Page images
PDF
EPUB

Деветак, шка, т. баз Meuntel, nonae.
Деветање, п. дав Ubprügeln, dolatio(?)
Деветаши, ам, v. impf. @bbrechen (ab=
prügeln), fuste dolo.
Деветеро, vide деветоро.
Девети, та, то, ber neunte, nonus.
Девети у плугу (der neunte
Фиде д. 1) baš fünfte Каб ат
gen, plane superfluus.
Деветина, f. дer neunte Zheil, nona pars.
Деветица, f. bie Heun (ein Kartenfpiel),
novem puncta,

am

а=

Деветнаест, neunzen, novemdecim. Деветнаестеро, vide Деветнаесπιρρο.

Деветнаести, та, то, бес neunjеђи= te, undevicesimus.

Деветнаесторо, ein Пензери, novemdecim.

Дesêmo, mora, n. das Neuntel, nonae.
Деветорица, f. Inzahl von neun, novem,
Деветоро, пецn, novem.
Девечани, на, но, н. п. брдо, auf
neun eingerichtet, novenarius.
Девечар, m. Der Vaš Renntel nimmt,
cui nona pars frugum debetur, nonarius.
Девовање, п. (Рес. и Срем.) vide ђе-

вовање.

Девовали, девујем, (Рес. и Срем.) vide ђевоваши.

Девојачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) viде ђевојачки.

Девојка, 1. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Девојчење, п. (Рес. и Срем.) vide ђе. војчење.

Девојчин, на, но, (Рес. и Срем.) viде ђевојчин.

Девојчина, f. augm. 9. девојка. Девојчиши, им, (Рес. и Срм.) vide ђевојчиши.

Девојчишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide ђевојчишисе. Девојчица, f. dim. 9. девојка. Девојчурина, f. vide девојчина. Дегенек*, m, ber Prügel, verber: удаРили му педесет дегенека. Дед, т. (Рес. и Срем.) vide ђед. Деда, m. (Рес. и Срем.), vide ђед. Дедак, m. (у Сријему и у Бачк, по варошима) ein bummer Kerl, Dumme topf, stolidus.

Деде (mаh, mаф), age: деде га зовни, деде ти то узми. Дедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide ђедов.

Дедовина, f. (Рес. и Срем.) vide ђe

[blocks in formation]
[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

Делиград, m. (Warrenflabt) feit 1806. eine Schanze der Serben (6auзy Hиwa) gegen die Türken. Делија*, м. 1. der Leibfoldat, miles praetorianus, delia. 2) Krieger übers baupt, miles, cf. јунак : „Ој Бога ти незнана делијо Делијин, на, но, češ Delia, deliae. Делијнски, ка, ко, 1) н. п. калпак

Deli. Müße, deliarum pilei. 2) adv. nach Art eines Delia, more deliae. Делијски, ка, ко, vide делијнски. Деликанлија*, m. vide момак. Делиши, им, (Рес. и Срем.) vide ди јелити.

Делитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide дијелитисе.

Дело, п. (Рес. и Срем.) vide ђело. Дељање, п. (Рес. и Срем.) vide ђе

[blocks in formation]

Дељкање, n. dim. 9. дељање. Дељкати, ам, dim. 9. дељати. Дембел*, т. љенивац, који од лијености ништа не може радити.

Кажу да Турски цар дембеле ра ни и одијева, али најприје свакога огледају јели управо за дембеле : да не би могао што радити. Тако су под двојицом, што су били дошли да и узму у дембле, запалили рогожину (да виде шта ће радипти), онда један од њи рече ономе другом: „устани да сиђемо с ове рогожине, изгорећемо" А онај му одговори: „ћуши Бога ти ! како те не мрзи говорити? Онда

Обога узму у дембеле, а онога, што је рекао да устану, оћерају, и кажу му да он није за дембеле. Деме, еша, n. vide нарамак. Демир - капија*, f. das eiserne Thor (in der Donau), porta ferrea (in Istro):

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Дервишина, f. augm. . дервищ: Дервишки, ка, ко, 1) Deri, der vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, more dervissico.

Дереж, т. (у Сријему) bie Prügеван, scamnum cui illigatur verberandus. Деригуша, f. (in der Wnefbote) Sals. traßer, gulam radens: оскоруша деригуша : да не би пиш у шаку, оде га моја душа (рекао циганин кад је приповиједао, како је ћео да изједе тврду оскорушу). Дериште, етап. (іфітрі) Æind, рист.

Дерна, на, но, unfelig, infelix, miser. Дернути, нем, v. pf. auf etmas fla= gen, percutio; дернуо, er hat inß Gras gebissen, ist (verreckt), vom Tür.

[blocks in formation]

decina 2) ein Zehen, decem, franz une, dixaine: десетина људи. Десетица, f. н. п. банка, или карma, ein Zehner (Papiergelds oder im Rattenfpiel), denarius, valens decem. Десетковање, и, čaš Behenteinfam» meln, collectio decimarum. Десетковати, кујем, v. impf. ben ehent einfammeln, colligo decimas. Десето, ога, n. ber Bebent, decimae. Десеторица, f. Injaht von jeђn, decem; decuria, Десеторо, зери, decem. Десечани, на, но, н. п. брдо, auf zehn eingerichtet, denarius. Десечар, m, ber Behentfammler, deci

marius,

[blocks in formation]
[ocr errors]

Десница, f. bie Rechte, dextera.,
Десно, rе, dextra.
Деспа, f. Һур, у. Деспина.
Деспина, f1rauenname, nomen femi-
Деспиња, f. пае, Деспота
Деспот, m. 1) ber Defpot despota (Zitel

einiger serbischer Regenten). 2) Mannsпате, nomen viri. Деспотов, ва, во, бев Девроп, despotae.

Деспотовина, f. 1) baš Defpotat, despotatus. 3) Defpotenflift, monasterium a despota fundatum ut Крушедол. Деспотовица, f. Gluß aus дет Рудник - Bebirge. Деспотски, ка, КО, 1) Befpoten=,

despotarum 2) adr. wie cin Defpot, more despotae.

Дести (говорисе и денути), дедем (и денем), (Рес. и Срем.) vide ђести. Дешао, шла, m. (Рес. и Срем.) vide ђешао.

Деше, детета, п. (Рес. и Срем.) viде дијете.

Детелина, 1. (Рес. и Срем.) vide e

Телина.

Детенце (детенце), п. һур.. дете. Детешце, n. vide детенце. Детињење, п. (Реси Срем.) vide ђе

шињење.

Дешињи, ња, ње, (Рес. и Срем.) viде ђешињи.

Детињити, им, (Рес. и Срем.) vi де ђетињищи. Детињство, п. (Рес. и Срем,) video

шинстве.

Демитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vidе дијелитисе.

Детић, m. (Рес. и Срем.) vide ђешић. Детлић, т.(Рес. и Срем.) vide ђетлић. Деца, f. (Рес. и Срем.) vide ђеца. Дечак, т. (у Сријему и у Бачкој) ber Knabe, puer.

Дечанац, нца, m. калуђер из Дечана. Дечани, m. pl, намастир у Метоији (код Призрена). Србљи приповиједају да је Дечански краљ (пошто му је отац извадио очи и објесио на концу више градски врата) изишао слијеп у шетњу иза града (Призрена), па га опазио свети АранБел и сажалило му се, па се сптворио у орла и одлећео те украо његове (краљеве) очи изнад врата и даровао и краљу, и рекао му: ,одечи очи”. Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Де

чане.

Дечани.

» Да видите високе Дечане Дечански, ка, ко, у Дечин, на, но, (Рес. и Срем.) vide ђечин.

Дечина, f. vide дечурлија. Дечица, f. dim. . деца. Дечко, m. vide дечак. Дечурлија, f. augm. . деца. Дешњак, m. марјаш, или петак, на којему Богородица држи Риста на десној руци, ein Siebenzebuerftüd, worauf unser Liebéfrau mit dem Chris #ustinde im red ten Hrme sorfommt. Solche werden den Kindern um den Hals gebunden, wie die bullae bei den Römern, numus B. M. V.

Ди, (Срем.) vide гди (mit allen 26lei= tungen).

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Дивитисе, имсе, . г. impf. коме, или чему, і тиndern, miror. Дивлија, f. eine 2lrt langer, enger Slin te, flintae genus.

Дивљак, m. н. п. човек, или вепар, 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wildschwein, aper.

Дивљака, f. ш. ј. јабука, крушка, der Holzapfel, die Holzbirn, pomum silvestre, pomus silvestris (Baum und Frucht).

Дивљање, п. дав Bilofenn, ferocitas. Дивљаши, ам, v. impf. wilo feyn, fe rus sum, ferocio.

Дивљач, f. 1) bie Biloheit, feritas, 2)
Wildpret, ferae, caro ferina.
Дивљачан, чна, но, н. п.

земља,

wild, wüst, terra inculta, barbara. Дивљачење, n. vide дивљање. Дивљачина, f. augю. . дивљач. Дивљачитисе, имсе, v. г. impf, vide

Дивљапи.

Дивљи, ља, ље, milo, ferus, silvestris.
Дивна, f. Srauenname, nomen feminae.
Дивокоза, f. ber Steinbod, ibex Linn.
AHвoma, f. die Wunderschönheit, mira
pulcritudo.

Дигнути, нем, vide дићи.
Дигнутисе, немсе, vide дићисе.
Дизање, п. дa Sen, levatio.
Дизати, дижем, v. impf, бебеп, levo.
Дизатисе, ижемсе, v. r. impf.

heben, consurgo, existo. Дизга*, f. vide крајац. Ausreн*, м. од узде они каиши, што се држе, у рукама кад се јаше, die Zügel (des Reitpferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel. Диздар *, m. ber Thormart einer e= ftung, janitor arcis.

Диздарев, ва, во, vide диздаров. Диздаревица, f. vide диздаровица. Диздаров, ва во, бев диздар, jani

toris.

[ocr errors]

Диздаровица, f. bie Pförtnerin, janitrix, janitoris uxor.

vide позлуке.

Диздарски, ка, ко, 1) pfórtner, janitorum. 2) adv. Pförtnerisch, more janitorum. Дизлуке, f. pl. 1 Дизлуци, m. pl. Дијање, п. дав ithmen, spiritus. Дијати, дишем (ђекоји реку и ди јам), v. impf. atomen, spiro. Дијевање, п. (Ерц.) дав Zhun, Sin= thun, Sinlegen, positio,

Дијевати, ам, v. impf. (Ерц.) hun, pono collcro: куда дијеваш ти те

новце?

Дијел, т. (Ерц.) 1) ber Zheil, portio.

2) уз дијел, bergan, на Дугом дијелу

[blocks in formation]

Дилбер *, m. ber фоне, pulcher. Дилберче, п. (ст.) dim. 9. дилбер: „Ја јој реко: добар вече дилберче Дилберчић, m, (cm.) dim. 9. дилбер: „Ој ђевојко дилберчићу! ,,У бијелу белнучићу Дилчик*, m. bie Stange (bе der Kun= kel und der Schnellwage), pertica :` ,,Мобарице моје другарице! 2, Удрише га колом и дилчиком Дим, m. ber Rauh, fumus. Димање, п. 1) дав © nauben, spiritus; anhelitus. 2) das Bläsen des Windes, spiritus venti.

Димаши, ам, v. impf. 1) [фиаивен,
anhelo. 2) blasen, spiro,,
Димије, f. pl. lange unb weite Sofen
von gefärbtem Zeug, braccae.
Димитисе, мисе, v. r, impf. raußen,
fumo.

Димитрија, m. Demeter, Demetrius.
Димитрије, m.j
Димишћија, f. m. ј. сабља, Датав=
cenerfäbel, acinaces Damascenus :
Трже Турчин сабљу димишћију
Димлије, f. pl. vide димије.
Димљив, ва, во, н. п. ракија, räu=
cheria, fumosus.

Дімница, f. Rauhfangfteue (ап деп Bifchof), vectigal pro fumario. Димњак, т. комин, дек Кau fang, Schornstein, fumarium.

[blocks in formation]

Диреклија*, m. ber fpanifhe Zhaler, numus hispanus.

Диречић, m. dim. 9. дирек.

Диркање, n. dim. 9. дирање. Диркати, ам, dim. v. дирати. Дирнути, нем, v. pf. einen Griff more nah thun, peto. cf. дарнути. Дићи (говорисе и дигнути), дигнем, v. pf. heben, levo.

Динисе (говорисе и дигнутисе), диге немсе, y. r. pf. fich erheben, auf= ftehen, consurgo. Дичаи, чна, но, rüßmli, [фön, glo

riosus.

Дичење, п. дав Stolzfenn; bas tolgo machen, superbia; gloria.

Дичиши, им, v. impf. кога, та

chen, Ehre machen, gloria (nostra) est. Дичишисе, имсе, v. г. impf, ким, чим, sich rühmen (mit Recht), stolz seya Диша, т. (Рес. и Срем.) vide Дишо, superbio (jure); Дишерисати, ришем, v. pf. кога, Дишер*, на поље!inus, foras.

einen hinausschaffen (zu ihm sagen Au➡
шер), expello foras.

Дишо, т. (Ерц.) Бур. 9. Димитрије,
Дјејан, m. (Ерц.) vide Дејан.
Длака, f. 1) ein Stüd Saar, pilus. g)

das Haar der Ruh, des Pferdes, pili,
Длакав, ва, во, gaarig, pilosus.
Длакавиши, им, v. impf, voll Daare
machen, pilis conspergo.
Длакавишисе, имсе, v. r. impf. voй
Haare werden, pilis consperger,
Длакављење, п. Рав Бефтицеn mit
das Beschmuzen
Длан, т, фіе Пафе Bono, vola.
Haare, adspergio pilorum.
Дланић, m. dim, р. длан.
E

Длачица, f. dim. 9. длака. Длијето, п. (Ерц.) глијето, baš Stemm. eisen, der Meißel, coelum. Дмитар, m. vide Димитрије. Дмитра, f. Frauenname, nomen feminae. cf. Митра. Дневи (ст.) vide дању:

„Дневи леже, а ноћу путују Дно, п. ber Вoben, Gruno, . 3. ei nes Gefäßes, fundus, До, дола, m. vide долина. До, 1) bi, ad, usque ad. 2) vide осим: "Бојиш ли се још кога до Бога? 406a (Genit. von д06 ?), die Zeit, tempus :* доба; веглуво доба; послено черње доба; у ово доба године; жена на том доба (ш. ј. готова се породити);

[ocr errors]
[ocr errors]

, Које ли је доба ноћи?

, Рекла ми је драга доћи

,, Роди мајка два нејака сина,

[merged small][ocr errors]

Узло доба у гладну годину Добавити, им, v. pf. што serfaf= fen, procuro.

--

Добавитисе, имсе, v. r. pf. чега, was erlangen, consequor: ,,Пења коња крај зелена луга "Не би ли се добавио друга Добављање, п. дав Berfaffen, comparatio; dás Bekommen, consecutio. Добављаши, ам, v. impf. verhaffen,

[blocks in formation]

Добит, f. I der Gewinn, luДобишак, шка, m. crum. Добити, бијем, v. pf. 1) gewinnen, vinco. 2) gewinnen, lucror. 3) befom= men, accipio.

Добјеглица, f. (Ерц.) ђевојка, која Добјегне (м. j. сама дође) за момка; то се догоди кад родитељи не даду ђевојци поћи за кога она оке, а она не ће за кога је они дају. То су понајвише рђаве ђевозке: зашто поштена ђевојка, и од поштена рода, не ће своје родитеље и браћу осрамотити. У Србији добјеглица дође управо момку у кућу, па је онда одведу у какву кућу момачком роду, те цамо стоји док се не вјенчају; а у Сријему и у Бачкој дође поповој кући и онђе стоји док се не вјенчају. Добјежати, жим, V. pf. (Ерц.) зи fliehen, confugio.

Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide добје

[blocks in formation]

tympano cano.

Добош, m. bie Zrommel, tympanum militare.

Добошар, т. ber Zambour (Trommele fchläger), tympanista.

Добошарев, ва, во, vide добошаров, Добошаревица, f. vide добошаровица, Добошаров, ва, во, деš Ztommelo schlägers, tympanistae. Добошаровица, f. діе Zambour frau, uxor tympanistae. Добощарски, ка, ко, 1) Zambour, tympanistarum. 2) adv. mie ein Zam= bout, more tympanistae. Добра, m. (Рес. и Срем.) vide Добро Добрава, f.luß in ber Шабачка наија: „Купи војску до воде Добраве Добрашин, m. Mannsname, nomen

viri.

Добрија, f. Srauenname, nomen fe

minae.

Добрило, т. Таппвнате, nomen viri. Добриловина, f. намастир у Брцеговини (може бити да је сад и пуст?).

Добрина, f. Güte, bonitas (mirð пис als Euphemismus gebraucht, z. B. не знам која му је добрина - maš ihm feblt, Dem Kranfen). Добрићево, п. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст?). Добрица, m. Жаппéname, nomen viri. Добричина, m. (augm. . добар?) сіп heber Mann, lepidum caput.

« PreviousContinue »