Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Доспијевање, п. (Ерц.) 1) дав Reifen, maturitas. 2) die Maße, otium. Доспијевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) reifen, maturare. 2) Muße haben, otium est mihi.

Доспјети, пијем, v. pf. (Ерц.) 1) rei. fen, pervenio ad maturitatem. 2) Muße haben, otium est. Дост*, m. vide пријатељ. Доста, genug, satis.

Діста, f. һур. . Достана. Достана, f. Grauenname, nomen fe

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Дотркивати, кујем, v. impf. beru
laufen, adcurso.
Дотрчати, чим, vide домркати.
Дотужати, жим, v. pf. коме шта,
Дотужити, им, v. pf. lange Beile

machen, zuwider werden, taedet: Beh
ми је допужало

Дотурање, n. vide добацивање; Дотурати, ам, 1) v. impf. vide добацивати. 2) (v. pf.) berbeimäljen, advolvo.

Дотурити, им, vide добацити. Дотуркати, ам, v. pf. (dim. v. доту ратиг.) berbeimäljen, advolvo. Дomуku, yчem, v. pf. vollends schla= gen, percutio satis:

"Ал' га добро Милош не долуче Доћерами, ам, v. pf. (Ерц.) і) her= beitreiben, adigo. 2) treiben bis - ago usque ad -.

Доћеривање, п. (Ерц.) дав Serbeitrei. ben, adactio.

Доћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) herbeitreiben, adagito (?). 2) treiben bis -, ago usque ad

Доћи, дођем, v. pf. 1) fommen, venio. 2) доћи коме главе, cinem um den Kopf bringen, aus dem Wege räumen, emedio tollo. 3) дошло ми је да бјежим од куће, éв it mir dahin gekommen, eo deveni, ut - 4) дошла вода, ð. i. angenfchmоdен, crevit. Доцкан, Доцне,

fpät, sero.

Доцнити, им, v. impf. fäumen, sero venio, moror!

Доцњење, п. дав Berfäumen, serior adventus, mora.

Дочек, m. ber $mpfang, exceptio (hospitis): вала брате на дочеку. Дачекати, ам, v. pf. 1) ermarten, exspecto, 2) сmpfangen, exciріо. Дочекивање, п. раз mpfangen, exceptio,

Дочекивати, кујем, v. impf, empfan. gen, excipio.

Дошетати, ам (и дошећем), v. pf, herbeispaßieren, advento ambulans. Драва, f. діе Drave, Dravus. Драг, драга, го, theuer (lieb), carus; драго ми је, mir beliebt es. Драга, f. (ст.) Selieft, amata : „Драга моја! јеси л'се удала? ,,Драг се драгој на водици вали Драга, т. (Рес. и Срем.) vide Драго. Драган, m. (ст.) vide драги :

,,

„Чуј драгане одо за другога Драгана, f. 1) (ст.) vide драга: „Цуп цуп, цуп цуп драгана, „Што ми ни си казала —

2) Frauennamen, nomen feminae. Драгаш, т. Жаnnšname, nomen viri. Драги, гога (и драга), m. (ст.) бег Selicbte, amatus:

„Ој ђевојко имаш ли драгога? ,,Имала сам брата и драгога Драги камен, m. velftein, gemma. Драгија, f Уrauenname, nomen femi

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Дражета, т. Тапивате, nomen viri. Драживашка, m. ein Špiknaте дек Dorfschulzen (gleichsam Störens

д), turbans canes. У Сријему, у Бачкој и у Банату, зову дражиВашке по милицији врајтове, а по паорији бирове и пандуре, који иду по селу од куће до куће, те зову људе на робију и на заповијести (и драже вашке). Дражити, им, v. impf, reizen, irrito. Драило, т. Таппвнате, nomen viri. Дракша, m. Таnniname, nomen viri. Драм, т. 15400 од оке; или онолико, колико један дукат тежи, ein Se= wicht (von Dukaten Schwere), Drachs me, drachma.

Драмосер, т. који (од тврђе) на драм и једе и сере; овако сељаци зову трговце варошане (у Србији), Drammen{hmeißer, drachmocacus (?), ein pisname für Raufleute. Драмлија *, f. ein Shrott von der

Shmere eines драм, globulus plumbeus drachmae pondere. Драпање, n. baš Kraßen, frictio. Драпаши, ам, v. impf. Fraßen, frico. Драча, f. намастир у Србији. Драшко, т. Тапионате, nomen viri. Дрвар, п. који дрва носи, или продаje, der Holzer, lignarius. Дрварење, п. дав oljen, lignatio. Дрварина, f. Solzabgabe, portorium lignarium.

Дрвариши, им, v. impf. mit Sols vers Tehen, providere lignis: како се дрвариш? он ме дрвари.

Дрвен, на, но, бößern, ligneus. Дрвенаст, та, то, hölzern (unem pfindlich), ligneus.

[ocr errors]

Дрвеница, f. на самару оно што је од дрвета, осим стеље, дав поzerne Gerüste des Saumsattels, clitellae. Довенитисе, имсе, v. r. impf. böl= Bern merben, lignesco (?). Дрвењача, f. н. п. чаша özerne Trinkgeschirr, poculum ligneum. Дрвењен, п. дав Berhöljern, ligne

Tactio,

Дрвеће, п. (coll.) ðie Bäume, arbores. Дрвлâд, f. (coll.) Scheiter Holz, seg. menta ligni (?) Дрвљаник, т. гомила дрва пред кућом, ber Solzhaufen, strues, Apвze, Hols, lignum,

Дрво, вета, п. 1) ber Baum, arbor. 2) das Holz, lignum.

Дрводеља, m. (Рес. и Срем.) vide дрвођеља.

Дрвођеља, т. (Ерц.) ber immестапи, faber lignarius.

Довце, цета, n. dim. 9. дрво.
Древо, п. т. j. часно, дав

[ocr errors]

Sol3, lignum crucis. i. e. crux qua
Christus supplicium obiit:

„И крстове од часнога древа Дреждање, п. baš tehen und Barten, exspectatio.

Дреждами, дим, v. impf, ftееn und marten, exspecto. Дрека, f. bаз efore, clamor. Дрекавац, вца, m. der Schreyer ein (vermeintliches) Zhier, bas in ber Nacht schreyt, wie eine Ziege die vom Bolfe fortgetragen wirò, animal поcturnum, quadrupes, clamos u m. Дрекнути, нем, v. pf. einen Shren thun, exclamо.

Дрем, т. (Рес. и Срем.) vide дријем. Дремало, m. (Рес. и Срем.) vide дријемало.

т.

Дремање, п. (Рес. и Срем,) vide дријемање.

Дремати, ам (и дремљем), (Рес. и Срем.) vide дријемати.

Дремеж, т. (Рес. и Срем.) vide пријемеж.

Дремљив, ва, во, foläfrig, somnolentus.

Дремован, вна, но, [[äftig (hlaf= begierig), somniculosus. Дрен, m. vide дријен.

Дрен, м. (Рес. и Срем.) vide дријен. Дренак, нка, m. (Рес. и Срем.) vide Дријенак.

Дреник, т. Balb von Horneltiren,

[blocks in formation]

Дожак, шка, m. bie Hanõýabe, ansa.
Држалица, f.
Држало, п.
Држаље, п.

der Stiel, manubrium. .

Држање, п. дав Salten, tentio (?). Држати, жим, v. impf. 1) balten, teneo. 2) halten, z. B. für wahr, habeo (pro vero): ја то држим за истину. 3) држатисе коња, и дет fet de halten, sustinere se in equo : „Па се коња држат не могаше 4) држисе на високо, er trägt fid hoch, elate se gerit. Дријем, т. (Ерц.) бег фlummer der (Schlaflust), dormitatio. Дријемало, т. (Ерц.) ber © läftige, die Schlafmüße, dormitator. Дријемање, п. (Ерц.) дав dormitatio.

hlummern,

Дријемати, ам (и дријемљем), v. impf. (Epg.) Schlafluft haben, somuo capior. Дријемеж, т. (Ерц.) vide дријем. Дријен, м. (Ерц.) bie Rornelfire. cornus mascula Linn.

Дријенак, нка, m. (Ерц.) 1) eine Fleis ne Kornelkirsche, cornus parva. 2) eine Art Traube, uvae genus. Дрина, f. 1) Drina, ber Grenzfl schen Bosnien und Serbien. 2) die serbische Gegend an der Drina, Zwornik gegenüber: отишао у Дрину. Дриница, f. ein Seitenarm ber Drina, unter Лозница.

Дринка, f. м. ј. воденица, Вести auf ber Drina, mola ad Drinam. Дрински, ка, ко, Driner., „Дрински вуче, што си обрђао ? „Невоља је мене обрђати: „Око Дрине не има оваца : „Једна овца а три чобанина: „Један спава, други овцу чува, ,,Трећи иде кући по ужину. Дрињанин, m. einer von der Drina: браћа Дрињани.

Дркање, п. дав pannen, tentio. Дркат, кта, т. дав Bittern, ber фай der, horror.

Дркати, ам, v. impf. fpannen, tendo (sensu praecipue obscoeno de tentione penis).

Докталице, f. pl. bie Ballerte, bie
Sulje, coagulum. cf. паче, питије.
Дритање, п. дав Bittern, tremor,
Доктати, кћем, v. impf. ¿ittern, фац
dern, horreo, tremo.
Дрљав, ва, во, vide врљав.
Дољанчење, даê behacclime Betteln,
mendicatio indefessa.

Дрљанчиши, им, v. impf. Беђarri

betteln, non desino mendicare. Дрљање, п. 1) baš ggen, occatio. 2) ber geeggte Wđer, ager occatus....

[ocr errors]
[ocr errors]
[blocks in formation]

Дридање, п. дав olagen der Bolle.
Дрндар, т. човек што разбија вуну.
Дрндарев, ва, во, 1
Дев дрндар.
Дрндаров, ва, во, Г

[blocks in formation]

Дропити, им, v. pf. Пф пієberlaffen, (ohne zu sehen, ob der Ort sauber ic.) humi consido.

Дропља, f. bіе Zrappe, ber Zrappe, avis tarda, otis tarda Linn. Дрпање, п. дав Reißen, laceratio. Дрпати, ам, v. impf. reißen, lacero. им, v. pf. нем, v.pf.

Дрндати, ам, v. impf. 1) разбијати Допнути, ", Porcißen, lacero.

јарину. 2) говорити којешта. Донов, т. беr tolle Shreyer, clamosus,

furiosus,

Дрнован, вна, но

wütend, furiosus. Дрновит, ща, mo,'f Дрнути, нем, v. pf. einen Bissen essen (um dann sogleich z. B. an die Arbeit zu gehen), paullulum comedo: Aрнузо га псето, m, ј. ујело га мало. Дрнутисе, немсе, v. г. pf, помамитисе, tol тerden, insanio.

Дрњивање, п. baš "Zoll werben, insania. дав Дрњиватисе, њујемсе, v. r. impf. tol werden, insanio.

Дрњкање, п. дaš infhlagen gegen et= was, offensio.

Дрюками, ам, v. impf. anfilagen ge gen etmas, offendo: дрњка у ба

тину. Дроб, т. баз Singemeibe, intestina. Дробан, бна, но, Діфt und tlein an einander gereiht, minutus:

„Једно грло, три дробна ђердана Дробац, пца, m. dim. у. дроб. Дробина, f. augm. . дроб. Дробити, им, v. impf. brödeln, in

tero.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Друг, т. 1) ber Gefährte, socius. 2) bet Gemahl, der Gatte (für beide Geschlech ter), conjux.

Apýra, f. die Gefährtin, socia. Друга, Друга, f. дрво, као велико времено, што жене конце препредају на њега и плетиво преду, діє 3mirn. spindel, fusus duplicandis filis. Другар, m. vide друг 1. Другарица, f. vide друга.

Другаш, bann unb wann, quandoque.

[ocr errors]

Други, га, го, 1) ber anbere, alius alter. 2) der zweite, secundus, Друговање, n. ber Umgang mit Jea mand, als seinem дpyr, consuetudo

necessitudo.

Друговати, гујем, v. impf. mit Sinem

häufig umgehen, sein дpyr feyn, sodalis sum, utor aliquo familiariter. Другојачији, чија, чије, anders, vers fchieden, alius.

Другом, zum zweiten Mal, altera vice: ,,Љубну је једном и другом Дружење, n. das Gesellen, sociatio. Дружина, f. (coll.) bie Befährten, socii. Дружиница, f. dim. v. дружина. Дружитисе, имсе, v. r. impf. с ким, fich gesellen, sociare se. Дружица, f. dim. . друга. Дружичало, п. (у Сријему говоре ружичало, а у Банату побушени понедељник) дег зweite Mon= tag nach Ostern, dies lunae secundus a paschate. На дружичало иду људи. (а особито жене) прије подне на гробље ще побушавају гробове

од оне године, дијеле за душу, и попови чате молитве и спомињу мртве. На неким мјестима (као н.п. у Неготину и у Ршави) скупесе момчад и ђевојке послије подне на једно мјесто, па играју и дружичајусе (понајвише мушко с мушким, а женско са женским), м. і оплету вијенце од врбовије младица, па се кроз те вијенце љубе и мијењају јаја (шарена и црвена) па најпослије промијене и вијенце (метне једно другом на главу) и закунусе да ће бити мушкарци побратими, а женскиње друге (Власи кажу кумача), до оно доба године. Такови се побратими и друге потом пазе ту сву годину као браћа и сестре, и у различним играма, и збиљским свађама, помаже једно другоме. Кад опет дође дружичало, онда се ђекоји понове, а ђекоји оставе. Дружичање, п. дав йен и Вefceun. den der Mädchen am zweiten Montage наф Sfern, amicitiae initio die lunae a paschate secundo, cf. дружичало. Дружичатисе, амсе, т. г. impf, cf. Дружичало. Друкчији, чија, чије, vide другојачији. Друм*, т. (бронос) велики пут, діе Heerstraße, via regia.

Друштво, п. bie Befelfhaft, societas. Доче, f. pl. vide дркталице.

Apшкâше, n. das Hezen (des Hundes), instigatio.

Дршками, ам, v. impf. н. п. псело на свиње, Беßen, instigo. Дошчић, m. dim. 9. држак.

Ду, дуа, m, ber Beift, spiritus, cf. дук.

Дубак, пка, m. 1) ber Gängelmagen, "machina qua stare et incedere discunt parvuli. 2) eine Art Kirschen, cerasi genus. Дубач, m. ber Sohimeißel, baš gol. eifen, scalprum excavatorium. Дубина, f. bіе Ziefe, profunditas. Дубиши, им, v. impf. стајати упраBO, aufrechtstehen, sto erectus. Дубица, f. 1) Štabt in öftert. Sroatien. 2) Stadt in türkisch Kroatien. Дубљење, п. дав Lufrecht teen, statio

erecta.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Друга пуче украј Дубокога,

. Даде гласе уза воду Саву

[ocr errors]

Дубровачки, ка, ко, cagufanif, ragusanus.

Дубровник, m. Ragufa, Ragusium. Дубровничанин, m. човек из Дубров

ника.

Дубровнички, ка, ко, vide Дубро

вачки.

Дувак*, m. ber Brautf leher, velum nuptiale.

Дуван, т. 1) ber Zabat, bie Zabat flan ge, herba nicotiana. 2) der Rauchtabak, nicotiana fumaria; baher дуванитисе, fih mit Zabat verfehen; unò дувањење. Дувански, ка, ко, H. п. кеса, за

baks, nicotianae. Дуванџија, m. ber Zabafraucher, ducens ore nicotianum. Дување, п. дав Вебеn, spiratio, flatus. Дувар, m. vide зид. Дувати, ам, v. impf. 1) blafen, flo. 2) на кога, böfe feyn, succenseo. Дувна, f. bie eiftliche (Поппе), monialis. Дувно, m. Stabt in Dalmatien. Дувовање, п. дав Beichtvater fen, sta

tus confessarii.

[blocks in formation]

Aŷr, m. die Geld - Schuld, debitum. Дуг (comp. дужи и дуљӣ), га, го,

Tang, longus; дуга пушка, діе line. Дуга, f. ber Regenbogen, iris. Србљи кажу, да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко. Дуга, f. bie Daube, tabula. Дугачак (дугачак), чка, ко, vide дуг. Дугме, мета, u. ber Knopf, globulus fibulatorius.

Дугменце, и. 1 dim. 9. дугме. }

Дугмешце, п.

Дyroбpâhuk, m. ein Zuname, cognomen (langbart).

Дуговање, п. баз фиben, debitum. Дуговати, гујем, v. impf. fulden,

debeo.,

[blocks in formation]

Дугонокт, та, то, langnägelig, guium longorum:

"Доведи ми дугонокту другу "Да прокопа на врашилу трубу.. Дугоња, f. ein großer, langer Diann, longus homo, Longinus.

Ayropen, пa, пo, langgeschwänzt, caudatus, caudae longae: за виторогије волова и дугорепије крава (кад напијају).

Дубравац, вца, m. Тапионате, по- Дугуљаст, та, то, 1 länglich ob

men viri.

Дугуљат, та, то, Í longus.

« PreviousContinue »