Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Дудиња, f. bіе Maulbeere, morum. Дудов, ва, во, vom Maulbeerbaum, mori, morinus.

Дудовина, f. Mauleerhol, lignum morinum (?).

Дуж, f. bie gänge, longitudo: и уз дуж и попријеко.

Дужан, жна, но, fulðig, qui debet. Дужд, m. (ст.) ber Doge, dux Venetiarum ;

,,

У онога дужда Млетачкога Дуждев, ва, во, без Dogen, ducis Veneti:

"Сад ће изић' те дуждеве слуге Дуждевић, m., ber junge Doge, filius ducis Venetiarum :

„Ајде селе оседлај ми коња, „Дуждевић ме у сватове зове — Дуждевњак, т. бурњак, Salamander, Salamandra. Кад је (или кад оће да удари) киша, онда дуждевњак бјежи од воде уз брдо: а кад је суша, онда иде низ брдо к води. Дужење, п. bie Behauptung, baje= mand einem etwas schulde, assertio de

biti.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Дунути, нем, v. pf. blafen, flo, spiro. Дуња, f. vide гуња,

[ocr errors]

Дуовање, m. vide дувовање.
Дуовати, дувујем, vide дувоваши.
Дуови, m. pl. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) vide Тројице.
Дуовни, на, но, geiftlich, spiritualis :
Оче дуовни! cf. варење.
Дуовник, m. der Beichtvater, confessarius.
Дупе, пета, и, vide гузица.
Дупенце, n. dim. . дупе,
Дупке, aufcecht, erecte.

Дупља, f. рупа у дрвету, ђе се мо-
гу лећи мице или челе, еіne Baum
Бöble, cava arbor. Каква је дупља,
онаке и челе излијећу (или: каква
је дупља, добре челе излијећу)..
Дупљаш, т. т.ј. голуб, діє golstaus
be, Lochtaube, columba lignorum Liun.
Србљи кажу да голуб дупљаш го-
вори, кад гуче: „Сиј лук, сиј лук"
(т.ј. да је већ вријеме сијаши лу
кад он у прољеће долети и стане
гукати); а гривњаш: „Шта ти ту
чиниш проклети попе код тубе
жене, код туђе ђеце."
Дупсти, дубем, v.impf. authöhlen, cavo.
стани! bat! siste gradus,

Asp2; }

Дура, Г

[ocr errors]

Дурање, п. дав Husbauern, patientia,

duratio. cf, трпљење.

Дураши, ам, v. impf., quзданети, duro, cf. трпљети.

[ocr errors]

Aypbax, m. ein Foppwort (wörtlich sieh Hà, hà! Lockungslaut für's Pferd, so

und sich), wenn man auf die Frage, was it баз? пі$t baš Rechte antwor. ten mill; nomen fictum rei, quam non vis dicere:

А. Шша је то? Б. Дурбак.

m.

Auch sagt die Mutter zum Kinde: okeur Дурбака? Дурбин*, pium. Дурма*, adv. unaufhörlidh, continuo, cf. једнако.

das Fernrohr, telesco

Дурмитор, m. Bebirge in ber Berse
gomina.
Дурновит, та, то, vide дрновим.
Дурнутисе, немсе, vide дрнутисе.
Дурунга, f. vide мошка, батина.
Душлиши, им, v. impf. ceht mader
faugen, sugo fortiter (besonders von
Ferkeln).

Дутљење (душлење), п. дав ftarte
Saugen, mamımillarum attractio,
ctio fortior.

Ayhan*, m. der Laden, taberna.
Дућанац, нца, m. dim.. дукан,
Дуканић, m.
}

su

Дућански, ка, ко, Саден, tabernae. Дућанџија*, m. ein Kaufmann, ber ei= nen Laden hält, tabernarius. Душа, f. bie Seele, anima. Два без Душе, трећи без главе. Душак, шка. m. ein ug (im cinten), tractus: попиши на један душак. Душан, т. Тапионате, nomen viri. Душеван, вна, но, н. п. човек, got tesfürchtig, religiöß, pius, religio

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

nus alliciendi equum. Ђаво, вола, m. vide враг. Баволак, лка, m. һур. . ђаво. Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко (док још није знало за се) па га однијо у Свету гору, и тамо га одранио и научио књизи. Кад му је било већ око 18 година, онда га поведе уза се, као ђака, и пође амо у свијеш да пише. Кад дођу у прво село, ашо ђевојке уватиле коло па играју (ваља да је била неђеља, или какво весеље). Кад угледа ђак ђевојке, зачудисе каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: „Шта је оно дуовниче! шта је оно?“ А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај 0намо синко, нити питај шта је: оно је ђаво.“ Онда ђак најуМиљатијим гласом рече: „Дела дуовниче, Бога ми! да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо намастиру. Баволан, , m. vide враголан. Баволаст, та, то, vide враголаст. Баволити, им, vide враголити. Баволисање, n, vide браговање. Ђаволисати, лишем, vide враговати. Баволица, f. враголица, жена, или ђевојка, која ђаволи, bie Zeufelin (muthwilliges Frauenzimmer), femina petulantior.

[ocr errors]

Баволски, ка, ко, vide врашки. Ђаволство, n. vide враголство. Баволче, чета, n. baš Zeufelein, parvus diabolus.

Баволчић, m. dim, у. ђаво:

„Са прапорчићи, са ђаволчићи
Бавољи, ља, ље, vide вражји.
Бађа, jumeilen, interdum.
Бађаш, vide ђађа.

Бак, m. ber Student, literarum stu-
diosus(von diaconus, wie imUngrischen).
Ђакела, f. augm. 9. Бак.
Баков, ва, во, деš

diosi.

tučenten, stu

Баковица, f. варош у Метоији: Баковичанин, човек из Ђаковице. Баковички, ка, ко, у Ђаковица. Ђакон, m. ber Diafon, diaconus. Ђаконија, f. bie bewirthung, lautitia: „Донесоше вино и ракију, ,,И лијепу сваку ђаконију Таконисање, п. баё о leben, vita luxuriosa,

Баконисати, нишем, v. impf. јести, частитисе, mohlleben, vitam jucundam duco: или ћемо ђаконисати, или ћемо враголисати (у припови јетки)?

Баконити, им, v. impf, jum Diafon weihen, consecro diaconum. Бакомишисе, имсе, v. г. impf. ит Diakon geweiht werden, consecror diaconus.

f

Баконов, ва, Во des Diafons, Dia

coni.

[ocr errors]

Баконовица, f. bes Diatons Frau, uxor

diaconi.

Баконски, ка, ко, a) bialonifə, dia-
conicus. 2) ady. wie ein Diaton, ut
diaconus.

Бакоњење, п. дав Beihen zum Diaton,
consecratio diaconi.
Бакушой, сf. варење.

Баур*, m. ber Ungläubige, infidelis
Баурин, m. (цon Turca):
1

[ocr errors]

,, Нек се диже тући Ђаурина:
,, Баури нам тешко додијаше
Баче, чета, n. ein Studenten, par-
vulus literarum studiosus,

Бачење, п. дав Student=werber, fre-
quentatio scholarum.
Вачина, f. vide ђакела.
Бачишисе, имсе, v. r. impf.
werden, studere literis.
Бачић, m. dim. 9. ак.

[ocr errors]
[ocr errors]

(Ерц.) Brautführer feyn, sum paranymphus.

[ocr errors]

Ђеверов, ва, во, (Ерц.) 1) бев
gers, leviri. 2) des Brautführers,
paranymphi. 3) des Secundanten,
amici.

Беверски, ка, ко, 1) beš ђевер. 2)
adv. nach feiner Art, leviri, paranym-
phi, amici.

Беверство, п. (Ерц.) bie Brautführer
fchaft, paranymphatus: зове
Me y
Беверсиво.

Беверуша, f. (Ерц.) дев Brautführer.
Frau, uxor paranymphi.
Беверушин, на, но, (Ерц.) бет §rau
Des Brautführers, uxoris paranymphi.
Бевица, f. (Ерц.) vide ђевојка:
„Кјевала шица пјевица:
„Што ће старцу ђевица,
„А младићу бабица.

Ђевовање (ђевовање), п. (Ерц.) давäò=
chenthum, der Mädchenstand, virginitas:
„Ђевовање моје царовање

Бевоваши, ђевујем, v. impf. (Ерц.)
Gungfrau feyn, virgo sum.

Бевојачки, ка, ко, (Ерц.) 1) тадфен
haft, puellaris. 2) adv. mädcheühaft,
more puellae.

Бевојна, f. (Ерц.) дав Räbфen,puella, tubent Бевојчење, п. (Ерц.) дав Ипрееn, als ob man ein Mädchen wäre, simulatio aetatis aut status puellaris.

Бачки, ка, ко, 1) Пbentif, studio-
sorum. 2) adv. auf Studenten Art, stu-
dentisch, studiosorum more.
Бе, (Ерц.) 1) mo, ubi: ђе си био? 2)
дав
quod: ej ће не знадо
"Тад, се Дмитар бјеше осјетио
"Бе ће љуба брата отровати

:

3) wie, der, qui (aut per participium praesentis):

"Ал ето ти Асан - паше с војском „Ђе он води, дван'ест иљад вој

,,

ске

Бебра *, f. ein Beutel (von Biegengaar), um Pferde, oder auch Badende zu reis ben, strigilis genus.

Beвhip, m. 1) der durchlöcherte metallene Decfel veš Bafhbeđens, opегculum pelvis perforatum, 2) ein ähns liches Werkzeug in der Küche, cribri genus.

Бевер, т. (Ерц.) 1) ber Swager, (дев hemann ruber), levir. 2) ручни ђевер, ber Stautführer, paranymphus. 3) ber Gecundant (im Duel), amicus, adjutor:

[ocr errors]

„Па ђевери од њи одступише, ,,А они се ударат стадоше Беверивање, п. (Ерц.) bas Brautführer fen, officium paranymphi. Тевейваши, рујем, Y, impf, u. pf,

[blocks in formation]
[ocr errors]

Бељаоница, f. (Ерц.) бів

sella sectoria.

Бељати, ам, v. impf. fonißeln, seco

minutatim.

*

Бечина, f. augm. . ђеца.
Бечица, f. dim. 9. ђеца.
Ђечурлија, f. vide ђечина.
Beшmo, (Epu.) hier und da, irgendwo,
passim, alicubi.

Бељкање, n. dim. 9. ђељање.
Бељкати, ам, dim. . ђељати.
Бем*, т, оно гвожђе на узди, што
стоји коњу у зубима и око уста,
das Gebiß am 3aum, frenum.
Ђемија *, f. vide лађа.
Бемудраго, (Ерц.) wo immer, ubivis.
Бене*, ziemlich, fere, sic satis.
Бенути, нем. vide ћести.
Берам * ,рма, m. der Araßn ben ben
Landbrunnen, machina putealis.
Бердан m. das Halsband, monile.
Берданић, m. dim. у. ђердан.
Бердап *, m. eine Begend in der Dоnаu,
(lippe), scopulus (in Danubio). Срб-
ли познају два ђердапа у Дуна-„Не дамо ти Маре,
ву, т.ј. доњи и горњи. Доњи
је између Кладова и Ршаве, а гор-
њи код Пореча.
Bephep*, m. der Stickrahmen, jugum.
Берчек, свеп reht, (a propos), quo-
niam de hac re loquimur. cf. збиља.
Бести, (говорисе и ђенуши), ђедем
(и ђенем), v. impf. (Ерц.) т. ј. сије
Ho, aufschobern, in acervum colligo.
Бести, ђедем, v. impf. (Ерц.) thun,
Пейеп, legen, pono: куда си ђео
новце ?

Бивша, f. намистир у Фрушкој
гори.

Бида, f. hyp. . идија:

„Море ђидо Раде каурине! Bran, in der Redensari: a huan! schön, treffli! pulcer: ај ђиди коњ! ај ђиди момак! ај ђиди ђевојка! ај ђиДи купус! ај ђиди месо! и т. д. Видија *, f. састамасе курва и ђидија; „Нуто ђидије ђе намигује

,, Нека ђидија зубима чупа Ђинђер, т. само у овој поскочици: „Калуђере Ђинђере ! „Не ђинђери браде;

Бешао, тла, m. (Epu.) der Specht,

picus.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Бетенце (Бетенце), n. dim. hyp. 4.
Дијете.

Бетешце, n. vide ђетенце.
Ђетињење, п. (Ерц.) Das Rinbiffenn,
puerilitas.

Бешињи, ња, ње, (Ерц.) Rinder., pu-
erilis.

Ђетињиши, им, v. impf. (Ерц.) fine
disch seyn, pueriliter facio.
Бетињство, п. (Ерц.) bie Rinoßeit,
infantia, pueritia.
Ђешић, m. (Ерц.) 1) бав Тапп bilo,
(verheirateter) mann, vir: н. п. не ма
ђешића код куће (кажу және кад
не ма људи код куће). 2) бет Тапп,
Held, vir, vir fortis:

[ocr errors]

„Намјерисе ђешић на ђешића Бетлић, т. (Ерц.) ber junge @peht, pullus pici.

Беца, f. (coll. Ерц.) bie Rinder, pueri,
liberi, proles (sing.).
Bеuéрмa, f. eine Art Weste (ohne Wers
mel), tunicae genus. cf. јечерма.
Бечин, на, но, (Ерц.) Rindete, pue-
Hrorm, liberum.

,,Ни у колу Саре.

Ђинђериши, им, v. impf. cf. Ђинђер
Ђинђеров, ва, во, (сп.)
Ови двори паунови

[ocr errors]

"А пенџери Ђинђерови -
☎инhува*, f. die Glasperle überhaupt,
margarita vitrea.

Ђинђувица, f. Idim, v. Ђинђува.
Бинђушица, f.

Билан, m. amaranthus blitum Linn.
Бипање, п. даš Springen, saltatio.
Бипати, ам, у. impf. скакати, fprin
gen, salto.
Бипити, им, v. pf. fpringen, salio.
Бога, (Рес. и Срем.) vide ђого.
Boram, m. der Schimmel, equus al-
bus. cf. бијелац.

Богатаст, та, то, н. п. коњ, him.
mel=, equus albus.

Богатов, ва, BO, des Schimmels, equi albi.

Богин, m. vide ђогат:

,,Па посједе својега Богина Богин, на, но, без ђога, equi albi. Бого, (Ерц.) һур. . Богат. Богуша, f. ђогашаста кобила, bie Schimmelstutte, equa alba. Богушин, на, но, ber equae albae. Ђоја, alê adv. mein' ih, etma, opinor: и он се ђоја опрема; он ђоја ми.

immelftute,

сли да ми то не знамо (cf. бојаги). Ђока, т. (Рес. и Срем) vide Ђоко. Боко, m. (Ерц.) һур. v. Ђорђије. Бон, т. бег Šohle, corium solcis efficiendis.

Бонлија, m. (ст.) (Sugen, Eugenius (z. B. in dem Liede von Patriarchen Чарнојевић):

„Поред мога Ђонлије принципа Борда, f. (cm.) vide сабља :

"О бедри му она оштра ђорда --

[blocks in formation]

Бувегија *, m. vide младожења. Бувегијин, на, но, без Bräutigams, sponsi.

Бувез*, adj. indecl. rofenfarben, roseus, cf. Ружичаст

[ocr errors]

Бувезлија *, f. m. ј. свила, Urt rofen. farbns Seide, serici rosei genus: „Увезла сам три дуката злата „И четири свиле ђувезлије Бувендија *, f. bie Stlaving eines Ker dfchali, latronis turcici serva. Бувендијнски, ка, ко, 1) einer ђуБувендијски, ка, ко, √ вендија. 2) adv. mie eine ђувендија. Бувече*, епа, п. 1) земљан суд (као здјела), што се у њему пече месо у пећи; 2) оно месо. Бугум*, m. ein großer fupferner fertrug, vas aquarium aeneum: „Ко донесе воде у ђугуму „Да се њему по жут дукат даде Бузел *, indecl. (ст.) [mön, pulcer: ,,На њему је ђузел ђеисија

f

Бука, т. (Рес. и Срем.) vide Буко.
Byka, f. Frauenname, nomen feminae.
Тукан, т. Тannšname, nomen viri.
Буканчић, m, dim. у. Букан.

Букна, f. Уrauenname, nomen feminae.
B Буко, m. (Ерц.) Тапионате (hyp. v.
Букан?), nomen viri.
Бул*, m. 1) vide ружа. 3) artemisia

annua Linn.

Булабија *, f. cine let rother, füffer Hepfel, mali genus.

Булвезлија *, f. т.ј. свила, vide ђувезлија.

Буле*, лета, п. Ranonentugel, globulus

tormentarius.

Булс.*, 1 дав Kofenmaffer, aqua rosaБулса, rum :

"Златом везен, у ђулсу уб'јељен Бунле, лета, n. vide Ђуле. Ep, m. die Stadt Nab, Jaurinum. Бра, m. (Рес. и Срем.) vide Буро. Брађ, рђа, m. Beorg, Georgius. Ђурашин, т. Тannéname, nomen viri. Ђурђев дан, m. der Seorgh. Zag, festus dies S. Georgii. На Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињусе први пуш купаши. Мушкарци се понај

више купају у потоку, а жене и ђевојке донесу у вече кући омаје (Да се од њи свако зло и неваљалштина отресе и оппадне, као омаја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне, не ваља селен брати ниши мирисами, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и зађене за појас, или (ђевојке и младе) за Ђердан. Прије Ђурђева дне кажу Да не ваља јести јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки (особито по варошима, као у Бијограду, Смедереву, Пожаревцу и т. д.) треба Да закоље по једно јагње код своје куће. На Ђурђев дан не ваља вати (да не боли глава); ако ли који спава, а он треба на Марков Дан (25. април) да одспава на ономе истом мјесту.

спа

, Ђурђев данак ајдучки састанак. Ђурђеви стубови (ступови), m. pl. намастир (у Ерцеговини? или у Старом Влау?)

Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, киша, Beorgi, S. Georgii. Бургђевштак, m. ber den heit. Beorg fetert, cliens S. Georgii.

Ђурђија, f. Srauenname, nomen femi

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]
« PreviousContinue »