Page images
PDF
EPUB

Gtute, Dem Gcafe). 3) зачела се кавга, entftanden, exortá est rixa. Зачина, f. bie Würge, condimentum. Тешко ʌонцу из села зачине чека. јући. Зачинити, им, v. pf. 1) würgen, condio. 2) fig.

,,Све је коло главом надмашила, А господским лицем зачинила Зачињање, п. 1) vide започињање. 2) bie Empfängnig, conceptio. Зачињање, п. дав Nürgen (öfterr. Detmachen), conditio. Зачињати, њем, v. impf. 1) vide започињати. 2) empfangen, concipio. Зачињати, ам, v. impf. würzen, (vet. machen), condio.

Зачками, ам, V. pf. (eine Niße) verstopfen, obturo, obstruo. Зачкољина, f. bie verflopften Nigen, rimae oppilatae. Зачудишисе, имce, v. pf. fid vermuns Dern, miror. Зачудиосе пребијеној голијени (кажу, особито жене, ономе, који се чему зачуди: да не би оно урекао, чему се чуди; а ђемеmy, и другоме млађем кажу: емо Ми говна на носу, уприсе). Зачуми, чујем, v. pf. bören, exaudio. Заџаками, v. pf. lärmen, tumultum cieo. Зашећерими, им, v. pf. zuđern, saccharo condio.

Зашивање, п. даб Bernaђen, obsutio. Зашивами, ам, v. impf. vernähen,

obsuo.

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

збацивање, п. баб Serunterwerfen, dejectio. збацивати, цујем, v impf. berabwece fen, dejecto. збацити, им, v. pf. berabterfen, de jicio. Збег, м. (Рес. и Срем.) vide збјег. 36 кисе (говорисе и збегнутисе), збегнемосе, (Рес и Срем.) vide збјећисе. Збивање, n. Das Gefdehen, bie Grfullung, effectus.

збиватисе, васе, v. r. impf. in Gefüle lung gehen, abeo in effectum. Збијање, n. vide сабијање. Збијаши, ам, vide сабијами. Збија исе, амосе, vide сабијашисе. Збиља, f. 1) bie 23irfli Eeit, 𐐀ес Grnit, veritas: serium: говориш ли ти мо од збиље? 2) збиља! a propos! no eins! andi, heus, quid ais. Збиљски, adv. im Grufte, serio. 3биши, збијем, vide сабити. збитисе, збијемосе, vide сабитисе. збитисе, будесе, v. r. pf, in Srfüla lung gehen, exeo, fio.

3бјег, m. (Ep.) der Zusammenlauf der Flüchtlinge, confugium. Збјенисе (говорнсе и збјегнумисе), збјегнемосе, v. r. pf. (Ерц.) 1) gufam= menlaufen, concurro. 2) gufammeniau. fen (vom Zud), contrahor.

36ог (у Сријему, у Бачк. и у Бан.} megen, ob. cf. c.

366j, m. am Pfluge, pars aratri. 366p, m. die Versammlung, Gesellschaft, Unterhaltung, Gespräch, concio: ,,Збор зборила господа Рим канска ,,Збор збориле младе Земункиње. „Збор збориле, па су говориле зборење, n Das preden, confabulatio. Зборити, им, v. impf. sprechen, loqui, confabulari.

[ocr errors]

36бриште, n. Plans mo man fic) vees fammelt, locus conventus.

Званица, f. највише се говори у млож, броју званице, п. ј. они који се зобу на крсно име. У пјесмама се налази и у завнице, н. п. „у Марка је млого узавница: „Двјеста попа, триста калуђера – geladene Gante (zum крсно име, wels ches f.) conviva vocati. 3вame, n. das Rufen, vocatio. Звати, зовем, v. impf. rufen, voco. Зватисе, зовемсе, v. r. impf. beifen, vocor: како се зове?

Звезда, f. (Рес. и Срем.) vide звијезда.

Звездица, f. dim. v. звезда.
Звука, f. ver lang, sonus.

Б. Иди ноге пи се 36 бале, није. Звекан, m. bee Dummbart, stultus. сам ја баба.

Звекем, m, vide звека;

[blocks in formation]

Звер, f. (Рес. и Срем.) vide звијер. Зверање, д. (Pec. и Chem.) vide 3Bjeрање.

Зверами, ам, (Рес. и Срем.) vide звјерати.

Звере, ема, п. (Рес. и Срем.) vide звиjep. Звер ње, п. (Рес. и Срем.) vide 3BjeРиње.

Зверка, f. (Рес. и Срем.) vide звјерка. Звецкање,.п. dim. v. звечање. Звецкапи, ам, dim. у. звечаши. Звецнуши, нем, dim. 9. цвекнути. Звечак, чка, m. Der Blodenfamengel, pistillum campanae.

Звечан, м. град у Косову. Звечански, ка, ко, von Звечан. Звечање, п. 𐐨as Klingen, sonus. Звечаши, чим, v. impf. Elingen, sono. Звечка, eine eiferne latte, Die in Den Klöstern, besonders in der Türkey, statt der Glocke dient, campanae ferreae genus simplicissimum (tabula ferrea). Звижд, m. eine Gegent ber наија Пожаревачка.

Звиждање, n. bas pfeifen, sibilatio. Звиждами, дим, v. impf. pfeifen, sibilo. Звизнули, нем, v. pf. einen Priff thun, sibilum edo.

Звијезда, f. (Ерц.) 𐐨er Stern, stella. Коваши, или подизати, кога у звијезде. 2) (см.) град некакав : „О Иване од Зивјезде града 3B jẹp, f. (Epu.) das wilde Thier, fera. Звитере, звјерenta, n. vide звијер. Звјездица, f. dim. V. звијезда. Звјерање, п. (Ерц.) Das id cue umberblis den, circumspectio formidolosa. Звјерами, ам, v. impf. (Ерц.) е umber bliden, pavide circumspicio. Звјер ње, n. (Ерц. coll.) Die Ehiere bes Waldes, ferae.

Звјерка, f. (Ерц.) ein Walthier, ein Stif Bilo, fera.

Звонар, m. 1) ber Blodengiefer, fusor campanarum. 2) Der Blocnec, SIo: ckenläuter, Küfter,pulsator campanarum. Звонара, f. Der Glodenthuem, turris

campanaria.

[blocks in formation]

Звонарски, ка, ко, der

[ocr errors]

звонари, fusorum aut pulsatorum campanarum. Звеними, им, v. impf, läuten, pulso . campanam

Звонце, цемa, n. dim. 9. звоно, Daš Glöckchen, campanula.

Звоњење, n. Das Liuten, sonus et pnlsatio campanae.

3ворнiк, m. Stadt und Festung am linfen Ufer der Drina, eine Tagreife son Der Cane. Србљи (око Зворника). приповиједају, да је Зворник зидао некакае 3 вонимир не зна божац прије Риста на 800 година. Зворничанин, m. човек из Зворника. Зворнички, ка, ко, v. Зворник Звоцање, п. ба фnappen mit Dent Zähnen, captatio, frendor. Звоцами, ам, v. impf, mit ден заб. nen schnappen, capto dentibus.' "Звониуми, нем, v. pf. (Фnарреn, flape

pen (wie der Hund, Storch), capto dentibus, strepo.

Зврцање, n. Das dnippфen fdlagen,

talitratio.

[blocks in formation]

Зврцнути, нем, v. pf. кога, einem

ein Schnippaen geben, tahitro perentio, 3врчка, f. der Nasenstuber, Schneller, talitrum: нијесам га ни збрчком ударио. згадитисе, имсе (ди ми се), v. r. pf.

ekelhaft werden, anekeln, attaedet: зra. Дио сам се на -; згадило ми се. Згађање, п. даб Zreffen, collmeatio. Згађати, ам, v. impf. treffen, collineo. Згазиши, им, v. pf. jertreten, conculco. Зглавак (зглабак?), вка, m. Das Ges Icnt, articulus.

3глéдaше, n. das Anblicken, aspectio. Згледами, ам, v. pf. erblicen, conspicor. Згледамите, амосе, v.r. pf.lsich gegens Згледатисе, амосе,v. r impf.j feitig ane blicfen, invicem se aspicere. Зглобили, им, v. pf. н. п. лијес азBetpreute, 3crlegte) gufammenlegen, das Geschirr zusammenbringen, compons, colligo.

Зглобљавање, u. bas gufammienfügen,

[blocks in formation]

Згода, f. Die Belegenheit, Bequemlide feit, opportunitas: брате! Згодан, дна, но, mami redt, beauem,

opportunus: згодна пушка, путь..

col.

Вгодиши, им, v. pf, treffen, ferio, lineo. Згорелисе, рисе, v. r. pf. m. j. ватра, zu Glut zusammenbrennen, ardore confici.

Зготовими, им, у. pf. н. п. ручак, јело, bereiten, adparo. Зграбиши, им, v. pf. ergreifen, corripio. Зград.а, f. 𐐨а3 Gebäuse, aedificium. Зградица, f. dim. v. зграда.

Згрејами, јем, (Рес. и Срем.) vide згризами..

Згрешими, им, (Рес. и Срем.) vide згријешили.

Згризање, п. 2bfreffen, 2bmeiben, depastio.

Згризами, ам, v. impf. abfreffen, de

[blocks in formation]

Згуљивати, љујем, v. impf. entblößen, denudo.

va

Згуснутисе, несе, v. г. pf. òid, Dict mer𐐨en, condensor. Здела, f. (Рес. и Срем) vide жђела. Здерами, рем, viđe згулиши. Здјела, f. (Ерц.) vide жђела. Здрав, ва, во, 1) gefuno, sanus, lidus. 2) н. п. лонац, чаша, ganz unverlegt, integer, incolumis; daher ђевојка. 3) здрав здравцит (здравцат?), здрава здравцима, здраво здравци, ferugeiuno, sanissimus. Здравац, вла, що cine 24rt Bebirge

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]

Здрављице, п. hyp. у. здравље. Здраво, 1) gefund, integra valetudine, 2) tüdtig, flare, valide: здраво га је ударио; немој здраво стезами. Здравцим, mа, mo, cf. здрав. то, Здробити, им, v. pi. brodeln, per

frio,

Здрозгами, ам, v. pf. зефmetteen,

[ocr errors]

comminuo. Здрпишисе, имсе, v. r. pf. [id ent zweyen, bis zu Thätlichkeiten, rixor. Зеба, Der Fint, fringilla. Зев, m. (Рес. и Срем.) vide зијев, Зевање, ѝ. (Рес. и Срем.) vide зије

вање.

Зéвати, ам, (Рес. и Срем.) vide зиje

вами.

Зевнуши, нем, (Рес. и Срем.) vide зијевнуми.

Зезање, n. eine uet famingender Be= wegung, agitatio futuentis. 3èзamи, am, v. impf. sich schwingend bewegen, agitari futuendo. Зезнути, нем, v. pf. eine fomingenve Bewegung machen, agitari futuendo. Зеймин*, m. Das Del (Бaumöl), oleum. cf. уље.

Зейтинити, им, v impf, mit Det mürgen, oleo condio.

Зениница, f. суд, што се у њему држи зеимин, дas Delflälden, ampulla olearia.

Зеймињење, п. bat Delen (Würjen mit Del), oleatio.

Зеймин-ане*, vide маслинка. Зеимуни*, adj. olivengrün oleaginus. 3ejo, m. hyp. 9. зец : мени зејо ! мени зејо!" (вичу ђеца кад се играју зеца).

Зелембан (зеленбаћ), m. Die grüne Siedie, lacerta viridis. Зелен, f. Die Grüne, Das Grüne, viriditas. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide пorphe.

Зелен, на, ноз 1) grün, yhidis. a}

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Земљак, m. ber gantsmann, popularis. Земљакиња, f. Die Convômännin, popularis femina.

Земљан, на, но, it𐐨en, terreus, fictilis,

Земљаница, f. чинија, или чаша, од земље, ein irvenes. Gefdjirt, vas fictile.

Земљица, f. dim. у. земља, даô Сän𐐨

chen, das Erdlein, regiuncula. Земљичка, f. Die Gemmel, smmila. Земљурина, f. augm, v. земља. Земун, m. Gemlin, Zemlinum. Земунац, нца, m. Gemliner, Zemli

nensis.

[blocks in formation]

Зенђил*, ла, ла, vide бoram.
Зенђ лук *, m, vide 6oracmbo.
Зеница, f. (Рес. и Срем.) vide зјеница.
Зепсми, зебем, v. impf. frieren, frigeo.
Зердав, m. 1) Der 3ovel, Zibellina 2)
das Zobelfell, pellis zibellinica.
Зерде*, ema, n. cine Art Falter Diehl

ipeife, mit Jonig, cibi genus : ,,Жуто зерде у cpeбPHY CaHY 3em, m. der Schwiegerlohn, gener. 3ema, f. ријека у Ерцеговини. Земов, ва, во, bes awtegerfohng, generi.

Земовски, ка, ко, 1) Der Gamiegers söhne, generorum, 2) adv. wie ein sem, more generi.

3êц, m. Der Safe, lepus. Плашив као зец. Зечина, f. 1) augm. v. 3.ц. 2) Das Sa fenfell, pellis leporina.

Зечић, m. dim, v. зец. баб Бавфен, lepusculus.

Зечица, f. Dаз Beibden vom Safen, pus femina.

le

Зечји, чја, чје, Safenz, leporinus. Зечји трн, m. Die Sauhedel, onouis spinosa Linn.

Зивкање, д. dim. 9. звање. Зивками, ам, dim. v. звати. 3д, m. die Mauer, murus. Зидање, п. даз Тauern, operis latericii molitio.

Зидар, m. Der Maurer, faber mura

rivs.

Зидарев, ва, во, без Maurers, muЗидаров, ва, во, rarii. Зидарски, ка, ко, 1) Maurers, murariorum. 2) adv. wie ein Maurer, more murarii.

Зидами, ам, v. impf. mauern, opus latericium molior. Зидина, f. augm. y. зид.

Зидине, f. pl. Nas Gemäuer, Mauer. werk, die Trümmer, ruinae, rudera. Зијамет*, м.

„Осјећи ћу бегом зијаметеЗијан*, m. vide штета.

Зијаниши, им, vide шшетовати. Зијање, n. Das Maulaffen = feil = baben, Gähnen, hiatio.

Зијати, ам, v. impf. gähnen, hio. Зијафет*, m. (у Србији и у Босни по варошима) vide част 1. 3njeв, m. (Eрu.) 1) die Oeffnung des Mundes, hiatus. 2) das Gähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповијетки). 3) bei ben Lebern, Die Deffnung Der Rette, hiatus/staminis: оволики ми зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе снује пређу).

Зијевање, п. (Ерц,) 𐐨ав Gähnen, osci

tatio.

Зијевали, ам, v. impf. (Ерц.) дähnen, oscitor.

Зијевнуши. нем, v. pf. (Ерц.) einman gähnen, hio.

Brine, f. pl. (cm.) die Teller, bei der türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: ,,Уставиме зиле и борије

[ocr errors]

„Стаде јека зила и борија . Зима, f. 1) ber Ninter, hiems. 2) Die Kälte, frigus.

Зими, im Winter, hieme.

3имшна, f. Schwein oder Rind, das für den Winterhaushalt geschlachtet wird, carnes pecudis mactatae pro hieme. Зимити, им, vide зимовами. Зимни, на, но, Winter =, hibernus. Зимовање, п. Da8 übermintern, hibernatio.

Зимовами, мујем, v. impf. u. pf. übers mintern, hiberno.

Зимовник, m. der Winteraufenthalt Winterquartier (der Räuber), hiberna praedonum :

[ocr errors]

„Снијег паде, друми западоше, „Планине се снијегом завише; „По гори се одити не може: „Да тражимо себи зимовника, Ђе ће који зиму презимими Зимозелен, f, vaš Jmmergrün, Bintergrün, vinca minor Linn. Зимус, diesen Winter, hac hieme. Зимуске,

[ocr errors]

Зимушњи, ња, ње, von діеjem Bin=
ter, hujus hiemis.
Зинута, нем, v. pí. gähnen, bscito.
Зипарање, п. Das grundlife Keven un𐐨
Schreyen, vociferatio.

Зипарами, ам, v. impf. ohne Grund icrenen, vociferor.

Зифм *, m. Der Kuf in ber zabafröhre, fuligo nicotianae: црно као зифт.

Зјање, vide зијање.

Зјати, зјам, vide зијани.

3јеница, f. (Ерц.) Der ulugapfel, pupilla. Зламење, n. Das Reimalfer fir eine 3ödnerin, aqua lustralis: опишао по зламење. cf. водица.

Зламеновање, n. 𐐨аз Бefprengen mit lustratio puerperae. Weihwasser, Зламеновати, нујем, v. impf. u. pf. mit Weihwasser besprengen; lustro puerperam.

3лáma, Frauenname, nomen feminae. 3лámан, мна, но, golden, aureus. Златана, Frauennanie, nomen feminaeЗлатар, m. Der Golòmi, aurifex: ,, Златари ће доћи, ,,Прстен саковати, „Бурму позлатити. Златарев, ва, во, без Golo{d ming, Златаров, ва, во, aurificis. Златарски. ка, ко, 1) Bolòfdmiò =, ́aurificum. 2) adv. nach Goldschmid 2.rt, more aurificis.

Златии, им, v, impf. vergolen, inauro. Златка, f. Frauenname, nomen feminae. 3aamko, m. Mannsname, nomen viri. 3лámниa, f. m. j. мya, die Fleisch

fliege, musca cadaverina Linn. 3лâmo, n. 1) das Gold, aurum. 2) (cm.) злато материно, м. ј. ђевојка: „Ој ђевојко злато материно „Пјевни, пјевни злато материно „Остаде му злато испрошено 3лamoje, m. Нова млада не смије (од спида) никога у кући звати по имену: : зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старије ђешиће) m амом, неког ба бом, неког господином (јели отишао господин да доћера свиње?), неког ђевером, а млађе братом,

[ocr errors]

мојем, соколом, милош том, милојицом, и т. д. жене го

спом, мамом, наком, снашом, невом; а ђевојке убавицом, љеп о м и цом, секом,госпођицом, голубицом, и т. д. Златокос, са, co, goldbaarig, aureo

crine:

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »