Page images
PDF
EPUB

}

Жерав. ш. 1) vide ждрао. 2) ein großer grauer Ochs; auch ein Schimmelpferd, bos aut equus canus. Жеравија, f. Slug in der Зворничка ut Жеравиња, f. √ наија (у Јадру). ЖеРавија тече кроз село Тршић (и ту се једна мала зове Жеравија, или Жеравињска мала), па онда између Руњана и Клубаца, и утјече У Дрину између Лознице и Липнице (а кад је љети велика суша, онда испод Клубаца и Руњана стане у вирове и пресуши)... Жеравињски, ка, ко, н. п. врело, топ Жеравија. Жеравица, f. Жератак, шка, m. Жеста, f. 1 Жестика, f.

}

vide жар.

acer tataricum Linn.

Жестиков, ва, во, aceris tatarici. Жестиковина, f. lignuin aceris tatarici. Жестина, f. baš Seuer (@ebhaftigteit), Peftigteit, ardor, ignis.

Жесток (comp, жешћи), ка, ко, feucig, ardens, н. п. коњ, човек, ракија, Жетва, f. діє Crnte, messis. Жетелац, теоца, к... berhnitter messor. Жетелачки, ка, ко, 1) $nitter=, messorum., 2) adv. nah Árt der Sonitter,

messorum more.

Жети, жањем, v. impf. ernten, meto. Жећи, жежем, v. impf. brennen, uro. Жеца, f. vide жеђца.

ers

Жив (comp. живљй), ва, во, 1) бенд, vivus. 2) свашта жива, qllerlei, omnimodi. 3) жива жељо! lieber, münihter, exoptate: ђе си (камо се) жива жељо? Жива жељо кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! Жіва, f. дав Дuedfilber, hydrargyrum. Живадин, m. Жапивате, nomen viri. Живан, т. Тапионате, nomen viri. Живана, f. cauenname, nomen feminae. Живаница, f. dim. у. Живана. Живанчић, m. dim. у. Живан. Живарење, п. дав

fuferleben, vita

misera. Живариши, им, v. impf. nicht foreht leben, vivo miserę.

Живац, вца, m. даš lebendige Sleifh, vivum: осјекао нокте до живца; дарнуо му је у живац. Живети, вим, (Рес.) vide живљети. Живетисе, вимсе, (Рес.) vide живље

[blocks in formation]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Живнути, нем, v. pf. aufleben, zu Kräiten tommen, revivisco: сад је мало живнуо.

Huso, adv. schnell, velociter. Живодерац, рца, m, ber lebenbig gefun. den wird, qui excoriator vivus:,,ja cam јарац живодерац, жив дом не одрж, жив печен не испечен " и т. д. (у једној игри).

Живоин, т. Лапинате, nomen viri. Живоначална, на, но, н. п. Богородица (у име Бога и свете Тројице, живоначалне Богородице). вom, m. das Leben, vita.

Boma, m. Mannsname, nomen viri, Живолтан, гина, но, mohlbeleibt, obesus, Н. П. Животно јагње, може се испећи.

Жîr, m.1) čaš Branomal, stigma. a) еіn glühendes Stänglein (um z. B. das hölzerne Mundstück der gemeinen Tabafpfeife zu bohren), virgula ferrea candefacta.

Жигање, п. дав tehen, dolor acutus. Жигати, га (ме), v. impf. fteen, (in Der Seite, auf ber Stujt), pungo. Жигнути, не, v. pf. einen Stich geben,

[merged small][merged small][ocr errors]

Жигосати, гошем, v. impf. u. pf. н. п.
BOAа, brandinarken, notam inuro.
Жид, т. der Jude, Judaeus.
Жидак (comp. жађи), шка, ко, дипп

(von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. Knana, f. die Dünne (z. B. der Suppe, Milch), raritas.

Жидов, m. vide Жид.

Жидов, ва, во, des Juden, Judaei. Жидовски, ка, ко, 1)üò, judaicus. 2) adv. jüdisch, judaice. Жижа, f. дав Brennendе, жа! жижа! (кажу ђетету кад оће да привати руком за ватру, или за свијећу).

urens: Жи

Жижак, шка, m. bie einfachfte let gama
pen, lampadis genus simplicissimum.
Жика, f. hyp. у. Живана.
Жика, m. (Рес. и Срем.) vide Жико

Жико, т. (Ерц.) һур. 9. Живан. Kina, f. 1) die Úder, vena. 2) die Wura zel, radix. 3) волујска, или овнујска, der (Ochsen:) Ziemer, nervus, Жилав, ва, во, aberig, venosus, Жилиши, им, v. impf. н. п. коме, т.]. везаши, му стражњу ногу изнад кољена, да не може бјежати, дав Rutegelent unterbinden (3.3. bem Schweine am hintern Fuße, daß es nicht davon laufen könne), interligo pedem (sui fugitivae).

Жилица, f dim. 1) баз Цедеrеn, ve nula. 2) die kleine Wurzel, radicula. Húлo, m. ein Magerer (dem man die Adern steht), macer.

Жиљење, п. дав Untechinben, interligatio cf, жилити.

Жиока, f. као мала гредица, што се њи више прибија по роговима у кућа и у други зграда, òie latte,

[merged small][ocr errors]

Жочење, п. бав Latten (дев Дафв), asseriun affixio.

Жіночиши, им, v. impf, прибијати жиоке за рогове, latten, afligo asseres. Kip, m. die Eicheln, glandes; крупно брашно као жир (а силно као пјена). Жирење, п. дав Mäften mit iheln, das sagina glandaria,

Жірити, им, v impf, н. п. свиње, mit Eicheln mästen, glandibus sagino. Жарка, f. bie sichel, glans. Жир ван, вна, но, 1) mit Sicheln ge mäßet, glandibus saginatus. 2) годи. на, ein Siheljahr (fruchtbar an cheln), annus glandibus felix. Жировница, f. плата за свиње што једу жир, даš ihelgelo, pecunia glandaria.

Жирчица, f. dim. . жирка

iz

Житак (comp. жићи), шка, ко, vide

[blocks in formation]

Жито, п. 1) Setreibe, frumentum. 2) Beigen, triticum. У Србији, у Босни и у Ерцеговини, жито се зове сваи усев, од кога се обично брашно меље и љеб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, ељ. да, проја, крупник и т. д.); а у Сријему, у Бачкој и у Банашу (особипо по варошима) само шеницу зову житом. 3) испод жиша (ш.j

отишао), beimli, auf einem lеіф wege, clam.

Житомиљић (Житомишљић?), т. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст ?).

Жица, f. 1) бес заден, filum, s) бес Drat, filum metallicum (ferreum, aureum).

Жицнути, нем, v. pf einen Streid versehen (mit einem ruthenartigen Köra per), virga percutio.

Жича, f. 1) Bah am linen Ufer beš Sabar, unmeit Љешница, 2) lofter an der Morama:

[ocr errors]

"Да видите Жичу на Морави И на Ибру више Карановца Жич на f. vide жидина. Жичица, f. dim. 9. жица. Жачко поље, n. Svene von Жича (код Љешнице).

Жушка, f. eine glüßenbe Roble, pruna, Жішчица, f. dim. . жишка.

Жлеб, т. (Рес. и Срем.) vide жлијеба Жлебиши, им, (Рес. и Срем.) vide жлијебити.

Жлебљење, п. (Рес. и Срем.) vide жлијебљење.

Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vide жлијезда, Жлијеб (говорисе и ждлијеб), m. (Ерц.)

дрво ископано, као корито, те * вода иде њим, біе Кіпne, canalis. Жлијебищи, им, v. impf. (Ерц.) zu ei ner Rinne aushöhlen, excavo. Жлијебљење, п. (Ерц.) дав Цизбоен,

excavatio.

[blocks in formation]

Жмире, f. pl. 1) чварци, vide чварак, 2) од масти и од брашна као жи шка цицвара, eine Urt Meblipeife, cibi farinacei genus.

mypa, f. das Blindekuhspiel, das Bling elmäumen, myinda, cf. слијепи миш, Жмурење, п. baš Juhalten der Хиден, conclusio oculorum.

Жмурећке, mit verbunbenen lиден, оси lis clausis.

Жмурити, им, v. impf. bie Индет зна halten, clausos teneo oculos, Жњети, ем, vide жели. Жовањ, вња, кр. діє Sanòmüe, mala

manuaria.

Жрвњање, n. baš Mahlen an der San müble, molitio mola manuali.

Жовњати, ам, v. impf. an ber Sanb. mühle mahlen, molo mola manuali. Жубор, f. дав Selifpel, susurrus. Жуборење, п. дав gifpeln, susurrus. Жуборика, f. (см.)

,, Жубори му брада „Као жуборика. Жубориши, им, v. impf, zwitfchern, lifpeln, fäufeln, riefeln, susurro: жубори поток, шице, и т. д. Жуванце, цета, п. жуманце, жујце, ber Dotter (im y), vitellus (ovi). Жудан, дна, но, бид, sitiens: жу.

Дан и гладан.

Жуја, f. eine gelbe hwein (Sau), рогca flava,

Жујан, m. ein falber D$b, bos flavus. Жујо, т. һур. . жујан.

Жујце, n. vide жуванце.

Kya, m. die Schwiele, callus. Жуљање, п. дав Дейđen дев pressio calcei.

фиђев,

Жуљати, ам, v. impf. Gowielen ma» chen, callum facio.

Жуљење, n. vide жуљање.
Жуљиши, им, vide жуљаши.
Жуманце, цета, n. vide жуванце.
Жуња, f. (црна и зелена) дес Schwarz=
fpedit, picus martius.

Жуњин, на, но, дет © marzfp
hörig, pici martii.
Жуњић, m. ein junger
pullus pici martii.

warpet,

Жупа, f. 1) ein fonnigee ganb, mo ent. weder kein Schnee fällt, oder der gefallne gleich wieder schmilzt, z. B. die Küste des adriatischen Meers, terra aprica: отишао к мору у жупу; у питомој жупи. 2) nom. propr. einer Gegend in Dalmatien.

Жупан, пна, но, н. п. земља, fonnige apricus.

Mypa, f. ein kleiner und dürrer Mensch, homo

10 parvus et macer: приповиједасе да је краљ Вукашин такови био: „Књигу пише жура Вукашине "Те је шаље на Ерцеговину. Журав, ва, во, flein unò òürr, parvus

et macer.

Hypɓa, f. das Gedränge, das Richten (der Soldaten, wenn der General kommt), turba, concursus.

Журење, п. дав рuben, festinatio. Журитисе, имсе, v. r. impf. fich Грц den, eilen, accelero.

Жустар, шра, ро, vide срчан, окретан, Жут (comp. жући), та, то, деть, flag yus, gilvus.

Жушење, п. (Рес.) vide жућење.
Жутеши, ушим, (Рес.) vide жуђети.
Жу
Кутетисе, жушимсе, (Рес.) vide жу
Кешисе,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors]

3.

à, 1) für, um, pго: не брини се ти за њега; ко ће бити јемац за ще? за новце свашта доста; „Ђе ја нађем за мене ђевојку, "Онђе не ма за те пријатеља „Да за цара на мејдан изиђе

2) binter, nа, post: иде за мном; сједи за кућом; за мном не ће сmamи (an mir soll's nicht liegen); sa новцима све стоји (auf Gelo Fommt's an); ја сам за пушом (ih тив аб reifen); удаласе за старца (Пе einen Alten geheurathet); „Сунце зађе за гору „Оћеш брате не зван за ујаком „У сватове поћи назорице? „Јасно пјева за гором ђевојка "Пођи ћери за козара, добро ће ти

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

balten, oblecto, н. п. дијете да не плaче. 2) aufhalten, distineo. 3) чeму, ustellen, Zabel finden, au$. fchlagen, reprehendo, recuso. 3абавишисе, имсе, v. r. pf. sich ver. weilen, detineor.

3⁄4à¤àвлâше, п. 1) das Unterhalten, oblectatio. 2) der Aufenthalt, mora. 3) das Tadeln, reprehensio. зàбавьаши, ам, v. impf. 1) unterhal ten, oblecto. 2) aufhalten, detento. 3) auszustellen finden, reprehenso, 3абавыашисе, amce, v. r. inpf. 1) fich unterhalten, oblector, occupor. 2) sich aufhalten, moror, Забаглаши, ам, v. pf. н. п. прст у yema, den (ganzen) Finger in den Mund fteden, insero digitum ori. Забадава (за бадава), 1) umfont, un= entgeltlich, gratis. 2) umsonst, verge bens, frustra. cf. зáлуду. Baбáдaшe, n. das Hineinstecken, insertio. 3абáдаши, аm, v. impf. hineinstecken, insero, immitto. Забада трн у здраву Hory, prov. Verdruß und Schaden suchen. Забалити, им, v. pf. roken (Ков цид Waffer weinen), mucum emittere per

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]

зaбиjeлemи, Aи, v. pf. (Eрu.) н. п. 30pa, srglänzen, affulgeo. Забијељеписе, лимсе, v. r. pf. (Ерц.), erglänzen, affulgeo: зaбиjebелace 30pa. Забијоградипмисе, имсе, v. r. pf. (сп.) Belgrad werden, fio Belgradum: „Бијограде мој велики јаде! "У з'о час се забијоградио. 3aбиьеæиши, им, ν. рf. (Epu.), bezeichnen, merken, noto.

Забити, бијем, v. pf. biningen,

immitto.

Забитисе, бијемсе, v. г. pf. ficher schlagen, se immittere.

Заблејатисе, јимсе, vide забленушисе. Заблент, та, то, vergafft, oculis

intentis.

3à6ленуmисе, немсе, v. рf. sich vergafs fen, stupide aspicio. 3a66лemn, Ae, v. pf. (Pec.) erschmerzen, забдлиш, ли, v. pf. (Cpem.) indolesco. Забољети, ље, v.pf. (Ерц. indolesco. 3a6opâв, m. die Vergessenheit, oblivio, Заборавак, вка, т. ба Bergeffene, res neglecta per oblivionem.

Забораван, вна, но, vergerlidh, obliviosus. заборавиши, им, v. pf. vergessen, obliviscor.

3аборавьаже, n. das Vergessen, oblivio crebra.

3a6орáвьаши, ам, v. impf. vergessen, obliviscor.

Забости, бодем, v. pf. bineinfteen, immitto.

забрàваши, ам, v. pf. sich verirren (wie ein Schaft, aberro.

забравишги, им, v. pf. verschließen, sera claudo.

3a6ражhваше, n. das (zu weite) Eingreiz fen in etwas, aratio quasi agri alieni. 3a6paxhiamu, hyjem, v. impf. (zu weit) um fich greifen, aro agrum alienum. 3абрáздити, им, v. pf. (3n weit) um fic greifen, agrum alienum arо: далеко си забраздио.

3a6pájame, n. das Verzählen, lapsus in numerando.

2aбpájamu, jam, v. impf. verzählen, læ. bor in numerando.

Забрајашисе, јамсе, v. r. impf. fih vers zählen, fallor in numerando. Забран, m. ein gehegter ober and offener 3a6рana, fald, in dem der Holzschlag serboten iff, silva septa.

Забранити, им, у. pf. verbieten, pro

hibeo.

Забрањивање, n. baš Berbieten, prohibitio.

Забрањивати, њујем, v. impf, verbie. ten, prohibeo.

Забоблаши (забобљаши), ам, v. pf. daherplappern, "obblatero.

Забрдњача (забрдњача), f. на разбоју као мала гредица, што стоји од озго преко стапивица, те о њој висе шипила и брдила. 3a6phe, n. Gegend hinter dem Berge, transmontana regio. Забрежје, п. Dorf un) Shanje an ter Cabe, unmeit Палеж: „Вино пију Српски капетани

На Забрежју украј воде Саве Забрекнути, нем, v. pf. anziehen (om ausgetrockneten Gefäße, das man ins Baffer ffellt), irrigari: кад се кабар расане на сунцу, па не може да држи воде, онда се метне у воду да забрекне.

Забринути, нем, v. pf. кога, in Cor= ge verfeßen, curam injicio. Забринутисе, немсе, v. r. pf, bie Be. forgniß bekommen, in curam incido. Забркаши, ам, v. pf. 1) bermengen, misceo. 2) vermirren, misceo. Забројити, им, у. pf. berzählen, fallo (aut fallor), in numerando. Забројилисе, имсе, v. г. pf. fih vers zählen, fallor in numerando. Забун човек, забун жена, verblüfft, perturbatus.

Забуниши, им, v. pf, vermirren, ber. blüffen, perturbo, Забуњивање, п. дав Berb[üffen, pertur

batio. Забуњивати, њујем, v. impf, сыйfen, perturbo.

Зава, 1. (у Сријему и у Бачкој) vide

заова.

Завада, f. ber Bant, Broll, discordia; ми смо у завади; он је са мном у

завади.

Завадити, им, v. pf. Bertragen, in Zwietracht bringen, amicitiam turbo. Завадитисе, имсе, v. r. pf. fi gertra. gen, rumpo amicitiam cum aliquo. Завађање, п. даš Bertragen, Berfein. ben, inimicitiarum motio aut susceptio. Завађати, ам, v. impf. н. п. људе, ver= feinden, inimicitias moveo. Завађатисе, амсе, v. r. impf. f feinden, inimicitias suscipio.

че

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Заваљиватисе, љујемсе, v. г. impf. sich umberwälzen, volutor.

Заварати, ам, v. pf. н. п. коме очи, eines Augen täuschen, fallo oculos alicujus.

Заварчити, им, v. pf. ben Jortgang (z. B. einer Wunde) verwehren, cohibeo progressum, н. п. заварчити (травама или бајањем) какву бољешицу да не иде у напредак, него да уда ри на траг. Крадљивца у почетку Заварче башином, или из пушке, Да не краде више. Заватање, п. baš höpfen, haustus. impf. schöpfen, haurio, Заватати, ам, v. Заватити, им, v. pf. (фöpfen, haurio, воде, кашиком јела, чанком жита, Завежљај, m. 11) etwas EingebundeЗавезак, ска, m. neš, 3. 3. Belo im Zü chel. 2) der Merkknoten im Tüchel felbst, nota, cf. узао. Завезати, вежем, v.

pf. verbinden, col

ligare. Завезивање, р. дав Berbinden, colliЗавезивати, зујем, v. impf. verbinben, gatio. colligo..

Заверак, рка, ш. (Рес. и Срем.) vide

завјерак.

Заверитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide завјеришисе.

Завес, т. (Рес. и Срем.) vide завјес,
Завесити, им, (Рес. и Срем.) vide
Завести, ведем, v. pf.
завјесиши.

binter etmas

führen, duco post- 2) verführen, irreführen, seduco.

Завести, везем, v. pf, лађу, дав фі bei der Ueberfahrt stromaufwärts › len= ten, adverso flumine dirigo navem. Завестисе, веземсе, т. г. pf. in die See stechen, solvo,

Завет, т. (Рес. и Срем.) vide завјеш, Заветан, піна, но, (Рес. и Срем.) vide завјетан,

« PreviousContinue »