puer.

)

но, Н. І.

чане.

дивљапи.

Делитисе, имce, (Рес, и Срем.; vі. Дівиписе, имce, y, г. impf. коме, или de дијетитисе.

чему, fid, wuntеrn, miror, Депил, m. (Рес. и Срем.) vide Бешикі. Дівлија, f. eine 2rt lаngеr, enger Slinə Деплик, m. (Рес, и Срем.) vidе bетлић. te, flintae genus. деца, f. (Рес. и Срем.) vidе bеца. Дивљак, ш. н. п. човек, или вепар, Дечак, m. (у Сријему и у Бачкој) Ber 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Bild.

Ichwein, aper. Дечанац, нца, m. калуђер из Дечана. Дивљака, f. п. ј. јабука, крушка, Дечани, m, pl, намастир у. Мелоији der Holzapfel, die "Holzbirn, pomum (код Призрена). Србљи приповије silvestre, pomus silvestris (Baum und дају да је Дечансћи краљ (пошто Frucht). му је отац извадио очи и објесио Дивљање, п. Зав 23ilofen, ferocitas. на концу више градски врапа) изи. Дивљапіи, ам, v. impf. wіtо fери, fos шао слијеп у шетњу иза града (При rus sum, ferocio. зрена), па га опазио свети Аран- Дивљач, f. а) бie Bilsheit, feritas, 2) 548 фел и сажалило му се, па се співо

Wildprét, ferae, caro ferina. рио у орла и одлећео тие украо Дивљачан, чна

земља, његове (краљеве) очи изнад врата wild, wüst , terra inculta , barbara. и даровао и краљу, и рекао му: Дивљачење, n. vіdе дивљање. „Одечи очи”. Онда краль прогле. Дивљачина , f. augm. . дивљач. дао, и на оном мјесту начинио Де- Дивљачнписе, имce, v. г. impf, vide „Да видите високе Дечане

Дивљи, ља, ље, wtfo, ferus , silvestris. Дечански , кa, кo, point Дечани. Дивна, f. Seauenname, nomen feminae. Д-чин, на, но, (Рес, и Срем.) vide Дівокоза , . per Gteinbot , ibex Lipn.

ђечин. Дечина,

Дивопа, f. Die gBunterfф&nbeit, mira f. vide дечурлија.

pulcritudo. Дечица , f, dim. 2. деца. Дечко , m. vіdе дечак.

Дігнути , нем, vide дићи. Дечурлија, f. augm. у. деца,

Дігнутписе, немсе, vide дићисе. Дешњак, m, марјаш, или пепак, на Дизање, п. Вав ребепn, lеvаtiо.

којему Богородица држи Риста на Дизапи, дижеме v, impf, beben, lеvo. десној руци, ein Ciebensebnerjtud, Дизаписе, ижемсе, v. т. impf, ftere worauf unser Liebefrau mit dem Chris heben, consurgo, existo. stuekinde im rechten Arme vorkommt. Alisra*, f. vide kpajay. Solche werden den Kindern um

т. од узде они каиши, Hals gebunden, wie die bullae bei den шпо се држе, у рукама над се јаше, Römern, numus B. M. V.

die Zügel (des Reitpferdes), frena, i. e. Au, (Cpem.) vide rau (mit allen Ableis

die Rieme ni am Zügel. tungen).

Диздае*, m. Ser Xborwart einer St= Диван, вна, но, 1) типтеrbаr, mira stung, janitor arcis.

bilis. 2) wunder schön, perpulcer. Диздарев , ва , вo, vide диздаров. Диван*, m. разговор, сабор. і) беr Диздаревица, f, vide диздаровица.

Rath, die Rathsversammlung, senas 4134ápob, ba во, бев диздар, janitus (?) 2) die Versammlung, Unterres

toris. dung, concilium, colloquium :

Диздаровица, f. Vie Pförtnerin, janitrix, „Под оружјем на диван изиђе

janitoris uxor. Дивана на*, f. Die altane, bее діtan, Диздарски, кa, кo, ) pförtners, jamoenianum.

nitorum. 2) adv. Pförtnerisch, more Диванија*, f. ein batter Start, ѕеmісар janitorum. tus mente,

vide Диваниппи, им, т. impf, vidе разгова- Дизлуци, m. pl.

тозлуке. ратнcе.

Дијање, р. Вав іthmen, spiritus. Диван - кабаница , f. (сп.) Der Rathв. Дијати, дишем (ђекоји реку и дн. mantel, pallium :

janvi), v. inpfa athmen, spiro. „Ком је кућа диван - кабаница,

Дијевање, п. (Ерц.) давхрип, бina „Мач и пушка и опаци мајка

thun, Hinlegen, positio, „Огрнуо диван - кабаницу —

Дијевали, ам, v. impf. (Ерц.) thun, Дивањење, п, vidе разговарање.

: pono collcro :

: куда дијеваш пи пе Дивизма, f. Die Sönigsterge, verbаѕ cum.

новце ? Дивиш*, m. Вав фесіозеи, supelex Дuiјел, т. (Ерц.) 2) Bee Ebeit, portio. scriptoria.

2) уз дијел, bеrgаt, на Дугом дијелу

деп дізген

[ocr errors]

pumi genus:

[ocr errors]

nus.

(у Церу зове се једно брдо Дуги Дин*, м. дијел).

,,А тако ми дина и имана Дијелёње, п, vide дијељење.

Aunap, m. eine Münge, kleiner, als ein Дијелилти, им, v, impf. (Ерц.) tbellen, Para, die aber jeßt eben soviel gilt,

divido. Дијелилисе, имсе, т. г. impf. (Ерц.) Двнуши, нем, т. pf. einen 2thеmsug sich theilen (in etwas), divido.

thun, spiritum duco. Дијељење, р. (Ерц) сав Хbeilen, di- Диња, f. Die melone, pepo. visio.

Дніњица, f. din. р. диња. Дијете, Њетепа, в. (Ерц.) бав Wint, Дињка, f. eine rütbлфе grаube, uya filius aut filia.

rubella, Дијециписе, имce, v, r. impf, (Ерц.) Дипле, f. pl. налик на гадње, али не tindisch fern, pueriliter facio.

ма прдаљке, -eine 24rt Ducelfасt, utri. Дијо, дијела, ш. (Ерц ) vidе дијел.

culi musici genus. Дијоба, f. (Крц.) bie beilung, distri- Диплипів, им, v. impf. - Vie диплe fpica butio.

{ Іen, cano utriculo. Дијдница, f, per Antheit, portio : дијо. Дивљење , п, дав бріеl Set дипле, Ница земље.

utriculi cantus, Дика , f. Der Stols, gloria.

Дирање, р. Зав Зerbren, tасtiо. Дикипца , f. dim, p. дика. Слабо се Дирапи ,, ам, v. impf. у кога з-у шпо, чује у говору, него се припијева у etwas berühren, tango. пјесмама по Земуну и по Новом дирек*, m. Baiten, pfloat, trabis geсаду, н. п. „Купићу ши дикице, сукњу од пар- Диреклија*, ш. беr fpanifфе 3baler,

гала,

numus hispanus. „И нецељу дикице, дебелога веза - Диречић, m. dim. у. дирек, •Дикла (Дикла), f. Trauenname, nomen Диркање, п. dim, Ф. дирање.

teminae ; Щпо Дикла навикла. Диркати, ам, dim. р. дирaпи. Диносава, f, Srauenname, tomen fe- Дирнути, нем, • pf. einen driff more minae.

паф thun, peto. cf. "дарнупи. Дилбер *, m. Все Сффne , pulcher. Дићи (говорнсе и дигнуай), дигнем, Дилберче, п. (сп.) dim, p. дилбер :

v. pf. heben, levo. „Ја јој реко : добар вече дилберче ДиКисе (говорисе и дигнуписе), дигДилберчић, m, (спі.) dim. у. дилбер:

немсе ,

y. r. pf. fich erheben, auf„ој ћевојко дилберчићу!

stehen, consurgo. „у бијелу белнучићу

Дичаи, чна, но, rühmlich schön, gloДилчик, m. Die Gtange (6ep Ser Run riosus.

Kel und der Schnellwage), pertica :* Дичење, п, бав еtеlgfenn ; дая etply „Мобарице моје другарите !

machen, superbia ; gloria. „Удрипie га колом и дилчиком Дичипи , им , v. impf. кога, tоіз таа Aim, m. der Rauch, fumus.

chen, Ehre machen, gloria (nostra) est. Димање, о, 2) бав Сфnauben, spiritus; Дичиписе, имсе, т. г. інтpf, ким, чим,

anhelitus. 2) das Blasen des Windes, sich rühmen (init Recht), stolz seyyalip spiritus venti.

superbio (jure), Димали, ам, т. іmрt. i) fфнаивен, Дина, m. (Рес, и Срем.) vide Днішо, anhelo. 2) blasen, spiro. ,

Дишер*, на поље! binaив , fоrаѕ. Димије, f. р. Іange uno weite Sofen Дишернсами, ришем, у. pf. кога, von gefärbtem Zeug, braccae.

etner hinausschaffen (zu ihm sagen AllДимитисе, мисе, Y, r, impf. каифet, шер), expello fоrаѕ. fumo.

Дишо, m. (Ерц.) bур. р. Димитрије. Димитрија, m. Pemeter, Demetrius.

Дjejan, m. (£рц.) vide Дејан. Димитрије, ш.

Длака , f. 1) ein ötücə baat, pilus. 3) Димашћија, f. п. і. сабља, датава das waar der Kuh, des Pferdes, pili.

cenerfäbel, acinaces Damascenus : Длакав, ва , во , gaari , pilosus. „Трже Турчин сабљу днмишкију - Длакавици, им, т. inpf. pod paare Димлије, т. pl. vіdе димије.

machen, pilis conspergo. Димљив, ва , во, н. п. ракија, räus длaкaвипінсе, имсе, т. г. impf. pol cheria, fumosus.

Haare werden, pilis conspergor, Д.мница, f. Хаифfangfteuer (an Sen Длакављевье, в. 098 Besch musen mit Bifchof), vectigal pro fumario.

Haare, adspergio pilorum. Димњак, т. комин, бес Хаифfang, Длан, m, pie nache poin, vola, Schornstein, fumarium.

Дланиб, т. dim, p. длан.

E

22

[ocr errors]
[ocr errors]

жащи.

Длачица, f. dim. 4. длака.

Добіт, t.

1 der Gewinn, lu. Длијemo, n. (Ерц.) глијепо, бавеtemm. Добипак, шка , m.j crum. eisen, der Meifel, coelum.

Добити, бијем, v. p. 1) gewinnen, Дмитар, m. vide Димитрије.

vinco. 2) gewinnen, lucror. 3) bekoms Дмитра, f. Trauenname, pomen fe. men, accipio. minae. cf. Митра.

Добјеглица, f. (Ерц.) февојка, која Дневи (сп.) vidе дању:

добјегне (m. і. сама дође) за мом. „Дневи леже, а ноћу путују.

ка; то се догоди кад родитељи Дно, р. Ber Boten, Bruno, 38. ei. не даду ћевојци поки за кога она nes Gefäßes, fundas,

оће, а она не ќе за кога је они До, дола, т. уіdе долина.

дају. То су понајвише рђаве ће. 40, 1) bis, ad, usque ad. 2) vide OCHM: војке : зашто ношпена Ђевојка,

„Бојиш ли се још кога до Бога ? и од поштена рода, не ће своје Доба (Genit, pon доб?), Die 3eit, tempus : родитеље и браћу осрамопити. У

глуво доба; послено доба; ве. Србији добјеглица дође управо черње доба; у ово доба године; момку у кућу, па је онда одведу жена на пом доба (п. ј. готова се у какву кућу момгачком роду, me породити) ;

діамо стоји док се не вјенчају; а „Које ли је доба ноћи ?

у Сријему и у Бачкој дође поповој Рекла ми је драга доћи —

кући и онђе споји док се не вјен„Роди мајка два нејака сина,

чају. „Узло доба у гладну годину

Добјежали, жим, v. pf, (Ерц.) зи: Добавити, им, v. pf, што perfфаf. fliehen, confugio. fen, procuro.

Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide дoбjeДобавитисе, имее, у. е. pf. чега, was erlangen, consequor :

Добовање, д. Вав Erоmmеn, tympani „Пења коња крај зелена луга

cantus. не би ли се добавио друга

Добовали, бујем, v. impf. trommeln, Добављање, р. дав Berfфafen, com tympano cano.

paratio ; dás Bekommen, consecutio. Добош, ш. бie grоmmеt, tympanum Добављани, ам, v, impf. perfфafen, militare. procuro.

Добошap, m. Der Zambour ($rommel. Добављатисе, ам, т. г. impf. etlana schläger), tympanista, gen, consequi.

Добошарев, ва, вo, vide дoбoшаров, Добаврљати, ам, v. pf. gefФlencert Добошаревица, f. vide дoбoшаровица,

Kommen, advenio lente et negligenter: 406owapob, ba, Bo, des Trommelo „Када врља једва добаврља —

schlägers, tympanistae. Добар (comp. бољӣ), бра, po, gut, Добошаровица, f. Die xampoursfeau, bonus.

uxor tympanistae. Добацивање, п. 1) ба феrbeimerfen, Добошарски, кa, кo, I) Тамбоцка, adjectio. 2) das Íreffen (Erreichen) im tympanistarum. 2) adv. wie ein Tam:

Steinwurf, adsecutio in lapidum jactu. bour, more tympanistae. , Добацівати, цујем, v. impf. 1) bеr. Добра, т. (Рес. и Срем.) vide Добро.

beiwerfen, adjicio. 2) genug weit wer: Apopaba , f. Fluß in der Wa6a4ka hauja: fen (im Steinwurfe), assequi metam „Купи војску до воде Добраве lapide.

Добрашин, ш. Mannsname, nomen Добаципи, им, v. pf. 1) bеrbеtwеrfеп,

adjicio. 2) genug weit werfen, assequor 406puja, f. Frauenname , nomen felapide. Добеглица, f. (Рес, и Срем.) vidе добје. Добрило, m. Лаппвпате , поmеn viri. глица.

Дебриловина, f, намаспир. у Брце. Добежали, жим, (Рес. и Срем.) vide говини (може бити да је сад и добјежами.

пуст ?). Добећи, бегнем , (Рес. и Срем.) vide Добрина, f. Büte, bonitas (miro пие добјећи.

als Euphemismus gebraucht, f. 5. ue

знам која му је добрина — mав ibm Добивање, п. 1) бав @eminnen, Ciegen, feblt, dem Kranken).

victoria. 2) рав шеwinnen im panel, Добрићево , п. намаспне у Ерцегови

lucrum. 3) das Bekommen, acceptio. ни (може бити да је сад и пуст ?). Добивали, ам, т. impf. 1) gewinnen, Добрицца, m. Rannénате, ионер viгi,

yinco. 2) gewinne11, lucror. 3) bеfощ. Добричина, m. (augш. 2. добар ?) сів men, accipio.

lever Mann, lepıdum caput.

viri.

minae.

« PreviousContinue »