Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

res,

amores

2

Ámep*, m. der Gefallen, gratia, grati- Awami, am, v. impf. abläugnen, infitior.

ficatio: суди по аперу. Атерова Ашiгција m. der gerne caressirt (lies кућа у потоку, једва јој се шље belt), qui puellis blanditur. ме види.

Ашик *, yerliebt, amore captus : Адибур, т. кожа од црне овце, „Он се на њу ашик учинио

се меһе на седло кад се Ашиковање*, в. дав ваrеffіrеп, атојаше.

blanditiae. Аткиња, f. vіdе бедевија,

Ашиковати, кујем, v. impf. ким, Атлија*, m. vіdе коњик (који јаше carefsiren, blandiri alicui, на алу).

habere. Апо (б. і. а по), пе, ба ! en : кад ја Ашлук *, m. bie unPoften, sumtus. памо , а то њега нема.

Ашлучење, р. бав Beftreiten bеr uns Амскі, кa, кo, 1) cinem Seleop ge: kosten, sumtuum aut victus subraini

mäß, equi arabici. 2) ady. wie ein stratio. am, more equi arabici.

Ашлучити, им, V. impf. bestreiten, Amya, f. Das Gesimse, cymatium. sumtum suppedito. Afa , m. (Рес. и Срем.) vide Afo. Ашов, т. гвоздена лопата, рie Akum, m. Joachim, Joachim.

ferne Schaufel, palla ferrea. Akuma, f. Joachima, Joachima ? Аша ? Ako, m. (Ерц.), hyp. 9. Аким. Ашто ?

}(по Ерцеговини) фав ? quid ? Афғрим*! brapp ! macte! Турски Ашчија*, m. vіdе кувар. Боr срећу

аферими и калуђерски благослови. дијелн, а ашчија чорбу. Афијун*, м. дав Opium, opium. Ашчијин, на, но, бев Жов, coqui. AX! interj. ach ! ah ! cf, a!

Ашчијница , f. 1) vidе куварица. 2) бie Аца, ш. (Ресь и Срем) vide Ацо,

Küche, culina. Ацко , m. dim. род Алекса.

Ашчилук*, m. Die офEunit, sie Roa Ацо, т. (Ерц ) һур. у. Алекса.

cerey, ars (res) coquinaria. Аче, чeтa, n. ein junger ап, arabis

riches Fülen, pullus equi arabis. Ачење, п. Art dehnenden Sprechens,

Б. prolatio vocum lenta, et diducta. hчиписе, unce, v. r. impf. gedehnt fabrechen, diduco voces.

Баба, Ацаип*, m, 21Bunber, prodigium !

аба, f. 1)очина, или материна мајка? Ацамија*, f. unerfahren (aus Jus bie Bropmutter, avia. 1) стара женаgend), inexpertus, rudis (auch vom alte& Beib, vetula. 2) превести баPferde).

бу, кажу ћеца кад баце малу плоAiļuja", m. der Pilger, (Christ der in чицу од камена преко воде, али је

Jerusalem, oder Türke, der in Mekka пако баце, да одскаче повр воде. gemefen it), peregrints religionis ergo. Баба, m. (Рес. и Срем.) vidе бабо. Ацијин, на, но, без фаъfi, peregri. Баба клісара, f, баба, што мијеси ni religionis ergo.

Nockyphie, die Frau, die das Com: Ацијница , f. Die Seau еіnев фарфі, munionbrot für die Kirche bädt, diauxor peregrinatoris religiosi.

conissa pani sacro pinsendo. Ацијнски, кa, кo, 11) Sapfie, peregri- Бабајко, m, (понајвише у пјесмама) Ацијски, на, кo, jnatoris religiosi. vide 6a6o.:

2) adv. wie ein Hadfchi, more peregri „Мој бабајко не слушам пие стари -natoris religiosi.

„Камо Раде мој мили бабајко? Ацилук*, т. дie Pilgerfфаft, piget. Бабак, бапка, з. на косишту онај

reise, peregrinatio religionis ergo. дршчић, што се држи Руком за Алпинедомак, ш. (tomif¢) ein Pilger, њега кад се коси (у Сријему кажу

der aber nicht bis an das Ziel seiner руцељ), pie Genfengriffit, capuli in Balfahrt gegangen, peregrinator sacer manubrio falcis foenariae, imperfectus, mendax.

Бабетина , f. augm. 2. баба. Ацо, m. hyp, 2. ација.

Бабин, на, но, pet @rep mutter gehd. Aạybâu* , m. der Liebling, Ganymedes, rig, aviae. 2) der alten Frau gehörige scortum, puer.

vetulae. Два*, f. ) vide абајлија. 2) удари- Бабин, нa, нo, vidе бабов.

пи у'ашу, абläugnen, inftior. Док Бабина душица, f. eine pitanje, here је аша, дополе куда наша. Awâie, n. dar Hóläugnen, infitiatio. Бабина рупа, f, bie Benidblе, сауна Ашаријаєш, ша, шо, үidе десшащан. cervicis.

bae genus.

ван”.

Бабине, f. р. (у Сријему ђекоји го- Бабичење, а. Сав бабица = fept, obsteгворе, баби ње) 1) баб. 213oфenbstt, tricatio.

puerperium. 2) per Boфenbefum) , sa- Бабичипи, им, y. impf, Weburtshülfe lutatio puerperae. Код Срба шрају leisten, obstetricari. бабине обично седам дана. За тије Бабо, m. (Ерц.) vidе олац. седам дана долазе дању жене на Бабов, ва, во, бев бабо, patris. бабине (и доносе части (н. п. пи- Бабура, cine art irsenen Sfens (opne ше, уштипке, ракију, вино и т. д.) Sacheln), fornax simplicissima. и ћетету дарове), те се часте и Бабускара, f. vіdе бабептина. веселе; а ноћу дођу комшије и ком- Бабушина, f. дав 23eifleifф , caro inшијнице, познаници и познанице, guinalis. ме чувају бабине, ц. і. сједе сву Баврљање , п. Иmberflеntеrn, yagаtiо. ноћ код породиље,... и разговарају- Баврљати, ам, т. impf. umbеrfоlеn се и пјевају, а особилio прећу и

dern, vagor. у седму ноћ („Није седму ноћ дочу- Бага, f. некаква болест коњска.

имају обичај реи : ономе, Багана, f. кожица јагњећа, дав &amma који је мало сулудасin). Тада не fell, pellis aguina. смије ни једно заспали : зашпо Багапела, f. (у Сријему, у Бачко и уБан.) други једва чекају да га огаре, die Kleinigkeit (bagatelie), res parva. или да му принцију шпогођ (ка- Баглама, f. 1) (највише се говори у кав дроњак, или читаво бебе) за • Nлож. бр. багламе) оно гвожђе, аљине. На бабинама пјевају сваво што држи врата за доврапник (cf. јаке пјесме, а неке имају које се нарке), 2ngel uno Bano at per Spüre. само пада пјевају, н. п.

cardo et yinculum januae. 2) мала „Ој на делу на голему боб се зелени. памбурица од при жице,

trichors,А ко га је посејао те се зелени ? dii genus, eine kleine Pandore von „Мирко*) га је посејао ше се зелени, drey Saiten. „Ружа *) га се назобала, срце је Багљив , ва, во, н. п. коњ. боли.

Багрдан, m, мала варошица између „Колалом лалом ко му отац беше? Јагодине и Баточине. „Колалом лалом шај му ***) опац Багрена, f. Der. 24cacienbaum, Robini беше.

pseudoacacia Linu, „Колалом лалом ко му деда беше? Бадава *

unentgeltlich, gratis. знам колико му је година).

Бадавација *, m. Sеr аlеѕ umjont babet Бабини дніп, m. pl,1 etma türfфnee, nix wil, qui omnia vult sibi gratis dari. Бабини укови ,,

jcadeus mеnsе mаrtіо. Бадало, п. оно мјесто, ђе ударају Приповиједају, да је у то доба не ѣеца крајем од шпапа кад се бакаква баба ишћерала јариће у пила нају. cf. банаптисе. нину, па дунуо сјевер и ударио сни. Бадань, дња, m. велика шупља клајег, а она рекла: „Прц марцу не да, шло кроз њу пече вода , те бојим те се: моји јарчики пето обрђе коло на кашичари воденици, рошчићи”. На по се расрди марш,

die Röhré, canalis. па навали са снијегом и с мразом, Бадање, п, бав teфen, punctio.. mе се смрзне и окамени и баба Бадали, ам, v. impf. 1) Teife teфen, н њезини јарићи. Кажу, да се и да pungo leniter. 2), leise gehen, incedo нас може виђени у некаквој планини punctim. (ђе се по догодило) оно камење, Бадеми *, m. Ranbel, amygdalus.

што је постало од бабе и од ја. Бадемов, ва, вo, Ranceli, amygdali. крића: баба споји у сриједи, а ја- Бадјава, рићи око ње.

Бадјавад, (у Босни) vide бадава. Бабино уво, п. ein Reaut, herbae genus. Бадјаваде, Бабица, f. i) dim. 2. баба. 2) дie Beb. Бадьи, f. р. некаква

болесті у amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), що се на њему Бадњак, m, сирова церова главња, ошкивају косе.

по обичају, уочи Божи. fa ложи на ватру. Бадњака морају

били два или при, и морају се у очи *) Или како буде нме опуу. Божића (на бадњи дан) и осјећи. ¥¥) или како буде име маптери. Кад се у вече смркне, онда дома***) Како му буде име.

Жин унесе бадњаке у кућу, и нало

и т. д.

очима,

IUMO.ce ,

жи на ватру; кад ступи с бад- Бајчеша, m. ZannBname, поmеn yiгi, њаком у кућу, онда рече: „Добар Бака, f, hyp, v. баба. вече и чести вам бадњи дан”. А Бака* ! vidе гле ! из куће га какав мушкарац поспе Бакал*, m. трговац, што продаје жипом и одговори му: „Дао пи сир, масло, мед и п. д. "Оet Ope= Бог добро сретњи и честити”. zereyhändler, condimentarius. По Ерцеговини ђе су велике куће, Бакалка, f. pie Opeserepirömerin, conонђе довуку бадњаке на шесті цили dimentaria. на осам волова, па наfерају кроз Бакалница,, f. . бакалски дуќан, дав кућу, пе ишћерају волове на друга Spezereygewölbe,taberna condimentarii. врата, а бадњаке скину у кући - Бакалов, ва, во,без бакал, condimentarii. Кад већ бадњаци прегоре, онда Бакалски, кa, кo, 1) ®ewürströmer г, (сјутрадан, на Божић узму оне condimentarii, 2) adv. wie ein Gewürzs угарчиke, mе мену у башчи на ка krämer, more condimentarii. кву младу шљиву, или на јабуку. Бакар * , кра, m. Вав $upfer, cuprum. cf. "Божић unо полажајник.

Бакал, кла, т. дав Betrappe, incesБадњи дан, њега дне , m. per Sprift. sus cum sonitu.

аренд, diеѕ аntе fеѕtum Christj natale. Баква, f. оно мјесто, те се стаје Бадњић, m. dim. р. бадањ.

ногом, кад се базца камен с рамеБаждарина, f. (сп.) 3odgeib, porto "Ha, Standort der Steinwerfenden, rium:

statio jaculantium saxa. „На одици вила баждарица , Бакин, на, но, беr. бака, yetulae. „Те узима тешку баждарину: Hakaba*,f.eine Art nama,placentae genus, „Од јунака оба црна ока,

Бакрач*, m. vіdе копао. „А од коња ноге све четири

Бакрачић, m. dim. р. бакрач. Баждарица, f. (ст.) 38lnerin, porti. Бакрачлија*, f. vіdе узенђија. trix (Р), cf. баждарина.

Бакрен, нa, нo, Eupfern, cupreus, aeneus. Баждарскӣ, кa, кo, н. п. Кантар, Бакпање, п. дав Зrappen, incessus jölnerisch , portitorum.

cum sonitų. Бäза, f. vіdе зова.

Бакпапи, кћем, у. impf trappen, Базерђамбаша*, m. Der mit бет Дива sonitum edo incedens.

uno &infur = 3ole Belebnte , portorio Бакуља, f. на дрвету (особито расpraefectus.

пову и церову) до коре, од приБазерђамбашин, на, но, бев базер лике с три прста дебело. Бакуља Бамбаша, portorii praefесti.

је бјеља од правога дрвета и Базерђан*, ni. vіdе prовац.

прије испирули од њега. Базјаш, m. малн-намасштирић на ли Балабан*, ш. назеба, кијавица, деr

јевом бријегу Дунава (у Баналу). Schnupfen, gravedo, pituita. Баир*, і, ба8 цfer, ripa, cf. бријег, Балав, ва , вo, rosig, mucosus. обала.

Балавац, вца, m. per Xotige, puer mu. Баја, f. hyp. 9. баук. Haja, f. Stadt in Südungern, nomen

Балавица,

f. das Robmädchen, puela urbis. Бајскій, кa, кo, von Баја. mucida. Бајалица, бie 3аибerin, incantatrix. Hanahmuti, m. der Klöppel, tudicula.

Пјевају како се разбољео у свалтови- Балван, m. великий дирен као греда, ма (кад се женно бунгур челе Balken, trabs. бија мараном

ђевојком) Бале, f. pl. слине, деr Xot, mucas. купус на сланини, па му довели Балега, f. н. п. говеђа, коњска, проју бајалицу да му баје : Obuja, der Unflat, Viehéoth, stercus. „Проја баје, купуса неспаје.

Балегатье , п. Das Riften, Rothmadфеи Бајање, п. бав Заибern, inсаntаtіо. (vom Vieh), cacatio pecorum. Sajami, ma, mo, altbacken, vetus , non Балегапи, ам, у. impf. miften, Bet

Koth von sich geben, stercus facio. Бајали, јем, y, impf. заибern , incanto Балење, п, vidе баљење. (morbum, dolorem).

Балија , f. (verätlt) беr Zürte, turca, Бајко, m. Rannвпате, поmеn yiri. (per convicium). Бајна лука, f. град и варош у Бос- Балијепина, f. augm. 2. балија.

ни на води Врбасу. Бајнолўчанин, Балиопи, им, v. inpf. raken, muco maculo човек из Бајне луке. Бајаолучка, 2) roßen, weinen, muco maculor flendo.

из Бајне луке. Бајнoлyчкі, Бало, m. vied балавац. кa, кo, bon Бајна лука.

Балсам, m. Der Balfarm, balsamum, Bajó, m. Mannsname, nomen viri. Балша *, і, уide cјекира (али се рце

cosus.

recens.

жена

2

у.

јетко говори, н. п. ја говорим, а он цара нао и најприје, па : погађају ни у балту).

опепт наново. Други пут (ш. ј. Балун*, m. 'рибља права, bie Sifфя друге године царовања) цар има Banykam, m. I börner, Zollhörner, coco три маше (п. і погађа у пірculi indi.

љин штат док припуп не умащи), Балчак*, m. у сабље, или у мача трећи пути четири и п. д. а mpља

оно, ђе се држи руком, Der #rif апт други пут сједе на бадало (пи ј. Säbel, capulus :

на оно мјесто, ђе ударају шпа. „Крвава му савља до балчака

повима кад и бацају) кад ногађа у bapeme3, m. die größte Urt Kanonen, свој штан ; рећи пуш се примак

grobes Geschüß, tormentum majus : нег, колико може скочили, а четвр„Све баљемез баљемеҙа вич,

при пут колико је дуг кад пру„А лубарда лубарду дозива

жи руке. Кад изиграју онолико пуБаљење, и. дав Rogen, maci emissio. ma (или кад један цар онолико гоBamba gàba, ganz unentgeldlich, plane дина царује), до колико су погоди gratis.

ли да жене прљу, онда га жене, п. і. Бан, т. бer Ban, babus.

стану сви уред један за другим, па Бананье, п. 1) vide бeнeпaњe. 2) ба8 се раскораче те прља прође четвобанаписе -epiel, fudi genus.

poнoшке између њиови ногу, а они Банат, т. дав (Хетев mater) Запаt im та сваки удари по једном шаком, Süden Ungerns, Banatus.

или дрветом (како погоде најВанали, ам, vidе бенелатин.

прије) по гузици. Ваналінсе, амсе,

г. impf. Кад Банатскі, кa, кo, 1) Запаtеr. 2) аdу. оке Беца да се ванају, најприје се banatisch. договоре, до колике ће године же- Банаhании, m. Ber Запаtеr, Banatu. ни пi и прљу; онда узме свако Баница, f. Die Sanin, bana, bani

ихог. свој шпаті по средини, гіа удара. Банка, f. Bee Bantogettel, syngrapha ју окомніце у земљу и пaко редом mensae fencratoriae publicae. бацају штанове с једнога мјеспia; Банкрот, m. (у Сријему, у Бачк, које најдаље баци, оно је цар, ако ну Бан.) беr аntеrutirte, decoctor, је најближе, оно је лi pља, flоптом impar solvendo, cf. пропалица. прља покупи све шшапцове , па да Банкропирање, п. бав Ваntеrutiren, свакоме свој, а свој мене ціо. decoctіо: пријеко пред цара шако близу, како Банкролирати, ам, v. pf. uno impf, га цар спіојећи управо може дова bankerutiren , decoquo. пиппи својим шпіталом; онда цар ба- Бановина, f, gano, mo ein Sаn bеrеft ци жмурећи свој шпап те удари das Banthum, banatus. прљин (ако ли ума ще и, онда оң Бановић, m. Bansfobn, bаni filius. у буде шрља, а прља цар), па онда пјесмама, и у пригоријелкама о сједе; ђе се царев штап уста Бановић у Страшњи чуо сам ђе се ви, онђе мора пірља свој щпіап да изговара Бановић. замјеспи (пі. ј. да га измакне), Бановица (бановица), f. vіdе баница, па онда сви редом бацају (не жму- Банспол, т. брдо у Сријему (измерећи) и погађају у трьин шташ : $у Карловаца и Крушедола). сваки треба дополе да бије у пір- Бануши, нем, v. pf. иіреrhofft tommen, љин піап (и прља једнако мора ex insperato adesse, свој штап да замјеш па) докле Бања, f. 1) Bao, balneum (cf. ital. bagno). не ума ши; а кад Умаши, онда 2) варош у Србији (близу Ниша): му прља узме штап и баци у су „Да би посло Вељка арамбашу. во грожђе (п. ј. на страну), „Ко ће чувап Бању на крајини ? па онда оспали сви бацају тако 3) намастир у Далмацији. редом; а цар на пощљепіку, и он Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) бије док двапути не умаши. Онда

vide Бајна лука. трља покупи све шпіапове из су. Бањани , m. pli Begeno i bеr реrіеgоа вога грожђа, па он погађа свим wina an der Grenze von Montenegro: штаповима редом у свој шпап; „Да отиде у Бањане равне чијим шаром погоди, онај буде Бањање, п. vіdе купање. прља; а кад погоди царевим шта. Бањаписе, амсе, vide kynamice. пом, онда цар буде прља, а прља Балски, кa, кo, a) altmeiбift, anilis. цар; ако ли свима штапові1ма ума. 2) adv. altweibische aniliter. зии, онда покуши све шпапове, па Бар, барем, menigften8 , saltem, да сраводе свој, а свој аешне пред Бара, Х. вафе, руйве , lacus, lасида.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Барабар*, in einer girie i simul (it, Басање, , дав Зађerfфіеnѕеrn, inces, non seqnitur) parallele.

sus inconsultus. Барабарење, п. Та$ Beben in gleiфеr Басати, ам, т. impf. или не гледајући Linie; das Messen, contentio.

kyqa, daherschlendern, incedo 'temere. Барабариписе, имce, v. г. impf. с ким, Баскија, f. vіdе жиока.

fich in gleiche Linie stellen, comparor, Hacma*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum contendo. cf. поредиписе.

pictum. 2) Urt Pulverbüchle, genus · bapak, m. eine Art langhaariger Hunde, pyxidis ad pulverem nitratum. canis pili longi.

Баста , in per Reveng art: по жеби не Hapam, m. nom. propr. einer Stadt: баста учинипи, п. ј. по пи не мо„Ја сам јунак од Бараша града, жеш учиниши (von ital. basta ?); ако „Ја сам диздар у Барату граду ми баста. Барашање, в. дав зu = thun • Sabet mit Басписани*, ишем , v. pf. Bertretеп, jemand, negotia cum aliquo.

Bernihten, perdo, cf, поrазици, поБарапапи, а, v. impf. (от ital. ba кварипти :

rattare) C KUM, mit wem zu thun(Geschäfs Лави би му чадор басписали

te) haben, negotium habere cnmaliquo bam*, m. vide-cpeka. Бардагција m. Kannentöpfer, cantha- Háma, m. (Pec. u Cpem.) vido 6amo. forum figulus.

Hamāk, m. die Hüfte nebit dem Fufe Бардак*, m. кочаг с носцем, аппе beym Geflügel, femur (volatilium). (irdene), cantharus fictilis.

Бапал*, покварено, разваљено, Бардачина , f. augm. p. бардак,

пуштено, н. п. пушка, сапі, вино, Бардачић, m. dim, p. бардак.

rpas, verdorben, corruptus. Барем, vidе бар.

Бапалија, f. шпогођ покварено, н. п. Бареш, m. Ср mpf, palus.

пушка, сап, реrроrbеnев Зеид, res Барило, п. некаква мјера (ital. barile, corrupta.

franz. baril), etwa eine Tonne , orca, Samâinja, f. vide 6umka. amphora: колико је Дунаво, има у Башалии, им, т. pf, н. п. пушку, њему смо баргла воде (у припови сап, виноград, vetlaffen, permar јепки).

losen, desero. Барица, f. dim. 4. бара.

Бапаљивање, п. бав Berwayrlofen, neHàpjak*, m. Fahne, signum, vexilium. glectio. Барјактар, ш. Sahnenträger, signifer. Батаљивати, љујем , т. impf. Berlaf» Барјактарев, ва , во; бев Saynen. fen, negligo, desero. Варјактаров, ва , вo,fträger, signiferi. Башаљица, f. per Хитрf бев Дrms, oba Барјактарскій, кa, кo, j säntibв., ne Hand, brachium mutilum manu.

signiferi. 2) аdу. wie ein Söhneid), Баптар, тра, m. вода у Мачви : more signiferi.

„Иза Бапіра са села Салаша Барјам*, m. Bas Bairam#feft, festum „Тврде спіраже покрај Бара баци Bairam apud Turcas,

Башапши, амт, т. impf. (сп. (cf. ital. Барјамовање, р. Вав Seyett Sев Bai. battere?) schlagen, klopfen, pulso : rams, celebratio diei bairan.

„Божић бала на обоја врата , Барјамовали, мујем, у. impf. и. pf. Да унесе при товара злата das Bairamsfest begehen, ago

diem пјевасе у очи Божића. festum bairam:

Балачић, m. dim. 2. батак. „Смиљанићу домaдeр се нађи, Башина, f. 1) беr @tod, fustis. 2) су:

Нека Турци с миром барјамују лудаспи човек, беr Stod, stipes. 3) Барјачић, p. dim, v. барјак.

ођен бапину! би Ertegft (thut) её ge= bapka, f. der Bischbehälter, Fischhalter, wiß nicht, uequaquam auferes (facics). vivarium piscium,

Вашинање, д. бав Вgebringen уоп дит» Барна, m. * (по Сријему и по Бачкој) mem Zeug, deliratio, nugae. der Gaul, caballus.

Байнапи, ам, у. inpf. говорити ко• ; Баровилі, та, то, jumpfig, paludosus, jeruma, dummes Zeug daher ich wärelta uliginosus.

nugari. Баруп*, m. пушчани пра, дав фіеве, Батиница, . dim. 2. баптина.

pulver, pulvis pyrius. cf. npa, Hamman*, adj. indecl. vide cpeka. Барушана *, f. Вав , Pulpermagazin; Mie Батлија, m. per &ldlime, felix.

pulverfabrie , horreum pulveгis pyrii; „Јер је Лазо у боју ванлија Officina pulveris pyrii.

Бamo, m. (Ерці) 1) hyp. pon брат. : Брупни, на, но, н. п. кеса, Pulper = manchmal so viel ais 6a60 (Water), pater, (Beutel), pulveris pyrii.

Баток, m. (око Дунава.доље од Пореча) расімак *, Ф. pie Treppenstufe, gradus, gedörrtes Fisfleifch, piscis arefactus

2

« PreviousContinue »