tui etc. „Према себи ударио Меу На довату по бијелу врату Доватање, и. 1) дав Herlangen, porrectio. 2) das Erreichen, assecutio. Довашати, ам, v. impf. 1) berlangen, porrigo. 2) erreichen, assequor, attingo. Довашиши, им, v. pf. 1) berlangen, porrigo. 2) erreichen, attingo. Довде (ш.]. до овде), adv. loci, біз і ber, hactenus. Довести, ведем, v pf. berfügren, adduco. Довитисе, вијемсе, v. г. pf. домис лишисе чему, erfinnen, excogito. Довишлаши, ам, v. pf. berantreiben, cogo (oves). Довлачење, п. 1) дав Serbeifhleppen. attractio. 2) das Herbeiführen, advectio. Довлачити, им, v. imp.. 1) herbi{$ер pen, adtraho. 2) herbeiführen, adveho. Довлачишисе, имсе, v. г. impf. Поя herbeifchleppen, ventito lente. Доводити, им, v. impf. herführen, adduco. die Довољно, genug, satis. Довргнути, нем, vide доврћи, Довребати, ам, v. pf. erlauern, aucupando deprehendo. Доврћи (говорисе и довргнути), врга нем, vide добацити. Довршетак, шка, m, bie Воендин, absolutio. Довршивање, п. дав Goldenben, perfectio. Довршивати, шујем, v. impf, solen den, perficio. Добошити, им, v. pf. ойендеn, abvollenden, solvo. Довући, вучем, v. pf. 1) berbeiten, adtraho. 2) herbeiführen, advého. Довућисе, учемсе, v. г. pf. fich here belschleppen, se trahere, trahi. Догађај, m. bie Begebenheit, eventus. Догађање, п. čaš Éreignen, casus. Догађати, ам, v. impf.treffen, incrdo in casum. Догађатисе, асе, v. r. impf. fich ers eignen, accido. Догазити, им, v. pf. berbeimaten, advento per flumen, nives etc. Догамбаши, ам, v. pf. babergematichelt tommen, advenio vacillanti gradu. Догорјеши, ри, v. pf. (Ерц.) brennen же и обложи различном травом и цвијећем тако, да јој се кожа не види ниђе ни мало, и то се зове Додола (начинила се као додола реку ђевојци, или жени, која се Млого накитила по глави): па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге ђевојке стану у ред и пјевају различие пјесме; потом домаћица, или друго какво чељаде, узме пун котао, или кабао, воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окрећесе. У додолским се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо! ој додоле! н. п. „Наша дода Бога моли, ој додо! ој додоле! "Да удари росна киша, ој додо! ој додоле! Додоле играју у данашње вријеме готово по свој Србији, а особито од Ваљева доље к Тимоку. По Сријему, по Бачкој и по Банашу играле су до скора, па су нови свешшеници забранили и искоријенили. Додолски, ка, ко, н. п. пјесма, додоле.. Дожеши, жањем, vide дожњеши. of. Догустити, сти, v. р. коме, in Ber. Доживити, вим, v. pf. (Срем.) erleben, pf. video. legenheit, in die lemme bringen, ur- Доживљети, вим, v. pf. (Ёрц.) geo, ad angustias deduco, circumvenio. Дожњевање, п. дав зи messis finitio. Дода, f. һур. у. додола. Додавање, п baš Serbei, Sinjидевен, porrectio, additio. Додавати, додајем, v impf. Бесbеі, hinzugeben, addo. Додатак, шка, m. bie Зидаве, addi tamentum. Додати, ам, v. pf. inzugeben, addo. vide Додворишисе, имсе, удвори Дожњевати, ам, v. impf. zu Enbe ernten, meto (absolvo messem). Дожњеши, њем, v. pf. bie Srnte vols enden, finire messem. Дозваши, дозовем, v. pf. 1) errufen, advoco. 2) herbeitufen, advocо. Дозвашисе, зовемсе, v. r. pf. infi gehen, besser werden, ad frugem redeo Дозивање, п. дав Érrufen, дав Beru= fen, advocatio. Дозиваши, ам (и дозивљем), v. impf. herbeirufen, berufen, voco. Дознавање, п. дав Erfahren, explo Доитати, ам, vide доважати. Доитити, им, vide доважити. Дојаати, дојашем, vide дојати. Дојавити, им, v. pf н. п. овце, т.ј. довести овце (идући пред њима) кући, berbeitcingen, adduco; (vom Sirten, der vor ben Shafen hergeht, die ihm folgen). Дојайвање, п. дав Serbeiteiten, adequitatio, adventus in equo. Дојаивати, јаујем, v. impf, geritten tommen, adequito. Дојакошњи, ња, ње, vide досадашњи. Дојати, дојашем, v. pf. bergeritten Fommen, adequito, advenio equo vectus. Дојење, дав äugen. nutritio (laetatio)? Дојиља, f. vide дојкиња. Дојити, им, v. impf. fäugen, lacto, mammam praebeo. Дојка, f. (ст.) vide сиса: „Узрастоше дојке у њедрима, Дојке расту, прслуци пуцају Дојкиња, f. bie umme, nutrix. Дојчин, m. Таппврате, nomen viri. Док, bi, usque dum, dum. Доказати, кажем, v. pf. 1) begreif. lich machen, facere perspicuum. 2)heim: lich sagen, hinterbringen, defero, de nuncio. Доказивање, п. дав rfagen (Begreif lich machen), curatio ut quis rem norit. Доказивати, зујем, v. impf, 1) без greiflich machen, facio perspicuum. 2) binterbringen, denuncio. Докасати, ам, v. pf. getrabt Eom= men, tolutim advenio. Докасивање, дав Şerantrappen, adventatio (equitantis). Докасивати, сујем, v. impf. beran= trappen, advento equo. Докаскивање, n. dim. 9. докасивање. Докаскивами, кујем, dim. у. дока сивати. Докле, 1) fo weit als, quousque, 2) Tange als, quousque. 3) wie weit, wiе Yange? quousque. Докна, f. Frauenname, nomen feminae. Доко, m. Таnnšname, nomen viri. Доколан, лна (и докона), но, Beit mo zu habend, cui tempus est: ниjесам Доколан. Доколенице, f. pl. (Рес. и Срем.) viДе докољенице. Докољенице, f. pl. (Ерц.) 2Irt tüße. ner Strümpfe, tibialium genus. Докопати, ам, v. pf. 1) zu nbe gra= ben, perfodio. 2) ergreifen, apprehendo. Докопантисе, амсе, Y. г. pf, чега, etmas ermifchen, apprehendo. Докопаосе као ћелав капе. Доксат, m. bie Itane, ber litan, 50larium, subdiale, moenianum. Докусуривање, п. дав Galbiren, solutio residui. Докусуривати, рујем, v. impf. falbis ten, solvere residui. Докусуриши, им, v. pf. falbiren, vol. lends bezahlen, solvere residuum. Докучивање, n. vide доватање. Докучивати, чујем, vide доваташи. Докучиши, им, vide доватиши. Дола, f. dim, y. долина. Долагати, лажем, v. pf. 1) і цв lügen, satis esse mentitum. 2) lügens hafte Nachricht hinterbringen, defero mendacium. Долагивање, п. дав йдеnhafte Sinters bringen, delatio mendax. Долагивати, гујем, v. impf. lügen= baft binterbringen, defero mendacium, Долажење, п. баš Sommen, ventitatio. Долазак, ска, т. ðie Untunft, adventus. Долазити, им, v. impf. 1) fommen, venio. 2) долази вода, [milt, crescit flumen.. Долајати, јем, v. pf. Jerbeibellen, advenio latrans, Доламетина, f. augm. 9. долама. Доле, (Рес. и Срем.) vide доље. Долетање, п. (Рес. и Срем.) vide долијетање. angeflogen Fommen, advolo. Долетати, лећем, (Рес. и Срем.) viде долијетати. Долетети, тим (Рес.) Долетиши, им (Срем.) Долећеши, летим (Ерц.) Долибаша m. онај који сједи у горњему челу, деr ben erften Gis an der Tafel einnimmt, qui primum locum occupat in triclinio. Долибашин на, но, без долибаша, illius qui primum locum occupat. Доливање, п. (Срем.) vide дољевање. Доливати, ам, (Срем.) vide дољеваши. Долијаши, јам, v. pf. ausfuchfen (von лија) д. 1. зu Ende feyn mit feinen Fuchskünften, deprehendor: E Aиjo! сад си долијала Долијетање, п. (Ерц.) baš ueen, advolatio. Долијетати, јећем, v. impf, (Ерц.) herbeifliegen, advolito. Доликовати, кује, v. impf, коме шпа, Домислитисе, имсе, ѵ. г. pf. чему, aufteben, decet. Дољевање, п. (Ерц) бав Bogießen, impletio. Дољевати, ам, v. impf. (Ерц.) поді Ben, impleo. Дом, т. дав au, domus: како сте на дому? Дома, 1) зи aufe, domi. 2) паф Дан fe, domum: -- ,, Смиљанићу домадер се нађи „Ајде мома да идемо дома Домадар, т. vide домаћин. cf. напијање. Домазлук, т. was bei Hause bleibt, nicht feil ist, quod domi servatur (de grege). Домамити, им, v. pf. Бегей Беседен, pellicio. Дomâhî, ka, ke, Haus, domesticus; домаћи, діе Sausgenoffen; домаћи beб, Hausbrot. Домаћин, m, ber Sausherr, paterfamilias. Домаћинов, ва, во, дев Баusherrn, heri, patris familias. Домаћица, f. bie Saušfrau, materfamilias. Домаћичин, на, но, der Hausfrau, matris familias. Rath schaffen, expedio Домишљавање, п. дав Пa benten, Weberlegen, cogitatio. Домишљаватисе, амсе, v. r. impf. nach innen, cogito. Домишљан, т. (fhershaft) ber Schaf ferath, plenus consilii. Домишљанов, ва, во, без фafferaths, consilii pleni. Домишљање, n, vide домишљавање, Домишљатисе, амсе, vide домишља вашисе. Домовина, f. Биз und Sof, дав Ве fisthum, armenta et praedia. Домолитисе, имсе, vide умолитисе. Донде (до онде), bis borthin, usque illuc. Донекле (у Сријему и у Бачк. говоре и доникле), bis auf eine gemiife Stređe, usque aliquo. Донети (донеши, донести), несем, (Рес. и Срем.) vide донијети. Донијети, несем, донијо (донијела, ло), v. pf. (Ерц.) bringen, adfero. Доникле, cf, донекле. Доносити, им, v. impf. 1) bringen, adfero. 2) ertragen, erlauben, fero, permitto: доноси ми вјера, mein Glaube erlaubt mirs. Доношење, п. дав Bringen, adlatio. Доњак, т. н. п. камен воденични der untere (z. B. Mühlstein), inferior. Доњи, ња, ње, ber untere, inferior. Доњоземац, мца, m. ber interländer, homo terrae inferioris. Доњоземски, ка, ко, 1) unterlänðifd, terrae inferioris. 2) adv. more terrae inferioris. Допадање, п.) дав Serbeteilen, adcursus. 2) das Fallen ins Unglück, u. f. w. acceptio mali, vulnerum. 3) das Gefals len, probatio. Допадати, ам, v. impf. 1) Бегbeilaus fen, adcurro. 2) fallen ins Unglück, adfligor: допадати рана, муке. 3) зи Theil werden, obtingo, in manus venio. Допадашисе, амсе, v. r. impf. gefale len, placeo, probor. Допаркивање. п. дав Sertaufen Дапаркивати, кујем, v. impf. Getlau= fen, adcurso (?) Допасти, паднем, v. pf. 1) Бесі laufen z. B. zu Hilfe, accurro. 2) fal. len (int Unglud), допасти рана, муке. 3) zu Zheil merben, obtingo: ово ми је допало. 4) глас допаде, Fommen, advolat. Допастисе, паднемсе, v. r. pf.ge fallen, placeo, probor. Допевати, ам, (Рес. и Срем.) vide допјевати. Дорачик, m. dim. 9. дорам. 142 Досада, f. ber Weberbrug, taedium, Досадан, дна, но, läftig, molestus. Досадашњи, ња, ње, ber bisherige, qui adhuc fuit. Доcáдumи, им, v. рf. 1) vollends sehen, 3.4. виноград, купусну лију, insero. 2) коме, verbrießen, досадило ми је що, bießveròrießt mih (фоn, ich bin es überdrießig, taedet me: доcадио ми је, er ift mir läftig. Досадитисе, дисе, v. г. pf. läftig wer деп, taedet: досадило ми се Досађивање, п. 1) дав ВоЦенов, feßen, insitio. 2) das Lästig - werden, molestia. Досађивати, ђујем, v. impf. 1) 50 lends feßen, insero. 2) lästig werden, molestus' sum. Досађиватисе, ђујесе, т. r. impf. lästig werden, taedet. Досегнути, нем, vide досећи. Доселити, им, ѵ. pf. ansiedeln, facio ut quis hue migret et hic consideat. Доселитисе, имсе, v. г. pf. fih an fiedeln, commigro hue. Досељавање, п. баš Serantebelu, admigratio. Досељавати, ам, v. impf. Беа еден, colloco. Досетитисе, имсе, (Рес. и Срем.) viНе досјетимисе. Досетљив, ва, во, (Рес. и Срем.) vide досјетљив. Досећање, п. (Рес. и Срем.) vide досјећање. Досећашисе, амсе, (Рес. и Срем.) viде досјећашисе. ani Досећи (говорисе и досегнути), сегнем,,v. pf. erreichen, attingo. Досјетишисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.). чему,, merten, gemake merden, madverto (ital. accorgersi). Досјетљив, ва, во, (Ерц.), дег П ausfindet, consilii plenus. Досјећање, п. (Ерц.) дав Ветађе werden, animadversio. Досјећашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) gewahr werden, animadvertere coepi. Доскакање, п. дав Stfpringen, assecutio per saltum. Доскакати, качем, у. pf. 1) Бебе fpringen, adsilio 2) (v. impf.) коме, fo weit springen, als ein anderer; ers fpringen, saltu assequor, |