Page images
PDF
EPUB

жівипи,

[ocr errors]

они

они живе,

vide map

Deutus.

Жерав. м. 1) vidе ждрао. 2) ein gepper Живінче, чema, p. cin Saugtbier,

grauer Ochs; auch ein Schimmelpferd, pecus. bos aut equus canus.

им, (Срем.) vidе живљепи. Жеравија, f. Slup in Ber. Зворничка Живитисе, имce, Срем.) vidе живљеЖеравиња , f. јнаија (у Јадрӯ). Же писе. равија пиеме кроз село Тршић (и Жівка, f. Frauenname, nomen feminae. му се једна мала зове Жеравија , Живко , m. Rann&name, nomen viri. или Керавињска мала) , па онда из Живљење, т. дав geben, vita. међу Руњана и Клубаца, и ужјече Живљеши, вим, v.impf. (Ерц.) Тебеп, vivo. у Дрину између Лознице и Липни- Живљеписе, вимce, v. г. impf. (Ерц.) це (а кад је љети

велика суша,

Тебеп, yivo : како се живи он ? онда испод Клубаца и Руњана спа се између себе зло живе ; добро се

не у вирове и пресуши). Жеравињски, ка , но, н. і. врело, von Живнутии, нем, v. pf. aufleben , и Жеравија.

Kräften kommen, revivisco: cad je Жеравица, f.

мало живнуо. Жератак, пка, т.

Kibo, adv. Ich nell, velociter. Жеста, f.

Живодерац, рца, m, per leбeндig gefфин. Жостика,

acer tataricum Linn. f.

den wird, qui excoriator vivus : „a cant % спиков, ва, вo, aceris tatarici. јара живодерац, жив І не одрпі, Жастиковина, f. lіgnun aceris tatarici. жив печен не испечен” и п. д. (у Жеспина., f.. да8 Seн er (@eb6aftigteit). једној игри). Heftigkeit, ardor, ignis.

Жtiвоин, m. RannBname, pomen viri. Жесток (comp, жешки), кa, кo, feurіg, Живоначалні, на , но, н. п., Богоро..

ardens , н. п. коњ, човек, ракија, дица (у име Бога и свете Тројице, Жетва, f. Die Sente, mеѕѕiѕ.

живоначалне Богородице). Жетелац,meoца,tr. Serenitter messor.

ÉůBom, m. das Leben, vita. жеnелачки, кa, кo, 2) фnitteri, mes

Xeoma, m. Mannsname, nomen viri, 2) adv. ta, art Set ©фnitter, Живолан, Інна , o, məhbelei6t, obe

sus, н. п. животно јагње, може се Жепи, жањем, т. impf. ernten, meto. испећи. Heku, xexem , v. impf. brennen, uro. Kjîr, m. 2) da's Brandinal, stigma. 2) ein жéца, f. vіdе жеђца.

glühendes Stängsein (um z. B. das жів (comp, жiвљії), ва , во, 1) Lebens, hölzerne Mundstück der gemeinen Tas

vivus. 2) свашта жiва, qllerlei, omni. bakpfeife zu bohren), virgula ferrea modi. 3) жива жељо! lieber, ers candefacta. wünschter, exoptate: ke cn (Kamo ce) Múraße, n. das Stechen, dolor acutus. жива жељо ? Жива жељо кукурузна Жигали, га (ме), v. impf.. fteфet, (in

пројо (или подгријана чорбо)! der Seite, auf der Brust), pungo. Riba, f. das Quecksilber, hydrargyrum. Húrnymu, ne, v. pf. einen Stid geben, Живадин, т. 2RannBпа те, щоmеn viri, pungo. Xubah, m. Mannsname, nomen viri. Mirocârbe, n. das Brandmarken, inu.. Янвана, f. Seauennaтe, nomen feminae. stio uotae. Жніваница , f. dim. p. Живана.

Жuroсaти, готцем, v. impf. и. pf. н. п. Живанчић, m. dim. p. Живан.

Bona, brandinarken, notam inuro. Живарење , п. дав pjujdetleben, vita Жид, т. беr Зube, Judaeus. misera.

Жидак (comp. жіђа), ника, коOnt Живариши, им, y, impf, niФt fo ret (von Flüssigkeiten), rarus, leben, vivo misere.

Жидкіна, f. бie Dünle (3. 8. per Ouppe, Живац, вца, m. Tag lеbеnѕige Sleift,

Milch), raritas. vivum : осјекао ноктe до живця; Жидов, m, vide Жид. дарнуо му је уживац.

Жнідов, ва, во, бев Supen, Judaei. Живети, вим, (Pec.) vidе живљети.

Жидовски, кa, кo, 1) jйдift, judaicus. Живеписе, вимсе, (Pec.) vidе живље 2) adv. jüdisch, judaice.

f. as Brennende, ureas: *1Живііна, f. 1) беr #re58 ($rant, eit). жа! жижа! (кажу Ђепету кад оfe

cancer, carcinoma: жиҳи на га расто да привали руком за ватру, или чила! 2) млоштво људи, 9Xenge за свијеку). 23oles, multitudo.. 3) (у сријему и у Жижак, шка, in. Die einfate 3rt gama Бачкој) кокоши, зітке, туске и pen, Lampadis gaus simplicissimum. kypke, das eflügel, Federvieg, alites Жика, f. hyp: у. Живана. domesticae.

Жика , m. (Рес. и Срем.) vide Жико.

sorum. messorum more.

2

[ocr errors]

Жіжа ,

2

[ocr errors]

asser.

[ocr errors]

Жініко, т. (Ерц.) hyp. 9. Живан. omuuao), heimlich, auf einem Schleich Kiina, f. 1) die uder, vena. 2) die Wura

wege , clam. 8el, таdix. 3) волујска, или овнујска, Житомиљић (Житомишљић ?), т. наder (Ochsen:) Ziemer, nervus.

щастир у Крцеговини (може бити Жуслав, ва, вэ, ареrіg, yenosus,

да је сад и пусц ?). Жілити, им, y. impf. н., п. крме, жніца, f. 1) Bet fasen, fikum, 2) бев

п. ј. везации, му стражњу ногу из Drat, filum metallicum (ferreum, au, над кољена, да не може бјежами, reum). рав stniegelent untеrbinpen (з. 3. Бет жицнути, нем, v, p. eineza. treit. Soweine am hintern Fuße, daß es verjeßen (mit einem Puthenartigen Köra nicht davon laufen könne), interligo per)., virga percutio. pedera (sui fugitivae).

Жича, f. 2) Ваф am finvеn ufer бев Жилица , f. dim, 1) ба8 21eдeren, vet Jadai, unweit Jbewynya. 3) Klostes

nula. 2) die kleine Wurzel, radicula. aut der Morawa: Hino, m. ein Magerer (dem man die „Да видите Жичу на Морави Adern sieht), macer,

и на ибру више Карановца Жиљење , в. Вав Цnterpinten, interliga- Жич: на f. vіdе жидина. tio cf, жалити.

Жігчица, f. dim. р. жица. Жока , f. као мала гредица, што се Жчкз поље, р. Nobene pon Жича (код њи више прибија по роговима у

Љешнице). кућа и у други зграда, бie Watte, Я ішка ; f. eine glübente Roble , pruna,

it ичица, f. dim. 2. Жицка. Жочење, п. Зав gatter (Be8 Фаф в), Жлеб, т. (Рес. и Срем.) vidе жлијеб. asserin asfixio.

Жлебити, им, (Рее. и Срем.) vide Хtiочни, им, v. impf, прибијан җио жлијебити.

ke ja porobe, latten, affigo asseres. Жлебљење, п. (Рес. и Срем.) vidе жлKíp, m. die Eicheln, glandes ; kpynuo јебљење. брашно као жир (а сипано као Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vіtе жлијезда, пjена ).

Кл.ijeб (говорисе и ждлиje6), m. (Ерц.) Жирење, п. бав Rajten mit $іфеп,

дрво ископано, као корипто , те sagiua glandaria,

* вода иде њиNI, Sie Rinne, canalis. Ж:ірити, им , ve imps. н. п. свиње, лијебипои, им, y, impf, (Ерц.) 3u еі.

mit Eicheln mästen, glaudibus sagino, ner Rinne aushöhlen, excavo, Жарка, f. Die Sibel, glans,

лијебљење, р. (Ерц.) 48 24ubühlet, Жир ван, вна, но, i) mit &іфеn ges ! excavatio.

тäftet, glandibus saginatus. 2) годи. Жлијезда, f. (Ерц.), бie Orife, glandula. Ha, ein Eicheljahr (Fruchtbar an Eia Kartija, f. (y Epr.), der löffel, cochlear, cheln), apnus glandibus félix.

Жличица, f. dim. 2. жлица. Жировница , f. илата за свиње по Жље (Ерц.), вед, übel, male : једу жир, бав Wiфеlgelo, peculia Жље га сјели при Српске војводе. glandaria.

„Жље га сјели, и вино потили! — Мірчица , f. dim. 9. жирка,

Жмирав, ва, вo, blingelno, nicians. Жипак (comp, җикӣ), шка , кo, vide ЖАмирање, п. Вав SlingeIn, nictatio, жидак.

Жмирани, ам, v. impf. blingeIn, uictor, Жипан, шна, що, reih an Betreise, conniyeo.

3. B. das Jahr, annus frumento felix. Kaupe, f. pl. 1) yapųu, vide yBapak, xumâp, m. der Getreidehändler, frų 2) од масти и од брашна као жи mentarius,

шка цицвара, cine 2rt Xeb1fpeife, житарица, f. н. н, лађа, ein Betreia

cibi farinacei genus. deschiff, navis frnmentaria.

mypa, f. das Blindefuhspiel, das Sling Kumni, ha, H0, Getreides, frumenta-. zelmäuschen, myinda , cf. caujenu MHUL, rius,

Жмурење, р. баз Зuhalten Ber 24ugen, Жито, п, 1) Befreite, frumentum. 2) conclusio oculorum.

Beikent, triticum. у Србији, у Босни Жмурећке, mit petbunjenen 24ugек, осии у Ерцеговини, жипiо се зове сва lis clausis. ын усјев, од кога се обично браш- Жмуриши, им, т. impf. Die 24ugen us но мељењеб мијеси (н. п, шени balten, clausos teneo oculos, ца, јечам, кукуруз, овас, раж, ем. Жњели, ем, уide жeли. да, проја, крупни, и т. д.);ау Сри- Жpвaњ, вња, ф. дie panomüble, mala јему, у Бачкој и у Банану (особи manuaria. по по варошима) само шеницу зо- Жрвњање, р. Вав лаblеn аn per pano ву жищоди. 3) испод жінша (ш. ј mühle, molitia mola manuali,

2

2

[ocr errors]

жувњами, алт, v. impf.. аt bеr рапбжуптило, .. Die gelbe Sarbe , pigmen

mühle mahlen, molo mola manuali. tum flavum (luteum). жубор, f. бав ®elifpel, ѕuѕurrus. Жупилова трава, f. vіdе зановијепі. Жуборење, п. Зав gifpen, ѕuѕurrus. Жупина, f, дie Welbe, flavedo. Жуборика, f. (сп.)

жўтишк, купим, (Срем. ) vidв жу„Жубори му брада

кети. „Као жуборика.

Я утиши, жутим, v. impf. gelben, flaжуборигии, им, y, impf, 3witfфеrt, vum reddo.

LifpeIn, faufeln, riefeln; suѕurco: жу. Жупшипписе, жуптимсе, (Срем.) vidе жу» бори поток, пице, и т. д.

Кеписе, Жуванце, целта , п. жуманце, жујце, Жулица, f. 1) bie elbfut, iсtеruѕ ;

der Dotter (im Ey), vitellus (ovi). 2) der Ducaten, numus aureus, Жудан, дна, но, биetig, ѕitiens : жу. Жупповољка, f. бав Rotytelфеn, rubeдан и гладан.

cula (motacilla rubecula Linn). Myja, f. eine gelbe Schwein (Sau), por. Mykâk, m. 1) Dantes, lamina lusoria, ca flava,

2) Ducaten, aureus. Kyjân, m. ein falber Ochs, bos flavus. Жућење, п. (Ерц. и Срем.) Фав всі. Жујо, m. hyp. 2, жујан.

ben, flavefactio. Жујце, р. vіdе жуванце.

Жукети, жупим , v. impf. (Ерц.) gel жуљ, m. Bie ©фwiete, callus.

werden, fio flavus. Жўљање, в. дав Orüten bев ефиђев, Жужелисе, жуптимсе, т. г. impf. (Ерц.) pressio calcei.

gelb aussehen, flavum esse aspectu. Жуљали , ам, v. impf, фwielen mа. Жулкаспи, пла, шо, geibli, sublаyus, chen, callum facio.

жўя, f. Die @ale, fe. Жуљење, р. vіdе жуљање. Жуљити, им, vidе жуљаши,

3.

Kyna, F. (upna u zerena) der Schwarz- 3à, 1) für, um, pro: ne puna ce mix

[ocr errors]

terra

Tvedt, picus martius. жўњин, на, но, бет ефwarfpet ges за њега; ко ће бити јемац за пе ? hörig, pici martii.

за новце свашта доста ; Жуњић, m. ein junger. еф warfpet, „Бе ја , нађеми за мене ћевојку, pullus pici martii.

„Онђе не ма за пие пријатеља Rýna, f. 1) ein sonniges land, wo ento „Да за цара на мејдан изиђе weder kein Schnee fädt, oder der ges 2) pinter, па , post: иде за мном; falne gleich wieder schmilzt, g. B. die сједи за кућом ; за "мном не ле Küste des adriatisden Meers,

cmamu (an mir soll's nicht liegen); 3a aprica : отишао к мору у жупу; у новцима све споји (auf delo kommt's питомој жупи. 2) пощ. рrорr. einer an) ; ја сам за пушом (id, muр аба Gegend in Dalmatien.

reifen) ; удaлaсе за спарца (fit bat жупан, пна, но, н. п. земља, fonnіg. einen Alten gebeurathet); apricus.

„Сунце зађе за гору. Hypa, f. ein kleiner und dürrer Mensch, „Оћеш браще не зван за ујаком homo parvus et macer : приповиједасе

У сватове пођи назарице ? да је краљ Вукашин піакови био: „Јасно пјева за гором ћевојка „Књигу пише жура Вукаційне

Поћи ћери за козара, добро ће пи „Те је даље на Ерцеговину.

бити Kýpab, Ba, BO, klein und dürr, paryus 3) währent, tempore : за Лазара, за

Лазарева владања; за живота моKypa, f. das Gedränge, das Richten (der га ; за два дана; за годину дана;

Soldaten, wenn der General kommt), дошао за вида (поф bei gage) ; turba, concursus.

„Заш”, се синко не шће ожении Журење, . Вав Срибеn, festinatio. За љепопе и младоспи твоје ? журиписе, имее, т. г. impf, fit fри. За ран" куме за ран” стари сваке ! den, eilen, accelero.

„За рана нам сна у доведние жуспар, тра, po, vide срчан, окретан, 4) за приста, ап рrеibuntert, ad Жупі (comp. жукі), па , пo, geib, fla tеrсеntos. 5) увaтипи за руку, всі yus, gilvus.

der Hand fassen, adprehendit manum Жупење, n. (Рес.) vidе жућење.

illius. Жулели, упим, (Pec.) vidе жуђепи. Забава , f. Die ungerbaltung, per 3ei Жутеписв, жудимое, (Pec.) vidе жу vertreib, oblectamentum. федписе,

Забавиши, им, т. pf, 2) кога, пnteti

(

[ocr errors]

et macer.

[ocr errors]
[ocr errors]

baftert, oblеctо, н. п. дијепте да не забележисе, лисе, (Pec.) ride зaбије плаче. 2) aufbalten, distineo. 3) че љетисе, му, а віtеlеn, xabet fіnvеn , аив. Забелипи, ли, (Срем.) vide зaбијељети. fchlagen, reprehendo, recuso.

Забелитисе, имce, (Срем.) vide зaбије. забавиписе, имсе, т. r, pf. ft, pet. метисе, weilen, detineor.

Забибериши, им, v. pf. pfeffern, pipeзабављање, п. ) бав Иnterhalten, ob

ro, pipere condio. lectatio. 2) der Aufenthalt, mora. 3) 3aGuanaka, m. ein kerngesunder Bursche, das Tabeln, reprehensio.

hono valentissimus. забављали, ам, v. impf. 1) untеrbat: Забијање, n. дав ріnеinjФІaget, immisten, oblecto. 2) aufhalten, detento.

sio. 3) auszustellen finden, reprehenso, Забијати, ам, ү. impf. bineinfФlagen, Забављаписе, амce, v. r. inpf. 1) f1

immitto. unterbaitet, oblеctоr, occupor. 2) ft Забијељепи, ли, v. pf. (Ерц.) н. п. aufhalten, moror.

3opa, crglänzen, affulgeo. Забаглати, ам, v. pf. н. п. прст у Забијељенсе, лимсе , y, r. pf. (Ерц.),

ycma, den (ganzen) Finger in den Mund etalängen, affulgeo: забијељеласе зора. fteten, insero digitum ori.

Забиjoгрa дипінсе, имce, y, r. pf. (сіп.) Забадава (за бадава), 1) umfont, una Belgrad werden, fio Belgradum :

entgeltlich, gratis. 2) umsonst, verges „Бијограде мој велики јаде! беnd, frustra. cf. залуду.

„у з'о час се забиjoгрaдио. Забадање, р. бав фіnеіnіtеten, insertio. Забиљежити, им; v. pf. (Ерц.), безеіф. Забадати, ам, у. impf. bineinteen, nen, merken, noto.

insero, immitto. Забада лірн у здраву забити, бијем, v. pf, bin infФlagen,

Hory, prov. Verdruß und Schaden suchen. imnitto. Забалити, им, v. pf. rogen (Ro6 цад Забитисе, бијемсе, т. г. pf, fф perə Wasser weinen), mucum emittere рег

fdlagen, se іmmіttеrе. nasum et ore.

Заблёјаписе, јимсe, vidе забленушисе. Забанами, ам, v. pf. п. ј. шпан (у. Заблен уп, а, пo, berg afft, oculis

Бачкој), fo perfen Sen Ctot, бар ее intentis. aufpralt, jacio ita ut repercutiatur: Забленуписе, немсе, т. pf. fik vergaf. забанао штап па ме ударио.

fen, stupide aspicio. Забапалиши, им, v. pf" bеtwayrlofen, Заболели, ле, v. pf. (Рес.) negligo.

Заболилин, ли, v. pf. (Срем.)

Verschmerzen, Забатаљівање, д. дав 23ermabelofen, Забољети, ље, v.pf. (Ерц / indolesco. peglectio.

3a6opas, m. die Bergeijenheit, oblivio. Забапаљнівати, љујем, т. impf. все. Заборавак, вка , m. Bas Berg effene, res wahrlosen, negligo.

neglecta per oblivionem. Забацивање, в. дав $inein», ба$ фіn: Забораван, вна, но, реrgepli, obliviosus. ter etwas werfen, conjectio.

Заборавити, им, . pf. pergejfen, obli. Забацивати, цујем, v. impf, pinter ft. viscor. was werfen, conjicio past

Заборављање, т. бав деrgejfen, obli8абацивалінсе, цујемсе, v, r. impf. 1)

vio crebra. fich in etwas werfen, immitto ine in 3a6opádamu, am, v. impf. vergessen, aliquid. 2) забацило се неће, е8 ijt

obliviscor. verlegt (verworfen),

Забісти, бодем, v. pf. bineinteфet , 3a6áyum, UM, v. pf. hinter etwas wers

immitto. fen, jacio post

Забравати, ам, v. pf. ft perferen (mie Забациписе, имce, v, r, pf. ft in et. ein Schaf), aberro.

ipas werfen, conjicere se aliquo. забравиши, им, v. pf, perfwliepen, ѕега Забашурівање, в. дав 23ertujheit, ос claudo. cultatio, dissimulatio.

Забражђавање, n. Тав (su meite) Singreia Забанурівати, рујем, y, impf. erta fen in etwas, aratio quasi agri alieni. fchen, occulto.

Забражbiрапии, ђујем , v, impf. (su meit) Забашўриши, им , v, pf. ertufфеи, um sich greifen, aro agrum alienum. dissimulo.

Забраздити, им, v. pf. (gn weit) иіп Забезакнутисе, немсе, т. pf, in Bes fia greifen, agrum alicnum aro : далеdanken vertieft stehen, immersus sto ко си забраздио. cogitationibus.

Za5pájaibe, n. das Verzählen, lapsus in Забележипи, им, (Рес, и Срем.) vide numerando. забиљежити.

2a6pájamu, jam, v. impf. verzählen, la. Забелеци, ли, (Pec.) vide зaбијељети. bor in numerando.

[ocr errors]
[ocr errors]

Забрајатисе, јамсе, y, r. impf, jim sers Завалити , им, v. pf. 1) zu Bopen tmäl. zählen, fallor in numerando.

zen, humi volvo. 2) durch etwas Hins Завран, m) ein gebegter oдer au offener gemältes veryüипеп: завали градину. 386pana, 1. Wald, in dem der solzichlag 3) cf. захвалити. verboten ist, silva septa.

Завалитисе, имce, v. r.pf. 1) fid) Sars Забраними, им, y: pf. verbieten i pro niederwälzen, convolvere se. 2) fich hibeo.

rühmen, gloriari : Забрањйвање, р. Вав Веrtiеtet, pro „Завалисе жун лимум на мору: hibitio.

„Данас не ма ништа љепше од мене Забрањивати, њујем, у. impf, bеrbie. Заваљівање, р. 1) дав 23älsen, voluteii, prohibeo.

tatio. 2) das Verwälzen, conseptio. Забрблати (забрбљапи), ам, т. pf. 3) cf. захвалити и захваљивање. daberplappern, obblatero.

Зараљівати, љујем, v. impf. ) nieper. Забрдњача (забрдњача), f. на разбоју

wälzen voluto. 2) verzäunen, conseкао мала гредица, што спіоји од

pio, 3) cf. захвалили и захваљи- озго преко стапивица, ме о њој

вари. висе шипила и брдила.

Заваљіватисе, љујемсе, Ф. r. impf. 3a6phe, n. Segend hinter dem Berge, transmontana regio.

sich umberwälzen, volutor., Забрежје, п. Dorf unə ©фаngе аn tеr Заварали, ам, у. pf. н. п. коме өчи, Cape, инфеіt. Лалея :

eines Zugen täuschen, fallo oculos alia „Вино пију Српски капетани

cujus. „На Забрежју украј воде Саве — Заварчили, им, pf. den Fortgang Забрекнуппи, нем, v. pf. angieben (wom (z. B. einer Wunde) verwehren, cohibeo

ausgetrockneten Gefäße, das man ins progressum, н. п. заварчипи (траWasser stellt), irrigari : Kad ce kabao вама или бајањем) какву бољепинцу. расане на сунцу, па не може да

да не иде у напредак, него да уда. држи воде, онда се метне у воду

ри на праг. Крадљивца у почетку да забрекне.

заварче бащином, или из пушке, забринути, нем, у. pf. кога, іn Cor: да не краде више. ge verseken, curam injicio.

Заватање, п. За Gфёpfen, haustus. забринутисе, немсе, v. r. pf, pie Be. Заватаи , ам, v. impf, fфöpfen, haurio, sorgniß bekommen, iu curam ipcido.

Завапити, им, у. pf. föpfen, haurio, Забркани, ам, v. pf. а) реrmеngen,

воде, кашиком јела, чанком жита, misceo. %) verroirren, misceo.

Завежљај, m. 11) etwas EingebundeЗабројити, им, у. pf. persählen, fallo Завезан, сна, m. Jпев, 3. 3. Noel im Зия (aut fallor), in numerando,

chel. 2) der Merkknoten im Tüchel felbst, Забројнписе, имce, v. г. pf. fi, vers

nota, cf. узао.

Завезали ,вежем, v. pf. peepinten, colzählen, fallor in numerando. Забун човек, забун жена, perblüfft,

ligare. perturbatus.

Завезивање, р, сав Веrbinsen, colliЗабуниши, им, v. pf, bеrmіrren, per» Забезйваппи, зујем , v, impf, bеrbinsen,

gatio. blüffen, perturbo, Забуњивање, ц. дав Berbluffen, pertur

colligo. batio.

Заверак, рка, m, (Рес, и Срем.) vide Забуњивати, њујем, т. impf, perbluf= завјерак. fe'n, perturbo.

Заверилсе, имce, (Рес, и Срем.) vide Зава, f. (у Сријему и у Бачкој) vide завјернтисе.

(Рес. и Срем.) vidе завјес, 3äвада, f. Ber gant, Brol, discordia :

Завесипти,

(Рес. и Срем.) vide ми смо у завади; он је са многу завести, ведем , v. pf. - pinter еtmав

ҙавјесипи. завади, Завадити, v. pf. zertragen, in

führen, duco post 2) verführen, irrezwietradit bringen, amicitiam turbo. führen, sęduco, Завадиллисе, имce, y. г. pf. fіф 3ertras Завести, везем, v. pf, лађу, дав фії

gen, rumpo amicitiam cum aliquo. bei der Ueberfahrt stromaufwärts lena Завађање, п. Сав 3ertragen, Berfeit. ken, adverso flumine dirigo pavem. беn , inimicitiarum motio aut susceptio. Завестисе, веземсе, v, r..

pf, in die See Завађапи, ам, y, impf. н. п. људе, per fteфen, solvo, feinden, inimicitias moveo.

Завелi, m. (Рес. и Срем.) vidе завјещ, Завањаллисе, амce, v. r. impf, fф per: Заветан, ңа, но, (Рес. и Срем.) vido feinden, inimicitias suscipio.

Завјеріал,

Завес,

.

заова.

им ,

2

HM

« PreviousContinue »