Page images
PDF
EPUB

четири дана (слабо би ко рекао четиридни), пет дана (пет дни ни пошто); пропадоше ми толики дни и т. д.

[ocr errors]

4) Пуш има у род, јед. и путом и путем: а) н. п. ја сам за пумом; стоји под путом. 6) н. п. оде путем.

5) Коњиц има у зваш, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бити да се разликује од коњик?), н. п.

"Јунак коњу говорио:

Ој коњицу добро моје

6) Стриц у млож. броју говори се и стрицеви и стричеви; тако и зец, зецови и зечеви.

7) Коњ има у дат., твор. и у сказ. млож. коњма (а не коњима); а зуб има и зубма и з зубима.

8) Човек у млож. броју каже се људи (а не човеци), и склања се ево овако: и људи, р. људи, д. људима и људма, в. људе, з. људи, т. људима и људма, с. људима и људма.

Друго склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога и (остала) мушкога *) рода, која се свршују на а, н. п.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

С. женама *), змијама,

Овђе треба упамтити:

3,

H.

1) Имена, која се свршују на га и на ка, у дат. и у сказ. јед. премје њују г на к на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и т. д. Али која се имена свршују на шка и на чка, у они се говори и онако, п. пашки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш и у овакови (особито на шка) ђе се промјењује к на ц, н, п, носи на мо

*) Мушка имена овога склоненија само су у јед, броју мушкога рода, а у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше влаДике; Српске војводе, и т.д. А у пјесмама су овакова имена и у јед. броју понајвише женскога рода, н. п.

„Слуго моја Облачићу Раде

,,Да ти да Бог, Сибињска војводо

**) И код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоставиши ма у сказ. млож. и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мје ру; ја не вјерујем да би прост Сријемац казао, н. п. О наши данашњи Српски књига; у Петрови красни непокошени зелени ливада и т. д

ци (мјесто на мошки); подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и, она, која се свршују на а а и на уа, н. п. снаа, даш. и сказ. снаси и снаи; муа, муси и муи и т. д.

3) Имена која се свршују на ца, у зват. јед. имају е мјесто о, н. п. пријатељица, зват. пријатељице и т. д. Али ђекоја имају и о н. п. иди, кукавицо сиња! несрешњицо једна! и т. д.

3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају зваш. једин. као и имен., н. п. Станиша, о Станиша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о Ружо!); Милица, о Милица и т. д. А женска опеп ђекоја имају на о по правилу, н. п. Стана, о Стано; Цвијета, о Цвијешо; Сара; о Саро и т. д.

4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, крушака; патка, патака и т. д. а ђекоја опет остану али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсти; ватра, ватри; чавка, чавки и т. д. (к овима иде и лађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, ш. ј. квога, гоба, бла и т. д.

5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мекиње и т. Д.

6) Рука и нога имају у род. млож. руку, ногу; тако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга.

Треће склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Овђе треба узети на ум:

1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и т. д.

2) Кост, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож. костију, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од кости.

3). Ниш и има у род. ниша (по другом склоненију, као нише); тако јаслијасала (као јасле).

4) Код овога је склоненија двојак пворит. падеж у јед. броју, м. ј. на и и на ју (осим матере и сабиратерни имена на ад), н. п. с твари и стваріу; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) треба ово упамтиши: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, ш.

елије сеј сдуђ, слуљ, снуњ, стућ, н. п. прњад, прња ђу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; постам, постаћу; кост, кошћу и т. д. 6) која се свршују на 6, в, м, п, у оније се претвори і у љ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на ђ, љ, њ, ћ, код оније се и са свим изгуби, н. п. чађ, чађу; комељ, комељу; ноћ, ноћу и т. д.

Четврто склоненије,

По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују на е и на о, н. п.

јединствени број

село весло,

Ранко,

Ранка,

селу веслу,

Раику,

село весло,

Ранка,

Ранко,

И. поље, срешеније, Станоје име, теле,
Р. поља, срешенија, Станоја имена, телета, села весла,
Д. пољу, срешенију, Станоју имену, телету,
В. поље, срешеније, Станоја име, теле,
3. поље, срешеније, Станоје име, теле, село весло,
Т. пољем, срешенијем, Станојем именом, телетом, селом веслом, Ранком
С. пољу, срешенију, Станоју имену, шелету, селу веслу, Ранку,

[blocks in formation]

Код овог склоненија треба упамтиши:

1) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на та, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. теле, телета, шелад, или теоци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише туђа), имају и млож. број, н. п. шане, шанеша, у млож, бр. танета; јапунце, силембе, ћоше, ћебе и т. д.

Ба

2) Која се имена свршују на о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож. узму а међу она два полугласна слон. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д. 3) Дрво нарашћује на та(уметне се те пред а), и има урод. дрвета и т. д. а у млож. броју има двојако: а) дрва (òoð $ol%); 6) дрвета. 4) Псето има у род. псета или псетеша; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода) или пси (мушкога рода од пас). 5) Рамо има у род, рамена (као раме).

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоненија) да се изоставља ма у твор. и у сказ, млож,, н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцеговини опет обичније са има (на полима, под колима, с колима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. п. Кака ј војска по брдим Руњанским

О ИМЕНУ ПРИЛАГАТЕЛНОМ.

(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito)

Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелити у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни; и ова су опет Двојака: 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, мутна вода, шарена пица, брз коњ и т. д. 2) која показују, ода шта је што, н. п. гвозден кошао, дрвена кућа, сребрно пуце, кожна аљина и т. д.

Друга показују чије јешто; и ова су опет двојака : 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, н п. попов, Ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачки, сојводски; говеђи, козји, рибљи, шичји, ђешињи и т. до Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествишелии, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. ) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. тамо. шњи, данашњи, лањски, токоршњи и т. д. 2) од глагола, н. п. стајаћа кошуља, плешића игла, ораћа земља, куповни гуњ, музовна крава, текућа вода, и остала овакова причастија. 3) од имена бројителније, н. п. први, други, трећи и т. д.

О двојаком свршивању прилагателни имена.

Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкоме роду јединственог броја двојако, т. ј. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ђе се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијелим (без усјеченија). Може бити, да би било паметније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прво стоји у првоме свом облику (као н п. муж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на питање какав?), н. п. зец је плашив; поштен човек не умије лагаши; мени је мио црвен појас; златан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) памешан и т. д. А ово је друго начињено (с додашком и) од преога, и каквоћом опредјељује ствар (на питање који? као Њемачки член дес, діе, ба%), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрни прстен; продао сам мој необрани виноград и т. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкоме роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него уска; камо она широка аљина? Ту је и уска и широка; ово је прасе дебело; пошто ћеш ми дати оно твоје дебело прасе? и т. д.

Кад оће прилагателно име да се усијече, онда му само треба одузети оно и с краја, н. п. жуши,, жут; дрвени, дрвен и т. д. Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом

*) Бекоја се у мушком роду свршују и на о (мјесто л), н. п. зрео, весео, труо и т. д.

**) у Славенском језику ово се разликује словима у сеа три рода, н. п. свять, свята, свято; святый, святая, святое; а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом натежу и разликују: зато се налази у старим књигама Српским и без 1, и са я и а, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица доня, село буковица горняа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и диплома сад стоји, код светог Лазара) на црвеној свили везено златом (кажу да је везла царица Милица на ћивот кнезу Лазару); взлюБлюмаа ти чеда; и възлюблюная щи чеда.

треба уметнути а међу она два полугласна слова, н. п. тавни, таван; плашки, плитак; мудри, мудар и т. д. Осим цени, црн; сребрий, сребри; грий, грк, и осталије овакови.

А кад оће да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда му треба додати на крају и, н. п. жўш, жути; зелен, зелени; дрвен, дрвени и т. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима осталим премјенама и падежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н. п. јарам, јарма), као н. п. 1) сва готово која се свршују на ан, н. п. дробан, дробна, дробно, дробни; тако раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан, сишан, срећан, мучан, кошан и т. д. (осим лаган, лађан, млађан, узан, мекан, ваљан, санан, шанан, сићан). 2) која се свршују на ак, н. п. љубак, узак, риједак, вишак, млећак, мајецак, дугачак, вришак и т. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, ошмар и т. д. А нека опеш задржавају а, као н. п. 1) која се свршују на аб, н. п. слаб. 2) која се свршују на ав, н. п. лукав, рапав и т. д. 3) која се свршују на аст, н. п. рачваст, путоногаст и т. д. 4) која се свршују на ап, н. п. глава, крилат, носам иш. д.

Дивљи, мали, и велики, не усијецају се никако. Дивљи требало би да будедиваљ, дивља, дивље; малӣ, мал (илимао), мала, мало; авелики, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него остају тако: дивљи, дивља, дивље; мали, мала, мало; велики, велика, велико. Истина да се мјесто мал и велик узима мален и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики нарастао? (овђе Србљин нити ће рећи велик ни голем).

Прилагателна имена имају три рода и два скломенија

Прво склоненије,

По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду сершују на о, или у мушком роду на 6, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, с, т, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, пишом, Рабан, дебео, шуп, мудар, бос, жуш и ш. д.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

*) Истина да би по смислу требало да нема зваш. усјеченог, али ја сам чуо ђе се говори: немој добар човече! прођисе добар чо

вече! и т. д.

« PreviousContinue »