Page images
PDF
EPUB

{

ними.

[ocr errors]

Aya, m. der Maulbeerbaum, morus. думати, ам, v. impf. н. п. дан, länger
Дуда, f. , eine hohle Röhre, für die werderi (vom Eage) longior fio.
Дудаљка , ft 3 Sinter 418 Pfeife, f- Дуљина, f. vіdе дужина.
stula.

Думен* m. vіdе корман. дудиња, f. Die Raufbeere, morum. Думенисање, п, ра8 ©teuert, guberno Дудов, ва, во , pom Xaulbeerbaum, navim. mori, morinus.

Думенисапти, ишем, vidе кормаДудовина, f. 2Xaulbeerbol, lіgnum morinum (?).

Думенција*, m. Sеr еteuermann, guberдуж, f. Die Wange, longitudo: и уз дуж nator (uaris). cf. корманош. и попријеко.

Думлек, m. alrt gutermelone, cucarДужан, жна, но, fфuto ig, qui dеbеt.

bitae (Linn.) genus. дужд , m. (сп.) беr bоge, dux Vene- Дунав , m. (у Сријему, у Бачк. и у tiarum ;

Бан.) vide Дунаво. „У онога дужда Млепачкога Дунаво, в. бic Donau , Danubius. дуждев, ва, во, бев Oogen, ducis Дунавски (Дунавскі), кa, кo, н. п. Veneti :

вода, Donaus , Danubii. „Сад ќе изил ле дуждеве слуге — Дундар *, m. гомила људи, ein paufeta Дуждевић, m., беr junge Doge, filius

Leute,

multitudo. ducis Venetiarum :

Дунђер*, m. 1 Оer 3immermann, fa„Ајде селе оседлај ми коња, Дунђерин*, m.j bеr tіgnarius, cf. др

Дуждевик ме у сватове зове – вођеља. Ду ждевњакi , m. бурњак, Galamanber, Дунђерисање, в. дав Зіmmеrn, fabric

Salamandra. Кад је (или кад оке да catio. удари) кнша, онда дуждевњак бјежи Дунђерисати, ишем, т. impf. Sims од воде уз брдо: а кад је суша, он mern, fabricor. да иде низ брдо к води.

Дунђерлук*, m., Вав 3immermannв, анда Дужење, р. бie Behauptung, pap je= were, Zimmerhandwerf, ars tignaria, mand einem etwas schuide, assertio de- Ayukepos , Ba, BO, des Zimmermannes, biti.

fabri tignarii. Дужи , f. р. намастир у Ерцеговини Дунђерски, кa, кo 1) 3immermannв. ,

(може бити да је сад и пусп ?). tignarius. 2) adv. wie ein Zimmermann, Дужина, f. Die gänge, longitudo,

more tignarii. дужими, имv. impf. кога, behaupa Дунупти, нем , v. pf.. бlafen, flo, spiro.

ten, pap einer fфulse, dico mihi de- Дуња , f vіdе гуња, beri.

Дуовање, m. vіdе дувовање. Дужнік,

m. 1) See Bфulsner, debitor. Дуовали, дувујем, vidе дувовании. 2) беr Blaubiger, creditor: не смије Дуови, m, p. (у Сријему, у Бачк. и у од дужника да дође куки.

Бан.) vidе Тројице. Дужност, f. (у Сријему, у Бачк. и Дровни, на, но, geiftlik, spiritualis :

у Бан. по варошима) pie plit, оче дуовни ! cf. варење. officium.

Ayolnák, m. der Beichtvater, confessarius., Дуја, m. (Рес. и Срем.) vidе дујо. дупе, пеша, п, vide гузица. Ayják, m. Mannsnames nomen viri. Дупенце, p. din. Ф. дупе, Дујо, m. (Ерц.) hyp. b. дуовник. Дупке , aufrефt, erecte.. Дук, m. vіdе ду.

Дупља, f. рупа у дрвету, ђе се модўка, m. Ranhвпате , поmеn yiri. ту лећи піице или челе, еіnе Заи т." Дукадин, m. 9 апn&name, nomen viri. bble, caya arbor. Каква је дупља, ду кап, m. Tex ФцЁaten, namus duca онаке и челе излијеку . (или: каква tus, aureus.

је дупља, добре челе излијећу).. Дукапић, m. dim, p. дукап.

Дупљаш, т. п. і голуб, дie vistaus Дуканіі, на, но, н. п. злато,

Диз

be, Coctaube, columba lignorum Liun. katen: , ducatinus (?).

Србљи кажу да голуб дупљаш го. Дулац, лца, m. цијев, што се дува вори, кад гуче: „Сиј лук, снј лук” на њу у гадљареку мјешину, pie (п. ј. да је већ вријеме сијали лубе Dudeisacrõbre, calamus utriculi mu кад он у прољеће долепти и спане sici.

гуками) ; а гривњаш : „Шта ми ту Дулведу , (асс.) in per RepenBart :ја го чиниш проклети попе код шуге

ворим, а он ни у дулведу, еr aytet жене, код туђе Беце.” gar nicht darauf, non audit.

дупспи, дубом, у.impf, au #bühlen, eavo. Дуљање, в. дав gängers реrсеn, (з. 8. де*, des Tages im Sommer), prolongatio. Aypa,

слани! paft ! siste gradua,

:

Дурање, п. Зав Зиданееn, patientia,

duratio. cf, трпљење. Дурапи, ам, v. impf., пивзаиeen,

. Aj prak", mein Foppmort (wörtlich lieh Ta, få! Loxungělaut für's Pferd, som

2

und sieh), wenn man auf die Frage,

nus alliciendi equum. was it as ? niht дав Хефte antwor• Баво, вола, m. vіdе враг. ten will; nomen fictum rei , quam non Бавілак, лка, m. hyp. p. ђаво. узеө vis dicere :

калуђер Светогорац мало дијеле А. Шца је то ?

мушко (док још није знало за се) Б. Дурбак.

па га однијо у Свепту гору, и тамом Auch sagt die Mutter zum Kinde: oken

га одранио и научио књизи. Кад дурбака ?

му је било већ око 18 година, онДурбин*, м. das Fernrohr, telesco да га поведе уза се, као ђака, и pium.

пође амо у свијеш да пише. Кад Aypma*, advi unaufhörlich, continuo, cf. дођу у прво село, апо ћевојке у. једнако.

валиле коло па играју (ваља да је Дурмитор, m. 18<birge in per феrgе. била неђеља, или какво весеље). gowina.

Кад угледа ђак ћевојке, зачудисе Дурновип, па, по, vide

дрновипі. Каква су по співорења, па онако Дурнутисе, немсе, vidе дрнулисе.

мало као, весец и зачуђен упипа Дурунга, f. vіdе мотка, байна. калуђера: „Шпа је оно дуовниче ! Душілипи, им, y. impf. rефt water шта је оно ?“ А калуђер као намр

saugen, sugo fortiter (besonders von гођен одговори му: „Не гледај 0Ferkeln).

намо синко, нити питај шпа Дупљење (душлење), п. бав ftarte је: оно је ђаво.“ Онда Бак нају

Saugen, maminillarum attractio , su миљатијим гласом рече: „Дела дуctio fortior.

овниче, Бога пи! да купимо онога Aykan*, m. der Laden, taberna.

једног ђаволка, па да га повеДуһанац, нца, т. dim. p. дулан,

демо намастиру: Дуhанић, m.

Баволан, п. wіdе враголан.
Дуһански, кa, кo,
Laden, tabernae.
Бавбласті , mа, то,

vide

враголас. Дуһанција*, m. ein Raufmann, bее сіБаволипи, им, vidе враголиппи. nen Laden hält, tabernarius.

Баволисање, vide

враговање. Душа, f. Die Geele, anima. Два без Бав алисати, лишем, vidе враговати. душе, трећи без главе.

Ђаволица, f. враголица, жена, или ђе. Душак, шка. m. ein 3g (im Sinten), војка, која ђаволи, Die Zeufelin,

tractus : попити на један душак. (muthwilliges Frauenzimmer), femina Душан, ш. Лаппвпате, поmеn yiri. petulantior, Душеван, вна, но, н. п. човек, got. Баволски , кa, кo, vide

врашки. tesfürchtig, religiös, pius , religio- BaboucmBO, n. vide oparoacmBo.

Баволче, чепа, п, бав $eufelein, parдушек*, m. cine Ratrake, stragulum. vus diabolus, Душёклук*, m. Ber Betttajten, arma

Баволчић, m. dim, 5. Баво : rium stragulorum.

„Са прапорчики, са ђаволчићи Душица , f. рав бесфеn, animula. Бавдљи, ља, ље, vidе вражји, Дупница ,

m. Mannsname, nomen viri. Haha, zuweilen, interdum. Дӱшко, m. (сп.) hyp. wоп душа, ani- Бақаш, vide baђа. mula, animulus ;

Đâk, m. der Student, literarum stu„Болан душко покваси ми устта.

diosus(von diaconus, wie imUngrischen). Ayuhûk, m. die Luftröhre, asteria tra Такела, f. augm. р. фак. chea.

Баков, ва, во, Рей Ctucenten, stuДушман*, м.

diosi. vidе непријатељ. Душманин, т.

Ђаковица , f, варош у Метоији: БаДушманлук*, м. vіdе непријатељ ковичанин, човек из Таковице. Ба.

ковички, кa, кo, pon Баковица. Душмански, кa, кo, vidе неприја- Бакон, m. Der Digeon, diacopus.

Баконија, . Die бemirtbung, lаutіtіа; : „Донесонше вино и ракију,

„И лијепу сваку ђаконију Таконисатье, в." дав 3 орlleben, vita luxuriosa,

sus.

співо.

тељски.

gers, leviri.

4

consecror

ме у

Баконисати, нишем, т. impf, јести, (Epq.) Brautführer" fegn, sum paraчастиписе, mobileben, vitam jucun uymphus. dam duco : или ћемо ђаконисапи, Беверов, ва, во, (Ерц.) 1) бев ефwas или ћемо враголисати (у прийови.

2) des Brautführers, јетки) ?

paranymphi. 3) des Secundanten, Таконитпи, им, v. impf, jum Diakon. amici. weiben, consecro diaconun.

Беверски, кa, кo, 1) Фев Ђевер. 2) Таконипписе, имсе, т. impf. 8um adv. nach seiner Art, leviri, parauymDiafon geweiht werden,

phi, amici. diaconus.

Беверство , п. (Брц.) бie Brautführer» Ђаконов , ва, во , бев Olafone, Dia chaft, paranymphatus : 30Be coni.

Беверсиво. Таконовица, f, Dek Diatons Seau, ихог Теверуша, f. (Ерц.) в Brautfükter diaconi.

Frau, uxor paranýmphi. Таконски , ка, ко; 2) biаtpnifф, dia- Беверущин, на , но, 'Ерц.) Set Seat conicus. 2) adv. wie ein Diaton, ut des Brautführers, uxoris paranymphi. diaconus.

Бевица , f. (Ерц.) vidе kевојка : Такоњење, в. дав 23eiben gum otafort, „Kјевала пица пјевица : consecratio diaconi.

„Шпио ќе старцу ђевица, Бакушпай, cf. варење.

. „A младні у бабица. Баур*, m. per'ungläubige, infidelis Бевовањеђевовање), п. (Ерц.) Завхар Таурин, m. (non Turса):

chenthum, der Mädchenstand, virginitas : „Нек' се диже пући фаурина :

Бевовање моје царовање „Баури нам пешко додијаше

Бевоваши, февујем, ҡ, impf. (Ерц.) Баче, чепа , p. ein etupenten, par Jungfrau seyn, virgo sum. vulus literarum studiosus.

Бевојачкӣ, кa, кo, (Ерц.) 1) тäофеи= Бачење, . дав Stpдent: Derber, fre. haft, puellaris. 2) ady. mädcheubaft, quentatio scholarum.

more puellae. Зачина , f. vіdе ђакела.

Бевојка", f. (Ерц.) дав 2Räофеn, puella. Бdчиписе, имсе, т. г. impf. @tutent Бевојчење, р. (Ерц.) бав 2ntelen, aiв werden, studere literis.

ob man ein Mädchen wäre, simulatio Бачић, m. dim. 9. фак.

aetatis aut status puellaris. Бачки, кa, кo, 1) tusentif, studio- Тевојчин, на, но, (Ерц.) бев &йг sorum. 2) ady, auf Studenten Art, ftus chens, puellae. dentisch, studiosorum more,

Тевојчина, f, augm. 2. Бевојка. se , (Ерц.) 2) mo, ubi: ђе си био ? 2) Бевојчити, им, v, impf. (Ерц.) als рав, quod: ej hе не знадо.

Mädchen begrüßen, saluto pro puella. „Тад се Дмитар бјеше осјетио Бевојчишисе, имсе, . г. impf. (Ерц.) „Бе tе љуба брата отровали

fich als Mädchen anstellen, puellam se 3) wie, der, qui (aut per participium ostentare. praesentis):

Бевојчица, f. dim. 9. Ђевојка, Рав Räда „Ал' ето ти Асан - паше својском lein, puellula. „Бе он води; дван'ест иљад” вој- Бевојчурина, f. vide Бевојчина:

Eero, (Epz.) 1) wo immer, ubicuma Be6pa*, f. ein Beutel (von Ziegenhaar), que. 2) irgend wann, aliquando, quanum Pferde, oder auch Badende zu reis doque : доћи ћу и његођ, кад узben, strigilis genus.

имам кад. Deship*, m. :) der durchlöcherte metal: 511, m. (Epy.) der Großvater, avus.

lene Deckel des Waschbeckens, oper- B4A0B, Ba , BO, (Epy.) des Großvaters, culum pelvis perforatum, 2) ein ähns

ауі. liches Werkzeug in der Küche, cribri Bèqobina, f. (Epy.) das Erbe vom Großa genus.

vater, hereditas avita, patrimonium Бевер , m. (Ерц.) :) Ser edwager , (бев avitum.

&bemannB Sruset), lеyir. з) - ручни Бейсија*, f. (сп.) vidе одијело : Бевер, беr 23rаutführer, paranym „На њему је узел Бейсија phus. 3) der Secundánt (im Duell), buko, m. (Epu.) hyp. v. hea. amicus , adjutor :

Текоји, која, које , (Ерц.) maner, „Па ђевери од њи одступитие,

aliquis. „А они се ударап стадоше

Бело, р.

(Ерц.) бie Chat, facinus. Изи. Беверивање, п. (Ерц.) дав згаutführer ћиће ђело на виђело. seyn, officium paranymphi.

Бељање , п. (Ерц.) . Pa% ефnikeIn, sБевеќваши, рујем, Ү, impf, и. pf,

ctio minuta.

[ocr errors]

ске

[ocr errors]

Бељаоница , f. (Ерц.) pic Gфntshant, Бечина, f. augm. 9. Ђеца. sella sectoria.

Бечица , f. dim. 9. Ђеца. Бељати, ам, v, impf. (фniseln, Seco Бечурлија , f. ride Бечина. minutatim.

benimo, (Epu.) bier und da, irgendwo, Вељкање, п. dim. 9. ђељање.

passim, alicubi. Тељкати, ам, dim. p. ђељапи. Бивша , f. намиcптир у Фрушкој Тем*, m, оно гвожђе на узди, што гори. споји коњу у зубима и око усша, Бйда, f, hyp. 6. Биднја: das Gebiß am záum , frenum.

„Море фидо Раде каурине! Темија*, f. vіdе лађа.

Биди*, in per RepenBart: а фиди! fфön, Demyaparo, (Epy.) wo immer, ubivis. trefliФ ! pulcer: ај Биди коњ! ај Биbene*, ziemlich, fere, sic satis.

ди момак! ај Биди ђевојка ! ај ђи. Бенупи , нем. yidе fеспи.

ди купус ! ај ђиди месо ! и т. д. Бёрам*, pмa , m. Ber grapn бер деп Відија*, f. саспаласе курва и ђидија ; Landbrunnen, machina putealis.

„Нупо фидије ће намигује. — Бердан*, m, дав фаldbano, mobile. „Нека қидија зубима чупа Берданнi, m. dim. p. Ђердан. Финђер , m. само у овој поскочици : Бердаn *, m. eine Begens in per poпай, „Калуђере Ђинђере ! (Slippe), scopulus (in Danubio). Срб. „Не Ђинђери браде ;

и познају два Ђердапа у Дуна. „Не дамо пи Маре, ву, п. ј. доњи и горњи. Доњи „Ни у колу Саре. је између Кладова и Pшаве, а гор Винђерипи, им , v, impf, cf. Ђинђер: њи код іореча.

Тяньеров, ва, во(спі.) Hepkep.*, m. der Stickrahmen , jugum. „Ови двори паунови Берчек eben recht, (a propos), quo „А пенџери Ђинђерови

niam de hac rе lоquimur. cf. збиља. Тинь ува*; f. Die Blaвреrlə überhaupt, Вести, (говорисе и њенуя), федем margarita vitrea. (и фенем), т. impf. (Ерц.) т. і сије. Бинкувица , *. dim, p. Ђинђува.

Ho, aufschobern, in acervum colligo. Тинѣушица, f. Беспи, федем , v. impf. (Ерц.) thun, Білан, m. amaranthus blitum Linn. ftеlеn, legen, pono : куда си ђео Бипање, , дав бpringen, saltаtiо.

Тіпати, ам, т. impf. скакаши, fprin Бепао, пла, m. (Ерц.) Все брефt, picus.

Бипици, им, v. pf. јpringen, salio. Бетелина, f. (Ерц.) Der &lee, trifo- Бога, (Рес. и Срем.) vide ђого. lium.

Doram*, m. der Schimmel, equus al. Бетенце ($етенце), p. dim. hyp. . bus. cf. бијелац. дијете.

Богатасти, та, то, н. п. коњ, бim» Беmешце, п. vіdе bетенце.

mel, equus albus. Бепињење, р. (Ерц.) бав Яinsiffeyn, Богашов, ва, BO, des Schimmelo, puerilitas.

equi albi. Белињи , ња, ње, (Ерц.) Sinbers, pu- Богин, m, vidе kогат : erilis.

„Па посједе својега Богина Бетињиппи, им, v. impf. (Ерц.) #ins Богин, на, но, бев ога, equi albi, disch seyn, pueriliter facio.

Бого, (Ерц.) hyp. 9. Ђогап. Бепињспиво, в. (Ерц.) бie Winvycit, Богуша, f. ђoгaтacта кобила, бie infantia, pueritia.

Sommelstutte, equa alba. Белић, m. (Ерц.) ) бав Rann&bito, Богунин, на, но, беr ефіmmеlftute,

(verheirateter) Mann, vir: H. II. He ma ђепића код куће (кажу жене кад ъбја, аlѕ аdv. mein iф, еtma, opinor : - не ма људи код куће). 3) Теr Xann, он се bоја опрема ; он љоја ми. Held, vir, vir fortis :

сли да ми по не знамо (ст. бојаги). „Намјерисе ђептик на Ђептика Тока, m. (Рес. и Срем) vide Токо. Теплић, m. (Ерц.) беr junge брефt, Toкo, m. (Ерц.) hyp. 2. Борђије. pulluѕ рiсi.

Boh, m. der Sohle, corium solois efDeiya , f. (coll. Ep9.) die - Kinder , pueri, bohauja, m. (cm.) Eugen, Eugenius

ficiendis, liberi, proles (sing.).

(f. B. in dem Liede. von Patriarchen Berepma, f. eine Art Defte (ohne ders

Чарнојевић):
mel), tunicae genus. cf, jeчeрма. „Поред мога Бонлије принципа
Бечин, на , но, (Ерц.) Wintege, pue- борда , к. (спи.) vide сабља :
Liberum.

„Обедри му она оштра Борда

новце ?

gen, salto.

equae albae.

uroru,

2

coro.

seus, cf.

спа.

[ocr errors]

рђе, m, vide Борђије.

вите купају у потоку, а жене и Брђија, m. 1 рђије, т.

ђевојке донесу у вече кући о маје } Georg, Georgius.

(да се од њи свако зло и неваљалТрнутисе, немсе, v, r. pf. Борнуо.

Шпина опресе и опікадне, као омае мало, м. ј. олиосе.

ја од кола), и метнуу њу свакојақа 6pe*, pema, n. der Dünger, ster-, биља, а особипо селена, піе преcus. vide rhoj.

ноћи, па се у јутру њом кунају у гбревип, па, mo, gut gesengt, bene

градини код селена 1 код осталог stercoratus.

цвијека. Прије Ђурђева дне не ватбрење, п. Вав üngen, ѕtеrооrаtіо. ља селен брати ниши мирисами, брипи, им, у. impf. düngen, ster а на Бурђев дан свако узме по је

дан стручак пе омирише и зађене вегија*, m, vidе младожења.

за појас, или (ѣевојке и младе) за вегијин, на, но", бев Bräutigamk, Ђердан. Прије Ђурђева дне кажу sponsi,

да не ваља јести јагњећега меса, а Bes*, adj. indecl. rosenfarben, ro на Ђурђев. дан сваки (особипо по ружичаст.

варошима, као у Бијограду, Сме. Твезлија*, *. п. і. свила, 2rt rofen. дереву, Пожаревцу и т. д.) треба farbns Seide, serici rosei genus :

да закоље по једно јагње код своје Увезла сам при дуката злапта куће. На Бурђев дан не вала И чептири свиле Ђувезлије

вапи (да не боли глава); ако ли Гвендија *, f. Die Gelavin еіnев Ret који спава, а он преба на Марков Dschali-, latronis turcici serva.

дан (25. април) да одспава на био"вендијнски , кa, кo, 1) einer by ме истом мјесту. вендијски, кa, кo, вендија. 2) Бурђев данак ајдучки састанак. adv. mie eine $увендија,

Ђурђеви стубови (ступови), m. pl. јвече*,

, епа, п. 1) земљан суд (као намастир (у Ерцеговини ? или у здјела), што се у њему пече месо Старом Влау ?) у пећи; 2) оно месо,

Фурьевски, кa, кo, н. п. мјесец, киу гум*, m. ein grореr Eupferner 23af. wa, Georgi-, S. Georgii. erfrug, vas aquarium aeneum : Бургђевшпак, т. бer Ben beit. Weorg Ко донесе воде у Бугуму

feiert, cliens S. Georgii. Да се њему по жум дукат даде Syphuja, f. Frauenname , nomen femisen*, indecl. (cm.) chon, pulcer : На њему је Ђузел Бейсија

byphân, m. Klein - Georgy (den 3ten кa, m. (Рес. и Срем.) vide Буко. 90%.). ka, f. Frauenname, nomen feminae. Hypþína, f. die Mayblume, convalla." кан, т. 2 апngname, nomen yiri.

ria majalis Linn. тканчић, m, dim. p. Букан.

Турин пепак, на пепка , m. o Букна, f. Seauennaтe, nomen feminae.

рину петку, pen 3o. Seb, ad саlейko, m. (Epu.) Mannsname (hyp. $.

das graecas., Букан ?), hоmеn yiri.

Турисав, т. annsname, nomen viri. л*, m. a) vidе ружа. 3) artemisia Турисaвa, Srauenname , поmеn femiannua Linn.

ábnja *, f. eine Art rother, füffer Hypnya, m. Mannsname, nomen viri. Uepfel, mali genus.

з pko, m. Mannsname, nomen viri. лвезлија*, f. . і. свила, vide фуве- Буро, m, (Ерц.) Xannatanie , Domen Злија,

viri. ле*, лета, п. #anonentugel, globulus Tymype, in Bauf% un Bogen, per tormentarius.

ayersionem, 10.*, 1 das Rosenwasser, aqua rosa- Hymypuja, f, die Bauscharbeit, opera iлса

per aversionem. Злаптом везен, у улсу уб’јељен — Бmурице , vide bymypeнле, лета , п. . vіdе bуле.

Тушуричар, т. бer Baufфраditer, re2, m. die Stadt Rab, Jaurinum. demtor per aversionem. ра, m. (Рес. и Срем.) vide Буро. Бутуричарев, ва, вo, vide футури. pak, pka, m. Georg, Georgius. чаров, чрашин, т. 3 аппвпате, поmеn viri. Тупуричірка , f. Die aufфрadyterin, урђев дан, m. per (83eorg) » Eag, fe redemtoris uxor; redemtrix. stus dies S. Georgii. На Вурђев дан у Б, туричаров, ва,

BO, des Bausch јутру, прије сунца, почињусе“ први

pädters, redemtoris per avertioueat. пущ купаши, мушкарци се понај

nae.

nae.

2

rum:

[ocr errors]
« PreviousContinue »