Page images
PDF
EPUB

2

ell.

yus:

[ocr errors]
[ocr errors]

kља , f. Һур. у. ељда. н. п. у припоЕ.

вијетки:
Еро: Што велиш ељо ?
Еда: Плепи кош Еро

ÉDA, f, der Buchweizen, polygonum Е, he he,

fagopyrum Linn. Ebanhenuje, n. das Evangelium, evan- M, sowohl -- als auch, 2c. et. et: ем је Еванђеље , п. Тgelium.

"скупо, ем неваљало. cf. буд, пуд. Еве (у Ресави и у Лијевчу), vidе ево. Еман*, м. .vidе аман. Евењка, f. ein Straив уоu Beitreiferi, Еміцерија *, mi vidе земљак.

mit Xrauben, fasciculus sarmeniorum. Емшеријин, на, Ho, landsmännisch, ÈBO, fieb, da, cf. eно.

popularis... Ёгав, ва , вo, frumm, feblerbaft, pra- Ёмшо, m. hyp. 4. емшерија,

Ehruē3, m. der Engländer, Anglus. „Ham'че калпак на ћелаву главу, Енглеска, f. vide Англија 1. „Мор доларіу на грбава леђа, Енглескі, кa, кo, vide Англијски. „Жy me чизме на егаве ноге

Ене (у Ресави и у Лијевчу), vidе eнө. Егбегна*, п. vіdе висаге.

Енде зе*, зема, п. vіdе аршин: Erede, f. pl. die deutsche Geige , fides у дубину приспа ендезета gerinanicae.

Ёндек, m. Ber Seaben, fossa. Еда, 1) fragence Partitel: eдa гa нa- Ёнo, jiev va ! en ! ево мени, ешто шеhe? hast du ihn gefunden ? invenisti

бі, аено њему. eum ? еда што ? 2) minfфепр : еда Елиархна , f. Die parbie , Di@cefe, diБог да те не дође; еда Бога и сре oecesis.

ke; еда Бог да вода га однијела. Ёpa, m. (Рес. и Срем.) vide Epo. Едрене, нема, п. арrianopei, Adri- Ерак, т. Mannsname,' nowen viri; anopolis:

Ни куди Ерака, ни хали Петака: „Пуче пушка, пуче друга, у Едреневу оба су брата једнака, Еј! е, hei, heus.

Eprena, f. eine Heerde Pferde, grex E,Banā, gehorsamer Diener! salve servo equorum.

tuo! Свакој шутии ејвала, өспа Ёрдељ, m. Biebenbürget , Transilvania.

глава ћелава ; Ёзвала пи мени. Ердељски (Ёрдељскія), кa, кo, 1) ftea Екање, р. das Eh! jagen, responsio benbürgisch, transilvanus. 2) ady. Fies

benbürgiích, more Transilvano. Ёкати, ечем, т. impf. 1 е! fagen, Ереза*, f. Der бағen, iiber Cen cit Ёкнути, нем, v. pf. Гdico he ? Hängeschloß angebracht wird, obex serae? Ексёр*, m. гвозден клин, Веr tаgеl Ерeндe*, депа, р. vide прeница 1. clavus.

То ти ротква, а еренде зуби, fagt Ёксик * мање, meniger, minus : дви man zu einem der gefarzt bat, accinuut је оке педесет драма ексни (м. ј. ei qui pepedit. мање); овај је дукапі ексик (nit Ёрин, на , но, бев Ера, bercegoүн vollwichtig).

nensis. Ексклук, * m. 1) der Abgang, z. B. an ркиња, f. vide Ерцеговка.

Верihte: да одбијемо енсилук. 2) Epo, m, vide Ерцеговац. Schlechte Wendung unsrer Сафет Ерскӣ, кa, кo, vide Ерцеговачки. (alk еtrаfе бев Simmel в megen einer Ерцег Стјепан (Ерцеговци говоре и ейпфе) : убио rа ексиклук. cf. шћепан), m. (ст.) per30g Ctephan, задак,

Dux Stephanus : Ёксичан, чна , но, н. п. дукат, мје „Маче војску £рцеже Стјепане pa, nicht voll, deminutus,

рцеговац, вца, m. ein Herzegower, Елбетена *, vidе да ако.

hercegovinensis. Éne, 1) halt, einmai, quid multa ? a ne Ерцеговачкі, ка, 1) herzegowisch,

знам һуд је отишао, еле га . из hercegovinensis 2) adv, more hercegoмеђу нас неспіаде ;

vinensi. „Еле"Турци Мачв у прегазише Ерцеговина , f. Bir peregowina, ber2) ең, ер ? fфаи, fbau ? interjectio cegovina, ducatus s. Sabbae. increduli: eu hominem! H. Ñ. Ёрцеговка, f. bie persegminerin, muА. Јеси ли био данас код њега? lier e ducatu s. Sabbae. Б. Нијесам.

Ерцеговче, чета, р. Der junge Series А кле, еле?

gowiner, puer e ducatu s. sabbae. Елен * m. das Segel, velum.

Ecan*, m. vіdе рачун 1. Ёлчија*,m,

der Gesandte, legatus, orator. Ecárium, UM, K. impf. 1) vide panye

voce E!

}

2

на

ко

[ocr errors]
[ocr errors]

ко

pruna.

нипти. 2) glauben, auf etwas rефnet, Жалилисе, имce, y, r, impf, на кога, рuto, cf. мислити,

sich beklagen über jemand, accuso alis Есіпитисе, имсе,

vide
рачунилисе.

quem.
Есапљење, р. vide
рачуњење.

жалосан, сна, но, vidе жалоспаң. Еспап, т. (у Сријему, у Бачк. и у Жалдсп, f. Die Staurigteit, emere Бан.) vide роба.

dolor, luctus. Вme, (у Ресави и у Лијевчу) vidе жалоспан, сна, но, беtrübt, tristis.. епо.

Жалостив , ва , вo, mitleinig , miѕеrеnѕ. Ето , пеба, en! cf. eно.

Жdo, leiд : жао ми је, doleo, es ift mir Ёполии (епо ши), fles pa , en tibi, leið, es thut mir leid ; *ao mu je na Ефендија*, п. 3itel eine8 tiirtifфен ®es Hera, ich habe Verdacht auf ihn, suspi

lehrten (Kadi oder Chodfcha), Dorginus. cor de illo. 2) ich bin ihm gram, suca Ефендијин, на, но, бев ефендија, censeo illi: Domini.

„Равно поље жао ми је на пе: Ефендійјница, f. Die Srаи бев ефен- „Јер мој драги оптиде низа пје дија , uxor Domini.

жаока,

f. vіdе «жалац. Ефенд. јнскӣ, кa, кo, 11) See eфeн- жар, m. gluђенде Жоblen (bie Blut ): Ефендијскі, ка,

ј дије, Doctoгum. 2) аdу. wie ein ефендија, шоrе Жара, f. vіdе коприва. Doctoris.

Жарач, m, pie Ofenjtange, pertica forЕф. нди-кадија, m. Serr RiФter, Doctor uacalis. Richter, judex :

Жарење, п. 1) бав ®lübeno mафе и с „Суди право ефенди-кадија,

candefactio. 2) das Brennen der Brenn „Суди право, пако био здраво. neffeln, ustio urticae. шак*, шка, m. Вав luperfiФfерп,. Жарило, п, vide жарач. fey eB por &ngutung, oper ефтеri, Жарипи, им, т. іmрt. 1)-н, п, пеt , ecstasis :

glühend machen, candefacio. 2) KO• „Кад мо чуо Чупићу Стојане,

приве жаре, brennen, uro. „Од ешка му задрктала рука Жарко, m. Лаппвпате, поmеn yiri. ЁШкуп, m. (у Сријему и у Бачкој). Жацнути, нем, v. pf, ftефеи, рungo . der Dorfschulz, judex pagi.

wie die Biene. Ёшкупов , ва, во, бев ешкуті, judi- жбан, ш. cine bölgeene Ranne, vas aequacis pagani..

rium lіgneum, cf, цбан. Ёшкуција, f. (у Сријему и у Бачкој) Жвале, ї, pl. дав шебір ат Заи те die Efecution, executio violenta.

frenum. Жватање, п. баЖäиеn, manduсаtiо.

Жваптапи, ваћем, у. impf. Eauezi Ж.

mando. KBpk, m. 1) das Rädchen an den Spare

пеn, rotula calcarium, 2) cf. ради. Жаба, Làba, f. der Frosch, rana.

Жвікно, n. (im gemeinen Scherze) c.$

Ārschloch), podicis fissura, Жабелина , f. augm. , жаба. жабић, m. Der junge Broj ($rofф.

Жганци, наца, m, pl. (@fterr. Bеt ©ters)

eine Art Polenta, polentae genus. wurm), ranula.

Ждерање, и. 1) Ревёфuten, glutіtіо (?) Жабица, f. 2) dim. Srbf%lein, ranula. 2) eine Bergierung аn оbern Ebeite pe8 . Ждерапи, рем, т. impf. 1) fФlingent,

2) das Freffen, voratio. Фitolenfфаftев , parѕ оrnatus pisto glutio. 2) fressen, voro. lae. Жабљ и, ља, ље, $rofф», ranae et ra• Ждлиjеб, m. (Ерц.) vidе клијеб.

Ждлеб, m. (Рес. и Срем.) vidе жлеб. Жабњак, m. жабља јаја, што се упро- Ждрао, рала, ш.

Ждрал, ш.

der Kranich, grus. љеће налазе по води око камења, Ждребад, f. (colls Die Süllen, pulli das Froschleid (die Froscheyer), ova

equini.

Ждребац, пца, ш. (Рес. и Срем.) vide Жабурина, f. vіdе жабелина.

ждријевац. Жалац, лца, m. per Otabel, aculeus. ждребе, беша, п. (Рес. и Срем.) vida Жалипти , им, v. impf. 1) кога, беtrай ?

ждријебе. ern, lugeo. 2) Depauern, miseгoг. 3) Ждребенце (ждребенце), еща, p. dim. 2, шпо, бебачеrn, doleo. 4) на кога, ждребе ипо ждријебе. mеm gram feyn, succenseo. 5) на кога, Ждребелек, т. п. j. 3y6, der Fülleno Vecdadt haben, suspicor.

zābn, dens pulli" equulei.

uarum.

raparum.

нею на жени.

2

Ждребебя, ка, ke, Sülens, pullorum Жељезо, п. (око Тимока) vidе гвоequinorum.

жье. Ждребенце, епта, п. vіdе ждребенце. Жељепи, лим, y, impf. (Брц.) Würt. Ждребити, им, (Рес. и Срем.) vide Ichen, cupio. Ждријебитн.

Жена, f. 1) бав 23eib, femina, 2) vie Ждр'биписе, имce, (Ресе и Срем.) vide Seaи, иxоr. Не стоји ћућа на земљи, - ждријевиписе. Ждребица, f. ein meibliфев Sülen, ein Женар, т. човек који жене врло ми, Stutenfüllen, equula (?).

лује и с њима радо говори, рее Ждребичица, f. dim. р. ждребица. Frauenfreund, amicus feminis. Ждребљење, п. (Рес. и Срем.) vide Женелина, f. vіdе женшурина. ждријебљење.

Женидба , f. Die бeurat, matrimonium : Ждрепчания, m. cf. јармак.

има сина на женидбу. — у Србији Ждрепчић, m, dim, p. жаријебац xnx

и данас доспia пуща испросе и дождребац.

веду евојку, а нити је момак виЖдријебац, пца, m, (Epy.) ein junger ђео њу, ни она момка, него се роHengit, admissarius juvenis.

дитељи гледају и договарају. Кад. Ждријебе, ждребепа , p. (Ерц.) бав

Отац жени сина , он не гледа поFüden, pullus equi.

Аико на ђевојку, колико на људе. Ждрије бити, им, v, impf. (Ерц.) ein од какови је; нити ћевојка смије

Fuden werfen (gebären), pario : oba Ko казати оцу, или брату, да не ће била ждријеби све мушку ждребад. поки за онога, за кога је он даје: Ждријебитисе, имее, у. г. impf. (Ерц.) Тамо се још не траже новци уз

ein Füllen werfen (gebären), pario: ђевојку, него се за њу дају, н. п. ова се кобила ждријеби сваке го. брату чизме, или ђечерму, мапедине.

ри какву аљину, тако сестри, и Ждријебљење, п. (Ерц.) бав 8ülenwers свима осалим по нешто, а осо. fen, partus' equae.

бипто новаца у кућу. у Србији су Ждријело, п. (у Ерд. ) беr Sngpap, прије неколико година пaкo млого fauces :: Ко је випез, потеци на искали за ђевојке, да се сирома ждријело. cf. богаз, кланац.

човек није могао ожениши: запо Жђела, f. (Ерц.). eine bölgeene Gф&ffel, је црни Ђорђије био издао заscutella. cf. здјела.

повијесті, да није слободно нека. Жевкање; р. das Befzen, latratus ти (ни узети) за ђевојку више од Жевкарење, п. lеniѕ.

једнога дукапа. Жевкарити, им, v. impf. 16efen, latro На два, или на при, дана прије, Жевкапи, ам, т. impf. j leniter.

него ќе поћи но ђевојку, зађе по Жедан, дна, но, рuritig, ѕitibundus. селу чауш, или февер, с чутужеднепи, ним, (Pec.) vidе жедњеми. ром накићеном цвијећем и новциЖ-днити, им, (Срем.) vidе жедњеми. ма Сребрним (по варошима и зламЖедњепин, ним, y. impf. (Ерц.) биritis ним) , ще зове у сватове; кад доwerden, sitio.

ђе коме у кућу, а он пружи чуKeh, f. } der Durst, sitis.

пуру и каже: „Поздравио је (како Жеђа, f. 7

му буде име), да му дођеш сјутра Жеђца (жёца), f. dim. р. жеѣ.

(или преко сјутра) у свалтове. "Онај Rexes, m. ein Anbindstock für die Schafs му каже да ће доћи, или да не моbunde, baculas alligando molusso. Ke. же, па узме чупуру те се напије, жељ је као по дугачак и по дебео и привеже на њу пару или грошић, шпап; један се крај од њега свеже или други какав новац. Ако ономе псетету за огрљак, а други за ко понестане ракије у чутури, а он лац (да не би псеппо прегризло узи заиште, bе зна да има лијене рацу: кад, не ма ланца). — Љупип кије, те допочи. као пас ужежељу.

у сватовима мора бити кум, Жежење, n. Bas Brennen, ustio.

ћевер, с пари сва пі, прикуЖелили, им, (Срем.) vidе желели. мак, војвода, чауш, и гадЖелудац, желуца, ш. без Ragen, sto мар; а остали ски , се зову пу: machus.

em oсва мице, кли (као у шали) Жеља , f. Der Bunft, desiderium. на бигузице. Кума треба да зовне жељан, љна, но, беgіеria, cupidus. жәников отац или брат, или Жељезник , m. селса близу Бијограда. женик. Који се го, зовне на кум

Туда сад слабо ко зна што је же ство, он треба да пође: ако је ље зо, него сви говоре гвожђе. стари (крштени) кум, он већ зна

2

сам

зашпіо

ли

да му ваља ићи; ако ли кога на. ново куме, он преба да прими Бога и све мога Јована, и да пође ; али крштенога кума није слободно мијењати, или га морају пишати и опроштење искали :

он може уклети у таковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брап или братучед) жәникова; ако није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази, Бевер може бити и дијете од 10 година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Бевер иде кашпо и на просидбу. Он прими ћевојку од брапа (обичі. но је да брап, или братучед, ако не ма брата, изведе ћевојку и да преда ћеверу) и доведе је пе пољуби у руку кума и спарог свапа, и оспале сватове и све људе који се онђе нађу; он пулем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегов праје свадба, двори с њом кума и спарог свата, среща и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ћевојку, па је вјенчтају код женикове куће), и послије доклего, не сведу момка и ђевојку. Стари је свап као старје. шина у сватовима. Прикумак доће с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду, сватови с барјаком и под оружјем, као војници). Чауш виче да се свалтови опремају, збија шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он преба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има нацак, или буздован, піе лупа које у шпо, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашпо и по не. колике кашике зађевене. Гадар свира у гадње. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и је нѣ и буле (m. ј. жене, да није ћевојка сама) са сва. повима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду с ћевојком има и и вище: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), те му, виси низ леђа; а ђевер има за напом ружу (праву, или лачињену).

Кад дођу љевојачкој кући, женик вједе ниже кума (кум сједи у гор

њем челу), но птај од спида ними смије шта проговории , нити може јеспи, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међупним ђевојку облаче у вајалу, и она је. днако плаче и опрашпасе с друтарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом марамом (авлијом, авлимарамом тако, да је нико не може виђепи каква је у лицу, и пaкo зaвјешена споји докле је гођ не сведу с момком.

Когаrоћ сватови срещу на путу (ишли с ђевојком или пођевојку), они та часте вино и ракијом ; a bешпо изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу части (љеба, печена меса, ушпипака , пише, ракије и вина) по и понуде и частіе. Кад доведу ђевојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијепе (наконче), а под лијевим пазуом трубу пла

на : дијете додађевојци, пе га она опаше црвеним концем, или тіантмиком, а платно простре за собом из куће до ћевојке ; потом јој додаду решето са свакојаким жипом, ме заграби неколика пупia руком и баци преко себе; кад је скину с коња, а она оним планном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ћевојка и наконче укуfy; а у Бачкој узме прикумак февојну с кола и унесе у кућу; укући јој даду преслицу с куђељом и с врепеном, пie њом удари у свачепінри зида кућна ; по том јој мешну под свако пазуо по један љеб, а у уста мало шећера, па јој даду у једну руку спакло вина а у другу воде , піе унесе у собу и

Бевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оfe кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; над свапiови пију и кад напијају; путем кад иду кроз село; и послије свадбе годину дана (или док не затрудни) моpace шако поклањации и љубити у руку свакога, који дође кући.

Прије сватова дођу мушпгулугције (двојица, и по понајвише зепови) на мушнтулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и ноћ, а особимо кад сведу мо ма? и Бевојку), и кажу, да иду сватови и воде 5евојку, Мушитулуѓцијама пре

метне на спо.

КОЊма

сви сватови

али

го

па

ба даmй мунитулук: по лијепу ма цају новце у ону воду (пи се нови раму, или по кошуљу.

зову пољевачица). Сваки, који Сјутрадан пошто доведу ћевој. дође на свадбу, преба да дарује ку, зађу на

Младу кад га срете и пољуби у (осим кума, февера и старог сва руку; осим піога и сватови измилia) по селу од куће до куће, не чиљавају свакојаке игре пе купе зову на свадбу, и обично овако по новце младн, н. п. једни оће да чињу; „Поздравио је кум и слари закољу псето ако га не откупе ; свам, да дођене на весеље, једни уваше прасе на га мену да понесете шта ћете јесни и под назуо, мјесто гадљи, ме га на што беше сјеспи.“ Код свäке стојн циқа; једни оседлају вола куће дају им по повјесмо, или по па га уведу у кућу те га дарују ; какву мараму, и по привезују за једни се начине као калуђери на узду коњма око гаве (іпо је ћево, ишту милостињу; једни као ње јачко). Потом дођу сви сељаци на војке на љубе редом у образ да се свадбу и сваки донесе часті (н. п. дарују и п. д. јагње живо или печено, прасе пе. Сватови су пако немирни и безчено или рпаљено и искорено, Кур образни, да већ има ријеч : „Као ку, кокош, пипту, или шта буде; Србски сватови,” Побију кокоши али колач и чумуру вина , или ра и прасце, покољу курке, гуске, кије, преба сваки да донесе). Кад папіке; полупају судове ; покраду већ буде око пола ручка , онда

(код ћевојачке куће) кашике и дручауш приказује час, п. ј. оно што се го, може понијети ; зшто је који донијо; но он по чини пеft сoбну (ако и им повлади кум) врло смијешно и шаљиво, н. п. ако оборе па изнесу на поље ; ђешто је који донијо прасе, а он каже: :(као у Бачкој) извуку кола навр „Ево овај (како му буде име) живи куће з сами моче, сами пију; виблизу воде, па ўватио воденога чу, лупају (шпа вичеш

ща лумиша.“ Ако ли је кокош, а он ка

ти овқе? нијеси и ђеже да је врана, или друга каква војку довео) и пт. д. Србска свадба мица; ако ли је жив ован с рого праје готово неђељу дана : на два вита он, као плашећи се од дана прије, него то ће поки по њега, пипта, шта је то, или је ђевојку, почне се пипи, па једнако јелен или воили друго шпо, док не оде кум. cf. отмица,

п. д. а уза сваку на посљепку мо: Женик, m. Der Bräutiga, sponsus. pa казани: „Себи на глас, а свој Жеников, ва, во, des Bräutigams. браћи на част (п. ј. дoнијо).“ По

sponsi. слије піога изнесу дарове , и по обично два момка међу собом на

Женин, на, но, бев 3 eibe, feminae, копљачи, или на другој какҳој мо

der Frau, uxoris. 3ap Mu je on keгцн, па ңарамују као да од теже

нин брані (да му дам пio) ? не могу да иду.

Свака ћевојка Женипти, им, v. impf. verheuraten , треба да донесе по кошуљукуму,

соосо; жени сина. }еверу и спаром свату, а обпа. Женитисе, имее, у. г. impf. beurаtеп, лим сваловима што коме допадне

duco uxorem. (ком мараму, ком пешкир, ком ча- Женица, f. dim. Bas Beibфеn, mulierране и пп. д.). Дарове чауш дијели cula.

ако смијеішно, као и част што Ж?нка, ғ. бав Beiben, femina. приказује, н. п. „Ево наша снајна Женска, f. (у сријему и у Бачкој) да донијела куму кошуљу, каква је Frauenjimmer, femina. панка кроз прстен би прошла, да 'Женска црква, f. (у Єријему, у Бачк, је прстен гужва орачица, па да и у Бан.) vide препрата, два пуку а челтири вуку.“ Бевојка Женскара, f. vіdе женка. међу лим стоји једнако та се по Женски", кa, кo, 1) wеiblim, muliebris, клања. Чауш свој дар свеже на на. 2) adv. weibisch, more muliebri. пак или

на буздован, а гадљар Женскиње, р. (coll.) 218eibвреrfопеп, свој на прдаљку;

feminae. Други дан у јутру узме млада Женско вријеме, р. Die 3tit per Seauer, ходе и пешкир, те пољева свато menstrua. вима редом, іпе се умивају над ле- Женпурина, f. angm, 9, жена. феном, или над каквом карлицом, Жењење, п. дав феинаtеn, cum quaes а они (пощщо. се који сумије) ба

ritur uxor,

[ocr errors]

а

« PreviousContinue »