жи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и чесшим вам бадњи дан”. А из куће га какав мушкарац поспе жимом и одговори му: „Дао ши Бог добро срешњи и честиши”. По Ерцеговини ђе су велике куће, онђе довуку бадњаке на шести кли на осам волова, па наћерају кроз кућу, ме ишћерају волове на друга врата, а бадњаке скину у кући Кад већ бадњаци прегоре, онда (сјутрадан, на Божић) узму оне угарчиће, ме Memey у башчи на какву младу шљиву, или на јабуку. cf. Божић uno полажајник. Бадњи дан, њега дне, m. Der Chrift. abend, dies ante festum Christi uatale. Бадњић, m. dim. 9. бадањ. Баждарина, f. (сп.) 3olgel, porto

rium :

,

,,На одици вила баждарица „Те узима мешку баждарину: „Од јунака оба црна ока, „А од коња ноге све четири Баждарица, f. (cm.) 3ölnerin, porti. trix (?), cf. баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. каншар, zölnerisch, portitorum. Sa3a, f. vide Зова.

Базербамбаша*, m. Det mit bem Mus und Cinfuhr=Qole Belebnte, portorio praefectus.

Базерђамбашин, на, но, без базер-
Бамбаша, portorii praefecti.
Базерђан*, m. vide прговац.
Базјаш, м. мали намастирић на ли-
јевом бријегу Дунава (у Банату).
Баир*, м. 𐐨аз ufer, ripa, cf. бријег,

обала.

Бакалница, f. бакалски дућан, доз Spezerengewölbe, taberna condimentarii. Бакалов, ва, во,деб бакал, condimentarii. Бакалски, ка, ко, 1) Gemür{främer.,

condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürzs Erämer, more condimentarii. Бакар*, кра, м. даб кupfer, cuprum. Бакаш, кпа, м. 𐐨a8 Getrappe, incessus cum sonitu.

Баква, f. оно мјесто, ђе се сmaje
ногом, кад се баца камен с раме-
Ha, Standort der Steinwerfenden,
statio jaculantium saxa.
Бакин, на, но, дек бака, vetulae.
Баклава*,f.eineart пиma,placentae genus:
Бакрач m. vide котао.
Бакрачић, m. dim. 9. бакрачи.
Бакрачлија *, f. vide узенђија.
Бакрен, на, но, tupfern, cupreus, aeneus.
Бакпање, n. das Trappen, incessus
cum sonity.

,

Бактами, кћем, v. impf trappen, sonitum edo incedens.

Бакуља, f. на дрвету (особимо расмову и церову) до коре, од прилике с три прста дебело. Бакуља је бјеља од правога дрвета и прије иструли од њега. Балабан* m. назеба, кијавица, дес Schnupfen, gravedo, pituita. Балав, ва, во, rogig, mucosus. Балавац, вца, m. Der Konige, puer mu

cosus.

Балантић, m. Der Klöppel, tudicula. Балван, m. гелики дирек као греда, Balken, trabs.

Бале, f. pl. слине, бег Кок, mucus. Балега, f. H. п. говеђа, коњска, Oвчja, der Unflat, Viehkoth, stercus. Балегање, п. 𐐨аб Driften, Rothmaden (vom Vieh), cacatio pecorum. Балегами, ам, v. impf. miften, Den Koth von sich geben, stercus facio. Балење, n, vide баљење.

Балија, f. (verädtltd)) Der Kürle, turca, (per convicium).

Балијетина, f. augm. 9. балија. Балиши, им, v. irapf. cagen, muco maculo

2) rogen, weinen, muco maculor flendo. Бало, m. vied балавац.

Балсам, m. Der Halfam, balsamum, Балта*, f. vide сјекира (али се ри

оно, ђе се држи руком, Der Griff am Gabel, capulus :

„Крвава му сабља до балчака Баљемез, m. Die größte urt Ranonen, grobes Geschüß, tormentum majus ,,Све баљемез балемеза виче, „А лубарда лубарду дозива Баљење, u. Das Ruben, muci emissio. Бамбадава, gang unentgelblic, plane gratis.

Бан, м. бес Xan, banus.

Банање, п. 1) vide бенемање. 3) дав банамисе- Spiel, ludi genus. Baнâm, m. das (Temeswarer) Banatim Süden Ungerns, Banatus. Ванами, ам, vide бенеліатн. Вáнашисе, амсе, V. г. imр. Кад оке ђеца да се банају, најприје се договоре, до колике ће године ж еними мрљу; онда узме свако свој штап по средини, на ударају окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци, оно је цар, а које најближе, оно је прља. Потом мрља покупи све шшапове, па да свакоме свој, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може довашити својим штапом; онда цар баци жмурећи свој штап ме удари трљин (ако ли умаши, онда он буде прља, а трља цар), па онда оједе; ђе се царев штап уста

ви,

онђе мора прља свој штап да замјесни (м. ј. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жму рећи) и погађају у трљин штап: сваки треба дошле да бије у мр. Љин штап (и трља једнако мора свој штап да замјеша докле не умаши; а кад умаши, онда му трља узме штап и баци у с уво грожђе (m. ј. на страну), па онда остали сви бацају мако редом ; а цар на пошљемку, и он бије док двапут не умаши. Онда мрла покупи све шпiапове из сувога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап; чијим штапом погоди, онај буде прља; а кад погоди царевим шта. пом, онда цар буде прља, а прља цар; ако ли свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне пред

цара нао и најприје, па погађају опет наново. Други пут (т. j. друге године царовања) цар има мри маше (м. j. погађа у прљин штап док трипут не умаши), трећи пут чешири и т. д. а прља други пут сједе на бадало (m j. На ОНО Мјесмо, ђе ударају шмаповима кад и бацају) кад погађа у свој штап; трећи пут се примакне колико може скочити, а четвр щи пут колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пуша (или кад један цар онолико година царује), до колико су погодили да жене мрљу, онда га жене, m. j. стану сви у ред један за другим, па се раскораче ме прља прође четвороношке између њиови ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дрветом (како погоде најприје) по гузици.

Банатски, ка, ко, 1) Banater. 2) adv. banatisch.

Банáкании, m. ber Banater, Banatu. Баница, f. bie Banin, bana, bani uxor, Банка, f. bee Bantozettel, syngrapha mensae feneratoriae publicae. Банкрот, m. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) дее Santerutirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропалица. Банкротирање, п. даб Santecutiven.

decoctio:

Банкротирами, ам, v. pf. unv impf. banferutiren, decoquo.

Бановина, f, land, wo ein Ban berrid ta das Banthum, banatus. Бановић, m. Santiohn, bani filius. У пјесмама, и у приповијеткама о Бановићу Страињи чуо сам ђе се изговара Бановић. Бановица (бановица), f. vide баница. Банстол, m. брдо у Сријему (изме ђу Карловаца и Крушедола). Бануши, нем, v. pf. unverhofft tommen, ex insperato adesse. Бања, f. 1) a, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша): „Да би посʌ о Вељка арамбашу

.

Ко ће чуваш' Бању на крајини 3) намастир у Далмацији. Бања лука, f." (у Сријему и у Бачк.) vide Бајна лука.

Бањани, m. pl Gegent in Der Serzego wina an der Grenze von Montenegro: ,,Да отиде у Бањане равне Бањање, n. vide купање. Бањашисе, амсе, vide купатиcе. Бапски, ка, ко, 1) altweibifd, anilis. 2) adv. altmeitifd), aniliter. Бар, барем, wenigftens, saltem. Бара, Г. Сафе, Pfüge, lacus, lacuna.

Bapaбap*, in einer Linie, simul (it, ñon seqnitur) parallele. Барабарење, п. Das Gehen in gleider Linie; das Messen, contentio. Барабаритисе, имсе, v. r. impf. с ким, fich in gleiche Linie ftellen, comparor, contendo. cf. поредиписе: Барак, m. eine art langhaariger Sunbe, canis pili longi.

Барам, m. nom. propr. einer Gtant:
,,Ја сам јунак од Барата града,
,,Ја сам Диздар у Барату граду
Барашање, и. Das zu.thun' Saben mit
jemani, negotia cum aliquo.
Баратами, ам, v. impf. (vom ital. ba-
rattare) с KиM, mit wem zu thun(Geschäf
te) haben, negotium habere cnmaliquo
Бардагџија*, m. Kannentöpfer, cantha-
rorum figulus.

Бардак *, м. кочаг с носцем, Ranne
(irðene), cantharus fictilis.
Бардачина, f. augun. v. бардак.
Бардачић, m. dim. v. бардак.
Барем, vide бар.

Бареш, м. Sumpf, palus.
Барило, п. некаква мјера (ital. barile,
frang. baril), etma eine Zonne, orca,
amphora: колико је Дунаво, има у
њему смо барила воде (у припови-
јепки).

Барица, f. dim. v. бара.
Барјак*, m. Jahne, signum, vexilium.
Барјактар, m. Fahnenträger, signifer.
Барјактарев, ва, во, без Jahnens
Барјактаров, ва, во, trägers, signiferi,
Барјактарски, ка, ко, 1) зähnride.,
signiferi. 2) adv. wie ein Fähnrid.
more signiferi.

Барјам*, m. bas Hairamsfeft, festum
Bairam apud Turcas,

Барјамовање, n. Dаб jenern bes Bairams, celebratio diei bair am. Барјамовати, мујем, v. impf. u. pf. das Bairamsfest begehen, ago diem festum bairam:

„Смиљанићу домадер се нађи, „Нека Турци с миром барјамују Барјачић, m. dim. v. барјак. Baрka, f. der Fischbehälter, Fischhalter, vivarium piscium.

Барна, m. (по Сријему и по Бачкој) der Gaul, caballus. Баровим, ма, мо, fumpfig, paludosus, uliginosus.

Bacâme, n, das Daherschlendern, inces◄ sus inconsultus.

Басами, ам, v. impf. ићи не гледајући

Kудa, daherschlendern, incedo temere. Баскија, f. vide жиока.

Bacma*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum. Басма, in бег Кеден аст: мо меби не басма учинити, м..мо ми не можеш учиниши (von ital. basta ?); ако ши баста.

Басписани*, ишем, v. pf. gertreten, vernidten, perdo. cf. погазими, поквариши :

, Лави би му чадор бастисали Баm*, m. vide срећа. кáma, m. (Рес. и Срем.) vido 6amo. Батак, m. Die Süfte nebit Dem jufe beym Geflügel, femur (volatilium). Батал *, покварено, разваљено,

3a

пуштено, н. п. пушка, сам, вино. град, verovtben, corruptus. Батìáлија, f. шмогођ покварено, н. п. пушка, сам, verborbenes Зeug, res corrupta.

Баталија, f. vide битка.

Башалими, им, v. pf, н. п. пушку, сам, виноград, verlaffen, vermales Iofen, desero. Батаљивање, n. bač Bermahelofen, neglectio. Батаљивати, љујем, v. impf. verlaf fen, negligo, desero. Башаљица, f. Der Kumpf bes Mrms, olа ne Hand, brachium mutilum manu. Батар, мра, м. вода у Мачви: ,,Иза Батра са села Салаша „Тврде спіраже покрај Батра баци Баташи, ам, v. impf. (см.) (cf. ital. battere?) schlagen, Elopfen, pulso: ,,Божић бала на обоја врата,. „Да унесе три товара злата пјевасе у очи Божића.

,

Батачић, m. dim. v. батак.
Башина, f. 1) ber Stod, fustis. 2) cy-
лудасп човек, деr Stod, stipes. 3)
оћеш башину! bu friegft (thuft) es ges
wiß nicht, nequaquam auferes (facies).
Бапинање, д. баб Borbringen von Dum-
mem ßeug, deliratio, nugae.
Баминаши, ам, v. impf. говорити ко
jeшuma, dummes Zeug daher schwägen,
nugari.

Катиница, f. dim. 9. башина.
Башли * adj. indecl. vide cpekan.
Батлија, m. Der Glüclide, felix.

,

Лазо у боју батлија Bámo, m. (Epu.) 1) hyp. von 6pam. manchmal so viel als 6a60 (Vater), pater. Бамок, м. (око Дунава доље од Пореча) gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus