Дудиња, f. bіе Maulbeere, morum. Дудов, ва, во, vom Maulbeerbaum, mori, morinus. Дудовина, f. Mauleerhol, lignum morinum (?). Дуж, f. bie gänge, longitudo: и уз дуж и попријеко. Дужан, жна, но, fulðig, qui debet. Дужд, m. (ст.) ber Doge, dux Venetiarum ; ,, У онога дужда Млетачкога Дуждев, ва, во, без Dogen, ducis Veneti: "Сад ће изић' те дуждеве слуге Дуждевић, m., ber junge Doge, filius ducis Venetiarum : „Ајде селе оседлај ми коња, „Дуждевић ме у сватове зове — Дуждевњак, т. бурњак, Salamander, Salamandra. Кад је (или кад оће да удари) киша, онда дуждевњак бјежи од воде уз брдо: а кад је суша, онда иде низ брдо к води. Дужење, п. bie Behauptung, baje= mand einem etwas schulde, assertio de biti. Дунути, нем, v. pf. blafen, flo, spiro. Дуња, f. vide гуња, Дуовање, m. vide дувовање. Дупља, f. рупа у дрвету, ђе се мо- Asp2; } Дура, Г Дурање, п. дав Husbauern, patientia, duratio. cf, трпљење. Дураши, ам, v. impf., quзданети, duro, cf. трпљети. Aypbax, m. ein Foppwort (wörtlich sieh Hà, hà! Lockungslaut für's Pferd, so und sich), wenn man auf die Frage, was it баз? пі$t baš Rechte antwor. ten mill; nomen fictum rei, quam non vis dicere: А. Шша је то? Б. Дурбак. m. Auch sagt die Mutter zum Kinde: okeur Дурбака? Дурбин*, pium. Дурма*, adv. unaufhörlidh, continuo, cf. једнако. das Fernrohr, telesco Дурмитор, m. Bebirge in ber Berse Дутљење (душлење), п. дав ftarte Ayhan*, m. der Laden, taberna. su Дућански, ка, ко, Саден, tabernae. Дућанџија*, m. ein Kaufmann, ber ei= nen Laden hält, tabernarius. Душа, f. bie Seele, anima. Два без Душе, трећи без главе. Душак, шка. m. ein ug (im cinten), tractus: попиши на један душак. Душан, т. Тапионате, nomen viri. Душеван, вна, но, н. п. човек, got tesfürchtig, religiöß, pius, religio nus alliciendi equum. Ђаво, вола, m. vide враг. Баволак, лка, m. һур. . ђаво. Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко (док још није знало за се) па га однијо у Свету гору, и тамо га одранио и научио књизи. Кад му је било већ око 18 година, онда га поведе уза се, као ђака, и пође амо у свијеш да пише. Кад дођу у прво село, ашо ђевојке уватиле коло па играју (ваља да је била неђеља, или какво весеље). Кад угледа ђак ђевојке, зачудисе каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: „Шта је оно дуовниче! шта је оно?“ А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај 0намо синко, нити питај шта је: оно је ђаво.“ Онда ђак најуМиљатијим гласом рече: „Дела дуовниче, Бога ми! да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо намастиру. Баволан, , m. vide враголан. Баволаст, та, то, vide враголаст. Баволити, им, vide враголити. Баволисање, n, vide браговање. Ђаволисати, лишем, vide враговати. Баволица, f. враголица, жена, или ђевојка, која ђаволи, bie Zeufelin (muthwilliges Frauenzimmer), femina petulantior. Баволски, ка, ко, vide врашки. Ђаволство, n. vide враголство. Баволче, чета, n. baš Zeufelein, parvus diabolus. Баволчић, m. dim, у. ђаво: „Са прапорчићи, са ђаволчићи Бак, m. ber Student, literarum stu- diosi. tučenten, stu Баковица, f. варош у Метоији: Баковичанин, човек из Ђаковице. Баковички, ка, ко, у Ђаковица. Ђакон, m. ber Diafon, diaconus. Ђаконија, f. bie bewirthung, lautitia: „Донесоше вино и ракију, ,,И лијепу сваку ђаконију Таконисање, п. баё о leben, vita luxuriosa, Баконисати, нишем, v. impf. јести, частитисе, mohlleben, vitam jucundam duco: или ћемо ђаконисати, или ћемо враголисати (у припови јетки)? Баконити, им, v. impf, jum Diafon weihen, consecro diaconum. Бакомишисе, имсе, v. г. impf. ит Diakon geweiht werden, consecror diaconus. f Баконов, ва, Во des Diafons, Dia coni. Баконовица, f. bes Diatons Frau, uxor diaconi. Баконски, ка, ко, a) bialonifə, dia- Бакоњење, п. дав Beihen zum Diaton, Баур*, m. ber Ungläubige, infidelis ,, Нек се диже тући Ђаурина: Бачење, п. дав Student=werber, fre- (Ерц.) Brautführer feyn, sum paranymphus. Ђеверов, ва, во, (Ерц.) 1) бев Беверски, ка, ко, 1) beš ђевер. 2) Беверство, п. (Ерц.) bie Brautführer Беверуша, f. (Ерц.) дев Brautführer. Ђевовање (ђевовање), п. (Ерц.) давäò= Бевоваши, ђевујем, v. impf. (Ерц.) Бевојачки, ка, ко, (Ерц.) 1) тадфен Бевојна, f. (Ерц.) дав Räbфen,puella, tubent Бевојчење, п. (Ерц.) дав Ипрееn, als ob man ein Mädchen wäre, simulatio aetatis aut status puellaris. Бачки, ка, ко, 1) Пbentif, studio- : 3) wie, der, qui (aut per participium praesentis): "Ал ето ти Асан - паше с војском „Ђе он води, дван'ест иљад вој ,, ске Бебра *, f. ein Beutel (von Biegengaar), um Pferde, oder auch Badende zu reis ben, strigilis genus. Beвhip, m. 1) der durchlöcherte metallene Decfel veš Bafhbeđens, opегculum pelvis perforatum, 2) ein ähns liches Werkzeug in der Küche, cribri genus. Бевер, т. (Ерц.) 1) ber Swager, (дев hemann ruber), levir. 2) ручни ђевер, ber Stautführer, paranymphus. 3) ber Gecundant (im Duel), amicus, adjutor: „Па ђевери од њи одступише, ,,А они се ударат стадоше Беверивање, п. (Ерц.) bas Brautführer fen, officium paranymphi. Тевейваши, рујем, Y, impf, u. pf, Бељаоница, f. (Ерц.) бів sella sectoria. Бељати, ам, v. impf. fonißeln, seco minutatim. * Бечина, f. augm. . ђеца. Бељкање, n. dim. 9. ђељање. Бивша, f. намистир у Фрушкој Бида, f. hyp. . идија: „Море ђидо Раде каурине! Bran, in der Redensari: a huan! schön, treffli! pulcer: ај ђиди коњ! ај ђиди момак! ај ђиди ђевојка! ај ђиДи купус! ај ђиди месо! и т. д. Видија *, f. састамасе курва и ђидија; „Нуто ђидије ђе намигује ,, Нека ђидија зубима чупа Ђинђер, т. само у овој поскочици: „Калуђере Ђинђере ! „Не ђинђери браде; Бешао, тла, m. (Epu.) der Specht, picus. Бетенце (Бетенце), n. dim. hyp. 4. Бетешце, n. vide ђетенце. Бешињи, ња, ње, (Ерц.) Rinder., pu- Ђетињиши, им, v. impf. (Ерц.) fine „Намјерисе ђешић на ђешића Бетлић, т. (Ерц.) ber junge @peht, pullus pici. Беца, f. (coll. Ерц.) bie Rinder, pueri, ,,Ни у колу Саре. Ђинђериши, им, v. impf. cf. Ђинђер "А пенџери Ђинђерови - Ђинђувица, f. Idim, v. Ђинђува. Билан, m. amaranthus blitum Linn. Богатаст, та, то, н. п. коњ, him. Богатов, ва, BO, des Schimmels, equi albi. Богин, m. vide ђогат: ,,Па посједе својега Богина Богин, на, но, без ђога, equi albi. Бого, (Ерц.) һур. . Богат. Богуша, f. ђогашаста кобила, bie Schimmelstutte, equa alba. Богушин, на, но, ber equae albae. Ђоја, alê adv. mein' ih, etma, opinor: и он се ђоја опрема; он ђоја ми. immelftute, сли да ми то не знамо (cf. бојаги). Ђока, т. (Рес. и Срем) vide Ђоко. Боко, m. (Ерц.) һур. v. Ђорђије. Бон, т. бег Šohle, corium solcis efficiendis. Бонлија, m. (ст.) (Sugen, Eugenius (z. B. in dem Liede von Patriarchen Чарнојевић): „Поред мога Ђонлије принципа Борда, f. (cm.) vide сабља : "О бедри му она оштра ђорда -- Бувегија *, m. vide младожења. Бувегијин, на, но, без Bräutigams, sponsi. Бувез*, adj. indecl. rofenfarben, roseus, cf. Ружичаст Бувезлија *, f. m. ј. свила, Urt rofen. farbns Seide, serici rosei genus: „Увезла сам три дуката злата „И четири свиле ђувезлије Бувендија *, f. bie Stlaving eines Ker dfchali, latronis turcici serva. Бувендијнски, ка, ко, 1) einer ђуБувендијски, ка, ко, √ вендија. 2) adv. mie eine ђувендија. Бувече*, епа, п. 1) земљан суд (као здјела), што се у њему пече месо у пећи; 2) оно месо. Бугум*, m. ein großer fupferner fertrug, vas aquarium aeneum: „Ко донесе воде у ђугуму „Да се њему по жут дукат даде Бузел *, indecl. (ст.) [mön, pulcer: ,,На њему је ђузел ђеисија f Бука, т. (Рес. и Срем.) vide Буко. Букна, f. Уrauenname, nomen feminae. annua Linn. Булабија *, f. cine let rother, füffer Hepfel, mali genus. Булвезлија *, f. т.ј. свила, vide ђувезлија. Буле*, лета, п. Ranonentugel, globulus tormentarius. Булс.*, 1 дав Kofenmaffer, aqua rosaБулса, rum : "Златом везен, у ђулсу уб'јељен Бунле, лета, n. vide Ђуле. Ep, m. die Stadt Nab, Jaurinum. Бра, m. (Рес. и Срем.) vide Буро. Брађ, рђа, m. Beorg, Georgius. Ђурашин, т. Тannéname, nomen viri. Ђурђев дан, m. der Seorgh. Zag, festus dies S. Georgii. На Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињусе први пуш купаши. Мушкарци се понај више купају у потоку, а жене и ђевојке донесу у вече кући омаје (Да се од њи свако зло и неваљалштина отресе и оппадне, као омаја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне, не ваља селен брати ниши мирисами, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и зађене за појас, или (ђевојке и младе) за Ђердан. Прије Ђурђева дне кажу Да не ваља јести јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки (особито по варошима, као у Бијограду, Смедереву, Пожаревцу и т. д.) треба Да закоље по једно јагње код своје куће. На Ђурђев дан не ваља вати (да не боли глава); ако ли који спава, а он треба на Марков Дан (25. април) да одспава на ономе истом мјесту. спа , Ђурђев данак ајдучки састанак. Ђурђеви стубови (ступови), m. pl. намастир (у Ерцеговини? или у Старом Влау?) Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, киша, Beorgi, S. Georgii. Бургђевштак, m. ber den heit. Beorg fetert, cliens S. Georgii. Ђурђија, f. Srauenname, nomen femi |