Page images
PDF
EPUB

Gtute, бет Сфafe). 3) зачела се 36ату івање, п., баѕ реrіntеrwеrfеп, Kabra, entstanden, exorta est rixa. dejectio. Зäчина, f. Die 243ürge, condiinentum. 3бацивати, цујем, т. impf. bcrabwer=

Тешко лонцу из села зачине чека. fen, dejecto. јући.

36ации, им, v. pf, bеrаb bеrfеn, dе. Зачинипи, им, v. pf. 1) würgen, condio. jicio. 2) fig.

36 г, m. (Рес, и Срем.) vidе збјег. „Све је коло главом надмашила, 36 Кисе (говорисе и збегнутписе), збе

А господским лицем зачинила гнемосе, (Рес и Срем.) vidе збјеђисе. Зачињање, п. ) vidе започињање. 2) 36нівање, р. дав efфереп, бie Norfule die Empfängniß, conceptio.

lung, effectus. Зачіњање, . бав 2Biirsen (@fterr. Ber: 36кваписе, васе, у. r, impf. in @rful.. machen), conditio.

lung gehen, abeo in effectum. Зачињати, њем, v, impf. .) vidе за- 3бијање, п. vide сaбијањє.

почињапи. 2) empfangen, concipio. Збијати, ам, vide сaбијати. Зачињали, ам, т. іmрt. mürgen, (vers 36ијаписе , амосе, vide сaбијаписе. machen), condio.

36ља, f. 1) бie 2Birtliteit, cer &tnit, Зачкати, ам, т. pf. (eine Rise) werftos. veritas : serium: говориш ли ли по pfen, obturo, obstruo.

од збиље ? 2) збиља! a propos! поф Зачкољина, f. Die veritopften Rigen, ri- eins! audi, heus , quid ais. mae oppilatae.

36ньскій, adv. im &ente, serio. Зачудитиее, имce, v. pf. 1регипе 36ніпів, збијем, vide сaбити,

Pern, miror. Зачудиосе пребијеној збілисе, збијемосе, vide сaбилисе. голијени (кажу, особито жене, оно- 36 писе, будесе, т. г. pf. in irful. ме, који се чему зачуди: да не би lung gehen, exeo,

fio. оно урекао, чему се чуди ; а Ђепе- 36јег, т. (Ерц.) Ber gufammenlauf per пу, и другоме млађем кажу: ето Flüchtlinge , cúufugium.

ли говна на носу, утрисе). 36је Кисе (говорнсе и збјегнуписе), Зачули, чујем, v. pf. büren, exaudio. збјегнемосе, v, r. pf. (Ерц.) 1) sufат Заттанали, v. pf. lärmen, tumultum cieo, menlaufen, concurro. 2) zusammenlaus Зашећеритін, им, v. pf, jučern, sac- fen (vom Tuch), contrahur. charo condio.

365г (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Затайвање, о, дав 23ernäben, obsutio.

wegeit, ob, cf. c. Заш іванти, ам, v. inpif. vernähen, 360j, m. am Pfluge, pars aratri. obsuo.

36бр , m. die Versammlung, Gesellschaft, Зашнљивање, п. завЗujpiken, acupinatio Unterhaltung, Gespräch, concio: Зашнівати, љујем, v. inapf.1 зufpigen, „Збор зборила господа Рин:ћанскаЗашіљипи, им, pf. acumino.

збор збориле младе Земункиње. Зашни, нијем, т. pf, sunüben, obsuo. „Збор збориле, па су говориле Заштедети, дим , v. pi. (Рес.) 1er: Зборење, прав preфеи, соnfabulatio. Зашпеђепти, штедим, v.pf. Ерц.) rе, confabulari. parsimonia acquiro,

36бриите, п, ФІat wо man n pers Заштитипи, им, v. pf. beschirmen, sammelt, lucus conventus. protego.

Званица, f. највише се говори у млож, Заштипиписе,

v. r. pf. rich броју звани е, п. ј. они који се fdirmen , defendo me:

зову на крсно име. у пјесмама се „Од сунца се штитом заштитио, налази и у завнице, н. п. „А од вјетра свиленом марамом „У Марка је млого узaвница : Zaumo, 1) warum? quare ?" 2) well, „Двјесна попа, триста калуђера — quoniam,

geladene Gäste (zum KpCHO AMe, wels Заішушками, ам, v. pf. 1) raufdyen ches f.) conviva vocati:

wie die fliehende Eidere), constrepo, 3Bambe, n. das Rufen, vocatio. inhorreo. 2) leicht bedecken (3. 5. etwas 3Bamu, 30Bem, v. impf. rufen, voco. mit Laub), contego leviter.

Зватисе, зовемсе, v. г. impf. bеіреп, 36абаптисе, амce, v. r. pf. ft rungen үocor; како се зове?

wie ber einem alten Weibe, consene- Звезда, f. (Рес. и Срем.) vide звиsco (als Replie auf die Begrüßung језда. Rit баба):

Звездица, f. dim. 2. звезда. А. Баба !

Звіка, f. Der &lang, sonus. Б. Иди ноге піи се збабале, није. Звекан, m, Ber Dummeart, stultus. сам ја баба.

Звекéп, m,

vidе звека;

[ocr errors]

, , )

им се ,

по

Глави.

talitro per

„Ја ћу бити на чардаку»

Звонарскій , кa, кo, Ber Звонари, faдунате броjипін,

sorum aut pulsatòrum campanarum. „Дукати ће звеќепати,

Звонити, им, v. inpf. Täuttit, pulso по звeкeту дођін

• campanam, Звeкemiње, р. vіdе звечање.

Звонце, цета , p. dim. 9. Звоно, баg Звеке пан, кећем, vidе звечали. Glöckchen, campanula. Звекнупін, нем, v. pf. ertlingen, rеѕоnо. Звоњење, р. дав gituten, sopus et pulЗвекнупін, нем, pf. v. auf den Kopf

satio campanae. schlagen (caß es erklingt), ferio caput 3Bophîk, m. Stadt und Festung am line alicui ut resonet : Звеннуо га

fen Ufer der Drina, eine Tagreise

2011 Der Cave. Срби (око ЗворЗвір; f. (Рес. и Срем.) vide звијер. ника). приповиједају, да је Зворник Зверање , п. (Рес. и Срем.) vidе звје. зидао некакав Звоними ир

не зна. рање.

божац прије Ристта на 8oС година, Звералин, ам, (Рес. и Срем.) vidе звје- Зворн: 'чанин, m. човек из Зворника. рапи.

Зворнічкін, кa, кo, p. Зворник Звёре, епта, р. (Рес. и Срем.) vide звијер. Звоцање, n. das Schnappen mit den Звер ње, п. (Рес. и Срем.) vidе звје- Zähnen, captatio, trendor. риње.

Зв цапи, ам, т. impf. mit Ben 30. Зверка, f. (Рес. и Срем.) vidе звјерка. nen schnappen, capto dentibus.' Звецкање , n. dim. 2. Звечање. *Звонциултип, нем, v. pf. fbnappen, elape Звецкапи, ам , dim, p. Звечапи.

pen (wie der Hund, Storchy), caplo Звецнупи, нем, dim. 2. цвекнупи.

deutibus , strepo. Звечай, чка , m. Der Bloctenfф mеngеl, Зврцање, п. бав ефnippфеn flagen, pistillum campanae.

falitratio. Звечан, m. град у Косову. Звечанскія, Зврцали, ам, v. impf, einem ein ефnipp. кa , K0, poin Звечан.

djen iФlagen, geben, Звёчање, п. За Жlingen, sonus.

cutio. Звічали, чим, v. impf. Elingen, sono. Зврцнути, нем, v. pf. кога, einem Zberka, eine eiserne Platte, die in den ein Schnippasen geben, tnlitra perontod

Klostern, besonders in der Türkey, statt 3Bpyka, f. der Nasenstuber, Stineller, der Glocke dient, campanae ferreae ge- talitrum: нијесам га ні ввечком

nus simplicissimum (tabula ferrea). ударио. Звожд, m. eine Gegeno per наија По• Згадинсе, имсе ди и се), т. г. . жаревачка.

efelhaft werden, anekeln, attacdet :3ra. Звиждање, п. За8 Pfeifet, sibilаtiо. до сам се на --- ; згадло ми се. Звіждати, дим, v. impf, pfeifen, sibilo. Згађање, п. дав grеffein, collmeаtiо. Зелiзнупи, нем , v. pf. einen Pfif thun, Згађапи, ам, v. impf. trejje, cоllіnео. sihilum edo.

Згазили, им, v. pf. ertrete11, conculco. Звијезда, f. (Ерц.) 5er Ctern, stella. Зглавак (зглабак?), вка , m. Das Ges

Ковати, или подизантии, кога у зви- lenf. articulus. језде. 2) (сп.) град некакав : Згледање , в. дав Дnblicfcn, aspectio. „о Иване од Зивјезде града. Згледатпи, ам, у. pf. erblicen, cons3B.jęp, f. (Epy.) das wildē Thier, fera. picor. Звніере, звуерепа, п. vіdе звијер. Згледалінсе, амосе, v.r. pf.1 fidgegents Звјездица, f. dim. . звијезда. Згледатнсе, амосе, v. r impf.j feitig сп Звјерање , p. (Ерц.) 5as jeune umberblis blicken, invićem se aspicere.

oken, circumspectío formidolosa. Згадбили, им, v. pf. н. п. лвiec {va3-Зејерапін, ам, v. impf. (Ерц.) fфеи Zerstreute, crlegte) zusammenlegen,

umber blicken, pavide circumspicio. das Geschirr zusammenbringen, cumЗвјерінње , п. (Ерц. coll.) Die biere дев

pon, colligo. Waldes, ferae.

Зглобљавање, в. Вав Зufami enfügen, Звјерка , f. (Ерц.) ein Balothier, ein consertio. Stück Wild, fera.

Зглобљавати, ам, v. impf. sufammen. Звонар, m. 1) der Glockengießer, fusor filder, consero.

campauarum2) der Glöckner, (Glos 3r#tum, uv, v. pf. zusammenkneten, ckenläuter, Küster, pulsator campanarum.

subigo, depiso. 3Bohapa, f. der Glockenthurm, turris 3roja, f. die (Helegenheit, Bequemlichs cainoanaria. .

keit, opportunitas :

згода, Звонарев , ва, во ,13e8 звонар , fiusoris брате! Звонаров, ва , во , aut' pulsatoris cam- Зriдан, дна, но, паrt; recht, be 111 11, радае.

opportunus : згодна пушка, пуш..

н

Жива

[ocr errors]

ање.

Вгодини, им, т. pf, trеfеn, ferio , .col pflanze, die die Mönche, werin fie in's lineo.

Dorf kommen, dem Hausherrn und Вгореписе, рисе, т. г. pf. п. і ватра, Ben $rauen Barbieten (у крајини Не

gu Glut zusammenbrennen, ardore con- готинској и у Кључу), herbae genus. fici.

Здравипи, им, v. impf. 1) gesund wer: Зготовити, им, у. pf. н. д. ручак,

den, genesen, convalesco. 2) Gesunds јело, bereiten, adparo.

keit zutrinken, propino: Зграбинии, им, у. pf. ergreifen, corri- Чашом здрави Ришњанин Иване, pio.

„А Мијајло књигом из њедара Зград.a, f. бав ebäиде, aedicium.

Здравица, f.чана, што се пије у здравЗградица, f. dim, . зграда.

de, der Gesundheitstrunt, propiЗгрејапи, јем, (Рес. и Срем.) vidе згри- patio. јами.

Здравко, m. TannBпатте, поmеn yiri. Згрешиши, им, (Рес. и Срем,) vide Здравље, n. Die Befuncheit, valetudo. згријешипи.

Здрављење, р. 1) бав @enefen, rесиЗгрізање, . 26frefen, 25weiдеп, d

peratio valetudinis. 2) vide 1:a3ApaBpastiu. Згризаши, ам, v. impf. абfreffen, de- Здрављице, р. Һур. р. здравље. pascor.

Здраво, 2) gefun, integra valetudine. Згријанти, јем, т. pf. (Ерц.) erwärmen, 2) tüchtig, stark, valide : dApabo ra calefacio.

је ударио ; немој здраво стезати. Згријешипи, им, vide сагријешипти. Здравци, на , mo, cf. здрав. Згрисни , ризем, v. pf. abfreffen, dе- здробити, им, v. pf, gerbrotein, per pascor.

-frio, Згрнуши, нем, v. pf. 1) зиjаm mеn: Здрозгаши, ам, v. pf. 3¢efфmettern,

scharren, corrado. 2) wegscharren, de- comminuo. rado.

Здрлиписе, имce, y. r, pl. ft ent. Згрозишисе, имce, y, r. pf. 3ufamments zweyen, bis zu Thätlichkeiten, rixor. ichaudern, co horreo.

3e6a, der Fink, fringilla, Зграње, р. ) бав 3ufammenfaffen, Зев, Ш. (Рес, и Срем.) vide зијев, collectio. 3) das Auseinanderbreiten, Bébabe, t. (Pec. u Cpem.) vide suje

dispersio, , Згрпати, грћем, т. impf. 1) зират? Зввали, ам, (Рес. и Срем.) vide зије.

menfassen, colligo. 2) auseinanderschar: ren, dispergo.

Зёвнуши, нем, (Рес, и Срем.) vide зиЗгрувати, ам, v. pf. 3ertopen, con- јевнуши. tundo.

Зезање, п. eine art fфwingenber Be= Згрштитисе, шпи ми се, т. т. pf. wegung, agitatio futuentis. Дrt &tels, wenn man 3. 3. Sеttев ipt, зезати, ам, v. impf. fit fфwingeno oder ein Stein im Brot ist,

bewegen, agitari futuendo. latum,

зезнутпи, нем, v. pf, eine fфwingence Згубиши, им, (сп.) vidе cагубити: - Bewegung machen, agitari futuendo. „Милош згуби Турског цар"Мураша, Зейтин*, ш, бев Set (Baum@1), oleum.

„И Турака дванаест иљада Зг ўлими, им, v. pf, apreigen, fфіnvеи, Зейпинити, им, v. impf, mit Jet deriрio, excorio; аљину, кожу.

würzen, oleo condio. Эгумивање, п. Зав &uiblike; depu- Зенгпиница, f. суд, што се у њему datio.

држи зеитин, бав Selfläfффеn, ашЭгумивални, љујем, v. impf. entblӧреп, pulla olearia. denudo.

Зейтињење, п. бав Selen (2Bürsen mit Згу снуписе, несе, т. г. pf. Vit, bit Del), oleatio. werden, condensor.

Зеитин - шане*, vidе маслинка. Здела, f. (Рес. и Срем ) vidе жђела. Benmynn*, adj. olivengrün oleaginus. Здерапи, рем, vidе згулиши. зејо, m. hyp. р. зеі : мени зејо! ме. Здјела, f. (Ерд.) vidе жђела.

нн зејо ! (вичу Беца вад се играју Здрав, ва, во, 1) qefun, sanus, va- зеца).

lidus. 2) н. п. лонац, чаша, даав Зелембақ (зеленбаћ), m, pie grine unverlebt, integer, incolumis; daher Eiðecie, lacerta viridis. ћевојка. 3) здрав здравцип (здрав- Зелен, f. Die Ürüne, дав Шrüne, viridi. цаm ?), здрава здравципа, здраво tas. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) здравципio, feringeruno , sapissimus.

vide nobpfie. 3Apaway, sya, m. eine Art Geitges Beach, na, no 1) grün, yilidis. 2)

вање.

ваши.

horret pa

cf. уље.

vas

њемисе,

[ocr errors]

њенисе.

*, m,

grün, d. i. unreif, immaturus : Max Zembak, m. der Landemann, popularis. и зелен (као гушчје говно), Der Земљакиња, f. • pie ganваnnіn , poGelbsonabel, imberbis.

pularis femina. Зелена када, f. цarcissus pseudonar- Земљан, на, но, irsen , terreus, ficcissus Linu:

tilis, „Плави зумбул и зелена када Земљаница, f. чинија , или чаша, од Зеленепи, нам, (Pec.) vidе зелењени. zemde, ein irdenes. Geldirr, Зеле неписе, нимсе, (Pec.) vidе зеле- fictile.

земљица , f. dim. 9. земља, бав güny. Зеленика , f. п, j. јабука :

dhen, das Erdlein, regiuncula. „о јабуко зеленико !

Земљичка , f. Die Cemmel, simila. „Шишо с молики род родила Земљурина, f. augm, y. земља. Зеленило, п. Die grüne Sarbe, grünев Земун, m. Gemlin, Zemlinum.

Färbemittel, pigmentum viride. Земунац, нца, m. eemliner, ZemliЗелении, им, т. impf. 1) grün fürben, nensis.

colorem viridem induco , colore viridi 3emynnya, f. die Erdhütte, antrum.

inficio. 2) (Срем.) vidе зелењети, Земянкиња (Земункиња), f. pie Cemlis Зеленитисе, имce, (Срех.) vidе зеле- nerin, Zemlineo'sis femina :

„36ор збориле младе Земункиње Зеленкаспі, па, пo, grünliф, sub- Земунски, кa, кo, Cemliner., Zeinviridis.

linensis. . Зеленко, m. зелен коњ, Ser 2pfelfфinm= Зенкил *, ла, ла, vidе богатит. mel, equis albi genus.

Зенђілук * vidе богаство. Зелењак, њка, m. зелен кукуруз, Зеница, f. (Рес. и Срем, ) vidе зјеница.

grüner (ungeitiger) Kukuruz (ais). Зепспи, зебем, у. impf. frietein, frigeo. Зелењеми, нимі, т. impf. (Ерц.) grü. Зердав , m. ) Оer 3obel, Libellina 2) nen, yiresco,

das Zobelfell, pellis zibellinica. Зелењеписе, нимсе, т. г. impf, (Ерц.) Зерде*, ета, п. eine art falter Rebgrünen, vireo.

fpeise, mit Honig, cibi genus: Зеља, m. (Рес и Срем.) vidе зељо. Жупо зерде у сребрну сану Зеља, m. vіdе зељо.

Bem, m. der Somiegertoyn, gener. Зељан, на, но , н. п. пита, уоn wilЗела, f, ријека у Ерцеговини. den Gemüse, ex olere silvestri.

зелов, ва, во, Рей Сф фіеgеrfobnв, 3ēbe, n. wildes Gemüse, olus silvestre. зёљин (зељин), на, но, бев зеља, Зеповски , кa, кo, 1) беr Сфwiegerbovis cani.

föhne, generorum. 2) adv. wie ein sem, 3éno, m. (Epy.) ein Schimmelodie, more generi. bos canus,

Зец, m, per paje, lepuѕ. Плашив као зец. Зељев, т. зелен пас, graulider филь, Зечина , f. :) augm, . зец. 2) рав ра» canis canus,

fenfell, pellis leporina. Зельвљев, ва , во ,

бев зељов,

canis 3eunk, m. dim. v. 3ey. das Häschen, caui. .

lepusculus. Зељош, m. ein Rame für grope #ano. Зечица, f. дав 28eibфеn уот фafen, ie

пен (ct. баљемез), потеn tоrmеntis indi solitum :

Зечји, чја, чје, Safens, leporious. „А све зељош зељоша дозива Зечји трн, ш. бie Saubeфel, onouis Зељуг, m. зелен вепар, geauеѕ Сфwein, spinosa Linn. porcus capus.

Зивкање, п, dim. 5. звање. Зељуга, f. зелена крмача, grave ©ай, Зівкан, ам, dim. р. звали. porca cada.

31A, m. die Mauer, murus. Зељ угов, ва, во, бев зељуг, роrсі Зідање, и. дав уXauert, operis latecani.

ricii molitiо. Земаљски, на, кo, irrift, terrester Зидар, m. Der Raurer, faber mura(im Gegensat des Himmlischen):

rios. „Или волиш царспіву небескоме, Зидарев, ва, во, бев заrеr, mu„Или волиш царству земаљскоме ? Зидаров, ва,

BO, rarii. Земан*, м. Ріе зеіt, tempus. ст. ври. Зидарски, кa, кo, 1) Maurer : јеме.

rariorum. 2) adv. wie ein Maurer, muore Зембил, m. (у Сријему, у Бачк. и у murarii.

Бан.) Ber gečer (art Worb), fisci gennѕ. Эні дати, ам, v. impf. mauer, opus земља, f. D) pie &cPe, terra, 2) да latericium molior. Land, terra, regio.

Видина, f, щugu. р. вид.

generi.

pus femina. .

[ocr errors]

muоптицао

Знідине, f, pі. Тав Шетäuer, Rauer: 3јање, vide зијање.

werk, die Trümmer, ruinae, rudera. зјапи, зјам, vide зијати. Зијамет*, m.

3јеница, f. (Ерц.) деr аugapfel, pupilla. „Осјећи ћу бегом зијамеmе — Зламење, н. ра8 ДЗ eit pajfеr fіr eine Зијан*, m. vіdе штета.

Wöchuerin, aqua lustralis : Зијаниппи, им, vide шпеповали. ІІо зламење. cf. водица. Зијање, т. бав Эaulаffеп = feil - baben, Зламеновање , п. дав 5efprengen mit Gähnen, hiatio.

Weihwasser, lustratio puerperae. Зијали, ам , v. impf. güknen, hio. Зламеновати, нујем, y, impf, и. pf. Зијафепи*, m. (у Србији и у Босни по mit Weihwasser besprengen; lustro варошима) vidе част 1.

puerperam. Blijeb, m. (Epy.) 1) die Deffnung des Známa, Frauenname, nomen feminae,

Mundes, hiatus. 2) das Gähnen, hia- Златан, пнa, нo, golven, aureus. tus. Зашао као зијев по чељадма Златана, Srauenname, nomen feminae. (у приповијетки). 3) bei Ben Bebern, Златар, т. бer Go10{фmio, aurifex: die Deffnung der Stette, hiatus, stami. „Злалари ће доћи, nis: oвoлики пи зијев (кажесе жени, „Прстен саковати, дигнувши ногу, кад је нађе ко је „Бурму позлатипи. снује пређу).

Златарев , ва, во, 19e8 Воlѕ fфтів, Зијевање; в. (Ерц.) Bas Bähnen, osci- Златаров, ва, вo, jaurificis. tatio.

Златарски. кa, кo, 1) #olvfdmin = Зијевали, ам, т. impf. (Ерц.) gönnеп, auriticum. 2) adv. nach Goldschmid: oscitor.

2.rt, more aurificis. Зијевнути. нем , v, pf. (Ерц.) einmah! Златипии, им, y, impf. pergotten, inaure. gähnen, hio.

Злапка, f. Srauennale, nomen feminae. Bine*, f. pl. (cm.) die Teller, bei der Znamko, m. Mannsname, nomen viri.

türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: 3námanya, f. m. j. mya, die Fleisch„Успавише зиле и борије

fliege, musca cadaverina Linn. „Спаде јека зила и борија

Злапio, п. 1) да& #ol, aurum. 2) (сп.) Buma, f. 1) der Winter, hiems. 2) die злато материно , п. ј. ћевојка : Kälte, frigus.

„Ој ћевојко злато материно 3ÂMH, im Winter, hieme.

„Пјевни, пјевни злато материно Зимціна, f. Сфwein oper Xint , Sag für „Оспаде му злато испрошено

den Winterhaushalt geschlachtet wird, златоje, m. Нова млада не смије

carnes pecudis mactatae pro hieme. (од синда) никога у кући зващи Зимини, им , vide зимовати.

по имену: зато је обичај да она , Зимни , на, но,

Winter , hibernus. по што се доведе, свим кућанима Зимовање, т. дав überpintern, hiber- (мушкoме и женском) нађене нова natio.

имена (само за себе); тако н. п. Зимовами, мујемі, v. impf. и. pf. iibers некога зове (старије ђепиће) та. wintern, hiberno.

мом, неког ба бом, неког госЗимовник, der Winteraufenthalt подином (јели опишао господин

Winterquartier (der Räuber), hiberna да доficpa свиње ?), неког ђевеpraedonum:

ром; а млађе бра пом, „Снијег паде, друми западоне, ІІІ ојем, соколомі, мінлош мом, „Планине се снијегом завише ;

милојицом, и т. д. және го. „По гори се одни не може :

спом, ма мом, наком, сна„Да пражимо себи зимовника, ном, невом; а ћевојке убави. Те ће који зиму презимини

цом, ље по III ицом, се ком Зімозелён, f, дав Smmergrül, Binter- спођицом, голубицом, и п. д. grün, vinca minor Linn.

Златокос, ca, co, golohaarig, aureo Зимус,

crine: diesen Winter, hac hieme. Зимске,

„Уловно Сосу златокосу : Зимушњії, ња, њe, von Biefem Bin= Златокрилі, ла, ло, (сп.): Botoge= ter, hujus hienis.

flitgelt, aureis alis : знупп, нем, у• pi. göhnen, oscito. „Ујезеру утва златокрила Зипарање, р. дав grunoloje Reven ид злаћен, на , но, gul еп. aureus, Shreyen, vociferatio.

ratus, cf. зламан. Зипарапи, ам, у. impf. ohne Bruno злаћење, в. да$ 25ergoften, inauratio.. Ichreyen, vociferor.

Зликовац, вца , m. Der 23bjewit, hoЗифпи*, m, Der Rup in per xabafrühre, mo nequam, improbus.

fulіgo nikotianae : црно као зифш. Zadan. das Hebel, malum,

m.

3 ла.

го

[ocr errors]
[ocr errors]

au

« PreviousContinue »