Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

исе.

они

они живе,

}

уіdе жар.

m.

messorum more.

Жерав. ш. 1) vidе ждрао. 2) ein groper Живінче, чета ,

ein Hausthier, grauer Ocho; auch ein Schimmelpferd, pecus. bos aut equus canus.

Живити , им, (Срем.) vidе живљетін. Жеравија, f. $!up in Ber Зворничка Живитисе, имce, (Срем.) vidе живљеЖер свиња , f. Jнаија (у Јадру). Же

равија лече кроз село Трішић (и Жівка, f. Srauenname, nomen feminae, му се једна мала зове Жеравија , 3 Xbko, m. Mannsname, nomen viri. или Жеравињска мала) , па онда из- Жівљење, п. дав geben, vita. међу Руњана и Клубаца, и ужјече Нинівљеши, вим, v.impf. (Ерц.) teben, vivo. у Дрину између Лознице и Липни- Жівљеписе, вимce, v. г. impf. (Ерц.) це (а кад је љепи велика суша,

Тебеіn, yivo : како се живи он? онда испод Клубаца и Руњана спа- се између себе зло живе ; добро се

не у вирове и пресуши). Яieрaвињски, ка , но, н. п. врело, von Живнуппи, нем, v. pf. auffeбet , su Жеравија.

Kräften kommen, revivisco: cad je Жеравица, f.

мало живнуо. Жератак, піка,

Kibo, adv. Ichnell, velociter. Жеста, f.

Живодерац, рца, m, per leбenbig gefфи. acer tataricum Linn. Жестика , f.

den wird, qui excoriator vivus : „a cari 3% спиков, ва, вo, aceris tatarici. japaц живодерац, жив дрп не одрпі, жестиковина, f. lіgnuin aceris tatarici. жив печен не испечен? и т. д. (у Жеспина., f.. дав Seuer (@ebaftigteit). једној игри). Heftigkeit, ardor, ignis.

Жtiвоин, m. RannBname, nomen viri. Жесток (comp, жешкі), кa, кo, feurіg, Живоначалніі, на , но, н. п. Богоро..

ardens, н, п. коњ, човек, ракија, дица (у име Бога и свете Тројице, Жетва, f. Pie Cente, mеѕѕiѕ.

живоначалне Богородице). Жетелац,meoца,... деrефnitter messor.

Kibom, m. das Leben, vita. ЯКемелачки, кa, кo, 1) Сфnitters, mes- Живопа, m. Rann Bпате, поmеn viri, sorum., 2) adv. ua, art per Bфnitter, Живолан, тяна , ю, məhbeleibt, obe

sus, н. п. животно јагње, може се Жетпін, жањем, v. impf. ernten, meto.

нспећи. Жећи, жәжем , v. impf. brennen, uro? Жіг, m. 1) Вав Зransmal, stigma» 2) ein жéца, f. vіdе жеђца.

glühendes Stänglein (um 3. B. das Жfiв (comp, жiвљії), ва, вo, a) leben, bölzerne Mundstüd der gemeinen Tas

vivus. 2) свашта жiва, qllerlei, omni. bakpfeife zu bohren), virgula ferrea modi. 3) жива жељо! lieber, candefacta. wünschter, exoptate: he cn (Kamo ce) Kúraße, n. das Stechen, dolor acutus. жива жељо ? Жива жељо кукурузна Жігати, га (ме), v. impf.. Reфet, (int пројо (или подгријана чорбо)!"

der Seite, auf der Brust), pungo. жівa, f. бав Диеivjilber, hуdrаrgyrum. Жігнули, не, v. pf. einen etit gебеп, Живадин, m. RannBname, поmеn viri. Pungo. Xubah, m. Mannsname, nomen viri. Жігосање, р. бав Зransmarten, inu-. Янвана, f. ўeauennaтe, nomen feminae. stio uotae. Жіваница, f. dim. 2. Жіивана.

Жігосапи, готцем, у. impf. и. pf. н. п. Живанчић, m. dim. p. Живан.

Bona, brandinarken, notam inuro. Живарење , п. Вав Pjujdexleben, vita Жид, m. - Ber Supe, Judaeus. misera.

Жідак (comp. жађа), нка, ко, dünn Живариши, им, v, impf. nit fo reyt (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. leben, vivo miserę.

Жидкіна, f. Die Düne (3. 3. Bеr Ouppe, Жівац, вца, т. бав lеbеnѕige Sleift, Milch), raritas,

vivam : осјекао нокпе до живца; Жндов, m, vide Жид. дарнуо му је у живац.

Жінідов, ва , во »

des Juden, Judaei. Живёти, вим, (Pec.) vidе живљепи. Жидэвски, кa, кo, 2). jubift), judaicus. Живелисе, вимке, (Pec.) vidе живље- 2) adv. jüdisch, judaice.

Жіжа , f. Pa& Brennenbe, Живіна, f. 1) беr fre58 (Wrantseit). жа! жижа! (кажу Ђепету кад оке cancer, carcinoma : жиҳи на га расто- да привати руком за ватру, или. чила! 2) млогимво људи, 9Xenge за свијећу). 23oles, multitudo. 3) (у Сријему и у Жижак, шка, m. pie einfamite 2lrt garna Бачкој) кокони, зіпке, тускен pen, Lampadis gaus simplicissimum. Журне, дав #efugei, severpiej, alites Жика, г. hyp. у. Живана. domesticae.

Жика , m, (Рес. и Срем.) vide Жико.

ers

ми се.

ures:

Жи

и на

[ocr errors]

asser.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Жіко, т. (Егц.) hyp. 2. Живан.

omwuao), heimlich, auf einem Schleich Kiina, f. 1) die Uder, vena. 2) die Wure

wege, clam. 3e1, тadix. 3) волујска, или овнујска, Житомиљић (Житомишљић ?), т. наder (Ochsen:) Ziemer, nervus.

мастир у Крцеговини (може бипи глав, ва, вэ, ареrіg, yenosus,

да је сад и пусу ?). Жілити, HM, y. impf. н. п. крме, жица, f. 1) беt аѕеn, fikum, 2) бев п. і. Везапии, му спражњу ногу из?

Drat, filum metallicum (ferreum, au, над кољена, да не може бјежами, reuın). фав aiegelent untеrbinsen (з 3. Бет Жицнути, нем, v. pf. einen Ctrei Schweine am Hintern Fuße, daß es. berießen (mit einem ruthenartigen Köra nicht davon laufen könne), interligo per)., virga percutio. pedern (sui fugitivae).

Kaya, f. 1) Bach am linken ufer des Xuanya, f dim. 1) das Hederchen, ver Jadar, unweit Dewanya, 2) Klostec

nula, 2) die kleine Wurzel, radicula. alt der Morama: Hi, m. ein Magerer (dem man die Да видите Жичу на Морави 2oein ftebt), macer,

ибру више Карановца Жиљење, и, бав цаtеthіntеn, interliga- Жич: на f. vіdе жидина. tio cf, жилити.

Жчица,

f. dim. у. Жица. Жока, f. као мала гредица, што се Жчкі поље, п. &oene pon Жича (код њи више прибија по роговима у

љешнице). кућа и у други зграда, bie &atte, Жашка ; f. eine glübense Roble , pruna,

Яi Lчица, f. dim. p. Жишка. оченье, р. Вав Batten (be8 Фафв), Жлеб, т. (Рес. и Срем.) vidе жлијеб. asserin asfixio.

Жлебити, им, (Рее. и Срем.) vide очни, имі, v. impf, прибијапи җио- жлијебити. ке за рогове, Tattent, alfigo asseres. Жлебљење, п. (Рес. и Срем.) vidе жлиKíp, m. die Eicheln, glandes ; xpynuo јебљење.

брашно као жир (а сиңo hаq Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vidе жлијезда, пjена ).

Жлijeб (говорисе и ждлиjеб), m. (Ерц.) Жирење, n. Tag onäften mit şibein, дрво ископано, као корито, пе sagiua glandaria.

* вода иде њи:NI, Sie Rinne, canalis. Ж:ірити, им, r imps. н. п. свинье, Жлије бипи, им, v. impf. (Ерц.) 8u еі.

mit Eicheln mästen, glaudibus sagino, ner Rinne aushöhlen, excavo. Жарка, f. Die &іфеl, glans,

Ҳлијебљење, р. (Ерц.) бав Ди8b8blet , Жир ван, вна, но, i) mit ©ibein qes - excavatio.

mätet, glandibus saginatus. 2) годи. Жлијезда, f. (Ерц.), бie Orije, glandula. нa, ein Wieljabr (fruhtar an &і. Жлница, f. (у Ерц.), деr göffel, cochlear. cheln), annus glandibus félix.

Жличица, f. dim. 2. жлица. Жировница , f. плата за свиње шпо Шље (Ерц.), ara, übel,

male : једу жир, ба8 &іфelgel, peculia „Нље га сјели при Српске војводе! glandaria.

„Жље га сјели, и вино понили! ірчица, f. dim. р. жирка,

Жімірав, ва, вo, blingelno, nictаnѕ. Жумак (comp, җиһи), шка , кo, vide Шмирање, п. дав Slingen, nictatio, жидак.

Жмирапи, ам, v. imp. blingeIn, uictor, Жипан, пнa , o, reit an Betteile, conniveo.

3. 8, бав Sabe, annus frumentо felix. Жмире, f. pl. 1) чварци, vide чрарак, Kumập, m. der Getreidehändler, fru- 2) од масти и од брашна као жи, mentarius,

шка цицвара, cine art Xeblfpeife ; житарица, f. н. и, лађа, ein Betreis

cibi farinacci genus. deschiff, navis frumentaria.

mypa, f. das Blindekuhspiel, das Bline Хипіни, на, но, ®etreibes, frumenta-. zelmäuschen , myinda , cf. caujenu MUW, rius,

Жмурење, р. Тав Зubalten Ber 2ugen, Жило, п. 2) Betreibe, frumentum. 3) conclusio oculorum.

Beiseit, triticum. у Србији, у Босни Жмурећке , mit bеrbunkenen lugен, оси, и у Ерцеговини, жипiо се зове сва

lis clausis. ви усјев, од кога се обично браш- Жімуриши, им, v, impf. Bie dugca jus но меље“нљеб мијеси (н. п, шени- halten, clausos teneo oculos. ца, јечам, кукуруз , овас, раж, ем. Жњеми, ем, vide жeли. да, проја, крупник и т. д.); ау Сри- Жpвaњ, вња, ф. дie panomüb, mol4 јему; у Бачкој и у Банату (особи- manuaria. по по варошима) само шёницу зо- Жрвњање, п. бав эгаblеn аn per pano ву вищом, 3) испод міда (ш. ј. mühle, molitia mola manuali.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

Кеписе.

[ocr errors]
[ocr errors]

жувњати, аля, v. impf.an bеr раnѕ. Жупило, ... bie getbe $arbe, pigmen

mühle mahlen, molo mola manuali. tum flavum (luteum).
Жубор, f. дав Belifpel, ѕuѕurrus. жупилова права, f. vіdе зановијепи.
Жуборење, п. бав WifpeIn, ѕuѕurrus. Жупіна, f, бie Weibe, flavedo.
Жуборика, f. (сп.)

Жутик, жуптимі, (Срем. ) vidе жу: „Жубори му брада „Као жуборика.

Жумкин, жутим, т. impf. gelben, flaЖубориши, им, v. impf, zwitschern, vum reddo. LifpeIn, faufeln. rtefeln; suѕurco : жу- Жутпиписе, жупимсе, (Срем.) vidе жу»

бори поток, пице, и т. д. Жуванце, цена , п. жуманце, жујце, Жулица, f. 1) бie ®eibfut, iсtеruѕ ;

der Dotter (im Ey), vitellus (ovi). a) der Ducatén, numus aureus, Жӯдан, дна , но, бие tig, ѕitiens : жу. Жуповољка, f. бав Rotbtelmen, rubeдан игладан.

cula (motacilla rubecula Linn). Myja, f. eine gelbe Schwein (Sau), por. Kykák, m. 1) Dantes, lamina lusoria. ca flaya,

2) Ducaten, aureus. Жујан, m. ein father Sф8, bos flayus. жућење, р. (Ерц. и Срем.) Фав ®і. Жујо , m. hyp. р. жујан.

ben, flavefactio. Жујце, р. vіdе жуванце.

Жукелін, жупим, v. impf. (Ерц.) gels Жуљ, m. Die ©фwiete, callus.

werden, fio flavus. жўљање, в. дав Orӣden бев Офиђев, Жукеписе, жудимсе, т. г. impf. (Ерц.) pressio calcei.

gelb aussehen, flavum esse aspectu. жуљати , ам , v. impf, Gфwielen ma» жулкаспи, та, шо, gelbim, subilayus, chen, callum facio.

Жүч, f. Die Walk, fel.
Жуљење, р. vіdе жуљање.
Жуљипи, им, vidе жуљаши.

3.
Жумънце, цепа, р. vіdе жуванце.
жўња, f. (црна и зелена) Бес ©фу ағз• 3..
fpedt, picus martius.

а, 1) für, um, pro : не брини се ти Жуњин, на, но, рет ефwarsfpet ge» за њега; ко ће бити јемац за пе ? hörig, pici martii.

за новце свашта доста ; Жуњић, m. ein junger ефwarfpet, „Те ја , нађеми за мене ћевојку, pullus pici martii.

„Онђе не ма за ме пријатеља Kýna, f. 1) ein sonniges land, wo ent, „Да за цара на мејдан изиђе

weder kein Schnee fällt, oder der ges 2) bintex, па , post: иде за мном; falne gleich wieder schmilzt, z. B. die сједи за кућом ; за мном не ће Küste des adriatisden Meers,

cmamu (an mir soll's nicht liegen); 3a aprica : отишао к мору у жупу; у новцима све стоји (auf Belo kommt'' питомој жупи. 2) пощ. рrорr. einer an) ; ја сам за пушом (i muр ab. Gegend in Dalmatien.

reifen) ; удaлaсе за спарца (fie bat жупан, пна, но, н. л. земља, sonnige

einen Alten gebeurathet); apricus.

„Сунце зађе за гору ра, f. ein kleiner und dürrer Mensch, „оћеш браще не зван за ујаком homo parvus et macer : приповиједасе „У сватове пођи назорице ? да је краљ Вукашин шакови био: „Јасно пјева за гором ћевојка. „Књигу пише жура Вукаційне Поћи ћери за козара, добро ће пи „Те је шаље на Ерцеговину.

бити Kypas, Ba, Bo, klein und dürr, parvus 3) mübrеnt, tempore : за Лазара, за

Лазарева владања; за живота моЖурба, f, бав Webränge, бав ліфten (Ver га; за два дана ; за годину дана ;

Soldaten, wenn der General kommt), дошао за вида (no) bei gage) ; turba, concursus.

Заш”, се синко не шће оженили Журење, п. Вав бридеп, festinatio.. „За љепопе и младоспни твоје ? жу риписе, имее, т. г. apf. fich spus За ран' куме: за ран” спари сваше ! den, eilen, accelero.

За рана нам сна у доведние жустар, шpa, po, vide срчан, окрепан, 4) за приспа, апрrеibunsert, жпп (comp. жулі), та, то, geis, fla, tеrсеntos. 5) увапити за руку,

bet yus, gilvus.

der Hand fassen, adprehendit manum Жупење, п. (Рес.) vidе жућење.

illius, жупели, утим, (Pec.) vidе жуђепти. Забава, f. Die Иngerbaltung, per Beite жутеписе, журпимҫе, (Pec.) yidе жу, vertreib, oblectamentum. феддисе,

забавиши, им, т. pf, 1) кога, unters

22

terra

[ocr errors]

et macer.

[ocr errors]

ad

[ocr errors]

ܪ

[ocr errors]

batten, oblеctо, н. п. дијете да не забелеписе, лисе, (Pec.) vide зaбије плаче. 2) aufbatten, distineo. 3) че- љетисе, му, а в іtеlеn, xabel fіnvеn , аива. Забелипти, ли, (Срем.) vide зaбијељети. schlagen, reprehendo, recuso.

Забелиписе, имce, (Срем.) vide зaбије. Забавиписе, имсе, ү. r. pf. ftpet љемисе, weilen, detineor.

Забiбериши, им, v. pf. pfefern, pipeЗабављање, п. 1) бав Иnterhalten, ob- ro, pipere condio.

lectatio. 2) der Aufenthalt, mora. 3) 3614aka, m. ein Ferngesunder Bursche, das Tadelii, reprehensio.

hono valentissimus. Забављали, ам, v. impf. 1) untеrnаl. Забијање, n. дав фіnеіnјфiagen, immis

ten, oblecto. 2) aufhalten, detento. sio.

3) auszustellen finden, reprehenso, Забијати, ам, ү: impf. bineinfФlagen, Забављаписе, амce, v, r. inpf. 1) {1)

immitto. unterhalten, oblеctоr, occupor. 2) fiЗабијељепти, ли, pf. (Ерц.) н. п. aufhalten, moror.

3opa, crglänzen, affulgeo. Забаглапи, ам, v. pf. н. п. прст у Забијељенсе, лимсе , v. P. pf. (Ерц.),

yema, den (ganzen) Finger in den Dund etalängen, affulgeo: забијељеласе зора. Itecen, insero digitum ori.

Забиjoгрaдипінсе, имce, v, r. pf, (ст.) Забадава (за бадава), 1) иmfont, ипя Belgrad werden, fio Belgradum :

entgeltlich, gratis. 2) umsonst, verges „Бијограде мој велики јаде! беnB, frustra. cf. залуду.

„у з'о час се забиjoгрaдио. Забадање, п. Вав фіnеinjteten, insertio, Забиљежити, им, v. pf. (Ерц.), безсіфа Забадати, ам, х. impf. bineintečen, nen, merken, noto,

insero, immitto. Забада лірн у здраву забити, бијем, v. pf. FineinfфTagen, Hory, prov. Verdruß und Schaden suchen. imniitto, Забалити, им, v. pf. rogen (Rog zno Забитписе, бијемсе, т. г. pf, fф verə

Wasser weinen), mucum emittere per dlagen, se inmittere. nasum et ore.

Заблёјаписе, јимсe, vidе забленую исе. Забанапи, ам, т. pf. п. ј. шпан (у. Заблен уп, а, о, bergafft, oculis

Бачкој), fo perfen Sen Ctpdf, бар ее intentis. aufpralt, jacio ita ut repercutiatur: Забленуписе, немсе, т. pf. ftiy vergaf. забанао пап па ме ударио.

fen, stupide aspicio. Забапалипи, им, v. pf" weewayrlofen, Заболели, ле, v. pf. (Рес.)

Заболиппин, ли, v. pf. (Срем.),

erschmerzen, negligo..

indolesco, Забатаљнівање, п. Зав Зеrрађrtofen, Забољети, ље, v. pf. (Ёрц.) veglectio.

3a6opas, m. die Vergeijenheit, oblivio. Забапальнівати, љујем, т. impf. perЗаборавак, вка , m. ба8 3ergejfene, res wahrlosen, negligo.

neglecta per oblivionem. Забацивање, в. дав фinein» , дав фіn= Забораван, вна, но, vergeplik, obliviosus. ter etwas werfen, conjectio.

Заборавити, им, v. pf. Vergeffen, obli. Забанщивати, цујем, v. impf. Finter et- viscor. was werfeni, conjicio post

Заборављање, р. бав Веrgеffen, obliЗабациваписе, цујемсе, v. г. impf. 1)

vio crebra. sich in etwas werfen, immitto ine in 3a6opáb.bami, am, v. impf. vergessen, aliquid, 2) забацило се неће, еѕ іft obliviscor. verlegt (verworfen).

Забіспи, бодем, у. pf. Fineinfteфent, 3a6ánum, UM, V. pf. hinter etwas wers

immitto. fen, jacio post

Забравапіи , ам, v. pf. fid) bеrirren (mie Забäциписе, имce, v. г. pf. sich in ets ein Schaf), 'aberro.

ipas werfen, conjicere se aliquo. Забравии, им, т. pf. perfwliepen, ѕега Забашуривање, р. дав 23 ertufheit, ос- claudo, cultatio, dissimulatio.

Забражk.iвање, n. Вав (зи weite) ingreia Забашурівати, рујем, y, impf. verti- fen in etwas, aratio quasi agri alieni. fchen, occulto.

Забражѣ мірапин, Бујем , v, impf. (su meit) Забашуриши, им , v. pf. ertufфеи, um rich greifen, aro agrum alienum. dissimulo.

Забраздити, им, v. pf. (gn weit) и Забезакнутисе, немсе, P. pf, in Bes ricoh greifen, agrum alienum aro: Aane.

danken vertieft stehen, immersus sto ко си забраз дио. cogitationibus.

Zabpájazbe, n. das Verzählen , lapsus in. Забележипи, им, (Рес, и Срем.) vide numerando. забиљежити.

2a6pájamu, jam, v. impf. verzählen, loh. Забелепи, ли, (Pec.) vide зaбијељени. bor in numerando.

[ocr errors]
[ocr errors]

Забрајатисе, јамсе, y, r. impf, fit wеrѕ Завалити, им, v. pf. 1) зи Boben wät. zählen, fallor in numerando.

zen, bumi volvo. 2) durch etwas Hins Saopas, m.) ein gehegter oder auch offener gemältes persäилеп: завали градину. 386pana, 1., Wald, in dem der solzichlag 3) cf. захвалити. verboten ist,

silva
septa.

Завалилисе, имce, v. r.pf. 1) fit, Sars Забранили, им, У, pf, bеrbieten, pro- niederwälzen, convolvere se. 3) 16 hibeo.

rühmen, gloriari : Забрањйвање, п. Зав Berbietein, pro- „Завалисе жупон лимун на мору: hibitio.

„Данас не ма ништа љепше од мене Забрањивати, њујем, т. impf, bеrbie. Заваљівање, т. 1) бав 13&lsen, volutein, prohibeo. :

tatio. 2) das Verwälzen, conseptio, Забрблати (забрбљати), ам, v. pf. 3) cf. захвалити и захваљивање. daherplappern, obblatero.

Зараљівати, љујем, v. impf. ) niepera Забрдњача (забрдњача), f. на развоју

wälzen voluto. 2) verzäunen, conseкао мала гредица, што спіоји од

pio, 3) cf. захвалили и захваљл. озго преко стапивица, mе о њој висе эшипила и брдила.

Заваљівалисе, љујемсе, т. г. impf. Baphe, n. Gegend binter dem Berge, wansmontana regio.

sich umherwälzen, volutor. Забрежје, n. Dorf unə Gфаngе аn tеr Заварали, ам, v. pf. н. п. коме очи, Cape, un veit Лалея :

eines Uugen täuschen, fallo oculos alia „Вино пију Српски капетани

cujus. „На Забрежју украј воде Саве Заварчили, им, pf. den Fortgang Забрекнупи , нем, v. pf. angieben (wom

(8. B. einer Wunde) verwehren, cohibeo ausgetrockneten Gefäße, das man ins progressum , н. п. заварчипи (траWasser stellt), irrigari: Kad ce kabao вама или бајањем) какву бољепинцу расане на сунцу, па не може да да не иде у напредак, него да удадржи воде, онда се метне у воду

ри на праг. Крадљивца у почетку да забрекне.

заварче "батином, или из пушке, забринути, нем, v. pf. кога, in Sor: да не краде више. ge verseßen, curam injicio.

Заватање, п. ба€ Сфöpfen, haustus.

Завантами, Забринутисе, немсе, v. r. pf, bie Bes

impf. schöpfen, haurio, sorgniß bekommen, iu curam ipcido.

Завапити, им, у. pf. fфöpfen, haurio, Забркани, ам, v. pf. .) реrmеngen,

воде, кашиком јела, чанком жита, misceo. 8) verroirren, misceo.

Залежљај, m.

11) etwas EingebundeЗабројити, им, у. pf. versählen, fallo Зарезан, скa , m.fпев, 3. 3. Bеlә im Süя (aut fallor), in numerando,

del. 2) der Merkknoten im Tüchel felbst, Zabpojuniuce, umce', v. r. pf, fich vers

nota, cf. узао, zählen, fallor in numerando..

col

Завезали , вежем, v. pf. peepinten, Забун човек, забун жена, bеrblufft,

ligare. perturbatus.

Завезивање, р. бав деrbinet, colliЗабуниши, им, v. pf, wеrmіrren, wers

gatio. blüffen, perturbo,

Завезивати, зујем, т. impf. Derbinsen,

colligo. Забуњивање, д. дав Berbluffen, perturbatio.

Заверак, рка, m. (Рес, и Срем.) vide Забуњивати, њујем, v. impf, perpluf

завјерак. fen, perturbo. .

Заверилсе, имce, (Рес, и Срем.) vide Зава, f. (у Сријему и у Бачкој) vide ҙавјериписе.

Завес, m. (Рес. и Срем.) vidе завјес, Завада, f. Ber gant, Beog, discordia; Завесипи, иім, (Рес. и Срем,) vide Ми смо у завади; он је са многу

ҙавјесипи.

Завесипти, ведем, т. pf.m) hinter etwas завади, Завадили, им, v. pf. jertragen, in

führen, duco post - 2) verführen, itres zwietrad)t bringen, amicitiam turbo.

führen, seduco, Завадилисе, имce, y. г. pf. і 3ertras Завести, везем, т. pf, лађу, бав Офії

gen, rumpo amicitiam cum aliquo. bei der Ueberfahrtstromaufwärts lena Завађање, п. Сав 3ertragen, Berfein. ken, adverso flumine dirigo pavem.

деп , inimicitiarum motio aut susceptio. Завестисе, веземсе, v. г. pf, in bie Cee Завађапи, ам, v. impf. н. п. људе, per- stechen, solvo. feinden, inimicitias moveo.

Завелі, т. (Рес. и Срем.) vidе завјеш. Завађаписе, амce, v. г. impf, fil set: Заветан, пiңа, но, (Рес. и Срем.) vido feinden, inimicitias suscipio.

завједан, .

ам, у.

заова.

« PreviousContinue »