Page images
PDF
EPUB

Е, be he,

Vus:

eum

kља, f. Һур. н. ељда. н. п. у припоЕ.

Blijemku:
Еро: Што велиш ељо ?

Eљда: Плепи кош Еро
Ёљда, f. Der Вифweisei, polygopua

fagopyrum Liun. . Ebanhenuje, n.1da8 Evangelium, evan- &M, sowohl -- als auch, ic. et. et : eM je Еванђеље, п. 1 gelium.

"скупо, ем неваљало. cf. буд, пуд. Еве (у Ресави и у Лијевчу), vidе ево. Еман*, т. vіdе аман. Евењка, f. ein Straup vozi Beinreifern,- Еміцерија *, mi vidе земљак.

mit rauben, fasciculus sarmeniorum. Емшеријин, на, Ho, landsmännisch, Ево, fiеѕ, да, ер . cf. eно.

popularis... Ёгав, ва, вo, frumm, febleryaft, pra. Ёшо, m. hyp. у. емшерија,

Ehrnes, m. der Engländer, Anglus. „Ham'че калпак на белаву главу, Енглеска, f. vide Англија 1. „Мор доларіу на грбава леђа, Енглески, кa, кo, vide Англијски. „Жупе чизме на егаве ноге

Ене (у Ресави и у Лијевчу), vidе eнө. Егбегна*, n. vіdе висаге.

Енде зе*, зепа, п. vіdе аршин: Ёreдe, f. p. pie peutfфе Beige, fіdеѕ у дубину приспа әндезета — gerinanicae.

Ендек, m, "cer Sraben, fossa. Еда, 1) fragence Partitel: eдa гa нa- Ено, јер ва ! en ! ево мени, ешто шеhe? hast du ihn gefunden? invenisti

бин, а ено њему. ? едa што ? 2) münfфеn : еда Епархна, f. Die parbie , Di@cefe, diБог да mе не дође; еда Бога и сре.

oecesis. ke; еда Бог да вода га однијела. Ёра, т. (Рес. и Срем.) vide Epo. Едрене, нема, п. aprianopei, Adri- Ерал, т. Mannsname , nuwen viri; anopolis:

Ни куди Ерака, ни зали Петака: „Пуче пушка, пуче друга, у Едреневу оба су брата једнака, Еј! "ет , hei, heus.

Eprena, f. eine sjeerde Pferde, grez Ë Bana, gehorsamer Diener! salve servo equorum.

tuo! Свакој шуши ејвала, өспа ёрдељ, m. Siebenbürgen, Transilvania.

глава ћелава ; Ёзвала пи мени. Ердәљски (Ёрдељскі), кa, кo, 1) ftea Ёкање, п, бав &ь! jаgеи , responsio benbürgisch, transilvanus. 2) ady. fies

benbürgisch, more Transilvano. Ёками, v. impf. Leh! sagen, Epesa*, f. der Haken, über den ein Екнути, нем , v. pf. dico he? Hängeschloß angebracht wird.obex serae? Ёксер*, m. гвозден клин, Веr Xage! Ерінде*, дета, р. vide прeница 1. clavus.

Топи ротква , а ерендә зуби, fgt Ёксии *, мање, реniger, minus: дви- man zu einem der gefarzt bat, accinuut

је оке педесет драма ексик (п. ј. ei qui pepedit. мање); овај је дукапі ексик (nit Ёрин, на , но, бев Ера, hercegoүн voflwichig).

nensis. Ексклук, “m. 2) Ser 216gana, 3. 3. ап Еркиња, f. vide Ерцеговка.

8ew.hte: да одбијемо ексиклук. 2) Epo, m, vide Ерцеговац. ehlette 213ейдипg unfrer Сафе Ерски, кa, кo, vide Ерцеговачки. (al в еtrаfе бев зітте18 megen einer Ерцег Стјепан (Ерцеговци говоре и Günce): убио га ексиклук. cf. на- ШІ Жепан), m. (ст.) per30g Ctephan, задак.

Dux Stephanus : Ёксичан, чна , но, н. п. дукапі, мје- „Маче војску £рцеже Стјепане pa, nicht voll, deminutus:

Ерцеговац, вца, т. ein Herzegower, Елбeпeнa *, vide, да ако.

hercegovinensis. Ёле, 2) balt, ein mai, quid multa ? а не Ёрцеговачки , кa, кo, 1) beregomijd, знам һуд је отишао, еле га . из- hercegovinensis 2) adv. 'more hercegoмеђу нас неспia де ;

vinensi. „Еле Турци Мачв у прегазине Ерцеговина, f. Die peregowina, ber2) ең, ер ? fфаи, fau ? interjectio cegovina, ducatus š. Sabbae. increduli: eu hominem! H. .

Ёрцеговка, f. Die peregowinеrin, muА. Јеси ли био данас код њега? lier e ducatu s. Sabbae. Б. Нијесам.

Ёрцеговче, чета, р. Bеr junge peries А кле, еле?

gowiner, puer e ducatu ś. sabbae. Еліен*, m. Вав Сеgel, velum. Ecan*, m. vіdе рачун 1. Ёлчија*, m, der Gesandte, legatus, orator. Ecánindu , UM, V. impf. 1) vide payy.

voce E!

ечем

2

}

n. vide

ето,

pruna.

шак*,

[ocr errors]

нити. 2) glauben, auf еtmав rефnen, Жалитисе, имce, y, r, impf. на кога, рuto, cf. мислити,

sich beklagen über jemand, accuso aliЕсапилисе, имсе,

vide
рачуңиписе.

quem. Есапљење, рачуњење.

жалосан, сна, но, vidе жалоспаң. Еспап, т. (у Сријему, у Бачк. и у Жалості, f. Die kraurigteit, Chmere Бан.) vide роба.

dolor, luctus. Вme, (у Ресави и у Лијевчу) vidе жалоспан, сна, но, беtrübt, tristis..

Жалостив , ва , вo, mіtlеіvіg, miѕеrеnѕ. Ето, пе, ба, en! cf. eно.

Жао, lei) : жао ми је, doleo, es ift mir Ёптопи (ето ми), fte, pa , en tibi. lein, e8 thut mir Teil ; жао ми је на Ефендија*, м. Сіtеl еіnев tiirtifфеn ®ея Hera, ich habe Verdacht auf ihn, suspi

lehrten (Kadi oder Chodscha), Dorginus. cor de illo. 2) ich bin ihm gram, suca Ефендијин, на, но, бев ефендија,

censeo illi: Domini.

„Равно поље жао ми је на me: Ефендiјница, f. Die Seau бев ефен- „Јер мој драги опиде низа пје дија , uzor Domini.

жаока, f. vіdе «жалац. Ефенд Tјнскӣ, кa, кo, 11) See eфeн- жар, m. gluђене Rober (bie Blut ): Ефендијскіі, ка, кодије, Docto

гum. 2) аdу. wie ein ефендија, more Жара, f. vіdе коприва. Doctoris.

Kapar, m. die Dfenjtange, pertica form Еф. нді-кадија, m, pert Ritter, Doctor uacalis. Richter, judex:

Жарење, п. 2) бав ВІübeno тафе, „Суди право ефенди-кадија,

candefactio. 2) das Brennen der Brenns „Суди право, пако био здраво. nesseln, ustio urticae.

шка , m.. бав 21uperitfen,. Жарило, п, vidе жарач. fey eB bor &nbütung, oбer ефтеri, жарипи, им, т. impf. 1)-н, п, пек; ecstasis :

glühend machen, candefacio. , 2) ko„Кад по чуо Чупићу Спојане,

приве каре , бrennen, uro. „Од ешка му задрктала рука. ЁШкуп, m. (у сријему и у Бачкој). Жацнупи, нем, v. pf, ftефеи, рungo .

Жарко, m. Лаппвпame, nomen viri. der Dorfschulz, judex pagi.

wie die Biene. Ёшкутов , ва , во, дей ешкуті, judi- Жбан, m. eine bölgerne Range, vas aequacis pagani.

riun lіgneum, cf. цбан. Ёшкуција, f. (у Сријему и у Бачкој) Жвале, ї, pl. бав шебір ат Заите die Efecution, exécutio violenta.

frenunn. Жвапање, р. бав $äuen, manduсаtiо.

Жвалапи, ваћем, у. impf. Eauezi Ж.

mando. . XBpk, m. 1) das Rädchen an den Sporg

пеn, rotula calcarium, 2) cf. ради. Làba, f. der Frosch, rana.

Жвікно, п. (im gemeinen eфerse) г.$

Arschloch), podicis fissura, Жабелина , f. augm. , жаба.

Жганци, наца , m, pl. (@ftеrе. Ser Cters) Жабић, m. See junge Srоj (Srofф. eine Art Polenta, polentae genus. wurm), ranula.

n. 1) des Schlucken, glutitio ?) Жабица, f. а) dim. Srüfblein, ranula. 2) eine Verzierung am obern Theile des Kapami, pem, v. impf. 1) schlingen,

2) das Fressen, voratio. Pistolenschaftes , į pars ornatus pisto

glutio. 2) fressen, voro. lae. .

Ждлеб, m. (Рес, и Срем.) vidе жлеб. Жабљ и, ља, ље, $rofф», ranae et га• Ждлиjеб, m. (Ерц.) vidе жлијеб. Жабњак, m. жабља јаја, што се у про- Ждрао, рала, т.

2Kдрал, m.

} der Kranich

, grus. љеће налазе по води око камења das Froschleich (die Froscheyer), ova

• Ждребад", f. (coll.) дie $uden, pulli

equini.

Ждребац, пца ,ш. (Рес» и Срем.) vida Жабурина, f. vіdе жабелина.

ждријевац. Жалац, лца, m. Der Otabel, aculeus. Ждребе, бепа, п. (Рес. и Срем.) vida Жалити , им, v. impf. 1) кога, беtrай з

ждријебе. ern, lugeo. 2) Бебашеrn, miseгoг. 3) Ждребенце (ждребенце), еща, p. dim, y, wmo, bedauern, doleo. 4) Ha kora, Ждребе ипо ждријебе. mеm gram feyn, succenseo. 5) на нога, Ждребеfек, т. п. і. зуб, реr Süleil Berdacht baben, suspicor.

jahn, deps pulli equulei.

F%

Жаба

[ocr errors]

uarum.

raparum.

[ocr errors]

него на жени.

Ждребели, ла, fe, $uleu= , pullorum Жељезо, п. (око Тимока) vidе гвоequinorum.

жbe. Ждребешце, епа , n. vіdе ждребенце. Жељепи, лим, y, impf. (Брц.) wüns Ждребили, им, (Рес. и Срем.) vide Ichen, cupio. ждријебипін.

Keha, f. 1) das Weib, femina. 2) die Ждр'битисе, имce, (Ресе и Срем.) vide Seaи, иxоr. Не стоји нућа на земљи,

- ждријебиттисе. Ждребица, f. ein meibliфев Sülen, ein Женар, т. човек који жене врло ми, ёtutenfülen, equula (?).

лује и с њима радо говори, рее Ждребичица, f. dim. р. ждребица. Frauenfreund, amicus feminis. Ждребљење, р. (Рес. и Срем.) vide Женелина, f. vіdе женшурина. ждријебљење.

Женидба, f. Die Peurat, matrimonium : Ждрелчаник, m. cf. јармак.

има сина на женидбу. — у Србији Ждрепчић, m, dim. р. жаријебар по

и данає доста пуща испросе и дождребац.

веду bевојку, а нити је момак виЖдријевац, пца, т. (Ерц.) ein junger

ђео њу, ни она момка, него се роHengst, admissarius juveuis.

дитељи гледају и договарају. Кад. Ждријебе, ждребепа, р. (Ерц.) бав

оmац жени сина , он не гледа поFüden, pullus equi.

Аико на ђевојку, колико на људе Ждријебини, им, . impf. (Ерц.) ein од какови је; нити ћевојка смије

Füden werfen (gebären), pario : oba KO- казати оцу, или брату, да не fe

била ждријеби све мушку ждребад. поћи за онога, за кога је он даје: Ждријебитисе, имее, у. r. impf. (Ерц.) Тамо се још не траже новци уз

ein Füllen werfen (gebären), pario: ђевојку, него се за њу дају, н. п. ова се кобила ждријеби сваке го- брапту чизме, или ђечерму, матедине. :

ри какву аљину, тако сестри, и Ждријебљење , п. (Ерц.) бав Sülenwers свима осталим по нешто, а осо. fen, partus' equae.

бипо новаца у кућу. у Србији су Ждријело, п. (у Ерц. ) беr Sngpap, прије неколико година пано млого

fauces : Ко је випез, потеци на искали за ђевојке, да се сирома ждријело. cf. богаз, кланац.

човек није могао оженини : жьела, f. (Ерц.) еіnе bölgeene Сф#ife, је Црни Ђорђије био издао заscutella. cf. здјела.

повијест, да није слободно нека. Жевкање; п. das Befzen, latratus ти (ни узети) за ђевојк у више од Жевкарење, п. lеniѕ.

једнога дуката. Жевкарипи, им, v, impf.1 befen, latro На два, или на при, дана прије, Жевкати, ам, т. impf. I lеnіtеr. него е поћи до ђевојку, зађе по Жедан, дна, но, биеftig, ѕitibundus. селу чауш, или kевер, с чутужеднепи, ним, (Pec.) vidе жедњеми. ром накићеном цвијећем и новцижеднити, им, (Срем.) vidе жедњеми. ма Сребрним (то варошима и злапЖедњепин, нимг, v. inpf. (Ерц.) Ouritig ним), е зове у сватове; кад доwerden, sitio.

фе коме у кућу, а он пружи чуЖеђ, f.

туру и каже: „Поздравио је (како } der Durst, sitis. Жеђа, f. .

му буде име), да му дођеш сјупра Жғѣца (жеца), f. dim. р. жеѣ.

(или преко сјутра) у свалове. Онај Rexen, m. ein Anbindstock für die Schafs му каже да ће доћи, или да не мо.

bunde, baculas alligando molusso. Še. же, па узме чупуру не се напије, жељ је као по дугачак и по дебео и привеже на њу пару или грошић, шпап ; један се крај од њега свеже или други какав новац. Ако ономе псетету за огрљак, а други за ко- понестане ракије у чутпури, а он лац (да не би пселно прегризло узи- заиците, bе зна да има лијене рацу кад, не ма ланца).

Љупи кије, те допочи. као пас у жәжељу.

у сватовима мора бити кум, Жежење, п. Bas Brennen , uѕtіо.

ћевер, с пари сва пі, прикуЖЕлипи, им, (Срем.) vidе жељети. мак, војвода, чауіш, и гадЖелудац, желуца, ш. без Ragen, sto

љар; а остали ски , се зову пу: machus. .

em oсва мице, кли (као у шали) Жеља, f. Ser Bunft, dеѕіdеrіum. на бигузице. Кума треба да зовне

жељан, љна, но, беgіеria, cupidus. жәников отац или брат, или сам Жељезник , т. село близу Бијограда. женик. Који се го, зовне на кумТуда сад слабо ко зна што је же.

співо,

он треба да пође: ако је љезо, него сви говоре гвожђе. стари (крштени) кум, он већ зна

запо

[ocr errors]

нилди

[ocr errors]

ли

да му ваља ићи; ако ли кога на. ново куме, он преба да прими Бога и све мога Јована, и да пође ; али крштенога кума није слободно мијењати, или га морају пипати и опроштење искали :

он може ўклети упаковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брап или братучед) жәникова ; ако није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази, Бевер може бити и дијете од 10 година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Тевер иде кашпо и на просидбу. Он прими ђевојку од брата (обичі. но је да брап, или братучед, ако не ма брата, изведе ћевојку и да преда ћеверу) и доведе је пе пољуби у руку кума и спарог свата, и оспале сватове и све људе који се онђе нађу; он пулем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегов праје свадба, двори с њом кума и старог свапа, срепа и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ћевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије доклего, не сведу момка и февојку. Стари је свап као старје. шина у сватовима. Прикумак дође с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду, свапови с барјаком и под оружјем, као војници). Чауш виче да се свалтови отремају, збнја шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има најак, или буздован, пие лупа које у шпо, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашпо и по не. колике кашике зађевене. Гадљар свира у гадње. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и јейф и буле (m. ј. жене, да није ћевојка сама) са сва. повима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду сђевојКом има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), те му, виси низ леђа; а ђевер има за капом ружу (праву, или лачињену).

Кад дођу љевојачкој кући, женик вједе ниже кума (нум сједи у гор

њем челу), но пај од слида ними смије шта проговорити , може јеспи, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међупим ђевојку облаче у вајалту, и она је. днако плаче и опрашпасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом марамом (авлијом, авлима рамом пако, да је нико не може виђепи каква је у лицу, и ако завјешена споји докле је гођ не сведу с момком.

Когаrођ сватови срещу на путу (ишли с ћевојком или по ћевојку),они га часте вином и ракијом ; a bешІпо изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу часті (љеба, печена меса, ушпіипака , пите, ракије и вина) лів и понуде и частіе. Кад доведу ђевојку пред женикову кућу, онда изиђе јепрва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче), а под лијевим пазуом трубу плапна: дијете додађевојци, пе га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платно простре за собом из куће до ћевојке ; потом јој додаду решето са свакојаким жипом, ме заграби неколика пупа руком и баци преко себе; кад је скину с коња, а она оним плашном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ћевојка и наконче у куКу; а у Бачкој узме прикумак ђевојку с кола и унесе у кућу; укући јој даду преслицу с куђељом и с вретеном, шие њом удари у свачепінри зида кућна ; пo пoм јој мену под свако пазуо по један љеб, а у уста мало шећера, па јој даду у једну руку спакло вина а у другу воде , піе унесе у собу и

Бевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оfe кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад свапiови пију и кад напијају; путем кад иду кроз село; и послије свадбе годин. ну дана (или док не затрудни) моpace шако поклањаци и љубити у руку свакога, који дође кући.

Прије свапiова дођу мушпиулугције (двојица, и по понајвише земови) на мушнтулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и ноћ, а особимо кад сведу мо ма? и Бевојку), и кажу, да иду сватови и воде ћевојку, Мушпатулуѓијама шее.

метiне на сто.

сви сватови

али

го

пашI

ба дати мушмулук: по лијепу ма- цају новце у ону воду (пи се нови раму, или по кошуљу.

зову пољевачица. Сваки, који Сјутрадан пошто доведу ћевој. дође на свадбу, преба да дарује ку, зађу на коњма

Младу кад га срете и пољуби у (осим кума , #евера и старог сва- руку; осим тога и сватови измила) по селу од куће до куће, те ішљавају свакојаке игре е купе зову на сваду, и обично овако по- новце младн, н. п. једни оће да чињу ; „Поздравио је кум и слари закољу псето ако га не откупе ; сват, да дођепе на весеље, једни уваше прасе на га мепину да понесете шта ћете јесник и под пазуо, мјесто гадљи, me ra на што ћете сјеспи.“ Код сваке стіоји циқа ; једни оседлају вола куће дају им по повјесмо, или по па га уведу у кућу пе га дарују ; какву мараму, и то привезују за једни се начине као калуђери па узду коњма око гч аве (по је ћево- иципу милостињу; једни као ње јачко). Потом дођу сви сељаци на војке па љубе редом у образ да се свадбу и сваки донесе часті (н. п. дарују и пi. д. јагње живо или печено, прасе пе. Сватови су тако немирни и без1 чено или рпаљено и испорено, Кур- образни, да већ има ријеч : „Као ку, кокош, пилу, или шта буде; Србски сватови, Побију кокоши али колач и чутуру вина, или ра- и прасце, покољу Курке, гуске, кије, преба сваки да донесе). Кад папіке; полупају судове; покраду већ буде око пола ручка , онда (код ћевојачке куће) кашике и дручауш приказује част, п. ј. оно што се го, може понијепи; зило је који донијо ; но он по чини пе, собну (ако им повлади кум) врло смијешно и шаљиво, н. н. ако ofоре па изнесу на поље ; ћешто је који донијо прасе, а он каже: :(као у Бачкој) извуку кола навр „Ево овај (како му буде име) живи куће; сами поче, сами пију; виблизу воде, па уватио воденога чу, лупају (шпа вичеш Щпа лумиша.“ Ако ли је кокош, а он ка

ми овқе? нијеси піи феже да је врана, или друга каква војку довео) и пп. д. Србска свадба тица; ако ли је жив ован с рого- піраје готово неђељу дана : на два а он, као плашекисе од

дана прије, него по ће поћи по њега, пипia, шта је то, или је ђевојку, почне се пинпи, па једнако јелен или воили друго шпо, док не оде кум. cf. отмица. п. д. а уза сваку на посљетику мо: Kenik, m. der Bräutigam sponsus. ра казали: „Себи на глас, а свој

Жеников, ва, во, бев Bräutіgаmе. браһи на част (п. ј. дoнијо).“ По

sponsi, слије піога изнесу дарове, и по обично два момка међу собом на

Женин, на, но, бев Зеібев, feminae, копљачи, или на другој какҳој мо

деr tau, uҳоriѕ. Зар ми је он жеци, па ңарамују као да од теже

нин брат (да му дам пio) ? не могу да иду. Свака kевојка женитти, им, т. impf. perheurаtей. преба да донесе по кошуљу куму,

cottoco; жени сина. }еверу и спаром свату, а обпа- Женитисе, имее, у. г. impf. beurаtеп, лим сваловима шпо коме допадне

duco uxorem. (ком мараму, ком пешкир, ком ча- Женица, f. dim. Bas Beibфеn, mulierparie и т. д.). Дарове чауш дијели

cula. нако смијејно , као и част шпіо Ж?нка, f. бав 9Reibфеn, femina. приказује , н. п. „Ево наша снатна Женска, f. (у Єријемну и у Бачкој) сав донијела куму кошуљу, каква је Frauenjimmier, femina. панка кроз прстен би прошла, да 'Женска црква, f. (у Сријему, у Бачк, је прспен гужва орачица, па да и у Бан.) vide препрата, два пуку а челтири вуку.“ Бевојка Женскара, f. vіdе женка. међу лим стоји једнако па се по- Женски", кa, кo, 1) wеiblib, muliebris. клања. Чауш свој дар свеже на на. 2) adv. weibisch, more muliebri. пак или

на буздован, а гадљар Женскиње, р. (coll., 228eibéperfonen, свој на прдаљку:

feminae. Други дан у јутру узме млада Женско вријеме, р. Die 3eit ver Seauen, ходе и пешкир, ме пољева

menstrua. вима редом, іnе се умивају над ле- Жентурина, f. angm, , жена. феном, или над каквом карлицом, Жењење, п. ба8 феиraten, cum quaev а они (пошто се који сумије) ба

вима

и

ritur uxor,

свато

« PreviousContinue »