Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

DIMO

1

amores

[ocr errors]

die wis

Ámep*, m. der Gefallen, gratia, grati- Awami, am, v. impf. abläugnen, infitior.

ficatio : суди по аперу. Аперова Ашiгција * m. der gerne caressirt (lies кућа у потоку, једва јој се шље- belt), qui puellis blanditur. ме види.

Ашик verliebt, amore captus : Адибур, m. кожа од црне овце Он се на њу ашик учинио

се међе на седло кад се Ашиковање*, n. дав $arеffіrеп, атојаше.

res, blanditiae. Аткиња, f. vіdе бедевија,

Ашиковати, кујем, т. impf. с ким, Amлија*, m. rіdе коњик (који јаше carefsiren, blandiri alicui, на ату).

habere. Апо (р. 1, а по), пе, ба! en : кад ја Ашлук *, m. bie Unioften, sumtus. - памо, а то њега нема,

Ашлучење, р. дав 3eftreiten Ber Иns Å Mckit, ka, KO, 1) einem Edelroß gés kosten, sumtuum aut victus subminimäß, equi arabici. 2) ady. wie ein stratio.

. am, more equi arabici.

Ашлучиши, им, v. impf. bestreiten, Amyra, f. Das Gesimse, cymatium. sumtum suppedito. Aha, m. (ес. и Срем.) vide Afo. Ашов, т. гвоздена лопаша, Akum, m. Joachim, Joachim.

serne Schaufel, palla ferrea. Akuma, f. Joachima , Joachima ? Ашта ? Ako, m. (Ерц.), bур. 9. Аким. Ашпо ?}(по Ерцеговини) фав? quid? Аферим*! "prapp !

brapp ! macte! Турски Ашчија*, m. vіdе кувар. Боr срећу аферими и калуђерски благослови. дијели, а ашчија чорбу. Афијун*, м. дав Opium, opium. Адчијин, на HO, des Kochs, coqui. AX! interj. ach ! ah ! cf, a!

Ашчійјница , f. 1) vidе куварица. 2) бie Аца, m. (Рес. и Срем) vide Ацо.

Küche,

culina. Ацко , m. dim. pon Алекса.

Ашчилук*, т. дie RoфEunji, бie Ro Ацо , m,

(Ерц ) hyp. 2. Алекса. : derey, ars (res) coquinaria. Аче, чema, n. ein junger ап, arabi.

fфев $ulen, pullus equi arabis. Ávele, n. Art dehnenben Sprechens,

Б. prolatio vocum lenta, et diducta. дчиписе,

umce, v. r, impf. gedehnt fteфen, dіduco yoces.

Баба.. Ацаип *, m: 21Bunyer, prodigium !

аба, f. 1)очина, или материна мајка? Ацамија* f. unerfahren (aus Jus bie Bropmutter, avia. 1) стара жена

gend), inespertus, rudis (auch vom аltев Beib, vetula. 2) превести баPferde).

бу, кажу феца кад баце малу плоАција * m. der Pilger, (Christ der in чицу од камена преко воде, али је

Jerusalem, oder Türke, der in Melfa тако баце , да одскаче повр воде.

gemefen ift), peregrinns religionis ergo. Баба, m. (Рес. и Срем.) vidе бабо. Ацијин, на, но, бев фаъfфi, peregri. Баба ілісaрa, f, баба, што мијеси ni religionis ergo.

Nockypaie, die Frau, die das ComАцијница, f. Die Seau еіnев фарфі, munionbrot für die Kirche bäckt, diauxor peregrinatoris religiosi.

conissa pani sacro pinsendo. Аујнскӣ, кa, кo, 11) фарфis, peregri- Бабајко, m. (понајвише у пјесмама) Ацијски, кa, кo, nаtоriѕ' religiosi. vide 6a6o.:

2) adv. wie ein Hadfchi, more peregri- „Мој бабајко не слушам пие стари natoris religiosi.

„Камо Раде мој мили бабајко ? Ацилук*, m. cic pilaerfфаft, pilger. Бабак, бапка, р. на косишту онај

reife, peregrinatio religionis ergo. дршчић, і што се држи руком за Ацинедомак, ш. (tomifФ) ein Pilger, њега кад се коси (у Сријему кажу

der aber nicht bis an das Ziel seiner рудељ), pie Genfengriffe, capuli in Balfahrt gegangen, peregrinator sacer

manubrio falcis foenariae, imperfectus, mendax.

Бабетина , f. augm. 9. баба. Ацо , m. hyp. 9. ација.

Бабин, на, но, дer Bropmutter geydə Апуван*, m. Ber gibling, аnу тебе, rig, aviae. 2) der alten Frau gehörige scortum, puer.

vetulae. , Дua*, f. ) vide абајлија. 2) удари- Бабин, нa, нo, vidе бабов.

пи у'ашу, абläugnen, initior. Док Бабина душица, f. eine pitanje, her

је аша, дошле нуһа наща. Awâme, n. dar döläugnen, infitiatio. Бабина руппа, f, bie Beni#ble, caru Aщаријаҫш, ша, шо, үide цеснащан. cervicis.

bae genus. .

ван”.

9

Бабине, f. р. (у Сријему ђекоји го- Бабичење, п. Вав бабица = feyn, obste. гворе бабиње) 1) баб ізoфenbatt, tricatio. puerperium. 2) Der Boфenbefu) , sa- Бабичипи, им, y. impf. Beburtbülfe Jutatio puerperae. Код Срба прају

leisten, obstetricari. бабине обично седам дана. За није Бабо, m. (Ерц.) vidе олац. седам дана долазе дању жене на Бабов, ва, во, бев бабо, patris. баб ине (и доносе част (н. п. пи. Бабура, еіnе let irsenen Ofeng (орпе те, уштипке, ракију, вино и п. д.) Kacheln), fornax simplicissima. и ђелеу дарове), те се часте и Бабусқара, f. vіdе бабептина. веселе; а ноћу дођу комшије иком- Бабушина, ғ, дав 23eifleifф, caro inшијнице, познаницІЇ и познанице, guinalis. mе чувајуб абине, п. і. сједе сву Баврљање , п. Иmberfфеnеrn, yagаtiо. ноћ код породие, и разговарају. Баврљали, ам, т. impf, umbеrfФlen> се и пјевају, а особилio прећу и

dern, vagor. у седму ноћ („Није седму ноћ дочу- Бага, f. некаква болест коњска.

имају обичај реfіи ономе , Багана, f. кожица јагњећа, раѕ &amma који је мало сулудасп). Тада не fell, pellis aguina. смије ни једно заспапти: зашто Багапела, f. (у Сријему, у Бачк, и уБан.) други једва чекају да га огаре, die Kleinigkeit (bagatelle), res parva. или да му пришију шпогођ (ка- Баглама, f. 1) (највише се говори у , Кав дроњак, или читаво бебе) за • Nлож. бр. батламе) оно гвожђе, аљине. На бабинама пјевају сваво- што држи врата за довратник (cf. јаке пјесме, а неке имају које се wapke), Angel und Band an der Thüre. само пада пјевају, н. п.

cardo et yinculum januae. 2) мала „Ој на делу на голему боб се зелени. памбурица од при жице, trichors,А һ0 га је посејао те се зелени ? dii genus, eine kleine Pandore von „Мирко*) га је посејао не се зелени, drey Saiten. „Ружа **) га се назобала, срце је Багљив , ва, во, н. п. коњ. боли.

Багрдан, m, мала варошица између „Колалом лалом ко му отац беше? Јагодине и Баточине. „Колалом лалом пај му **) опац Багрена, f. деr. 24cacienbaum, Robini беше.

pseudoacacia Linn. „Колалом лалом ко му деда беще? Бадава и т. д.

Бадавад, unentgeltlich, gratis. Нијесам му био на бабинама (да Бадаваде, знам колико му је година).

Бадавација *, m. See ale8 иmfonft baben Бабини дніп, m. pl, etma türkfфnee, pix wil, qui omnia vult sibi gratis dari. Бабини укови,

jcadens meuse martiо. Бадало, р. оно мјеспо, ђе ударају Приповиједају, да је у по доба не- ђеца крајем од шпапа кад се бакаква баба ишћерала јариће у пила- нају. cf. банаписе. нину, па дунуо сјевер и ударио сни. Бадань, дња, m. велика шупља Клајег, а она рекла: „При марцу не да, шло кроз њу пече вода, пе бојим те се : моји јарчићи пето- обрће коло на кашичари воденици, рошчили”. На то се расрди марш,

die Röhre, canalis. па навали са снијегом и с мразом, Бадање , п. дав Зteфen, punctio. mе се смрзне и окамени и баба Бадали, ам, v. impf. 1) eije itement, н њезини јарићи. Кажу, да се и да- pungo leniter. 2), leise gehen, incedo нас може виђепи у некаквој планини punctim. (ње се по догодило) оно камење, Бадем*, m. Rancel, amygdalus. што је постало од бабе и од ја- Бадемов, ва, вo, Ransel , amygdali. рића : баба стоји у сриједи, а ја- Бадјава, рићи око ње.

(у Босни) vide бадава. Бабица, f. i) dim. 9. баба. 2) дie феб. Бадљи, f. р. некаква

болест у amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), што се на њему Бадњак, m, сирова церова главња, ошкивају косе.

што се, по обичају, уочи Божи. fa ложи на валиру. Бадњака морају

били два или три, и морају се у очи *) Или како буде нме отру. Божића (на бадњи дан) и осјећи. **) Или како буде име матери. Кад се у вече смркне, онда дома***) Како му буде име.

Жин унесе бадњаке у кућу, - 11 нало

*

}

[ocr errors]

очиуса,

[ocr errors]

жи на ватру; кад ступи с бад- Бајчета, m. TannBname, поmеn yiri. њаком у кућу, онда рече: „Добар Бака, f, hyp, v. баба. вече и честит вам бадњи дан”. А Бака *! vidе гле! из куће га какав мушкарац поспе Бакал*, m. прговац, шшо продаје жипом и одговори му: „Дао пи сир, масло, мед и пп. д. Оer Среа Бог добро сретњи и честити”. zereyhändler, condimentarius. По Ерцеговини ђе су велике куће, Бакалка, f. Fie OpegerepЁrämerin, couонђе довуку бадњаке на шесті цили dimentaria. на осам волова, па наћерају кроз Бакалница, f. . бакалски дуќан, дав кућу, пie ишћерају волове на друга Spezereygewölbe, taberna condimentarii. врата, а бадњаке скину у кући - Бакалов, ва, во,бев бакал, condimentarii. Кад већ бадњаци прегоре, онда Бакалски, кa, кo, 1) Bewürzträmet :, (сјутрадан, на Божић узму оне condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürzs угарчиће, те метнуу башчи на ка- Erämer, more condimentarii. кву младу шљиву, или на јабуку. Бакар*, кра, m. Зав Жиpfer, cuprum. cf. "Божић unо полажајник.

Бакалі, кпа, т. дав Betrappe, incesБадњи дан, њега дне , m, per Shrift. sus cum sonitu.

@beno, diеѕ аntе fеѕtum Christi uatale, Баква , f. оно мјесто, ђе се стаје Бадњић, m. dim. р. бадањ.

ногом, кад се банда камен с рамеБандарина , f. (сіп.) 3odgeib, porto- - Ha, Standort der Steinwerfenden, rium :

statio jaculantium saxa. „На водици вила баждарица , Бакин, на, но, беr. бака, vetulae. „Те узима тешку баждарину: bakaaba*,f.eine Art nama,placentae genus: „Од јунака оба црна ока,

Бакрач*, m. vіdе кошао. „А од коња ноге све челтири

Бакрачић, m. dim. р. бакрач. Баждарица, f. (ст.) 3ölnerin, porti. Бакрачлија*, f. vіdе узенђија. trix (?), cf. баждарина.

Бапрен, нa, нo, Eupfern, cupreus, aeneus. Баждарски, кано, н. п. кантар, Бакшање, n. das Trappen, incessus zöllueris, portitorum.

cum sonitų. Бäза, f. vіdе зова.

Бакпати, кћем, у. impf trappen, Базерка:viбаша*, m. Bеr mit Ben ug: sonitum edo incedens.

uno &infuhr = 2ole Belebnte , portorio Бакуља, f. на дрвету (особипо расpraefectus,

ову и церову) до коре, од приБазәрқамбашин, на, но, бев базер- лике с три прста дебело. Бакуља Бамбаша, portorii praefесti.

је бјеља од правога дрвена и Базерѣан*, mі. vіdе трговац.

прије иструли од њега. Базјаш, m. мали - нама

маспирић на ли- Балабан*, a. назеба, кијавица, бес јевом бријегу Дунава (у Баналу). Schnupfen, gravedo, pituita. Баир т. бав иjer, ripa, cf. бријег, Балав, ва , во; rоѕіg, mucosus. обала.

Балавац, вца, m. per Xopige, puer muБаја, f. hyp. р. баук. baja, f. Stadt in Südungern, nomen banabuyja, f. das Rokmädchen, puela

urbis. Бајски, кa, кo, pon Баја. mucida. Бајалица, бie gauberin, incantatrix. Баланић, m. per &ppel, tudicula.

Пјевају како се разбољео у свалтов- Балван, п. великий дирен као греда, ма (кад се женно бунгур челе- Balken, trabs.

параном ђевојком) Бале, f. pl. слине , беr Xok, mucas. купус на сланини, па му довели Балега, f. п. говеђа, коњска , проју бајалицу да му баје : obuja, der Unflat, Viehéoth, stercus. „Проја" баје, купуса неспаје. Балегање , п. зав гіltеn, fotbmафе Тајање, п. бав заubern, inсаntаtіо. (vom Vieh), cacatio pecorum. Бајани, па , mo, altbactet, vetus , поп Балегапи, ам, v. impf. miften, Bein

Koth von sich geben, stercus facio. Бајали, јем, v. impf. Заибerit, incanto Балење, п, vidе баљење. (morbum, dolorem).

Балија, f. (verätlt) Ber gure, turca, Бајко, m. Запрвпате, поmеn yiri. (per convicium). Бајна лука, f. град и варош у Бос- Балијепина, f. augm. 2. балија.

ни на води Врбасу. Бајнолўчанин, Балини, им, v. imрt. raken, muco maculo човек из Бајне луке. Бајаолучка, 2) roßen, weinen, muco maculor flendo.

из Бајне луке. Бајнолўчкіt, Бало, m. vied балавац. кa, кo, pon Бајна лука.

Fancam, m. Der Balsam, balsamum, Bajó, m. Mannsname, pomen viri. Бала *, і, vide cјекира (али се рне

[ocr errors]

cosus.

бија

н.

recens.

жена

[ocr errors]

Баница,

јетко говори, н. п. ја говорим, а он цара яао и најприје, па погађају ни у балу).

опет наново. Други пут (ш. ј. Балук*, m. Прибља права, бie Sifфя друге године царовања) цар има Banykam, m. I hörner, Collhörner, coes три маше (п. ј. погађа у прculi indi, ,

љин штап док припупі не умаши), Балчак *, m. у сабље, или у мача прећи пут четири и п. 4. a mpља

оно, ђе се држи руком, Der Brif ani други пут сједе на бадало (и ј. Säbel, capulus:

на оно мјесто, ђе ударају шпа. „„Крвава му савља до балчака

повима кад и бацају) кад ногађа у Lamème3, m. die größte Urt Kanonen, свој штані; трећи пут се примак

grobes Geschüß, tormentum majus : не, колико може скочили, а четвр„Све баљемез баљемеза внче,

при пуп колико је дуг кад пру„А лубарда лубарду дозива

жи руке. Кад изиграју онолико пу- Баљење, н. рaв Rose, maci emissio. па (или кад један цар онолико гоBamba jába, ganz unentgeldlich, plane дина царује), до колико су погоди. gratis.

ли да ћене прљу, онда га жене, п. і. Бан, m. Oer Ban, bаgus,

стану сви уред један за другим, па Банање, п. 1) vidе бенетање. 2) сав се раскораче те прља прође четвобанаписе -бріеl, fudi genus.

poнoшке између њиови ногу, а они bauam, m. das (Temeswarer) Banat im та сваки удари по једном таком, Süden Ungerns, Banatus.

или дрветом (како погоде најВанали, ам, vidе бенелатин.

прије) по гузици. Ваналінсе, амсе,

у. г. impf. Кад Банатски, кa, кo, 1) Запаtеr. 2) аdу. оfe Ђеца да се ванају, најприје се

banatisch. договоре, до колике ће године же- Банаћании, т. бer Banater, Bagata. ни пi и пiру; онда узме свако

f. die Banin , bana, bani

ихог. свој шпаті по средини, на удара. Банка, s. Bee Заntоgеttеl, syngrapha ју окомице у земљу и пиако редом mensae feneratoriae publicae. бацају шлангове с једнога мјеспia; Банкроп, m. (у Сријему, у Бачи, које најдаље бащи, оно је цар, а ко- u y Han.) der Bankerutirte, decoctor, је најближе, оно је ли рља. ЇЇопом impar solvendo, cf. пропалица. прља покупи све шпацове , па да Банкротирање, д. бав Заntеrutiren, свакоме свој, а свој мене ціо. decoctіо: пријеко пред цара шако близу, како Банкропирапи, ам, v. pf. uno impf. га цар спојећн управо може дова- bankerutiren, decoquo. шиппи својим шпітапом; онда цар ба- Бановина, f, gano, mo ein Заn bеrrfФt, ци жмурећи свој шпап те удари das Banthum, banatus. прљин (ако ли ума и и, онда оң Бановић, m. Bansfohn, bаni filius. у буде прља, а прља цар), па онда пјесмама, и у пригоријелкама о ojeдe; ђе се царев штап уста- Бановићу Спраињи чуо сам ђе се ви, онђе мора прља свој щпіап да изговара Бановић. замјеспи и (пі. ј. да га измакне), Бановица (6ановица), f. vіdе баница, па онда сви редом бацају (не әкмiy- Банспол, m. брдо у Сријему (измерећи) и погађају у трьин шта: ђу Карловаца и Крушедола). сваки треба доппле да бије у пр- Бануши, нем, v. pf. иіреrhofft Роттеп, љин шап (и прља једнако мора ex insperato adesse. свој штап да замјеш ша) докле Бања, f. ) Bao, balneum (cf. ital. bagno). не ума ши; а кад умаши, онда 2) варош у Србији (близу Ница): му прља узме штап и баци у су- „Да би посл’о Вељка арамбашу во грожђе (п. і. на страну), „Ко ће чуват Бању на крајини ? па онда оспали сви бацају щако 3) намастир у Далмацији. редом ; а цар на пошљепку, и он Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) бије док двапут не умаши. Онда

уide Бајна лука. прља покупки све шпіапове из су. Бањани , m. pl Begens in per peregoвога грожђа, па он погађа свим wina an der Grenze von Montenegro: штаповима редом у свој штап ; Да отиде у Бањане равне чијим шптапом погоди, онај буде Бањање, n. vіdе купање. прља; а кад погоди царевим шпа. Баньаписе, амсе, vidе купатисе. пом, онда цар буде пірља, а прља Балски, кa, кo, 2) altmeibij, anilis. цар; ако ли свима штапові1ма ума- 2) adv. altweibisch, aniliter. дин, онда покупи све шпалове, па Бар, барем, menigften8 , saltem, да сракоме свој, а свој мене пред Бара, f. #афе, Рfuse, lacus, lасида.

[ocr errors]
[ocr errors]

завино.

Барабар*, in einer gurie, simul (it, Басање, п, дав ЗабеrfФtenbern, inces, non sequitur) parallele.

sus inconsultus. Барабарење , n. Bas Beben in gleiфес Басати, ам, т. impf. ићи не гледајући Linie; das Messen, contentio.

kyga, daherschlendern, incedo temere. Барабариписе, имce, v. г. impf, cким, Баскија , f. vіdе жиока.

sich in gleiche Linie stellen, comparor, Hacma*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum contendo. cf. поредиписе.

pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus bapax, m. eine Art langhaariger Hunde, pyxidis ad pulverem nitratum. canis pili longi.

Баспа, in per Rependart: по пеби не Барап, m. pom. propr. einer Gtact: баспа учинити, п. ј. по пи не мо„Ја сам јунак од Бараша града, жеш учиниши (von ital. basta ?); ако „Ја сам диздар у Барату граду.

ми баста. Барашање, и, бав зи • thun • Saben mit Басписани* ишем, т. pf. 8ertretеп, jemand, negotia cum aliquo.

bernihten, perdo, cf. поrазици, поБарашати, ам, v. impf. (рот ital. ba

кварипи : rattare) C KHM, mit wem zu thun(Geschäfs „Лави би му чадор басписали

te) haben, negotium habere cnmaliquo bam*, m. vide cpeka. Бардагција*, m. Sаnnеntöpfer, cantha- Kama, m. (Ресь и Срем.) vido бапто. rorum figulus.

Bamák, m. die Hüfte nebit dem Fuß. Бардак*, m. крчаr с носцем, ание beym Geflügel, femur (volatilium). (irdene), cantharus fictilis.

Батал *

, покварено, разваљено, Бардачина, f. augta. . бардак.

пушлено, н. п. пушка, сап, Бардачић, m. dim, p. бардак.

rpan, verdorben, corruptus. Барем, vidе бар.

Баталија, f. штого, покварено, н. п. Бареш, m. eumpf, palus.

пушка, сап, wеr оrbеnев Зид, res Барило, п. некаква мјера (itat. barile, corrupta.

franz. baril), etwa eine Tonne , orca, Samainja, f. vide Gumka. amphora: колико је Дунаво, има у Бапалини, им, т. pf, н. п. пушку, њему спо барила воде (у припови- сап, виноград, реrlаffen, perwars јепки).

losen, desero. Барица, f. dim. . бара.

Батаљивање, п. бав Berwayrlofen, neHapjak*, m. Fahne, signum, vexilium. glectio. Барјактар , m. Sahnenträger, signifer. Батаљивати, љујем, т. impf, perlaf= Барјактарев, ва , во , бев Sapnens fen, negligo, desero. Барјактаров, ва , во,jträgers, signiferi, Башаљица, f. Der Rumpf бев етв, ора Барјактарскі, кa, кo, 1) Süknribва, ne Hand, brachium mutilum manu.

signiferi. 2) аdу. wie ein köynrid) . Батар, тра, m. вода у Мачви: more signiféri.

Иза Бапіра са села Салаша Барјам*, м. дав $airamdfeft, festum „Тврде спіраже покрај Бара баци — Bairam apud Turcas,

Баmапии, ам, т. impf. (сп.) (cf. ital. Барјамовање, т. дав Sepetn bев Bai. battere?) schlagen, élopfen, pulso : rams, celebratio diei bairai.

„Божић бата на обоја врата ,. Барјамовали, мујем, у. impf. 11. pf. „Да унесе три повара злата

das Bairamsfelt begehen, ago diem пјевасе у очи Божића. festum bairam:

Бапачић, m. dim. 2. батак. „Смиљанићу домaдeр се нађи, Батина , f. 1) беr @tod, fustis. 2) су„Нека Турци с миром барјамују - лудаспи човек, беr Stod, stipes. 3) Барјачић, m. dim. 2. барјан.

оћеш бапнину! би Ertegt (tbuft) её ge= Барка, f. et sifфbehälter, Sifфbalter, wiß nicht, uequaquam auferes (facies). vivarium piscium.

Валинање, д. бав Васбеngеn уоп дит» Барна, m. (по сријему и по Бачкој mem Zeug, deliratio, nugae. der Gaul, caballus.

Башинапи, ам, v. inpf. говорити ко• ; Баровип, та, то, jumpfig, paludosus, jeruma, dummes Zeug daher schwäsenia uliginosus.

nugari. Барупі*, m. пушчани пра, дав Офіеве, Балинцца, f. dim. 2. баптина.

pulver, pulvis pyrius. cf. npa. Баппли*, adj. indecl. vіdе срећан. Барушана *, f. Тав Диреrmagazin; Die Баmлија, m. See ®l&#like, felix.

pulverfabrie, horreum pulveгis pyгіі; „Јер је Лазо у боју баmлија officina pulveris pyrii.

Бало, m. (Ерц.) 1) hyp. pon брат. 3 Барулни, на, но, н. п. кеса, Pulscr = manchmal so viel als 6a60 (Water), pater, (Beutel), pulveris pyrii.

Бапок, m. (око Дунава доље од Пореча) bacamax *, a. Die Treppenstufe, gradus, gedörrte6 Fischfleifch, piscis arefactus

« PreviousContinue »