Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

"Нам,че калпак на ћелаву главу, ,,Мор доламу на грбава леђа, "Жуте чизме на егаве ноге Егбеша n. vide бисаге. Ereдe, f. pl. die deutsche Geige, fides germanicae.

eum

*

Еда, 1) fragende Partitel: еда га наhe? hast du ihn gefunden? invenisti ? еда што? 2) münfenò: еда Бог да те не дође; еда Бога и среће; еда Бог да вода га однијела. Едрене, нета, п. Worianopel, Adrianopolis:

"Пуче пушка, пуче друга, у Едренету Ej! en, hei, heus.

Евала, geborfamer Diener! salve servo tuo! Свакој шуши ејвала, оста глава ћелава; Евала ти мени. Екање, п. das Eh! sagen, responsio

voce E!

[blocks in formation]

Екати, ечем v. impf.es! fagen, Екнути, нем, v. pf. dico he? Ексер*, m. гвозден клин, бес Ragel

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Аља, Ғ. һур. у. ељда. н. п. у приповијетки:

[ocr errors]

Еро: Што велиш ељо? Ељда: Плети кош Еро Ebдa, f. der Buchweizen, polygonum fagopyrum Linn.

et: ем је EM, sowohl als auch, ic. etскупо, ем неваљало. cf. буд, шуд. Еман*, m. vide аман. Емшерија

* m. vide земљак. Емшеријин, на, но, lanòêmännif, popularis.

Емшо, m. һур. . емшерија.
Енглез, а. бer Engländer, Anglus.
Енглеска, f. vide Англија 1.
Енглески, ка, ко, vide Англијски.
Ене (у Ресави и у Лијевчу), vide не.
Ендезе*, зета, n. vide аршин:
"У дубину триста ендезета
Ендек, m. der Sraben, fossa.
Ено, леб да! en! ево мени, ето ше
би, а ено њему.

Епархиа, f. Die Éparhie, Diöcefe, di

oecesis.

Éра, т. (Рес. и Срем.) vide Epo. Mannsname, Ерак, m. nomen viri; Ни куди Ерака, ни вали Петака: оба су брата једнака. Ергела, f. eine Deerde Pferde, grex equorum.

Ердељ, m. Siebenbürgen, Transilvania. Ердељски (Ердељски), ка, ко, 1) Пе

benbürgisch, transilvanus. 2) adv. fiebenbürgisch, more Transilvano. Ереза*, f. ber Syašen, über ben ein Hängeschloß angebracht wird,obex serae? Еренде*, деша, n. vide треница 1. То ти рошива, а еренде зуби, fagt man zu einem der gefarzt hat, accinuut ei qui pepedit.

Éрин, на, но, бев Ера, hercegov

nensis.

Ёркиња, f. vide Ерцеговка.
Éро, m, vide Ерцеговац.
Ерски, ка, ко, vide Ерцеговачки.
Ерцег Стјепан (Ерцеговци говоре и
Шћепан), m. (cm.) Herzog Stephan,
Dux Stephanus:

, Маче војску Ерцеже Стјепане Ерцеговац, вца, т. ein Herzegower, hercegovinensis.

Ерцеговачки, ка, ко, 1) herzegomifh, hercegovinensis 2) adv. more hercegovinensi.

Ерцеговина, f. bir Serzegomina, hercegovina, ducatus s. Sabbae. Ерцеговка, f. bіе Herzegowinevin, mulier e ducatu s. Sabbaе. Ерцеговче, чета, n. ber junge Sекзем gominer, puer e ducatu s. sabbae. Есán *, m. vide рачун 1.

Есапиши, им, v. impf. 1) vide рачу

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Жалитисе, имсе, v. r. impf. на кога, sich beklagen über jemand, accuso aliquem. Жалосан, сна, но, vide жалостан. Жалост, f. bie Zrauvigleit, Shmere dolor, luctus.

Жалостан, сна, но, betrübt, tristis. Жалостив, ва, во, mitleibig, miserens. Жао, leiò: жао ми је, doleo, es ift mie Leib, es thut mir leiò; жао ми је на Hera, ich habe Verdacht auf ihn, suspicor de illo. 2) ih bin ihm gram, succenseo illi:

"Равно поље жао ми је на те: „Јер мој драги отиде низа ще Жаока, f. vide жалац. Жар, m. glüßenbe Rublen (bie Blut) Kohlen

pruna.

Жара, f. vide коприва. Жарач, m. bie Dfenjiange, pertica for uacalis.

Kápeme, n. 1) das Glühend machen candefactio. 2) das Brennen der Brenns neffeln, ustio urticae. Жарило, n, vide жарач. Жариши, им, v. impf. 1) н, п, пек, glühend machen, candefacio. 2) KOприве жаре, brennen, uro.

Kapko, m. Mannsname, nomen viri. Жацнути, нем, v. pf. ftеhеn, pungo wie die Biene.

Жбан, m. eine hölzerne Ranne, vas quarium ligneum, cf. џбан.

Жвале, f. pl. дав Вебір ат Заите

frenum.

Жватање, п. даš Räuen, manducation Жвашати, ваћем, у. impf. tauen mando.

Kвρн, m. 1) das Rädchen an den Spera nen, rotula calcarium, 2) cf. радиш. Жеркно, п. (im gemeinen herse) tis Arschloch), podicis fissura. Жганци, наца, m. pl. (öfferr. ber Sters) eine Art Polenta, polentae genus. Ждерање, п. 1) дев #luden, glutitio (?)

2) das Freffen, voratio. Ждерами, рем, v. impf. 1) [mlingen glutio. 2) fceffen, voro. Ждлијеб, m. (Ерц.) vide жлијеб. Ждлеб, т. (Рес. и Срем.) vide жлеб. Ждрал, т. der Kranich, grus.' Ждрао, рала, m. Ждребад, f. (coll.) bie Süden, pulli equini.

Ждребац, пца, m. (Рес. и Срем.) vide ждријебац.

Ждребе, бета, п. (Рес. и Срем.) vide Ждребенце (ждребенце), еща, n. dim. V, ждријебе. ждребе ино ждријебе.

Ждребећек, m. m. j. 3y6, der Füllens zahn, dens pulli equulei. F2

[blocks in formation]

Жел

n, pullorum Жељезо, п. (око Тимока) vide гво жђе.

Ждребешце, ета, n. vide ждребенце. Ждребити, им, (Рес. и Срем.) vide ждријебити.

Ждребитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide ждријебитисе.

Ждребица, f. cin weiblie
Stutenfüllen, equula (?).

ülen, ein

Ждребичица, f. dim. . ждребица. Ждребљење, п. (Рес. и Срем.) vide ждријебљење.

Ждрепчаник, m. cf. јармак. Ждрепчић, m. dim. v. ждријебац ни ждребац.

Ждријевац, пца, m. (Ерц.) іn junger
Hengst, admissarius juvenis.
Ждријебе, ждребета, п. (Ерц.) дав
Füllen, pullus equi.

Ждрије бити, им, v. impf. (Ерц.) ein Sillen werfen (gebären), pario: ова кобила ждријеби све мушку ждребад. Ждријебитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) ein Füllen werfen (gebären), pario: ова се кобила ждријеби сваке гоДине.

Ждријебљење, п. (Ерц.) дав ülenwere fen, partus'equae. Ждријело, п. (у Ерц.) ber

[ocr errors]

fauces : Ко је витез, потеци на ждријело. cf. богаз, кланац. Жђела, f. (Ерц.) eine hölgerne Scutella. cf. здјела.

[ocr errors]

hüffel,

das Befzen, latratus

Жевкање, n. Жевкарење, п. lenis. Жевкариши, им, v. impf. fen, latro Жевкапи, ам, v. impf. leniter. Жедан, дна, но, durstig, sitibundus. Жеднеми, ним, (Рес.) vide жедњети. Жедними, им, (Срем.) vide жедњеши. Жедњеши, ним, v. impf. (Ерц.) burtig merčen, sitio. жоб, f. Жеђа, f. Жеђца (жеца), f. dim. у. жеђ. Жежељ, m. ein nbino to für oie haf bunde, baculas alligando molosso. Жежељ је као по дугачак и по дебео штап ; један се крај од њега свеже псетету за огрљак, а други за колац (да не би псето прегризло узикад, не ма ланца).

цу

} der Durst, sitis.

[ocr errors]

Љутит

ustio.

као пас у жежељу. Жежење, n. baš Brennen, Желити, им, (Срем.) vide жељеши. Желудац, желуца, m. без Magen, stomachus.

beg

desiderium. Keba, f. der Wunsch, Жељан, љна, но, begieria, cupidus. Жељезник, m село близу Бијограда. Туда сад слабо ко зна што је жељезо, него сви говоре гвожђе.

Жељеши, лим, v, impf. (Ерц.) тün. schen, cupio.

Жена, f. 1) дав і, femina. 2) бі Stau, uxor. Не стоји кућа на земљи,

него на жени.

Женар, m. човек који жене врло ми лује и с њима радо говори, дек Frauenfreund, amicus feminis. f. vide жентурина.

Женешина, Женидба, f. bie Seurat, matrimonium : има сина на женидбу. У Србији

и данае доста пута испросе и доведу ђевојку, а ниши је момак виБео њу, ни она момка, него се родитељи гледају и договарају. Кад отац жени сина, он не гледа полико на ђевојку, колико на људе. од какови је; ниши ђевојка смије казати оцу, или брату, да не ће поћи за онога, за кога је он даје. Тамо се још не траже новци уз ђевојку, него се за њу дају, н. п. брату чизме, или ђечерму, матери какву аљину, тако сестри, и свима осталим по нешто, а осо

запо

бито новаца у кућу. У Србији су прије неколико година тако млого искали за ђевојке, да се сирома човек није могао ожениши: је Црни Ђорђије био издао заповијест, да није слободно искати (ни узети) за ђевојку више од једнога дуката.

,

На два, или на три, дана прије, него ће поћи но ђевојку, зађе по селу чауш, или ђевер, с чутуром накићеном цвијећем и новцима Сребрним (по варошима и златним), ще зове у сватове; кад дође коме у кућу, а он пружи чутуру и каже: Поздравио је (како му буде име), да му дођеш сјутра (или преко сјутра) у сватове." Онај му каже да ће доћи, или да не може, па узме чутуру те се напије, и привеже на њу пару или грошић, или други какав новац. Ако ономе понестане ракије у чушури, а он заиште, ђе зна да има лијепе ракије, те домочи.

[ocr errors][merged small][merged small]

Ли

да му ваља ићи; ако ли кога наново куме, он треба да прими Бога и светога Јована, и да пође; али крштенога кума није слободно мијењати, или га морају пишати и опроштење искати: зашто он може уклети у таковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брат или братучед) женикова; ако није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази. Бевер може бити и дијете од 10 година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Бевер иде кашто и на просидбу. Он прими ђевојку од брата (обично је да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе ђевојку и да преда ђеверу) и доведе је те пољуби у руку кума и старог свата, и остале сватове и све људе који се онђе нађу; он путем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегођ траје свадба, двори с њом кума и старог свата, срета и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ђевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије доклегођ не сведу момка и ђевојку. Стари је сваш као старјешина у сватовима. Прикумак дође с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с ба рјаком и под оружјем, као војници). Чауш виче да се сватови опремају, збија шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има наџак, или буздован, ше лупа које у што, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и по неКолике кашике зађевене. Гадљар свира у гадље. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и јенђибуле (m.j. және, да није ђевојка сама) са сватовима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду с ђевојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), те му виси низ леђа; а ђевер има за капом ружу (праву, или начињену).

Кад дођу ђевојачкој кући, женик сједе ниже кума (кум сједи у гор

НИМИ

њем челу), но тај од стида ними смије шта проговорити, може јести, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међутим ђевојку облаче у вајату, и она једнако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом марамом (авлијом, авлимарамом тако, да је нико не може виђеши каква је у лицу, и тако завјешена стоји докле је гођ не сведу с момком.

Когагођ сватови срешу на путу (ишли с ђевојком или по ђевојку), они га часте вином и ракијом; а ђешто изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу част (љеба, печена меса, уштипака, пиле, ракије и вина) те и понуде и часте. Кад доведу ђевојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче) а под лијевим пазуом трубу плашна : дијете дода ђевојци, те га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платно простре за собом из куће до ђевојке; потом јој додаду решето са свакојаким житом, те заграби неколика пуша руком и баци преко себе; кад је скину с коња, а она оним плапном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ђевојка и наконче у куКу; а у Бачкој узме прикумак ђеБојку с кола и унесе у кућу; у кући јој даду преслицу с куђељом и с временом, ше њом удари у свачетири зида кућна; по том јој метну под свако пазуо по један љеб, а у уста мало шећера, па јој Даду у једну руку стакло вина а у другу воде, те унесе у собу и

метне на сто.

Бевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оће кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад сватови пију и кад напијају; путем кад иду кроз село; и послије свадбе годину дана (или док не затрудни) морасе шако поклањати и љубити у руку свакога, који дође кући.

Прије сватова дођу муштулугџије (двојица, и то понајвише зетови) на муштулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и ноћ, а особито кад сведу момка и ђевојку), и кажу, да иду сватови и воде ђевојку, Муштулугџијама прее

[ocr errors]

ба дати муштулук: по лијепу мараму, или по кошуљу.

али

Сјутрадан пошто доведу ђевојку, зађу на коњма сви сватови (осим кума, ђевера и старог свама) по селу од куће до куће, те зову на свадбу, и обично овако почињу „Поздравио је кум и стари сват, да дођете на весеље, Да понесете шта ћете јести и на што ћете сјести.“ Код сваке куће дају им по повјесмо, или по какву мараму, и то привезују за узду коњма око главе (то је ђево, јачко). Потом дођу сви сељаци на свадбу и сваки донесе част (н. п. јагње живо или печено, прасе пе■ чено или опаљено и испорено, Курку, кокош, пишу, или шта буде; али колач и чутуру вина, или ражије, треба сваки да донесе). Кад већ буде око пола ручка, онда Чауш приказује част, п. ј. оно зшто је који донијо; но он то чини Врло смијешно и шаљиво, н. п. ако је који донијо прасе, а он каже: ,,Ево овај (како му буде име) живи близу воде, па увашио веденога Миша." Ако ли је кокош, а он ка же да је врана, или друга каква тица; ако ли је жив ован с роговима, а он, као плашећисе од њега, пиша, шта је то, или је јелен или во, или друго што, и т. д. а, уза сваку на посљешку мо. ра казати: „Себи на глас, а свој браћи на част (т. з. донијо)." Послије тога изнесу дарове, и по обично два момка међу собом на копљачи, или на другој каквој моци, па нарамују као да од теже не могу да иду. Свака ђевојка треба да донесе по кошуљу куму, Беверу и старом євату, а осталим сватовима што коме допадне

[ocr errors]

(ком мараму, ком пешкир, ком чарапе и т. д.). Дарове чауш дијели тако смијешно, као и част што приказује, н. п. Ево наша снаша донијела куму кошуљу, каква је танка кроз претен би прошла, да је прстен гужва орачица, па да два туку а четири вуку. Бевојка међу тим стоји једнако па се поклања. Чауш свој дар свеже на нанак или на буздован, а гадљар свој на прдаљку:

Други дан у јутру узме млада воде и пешкир, ше пољева сватовима редом, те се умивају над леђеном, или над каквом карлицом, а они (пошто се који умије) ба

цају новце у ону воду (ти се новци зову пољевачица). Сваки, који дође на свадбу, треба да дарује младу кад га срете и пољуби у руку; осим тога и сватови измишљавају свакојаке игре ше купе новце млади, н. п. једни оће да закољу псепто ако га не откупе; једни уваше прасе па га метну под пазуо, мјесто гадљи, те га стоји, цика; једни оседлају вола па га уведу у кућу те га дарују; једни се начине као калуђери па ишту милостињу; једни као ђевојке па љубе редом у образ да се дарују и т. д.

[ocr errors]

Сватови су тако немирни и безобразни, да већ има ријеч: „Као Србски сватови,” Побију кокоши и прасце, покољу ћурке, гуске, пашке; полупају судове; покраду (код ђевојачке куће) кашике и друго што се гођ може понијети; пећ собну (ако им повлади кум) оборе па изнесу на поље; ђешто (каб у Бачкој) извуку кола навр куће; сами проче, сами пију; вичу, лупају (шта вичеш щта лупаш ши овђе? нијеси ти ђевојку довео) и т. д. Србска свадба траје готово неђељу дана: на два дана прије, него пто ће поћи по ђевојку, почне се пиши, па једнако док не оде кум. cf. отмица, Женик, m. ber Bräutigam, sponsus. Жеников, ва, во, бев Bräutigame sponsi.

[ocr errors]
[blocks in formation]
« PreviousContinue »