Заветина, f. (Рес. и Срем.) vide завјетина, ? Заветоватисе ветујемсе, (Рес. и Срем.) vide завјетовашисе. Заветрина, f. (Рес. и Срем.) vide завјетрина. Завидети, дим, (Рес.) vide завиђети. Завидити, им, (Срем.) vide завиђети. Завидљив, ва, во, neibi, invidus. Завиђети, дим, v. impf. (Ерц.) коме, einen beneiden, invideo. Завијање, в. дав Berbinben, obligatio. Завиличити, им, v. pf. н. п. коња balftern, capistro, ben Salfterftrid ftatt des Gebisses anlegen. Завин, на, но, (у Сријему и у Бачкој) vide заовин. Завирање, п. дав Umherf weifen, vagatio. Завиратисе, ремсе, v. r. impf. Пит hertreiben, vagor, erro. Завиривање, n. baš Sineinfehen, introspectio. Завиривати, рујем, v. impf. binein. feben, introspecto. Завирити, им, v. pf. fineinbliden, introspicio. Завист, f. ber Reiò, invidia. Завитак, ка, m. etmas eingewiceltes, res involuta. Завити, вијем, v. pf, verbinden, obli go, einwickeln, obvolvo. Завишлати, ам, v. pf. fowingen (um zu schleudern), vibro. Завица, f. dim. у. зава. Завичај, т. мјесто, ђе се ко родио и навикао, Drt, mo man geboren mor den, und woran man sich gewöhnt hat, solum natale: и кљусе и говече шежи на свој завичај; „С Богом земљо, с Богом завичају. Завиша, m. Manname, nomen viri. Завјерак, рка, m. (Ерц.) in bem lu. Фе: триста му завјерака! Завјеритисе, имсе, v. of. (Ерц.) кое Me, geloben, spondeo. Завјес, m. (Ерц), ber Borhang, velum, Завјесити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. ђевојку (кад се удаје), umbängen, velo. 3áвjem, m. (Epi.), das Gelübde, votum: завјеш учинити, или завјето вашисе. fich verloben, voto se obstringere. Неки се завјетују (у болести, или у другој каквој невољи), да не једу рибе никад у петак и у сриједу, неки да посте понеђељник, или читаву неђељу дана каквом свецу (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Пешки Параскевији, Богородичину покрову), или да светкују какав дан. У Србији свако село има по један дан, кога слави и свешкује (и то обично бива љети: од васкрсенија до Петрови поста): скупесе сви сељаци (женско и мушко) на какво брдо, или на друго лијепо мјесто у селу : му изведу своје пријатеље, који им дођу из другије села, и дозову попове и калуђере те чаше молитву, свјештају масла и свете водицу, па се онда дигну сви, с крстовима и с иконама, по пољу (по житима и по ливадама), а ђешто и од куће до куће; потом дођу опет на оно мјесто, па онђе Ручају и читав се дан часпіе, играју и пјевају. Таково се весеље по Браничеву зове заветина (ајдемо на завешину; сутра је заветина у том селу), а у Јадру говоре: носими крста (крсте?), или крстоноше (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по селу). У Тршићу, ђе сам се ja poдио, носе крста други дан тројичина дне; ,,Колико се ја заклиња и завјетова, „Да не пијем рујна вина прије ракије, „Да не љубим удовице прије ђевојке, „Да не јашем врана коња прије не ја Завргнути, нем, vide заврћи. Завргнуплисе, немсе, vide заврћисе. Заврётисе, емсе, завръосе, (Рес. и Срем.) vide завријешисе. Завријетисе, ремсе, завръосе, v. r. pf. (Epu.) sich wohin einziehen, abdere se aliquo. заврнуши, нем, v. pf. judrehen, torquendo claudo, славину. Заврсти, врзем, v. pf. binden (mit ber Halfter den Ochsen), obligo. Завостисе, врземсе, v. г. pf. fich bero wickeln, impedio me: зaspзao ce Kolb, wenn es an dem Seile weidet, und sich darin nach und nach verwickelt. 3аврmáне, n. das Zudrehen, obtorsio. 3авρшаmи, врkeм, v. impf. zudrehen, torquendo claudo. завршеши, вршнм, v. pf. (Pec.) Затиши, вршим, v.pf. (Срем.) Заврћети, вршим, v. pf. (Ерц.) ren, terebram adigo. bins cins Заврћи (говорисе и завргнути), вргнем, v. pf. 1) aufladen (auf die Schulter), tollo. 2) nach und nach erzielen, sensim accіpіо: завргао коза, оваца, марве. 3) anstiften, moveo, H. п. боj, кавгу. Заврћисе (говорисе и завргнутисе), вргнемсе, V. г. pf. 1) entstehen, existo, exorior. 2) aufladen, sibi imponere: Туре иде вредицом, заврглосе седлицом (т. ]. пуж.) 3аврhúваmе, n. das Hineinbohren, te rebrae adactio. 3аspшваe, u. das Vollenden, perfectio. Завршивати, шујем, v. impf. 1) enden, perficio. 2) cиjeнo, das heu aufschobern, accumulo foenum. Завршиши, им, v. pf. сијено, ифо bern, accumulo foenum. завуkи, вучем, v. pf. hineinziehen, hineinstecken, immitto. 3áramba, f. ein Fischernek, das zwei watende Fischer gespannt halten, retis genus. зàгазиши, им, v. pf. hineinwaten, vadum ingredior. зàгалиmй, им, v. pf. entblößen, nudo, 3. 3. гузицу. 3aгалишисе, нмсе, v. r. impf. sich ents blößen, nudor. Загалица, f. cf. цицибан (само у оној загонетки). Загасити, им, v. pf. н. п. креч, дет Kalk löschen, exstinguo, macero calcem. Загашиши, им, vide зајазити. Загашивање, п. дав öfen, exstinctio, maceratio. Загашивати, шујем, v. impf, н. п. Kреч, löschen, exstinguo. 3áглавак, вка, m. der Zwickel (womit die Art verkeilt wird), cuneus (?). Заглавиши, им, v. pf. 1) н. п. сјежиру. моMику, verteilen, cuneis firmo. 2) verkommen, peгео: заглавио нehe. aгaвване, n. 1) das Verteilen, cuneatio. 2) das Verkommen, interitus. Заглављивати, љујем, v. impf. 1) vers keilen, cuneo. 2) verkommen, periturus sum, non me expediam. Jarладин, им, v. impf. verglätten, laevitatem reddo (eig. und fig.). Загледање, п. дав Себеп auf etmas, in tuitus. Загледати, ам, v. impf, што unò у шumo, sehen auf etwas, intueor. 3arледаши, ам, ν. pf. 1) einen Blick thun, introspicio. 2) hевоjяу, еrblicken und sich in sie verlieben, adamo: „Ја усади вишњу на игришту, „И загледа у селу ђевојку. 3araедашисе, амсе, v. pf. 1) sich verschauen in etwas, attente intueor. 3aгледао се као теле у шарена враma. 2) sich verlieben, adamo. 3araiбишисе, имсе, v. pf. versinken (in Koth), immergor. 1 3arayшame, n. das Betäuben (durch Ges räusch machen), strepitus. зarayшamи, aм, v. impf. betäuben, ob tundo. Заговорити, им, v. pf. aufhalten bur Gespräche, alloquio detineo. 3аговоришисе, имсе, v. r. pf. sich durch Gespräche verweilen, alloquio distineor. Загоненути, ненем, v. pf. ein Räthfel aufgeben, aenigma propono. 3агонémаíе, n. das Räthsel aufgeben, aenigmatum propositio. Загонетами, нећем, v. impf. Räthfel aufgeben, aenigmata propono. Загонеташисе, нећемсе, v. r. impf. einander Räthsel aufgeben, aenigmata invicem proponere. 3агонêшиà, f. das Näthsel, aenigma. Загонити, им, v. impf. 1) binter etma treiben, ago post · 2) hineintreiben (den Keil, adigo. Загонитисе, имсе, V. r. impf. sich stürzen (z. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, impetum facio. 3aromême, n. 1) das Hineintreiben, adactio. 2) der Anfall, Anlauf, impetus. зàropa, pua, m. der Maun von jen= feits den Bergen, transmontanus. 3aropên, f. (Pec. n Cpem.). vide saroријел. Загорелица, f. н. п. ракија, ange= brannter Branntwein, adustus: дajДе оне загорелице. загореши, рим, v. pf. anbrennen, adu ror. зaгориjeл, f. (Eрy.) das Unbrennen, adustio: удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко). 3aropje, n. das Land hinter den Bergen, z. B. als nom. propr. des Landes jenseits des Timok; auch in der Herze gomina, terra transmontana. зaгôрka, f. 1) das Weib (Mädchen) von jenseits der Berge, transmontana. 2) Frauenname, nomen feminae. Загоркиња вила, f. bie von jenfeitß des Berges, transmontana. Заграбити, им, v. pf. cine Band you nehmen, manibus haurio, capio. 3arpaдa, f. der Zaun, sepes. Заградити, им, v. pf. verzännen, se 3arprýmaши, гуkем, v. pf. anfans Загризак, ска, m. vide угризак. erdon nern intono. Загрнутисе, немсе, v.r.pf.h entblö. fen, nudo me. зaгpoкmamи, кħем, vide заграктати. 3àгpmâше, 1) das zudecken, constratio.. 2) das Entblößen, nudatio, 3àгpmamи, грhем, v. impf. 1) zudecken, consterno. 2) entblößen, nudo. зarpmamиce, гpkeмce, v. r. impf. sich entblößen, nudo me. Загрцнутисе, немсе, v. г. pf. verfie fen (vom Getränke), ingurgitari. 3aryбumи, им, v. рf. verlicten, perdo. Загубишисе, бисе, v. г. pf. verfom= men, perdor. Загудети, дим, v. pf. (Рес.)11) einen 3aryдиmи, им, v. рf. (Cpem.) Strich Загуђеши, дим, v. pf (Ерц. auf der Geige machen, incipio fidibus canere. 2) ertönen, intono. зaгýлиmи, им, v. pf. ein wenig schälen, excortico leviter, н. п. дрво, нокам. 3агуываже, п. das Abschälen, excor ticatio. Загушиватисе, шујемсе, v. r. impf. ersticken, suffocor. загýшиши, им, v. pf. ersticken, suffoco. 3aгýшишписе, имсе, ν. r. pf. ersticken, suffocor. Загушљив, ва, во, engbrüftig, Feichenb, asthmaticus. 3адáвашe, n. das Verursachen, Beis bringen, effectio, illatio.. tino. Задаши, ам, v. pf. beibringen, infero, do. Задевање, п. (Рес. и Срем.) vide заДијевање. Задевати, ам, (Рес. и Срем.) vide заДијевати. Задеватисе, амсе, (Рес. и Срем.) viде задијевашисе. Задевојчишисе, имсе, (Рес. и Срем.). vide зађевојчиписе. Заденути, нем, vide задести. Заденутисе, немсе, vide задестисе. Задерами, рем, vide задријети. Задесити, им, v. pf. treffen (Unglüœ), attingo, ferio: јади га задесили! Задести (говорисе и заденути), денем, (Рес. и Срем.) vide зађести. Задестисе (говорисе и заденушисе), денемсе, (Рес. и Срем.) vide зађес тисе. Задијевање, п. (Ерц.) дав immissio. інeinteden, Задијевати, ам, v. impf. (Ерц.) 5in= einjßeden, immitto, н. п. нож за појас, цвијеће за капу. Задијевашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) fleben, flecten bleiben, adhaeresco. Задимиши, им, v. pf. Rauh maфen, fumum facere, infumo. Задимитисе, мисе, v. r. pf. rqudhen, fumo. Задирање, п. даš Streifen, strictio. Задирати, рем, v. impf. ffreifen,stringo. Задиркивање, n. baš Berüßren, соц tactio. Задиркивати, кујем, v. impf. Бегü= ren, anstoßen, offendo. Задисање, п. даš Unhauchen, adspira tio. Задисаши, дишем, v. impf. anu chen, adspiro. Задњї, ња, ње, деr intere, posterior. Задобијати (задобивати?), ам, v. impf. erbeuten, capto. Задобити, бијем, v. pf. gewinnen (Beu te), erbeuten, capio: "Вољео 6 се с њиме удесити, Од Турчина Пејзе Мемед-аге. Задовољан, љна, но, zufrieden, con tentus. Задужбина, f. bie fromme Stiftung, monimentum(?). Највећа је задужбина начинити намастир, или цркву, као што су Српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води, или преко баре; калдрму по рђаву путу; воду довести и начинити близу пута (и то се каже гра себи дими, и начинити "Да ви знате наше намастире Прву бабо саградио цркву, „Красну славну себи задужбину. Задуживање, п. дав Вести ден, вае ratio. Задуживати, жујем, v. impf. ber schulden, obaero. Задуживатисе, жујемсе, v. г. impf, sich verschulden, obaeror. Задужиши, им, v. pf verfulbеn, eb aero. Задужитисе, имсе, v. r. pf. fich bers schulden, obaerer, Задупотисе, дубемсе vide задуби тисе. Задушил, на, но, н. п. неђеља, понеђељник, bie armen Geelen anges Бенд, defunctorum cf. задушнице. Задушнице, f. pl. Der Ürmen Seelen Zag, commemoratio defunctorum, Праве су задушнице у суботу уочи Месни поклада (и она се сва неђеља, зимеђу бијеле и себичне, зове задушна неђеља). Онда, обично сваки Човек свима мртвима својим, које он памти, или има записане у читули, начини по свијећу воштану, па све те свијеће састави у једну руковеш и запали те изгоре мртвима за душу (али најприје мора свакоме намијенити : ова оцу, ова матери, ова Беду, ова баби и т. д.). Ако ли је близу намастир или црква, онда се те свијеће однесу тамо, и сваки своју читулу да свештенику ше све мртве спомене на служби; и ту онда сваки своје свијеће запали кад свештеник стане спомињати. Потом, кад свештеник све мршве спомене, зађу ђаци, с леђе. ном воде и с кошарицама, те свијеће погасе и покупе (послије калуђери, или попови, граде од њи друге свијеће и пале у цркви). На неким мјестима иду на задушнице и на гробље с попом, ме и онђе спомињу мртве, чате им молипіве, пале свијеће и дијеле за душу. Зађевојчишисе, имсе, v. г. pf. (Ёрц.) 1 zum Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco. Зађести (говорисе и зађенуши), ђенем, v, pf. (Eрg.) stecken, pono. Зађестисе (говорисе и зађенушисе), ђенемсе, ѵ. г. pf. (Ерц.) fleben, hangen bleiben, adhaeresco: "Зађе јој се купина „За свилену кошуљу Заерезити, им, v. pf, наметнути epesy, zuhäkeln, den Thürhaken® zumerfen, obdo. serae repagulur. Заечар, m. Ruinen einer Stavt am Bus sammenfluß der beiden TimoË. Зажагриши, им, v. pf. m. ј. очима, Feuer sprühen aus den Augen, ignem Jaculor ex oculis. Зажалиши, им, v. pf. Leib empfinden, aegre fero: „Пјевала би ал' не могу сама, "Драгог ми је забољела глава, „Пак ће чути па ће зажалити Зажвалити, им, v. pf. дет Pferdе das Unterfinn mit der Halfter vers binden, capistro mentum obligo equi, |