Зарећисе, речемсе, v. r. pf. 1) etmaß регреден, serio nego: зарекао се да не пије вина; зарекласе свиња да не изједе говна, па деветоме само вр одгризла (осам изјела са свим ?). 2) і verreben, erro, labor in loqnendo.

Варзати (за-рзати, заързали ?), ржем, v. pf. aufmiehern, hinnitum edo. Зарија, т. Зафагів, Zacharias. Зарикати, ричем, v. pf. erbrüllen, mugitum edo.

Зарити, ријем, v. pf, zermühlen, ruendo corrumpо.

Зарицање, п. дав Berreben, lapsus in loquendo.

Зарицатисе, ричемсе, v. r. impf. 1) ver Lede in sequo nego. 2) fich verreden, laЗаркати (за-ркати, заъркати?), рчем, y. pf. anfangen zu schnarchen, incipio

stertere,1

У.

Заро, т. һур. у. Зарија. Заробити, им, v. pf. zum Eriegsgefan= genen Sclaven machen, capio. Заробитисе, имсе, v. r. pf. Eriegsge fangen werden, capior.

Заровити, им, v. pf. jermühlen, ruendo corrumpo. Зароктати, кћем, v. pf. žu grungen Beginnen, gruunitum edo. Заронити, им, v. pf. 1) untertawken, mergo. 2) bedecken, begraben, contego. Зарубити, им, v, pf. zuflähen (3. В.

Das obere Ende eines Stubes), aequo,

Зарубљивање, п. дав Зинäфен, sequatio Зарубљивати, љујем, v. impf. chen, aequo.

Зарудак, шка, m. ber infang der Reife (z. B. der Kirschen), rubescentia (?).. Зарудети, дим, v.pf. (Pec.) ber Beitis Зарудити, им, v. pf. (Срем. Един пађе Заруђеши, дим, v. pf. (Ерц.) tommen, ad maturitatem accedo, maturesco (roth werden ?).

Заруђивање, п. даš Reifmerben, rubedo accedens ad maturitatem. Заруђиваши, ђујем, v. impf. ber Reife nahen, maturesco.

Зарукавље, п. bie tideren am Hermelo manicae ornatus ;

Заручивање, n. bas Berwenden (infüt len), applicatio.

Заручивати, чујем, v. impf. bermens den (anfüllen), applico. Заручити, им, v. pf. bermenden (an füllen), applico, impleo (8. 3. буре, врећу, торбу, лонац). Заручник, ш. ber Berlobte, sponsus, desponsus. de

Заручница, f, bie Berlobte, sponsa, sponsata.

Засавица, f. ein Urm ber Gabe auf ber ferbischen Seite, der nach langem Umwege, Mitrowiß gegenüber, wieder in die Save zurückkommt.. Засведочити, им, (Рес. и Срем.) vide засвједочити. Засвирати, ам, v. pf. anfan= Засвиреши, рим, v. pf. (Pec.) gen zu 3acepimus, pan, per en offifeer Засвирјети, рим, v. pf (Ерц.) (

Pfeife, Dudelsack), incipio canere (fistula, utriculo). Засвједочити, им, v. pf. (Ерц.) безен gen, testor.

Заседа, f. (Рес. и Срем.) vide засједа, Заседање, п. (Рес. и Срем.) vide за сједање.

Заседати, ам, (Рес. и Срем,) vide за сједати.

Заседнути, нем, vide засести. Засека, f. (Рес, и Срем.) vide засјека. Засена, f. (Рес. и Срем.) vide засјена, Засенак, нка, m. (Рес. и Срем.) vide засјенак.

Засениши, им, (Рес, и Срем.) vide 34 сјенити,

Засипање, п. 1) дав Цебе:fütten, Bers fmütten, obrutio. 2) baš Sineinfhüt. ten, infusio.

Засипати, ам (и засипљем), v. impf. 1) verschütten, überschütten, obruo. 2) hineinschütten, infundo.

Засирити, им, v. pf. н. п. млијеко, anlaben, baš gab in bie Milm fhútten, coagulum injicio.

Васитити, им, v. pf. 1) fättigen, satio. 2) fatt befommen, satior. Засјајатисе, сјајимсе, vide засија. Засјатисе, јамсе, 1 тисе. -Засједа, f. (Ерц.) ber Dinterhalt, insidiae.

-Засједање, п. (Ерц.) 1) bas gauern, in

sidiatio. 2) das Versihen, mora. Засједаши, ам, v. impf. (Ерц.) 1) Iau. ern, insidior. 2) ih verfisen, sedendo

morari.

Засједнути, нем, vide засјести. Засјека, f. (Ерц.) ber Berhau, arbores stratae pro munimento. Заејена, 1. (Ерц.) дав Slenbwert, praestigiae.

Засјенак, нка, m. (Ерц.) у засјенку, in dem Mondesschatten, in umbra lu

nari.

Засјенити, им, v. pf. ш. ј. очи, blen= den, praestigior. Засјести, сједем (говорисе и засједнем), v. pf. (Ерц.) 1) fi in inter. fih halt legen, insidior. 2) sich versigen,

sedendo moror.

Засјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) 1) ап= bauen, ancido. 2) пут, verhauen, arboribus stratis impedio. Засјећисе, сијечемсе, т. г. pf. (Ерц.) sich verhauen, muniri arboribus stratis. Заскакатисе, качемсе; v. r. pf. auf= fpringen, exsilio.

Заслада, f. ber Nachtif, дав Deffert, mensa secunda; bellaria.

• Засладити, им, v. pf. 1) versüssen, reddo dulce, dulcoro. 2) Nachtisch halten, mensam secundam habeo. Заслађивање, п. дав Berfüffen, dulco

ratio.

Заслађивати, ђујем, v. impf. verfüf. fen, dulcoro.

Заслањање, n. vide заслоњање. Заслањаши, ам, vide заслоњати. Заслепити, им, (Рес. и Срем.) vide заслијепити.

mereor.

Засмакање, п. дав Bürzen, conditio, Засмаками, мачем, v. impf würzen (öferr. vermachen), condio, Засмејашисе, јемсе, (Рес. и Срем.) vide засмијатисе.

Засмијатисе, јемсе, v. r. pf. (Ерц.) auflachen, rideo.

Засмолиши, им, v. pf. verpichen, pico. Засмочак, чка, m. vide зачина. Засмочиши, им, vide зачинити. Засмрадити, им, v. pf. anläntern, foetore impleo.

Засмрдеши, дим, v. pf. (Рес.) Geftant Засмодити, дим, v. pf. (Срем.) ро Засмуђети, дим, v.pf. (Ерц.) Ідебен,

foeteo.

Застирати, рем, v. impf. Беbreiten,

consternere.

Bacmiрâu, m. das, womit z. B. das Zimmer bebreitet wird, stragulum. Засторак, рка, т. das, womit ein vol. ler Sack oben bebreitet wird, um ihn zumachen zu können, stragulum sacci (?). ' Нашла врећа засторак. Застраними, им, v. pf. 1) im nfei gen nicht gerade aus, sondern nach der Seite gehen, oblique ascendo, aut de scendo. 2) fig. abweichen, deflecto. Застрањивање, п. баз Хотеіфен, deflexio, ascensus aut descensus obliquus.

Застрањивати, њујем, v. impf. 1) fhief bergan oder bergab steigen, descendo vel ascendo oblique. 2) vom rechten Pfade abweichen, aberro, deflecto. Застрети, ем, застръо, (Рес, и Срем.) vide застријети. Застријети, рем, застръо, v. pf. (Epu.), bebreiten, consterno. 3acmpyra, f. eine hölzerne Schüssel mit Deckel (auf Reisen, für Käse, Kaviar u. dg.), vas ligneum cum operculo. Застругами, ружем, v.p. [абе, rado.

Застудети, ди, v. pf. (Pec.) Füßl, Falt Застудити, ди, v. pf. (Срем.) werden, Застуђети, уди, v. pf. (Ерц.)]. frigesco. Заступање, п. баš im see fen, impeditio.

Заступати, ам, v. impf. im Bege fenn, absto.

Заступити, им, v. pf. in ben Beg tre. ten, obsisto.

Засукати, учем, v. pf. 1) zurüdfhla• gen, zurückschürzen, recingo. 2) н. п. бркове, zurudfireichen, zurüòreben, retorqueo.

Засукивање, п. дав urügen, re

cinctio.

Засукивати, кујем, v. impf. 1) Зей

fchlagen, recingo. 2) н. пI. бркове. Засукијаши, ам, v. pf. н. п. пушку. Засуши, спем, v. pf. 1) verfhütten, überschütten, obruo. 2) hineinschütten, infundo: засуо да меље. Засучак, чка, m. ber Biđel, glomus (z. B. von Teig).

3асушиваже, n. das Vertrocknen, exsiccatio.

Засушивати, шујем, r. impf. vertrod nen, exsiccor.

Засушити, им, v. pf. bertronen, exareo; и засушила крава, коза, овца и т. д.

Зашаванак, нка, m. leiner ebner las im Gebirge, locus planus in monte. 3аmájamн, jим, v. pf. ableugnen, ab- ́ nego; verheimlichen, reticeo.

Затакнути, нем, vide затаћи. 3ашаманими нм v. pf. gerade aufgehen, gänzlich zu Grunde gehen, penitus inte

reos.

3аmамáнимисе, имсе, v r. pf. völlig zu Grunde gehen, internecione deleor.зamanaже, n, das Zuschmelzen, obductio, inductio.

Затапати, ам (и зашапљем), v. impf. von oben zuschmelzen, obduco cera cet. 3àmaпкamи, aм, v. pf. zutreten, zustampfen, conculco.

Замаћи (говорисе и зашакнути), так нем, v. pf. hinter-, auf etwas stes. cken, impono, praefigo.

Затвор, m. bie gefängliche Saft, bee Arrest, custodia: он jǝ у зашворy, er ift (im Gefängniß) eingesperrt. 3аmворâne, n. 1) das Einsperren, custodia. 2) das Zusperren, occlusio. 3амвораши, ам, v. impf. 1) einsver-.

ren, gefangen seßen, includo, in custodiam conjicio, 2) verschliessen, occludo. 3amвoриши, им, ν. pf. 1) einfperren, includo. 2) verschliessen, occludo. Затегнути, нем, v.pf. angiehen, pan nen, tendo.

3améзalbe, n. 1) das Spannen, tensio. 2) das Sträuben, reluctatio.' Затезаши, шежем, v. impf. {pannen,

tendo.

Залезатисе, шежемсе, v. r. impf. sträuben, obluctor.

Затерапи, ам, (Рес. и Срем.) vide заКерати.

Затератисе, амсе, v. r. pf. (Рес. и Срем.) vide заћератисе. Затеривање, п. (Рес. и Срем.) vide заћеривање.

Затеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide заћеривати.

Замериватисе, рујемсе, (Рес. и Срем.). vide заћериватисе.

Замесати, шешем, v. pf. anhauen (wie der Zimmermann macht), accido. Затећи, течем, v. pf. 1) treffen, offendo. 2) den Weg abschneiden, intercludo.

Затећисе, течемсе, v. г. pf. 1)

befinden, seyn, suni, 2) KOMме, gelo= ben, sich anheischig machen; sich vers pflichten, obligo me:

„Јер сам се ја кнезу затекао „Да закољем Турског цар Мура

та

Замешчаши, ам, v. pf. schwanger wers den, ingravidari.'

Затирање, п. даê lubrotten, exstirpatio.

3аmираmи, реm, v. impf. ausrotten, extirpo.

Защисак, ска, m. vide запушач.

Запискивање, n. baš Berftopfen, ob

turatio.

Затискивами, кујем, v. impo pfen, obturo.

Затиснути, нем, vide запушити 1. Затицање, п. (Срем.) vide затјецање. Затицати, тичем, (Срем.) vide затјецати.

Затицатисе, тичемсе, (Срем.) vide замјецатисе.

Зашјецање, п. (Ерц.) дав Betreten (auf einer That), deprehensio; das Vertreten des Weges, obstitio (?). Затјецати, тјечем, v. impf. (Ерц.) 1) betreten, deprehendo. 2) den Weg vertreten, obsisto.

Затјецатисе, тјечемсе, v. r. impf.
(Epu.) 1) sich befinden, sum. 2) verre
Den, serio negare aut pertendere.
Зам (за то), baum, ideo.
Затомити, им, v. pf. (ст.)

царево благо запомище "И у црну земљу закопаше Затопити, им, v. pf. zufhmelzen, liquando claudo (das Sahnfaß mit Schmalz).

Заточник, m. (ст.) ber Berlichtete, der fich zu etmas anheifhig gemacht), obligatus, (besonders der Kampfheld, puguator):

„Изиш'о је краљев заточниче „Веселисе краљев заточниче Затрепетати, пећем, v. pf. erzittern.

intremo:

ers

žit.

„Нешто затрепета, "Нешто зазвенета Затрептати, пћем, v. pf. erzittern, (z. B. mit den Augen), mico oculis und sonst, inhorresco. Затрептети, ппшим, у. pf. (Pec.) Затрепшити, пшим, v. pf. (Срем.) Затрепћети, птим, v. pf. (Ерц.) Jtetn (vom Laube); aufrauschen, aufflattern, inhorresco; evolo cum strepitu. Затрка, f. бес Inlauf (zum Sinüberfprin= gen) incursus: скочити (или прескочити штогођ) из затрке. Затркатисе, рчемсе, vide затрча

Затроношити, им, v. pf, m. j. цр KBY, die Kirche einweihen, consecro ecclesiam (von 3?). У Јадру има ју два намастира: Троноша и Вотњак. Онуда приповиједају да су и градиле двије сетре (Лазареве кћери), па једна другу запитала (кад су се састале), колико је која начинила ; онда она што је градила Троношу рекла: „Ја сам шек зашроношила.“ Иод тога се назове Троноша. А друга ре кла:,,Ја сам нешто начинила као мали вожњачић (т.ј. као за воће).“ И од тога остане Вошњак. Троноша служи и сад, а Вошњак је пуст Бог зна од кад. 3ampnáвame, n. das Uebereinanderwers fen, superinjectio.

Затрпаваши, ам, v. impf. übereinana dermerfen, everto.

Запрпати, ам, v.pf, übereinandermera fen, obruo.

Затрти, рем, затръо, v. pf. aušrot ten, exstirpo.

Затртисе, ремсе, затръосе, V. г. pf. zu Grunde gehen, pereo. Затрубиши, им, v.pf. blafen, int Sorn, in bie Zrompete), buccinor. Затрудити, им, v. pf. Бетühen, era müden, fatigo. Затруднити, ним, v. pf. I schwans Затрудњеши, ним, v.pf. (Ерц.)] get wer= den, ingravidor. Затруђивање, п. дав tigatio.

emüßen, defa

Затруђивати, ђујем, v. impf. Бетü hen, fatigo.

Затрчавање, п. баš inlaufen (jum Eprunge), incursio. Затрчавашисе, амсе, v. r. impf. an. laufen, inlauf nehmen, incurro. 2) затрчавасе, eš entfährt ihm (maß er fons eben nicht gesagt hätte),, elabitur ei quandoque, quod mallet non dixisse. Затрчашисе, чимсе, v. r. pf. 1) ans laufen, incurro. 2) затрчао се, в і ihm (die Rede) entfahren, excidit ei inter loquendum.

Залубастр, па, то, abgeftumpft, obtusus. Затуљиши, им, v. pf. H. п. рупу

какву, ш. ј. метнути на њу туљац да се убати лисица или јазавац, eine eigene irt Galle (туљац) vor das Fuchsloch stellen, laqueos (2) pono. cf. шуљац.

Затупити, им, v. pf. abfhumpfen, obtundo, retundo.

Заћератисе, амсе, v. r.pf. (Ерц.) [00: turzen, impetum facio. Заћеривање, п. (Ерц.) 1) баš Sinein= flagen, immissio. 2) да Zreiben bin= ter-, actio post - 3) давêflürzen, impetus.

Заћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) hineintreiben, immitto. 2) hinter treiben, ago post Заћериватисе, рујемсе, v. r. impf. (Epn.) losstürzen, impetum facio. Ваки, зађем, v. pf. 1) binter - деђеп, eo post-2) fidh verirren, aberro. 5) nah der Reihe gehen (z. B. von Haus zu Haus), ex ordine eo. Закопати, им, v. pf. mit Roth pers Заћопиши, им, у. pf.mieren, luto oblino.

Заувар је (за увар је) vide увар је. Заударање, п. дав Клефен пadh etmas,

odor.

Заударати, ам, v. impf. ciechen паф etmaš, oleo: заудара месо, - вино на буре и т. д. Заудариши, им,

v. pf. einen Geruch

betommen, adoleo. Зауздавање, п. даš äumen, infrenatio. Зауздавати, ам, v. impf. ¿äumen, infreno.

Зауздати, ам, v. pf. зäumen, infreno. Заузетисе, змемсе, v. г. pf. c ким, sich zusammenthun mit einem, socior. Заујаши, јим, v. pf. u! mahen (vom Winde, Meere), strideo.

Заујатисе, јимсе, v. г. pf. losfahren (vom Schiffe), cum stridore procurro, feror.

Заукати, учем, v. pf. bu! forenen, ínclamo io ut audiat, ubi sim, absens sodalis. 2) hu! mahen in bie Singer vor Frost, foveo digitos anhelitu. Зауларити, им, v. pf. коња, halftern, capistro.

Заурлаши, ам, v. pf. aufheulen, exululo. Зауставити, им, v. pf, hemmen, inhibeo. Заўставишисе, имсе, v. г. pf. ftil ft. ben, subsisto,

Заустављатисе, амсе, v. r. impf. still stehen, subsisto. Заустити, им, v. pf. деп Типо zum sprechen, aperio os ad proloquendum: заусти да рече, па опет не ће.

Заучати, чим, v. pf. zu heulen anfano gen (vom Winde, den Wogen des Meeres), strideo.

3aŷm, m. das Umschwemmen (Umdres hen) des Schiffs, das Strom aufwärts fäbet, retorsio navis; отишла лађа на зауш; увашно зауш лађу. Заушак, шка, m. vide приушак. Заушишисе, шисе, V. pf. н. п. лађа, sich umdrehen, umgedreht werden, retorqueor, (vom Schiffe, das stromaufwärts fährt).

Заушници, m. pl. bie Shrðrüfen, glandulae parotides.

Захвалити (или зафалити), им, v. pf. (у Сријему, у Бачкој и у Банату по • варошима; а сељаци (кад оће да говоре као и варошани) кажу: заквал иши, или завалити) KOMе, danken, gratias ago. Захваљивање (зафаљивање), п. дав danken, gratiarum actio. Захваљивани (зафаљивати) љујем, v. impf. Danten, gratias ago. Зацениши, им, (Рес. и Срем.) vide зацијенити.

.

}

Заценутисе, немсе, у. r.pf. den then verlieren vor heftigem Weinen; schluchzen, spiritum intercludo plorando, singultio.

Зацијениши, им, v. pf. (Epi.) schäs hen, einen Preis seßen auf die Waare, pretium constituo,

Зацуцукати, ам, v. pf. bineinuteln,

intrudo oscillando.

Зачевиљити, им, v. pf. 1) (bie Flinte) fpannen, intendo telum (fiutam). 2) vide завиличити,

Зачеље, п, горѣе чело, т.ј. мјесто навр стола, ђе обично старјешина

сједи кад се руча, или вечера, дес oberste Plaß am Tische, triclinii pars. Зачељустити, им, vide завиличити. Зачепити, им, v. pf. veriiopfen, ju= spunden, epistomio obturo. Зачепркати, ам, v. pf. 1) anfangen zu

scharren (wie die Henne), rado ut gallina. 2) verscharren, radendo obruo. Зачетак, шка, m. der Unfang, initium, cf, почетак.

Зачёти, чнем, v. pf. 1) vide започети. 2) empfangen, concipio (von der Kuh.