Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][merged small]

-

„Све је коло главом надмашила, ,,А господским лицем зачинила Зачињање, п. 1) vide започињање. 2) die Empfängniß, conceptio. Зачињање, п. дав Bürgen (öfferr. Bet= machen), conditio.

Зачињати, њем, v. impf. 1) vide започињати. 2) empfangen, concipio. Зачињати, ам, v. impf, müten, (bet. machen), condio.

Зачками, ам, v. pf. (eine Riße) verfto= pfen, obturo, obstruo. Зачкољина, f. bie vertopften Rigen, rimae oppilatae. Зачудишнее, имсе, v. pf. бестии: Dern, miror. Зачудиосе пребијеној голијени (кажу, особито жене, ономе, који се чему зачуди: да не би оно урекао, чему се чуди; а ђетету, и другоме млађем кажу: ето ти говна на носу, утрисе). Зачуши, чујем, v.pf. bören, exaudio. Запавати, v. pf. lärmen, tumultum cieo. Зашећерити, им, v. pf. zudern, saccharo condio.

Зашивање, п. дав Веспäßen, obsutio. Зашивами, ам, v. impf. vernähen, obsuo. Зашиљивање, п. дави рівен, acuminatio Зашиљивати, љујем, v. impf. зибрівен, Защиљити, им, v. pf. acumino. Зашиши, шијем, v. pf. зипäßen, obsuo. Заштедети, дим, v. pr. (Рес.) Заштедити, дим, v. pf. (Срем.) Заштеђети, штедим, v.pf. (Ерц.) parsimonia acquiro, Заштитити, им, v. pf. beschirmen, protego. Заштититисе, имсе, v. r. pf. fidh schirmen, defendo me:

er=

Гра

геп,

„Од сунца се штитом заштитио, „А од вјетра свиленом марамом Зашто, 1) matum? quare? 2) weil, quoniam,

Зашушкати, ам, v. pf. 1) raufdjen wie die fliehende Eidere), constrepo, inhorreo. 2) leidit bebecen (3.5. etmaš mit Laub), contego leviter. Збабашисе, амсе, v. r. pf. fih runzeln wie bey einem alten Weibe, consenesco (als Replik auf die Begrüßung mit баба):

А. Баба!

збацивање, п. баš Seruntermerfen, dejectio.

Збацивати, цујем, v. impf. crabmer= fen, dejecto.

Збацити, им, v. pf. Бесабwerfen, de herabwerfen, jicio. 36ег, m. (Рес. и Срем.) vide збјег. 36 ћисе (говорисе и збегнутисе), збегнемосе, (Рес и Срем.) vide збјећисе. Збивање, п. дав Sefchehen, bie rful= lung, effectus.

Збиватисе, васе, v. r. impf. in rfüle lung gehen, abeo in effectum. Збијање, n. vide сабијање. Збијаши, ам, vide сабијати. Збијашисе, амосе, vide сабијашисе. 36иыa, f. 1) die Wirklichkeit, der Ernst, veritas: serium: говориш ли ти то од збиље? 2) збиља! a propos! поф eins! andi, heus, quid ais. Збиљски, adv. im rufte, serio. Збити, збијем, vide сабити. Збишисе, збијемосе, vide сабитисе. Збитисе, будесе, v. r. pf. in Srfüllung gehen, exeo, fio.

36јег, т. (Ерц.) der Gufammentauf ber Flüchtlinge, coufugium.

36јећисе (говорисе и збјегнутисе), збјегнемосе, ѵ. г. pf. (Ерц.) 1) gufam menlaufen, concurro. 2) zusammenlaus fen (vom Zudh), contrahor.

360г (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) megen, ob. cf. c.

366j, m. am Pfluge, pars aratri. 366p, m. die Versammlung, Gesellschaft, Unterhaltung, Gespräch, concio: ,, Збор зборила господа Ришћанска „Збор збориле младе Земункиње. „Збор збориле, па су говориле Зборење, n Vaš prechen, confabulatio. Збориши, им, v. impf. fprehen, loqui,

confabulari.

Зббриште, п. las mo man fich bere fammelt, locus conventus.

Званица, f. највише се говори у млож, броју званице, ш. ј. они који се Зобу на крсно име. У пјесмама се налази и у завнице, н. п. „У Марка је млого узавница : ,,Двјеста попа, триста калуђера geladene Gäste (zum крсно имe, wels ches f.) conviva vocati. 3вáme, n. das Rufen, vocatio. Звати, зобем, v. impf, rufen, voco. Зватисе, зовемсе, v. r. impf. beifen, тосог: како се зове?

Звезда, f. (Рес. и Срем.) vide зви језда.

Звездица, f. dim. у. звезда.
Звука, f. ber Slang, sonus.

Б. Иди ноге ши се зб бале, није Звекан, т. дек Диттbart, stultus. сам ја баба.

Звекем, m, vide звека;

1

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]

Звер, f. (Рес. и Срем.) vide звијер. Зверање, п. (Рес. и Срем.) vide звјерање.

Звёрати, ам, (Рес. и Срем.) vide звјерати.

Звере, ета, п. (Рес. и Срем.) vide звијер. Зверање, п. (Рес. и Срем.) vide звјеРиње.

Звёрка, f. (Рес. и Срем.) vide звјерка. Звецкање,,п. dim. 9. звечање. Звецками, ам, dim. у. звечати. Звецнуши, нем, dim. y, цвекнути. Звечак, чка, m. ber Bloctenfdhwengel, pistillum campanae.

Звечан, m. град у Косову. Звечански, ка, ко, во Звечан Звечање, п. даš Klingen, sonus. Звечати, чим, v. impf. tlingen, sono. Звечка, eine eiferne Wlatte, bie in ben Klöstern, besonders in der Türkey, statt der Glocke dient, campanae ferreae genus simplicissimum (tabula ferrea). Звіжд, m. eine Segend ber наија Пожаревачка.

Звиждање, п. Saš pfeifen, sibilatio.
Звиждати, дим, v. impf. pfeifen, sibilo.
Звизнути, нем, v. pf. einen fiff thun,
sibilum edo.

Звијезда, f. (Ерц.) ber Stern, stella.
Ковати, или подизати, кога у зби-
језде. 2) (ст.) град некакав:
"О Иване од Зивјезде града —
Звјер, f. (Ерц.) Daš wilde Zhier, fera.
Звитере, звјерепта, n. vide звијер.
Звездица, f. dim. 9. звијезда.
Звјерање, п. (Ерц.) Saidhere Umheroli.

[ocr errors]

fen, circumspectio formidolosa. Звјерати, ам, v. impf. (Ерц.) fcher umber blicken, pavide circumspicio. Звјериње, п. (Ерц. coll.) bie Zhiere дев Waldes, ferae.

Звјерка, f. (Ерц.) ein Balothice, cin Stück Wild, fera. 3вонâр, m. 1) der Glockengießer, fusor campauarum. 2) ber löcfner, 310. ckenläuter, Küster, pulsator campanarum. Звонара, f. ber Slodenthurm, turris

camoanaria.

Звонарев, ва, во, без звонар, fusoris Звонаров, ва, во,Jaut pulsatoris camрацає.

[merged small][ocr errors][merged small]

Звонце, цета, n. dim. Glöckchen, campanula.

[blocks in formation]

Звоњење, п. 3 auten, sonus et pl. satio campanae.

3ворнiк, m. Stadt und Festung am linfen Ufer der Drina, eine Tagreife son Der Save. Србљи (око Зворника). приповиједају, да је Зворник зидао некакав Звонимир незна божац прије Риста, на 86с година. Зворничанин, m. човек из Зворника. Зворнички, ка, ко, . Зворник Звоцање, п. дав nappen mit den Zähnen, captatio, frendor. Звоцати, ам, v. impf, mit ben зäб. nen schnappen, capto dentibus.' *Звоциуми, нем, v. pf. [фпарpen, flape pen (wie der Hund, Storch), capto dentibus, strepo. Зврцање, п. дав

falitratio.

фпіррфен flagen,

Звоцати, ам, v. impf, einem ein nipp chenlagen,' geben,

cutio.

talitro per

Зврцнути, нем, v. pf. кога, сіnеm ein Schnippaen geben, tahitro perentio. 3врчka, f. der Nasenstuber, Schneller, talitrum: нијесам га ни звучном ударно.

Згадиисе, имсе (ди ми се), v. r. pf.

ekelhaft werden, aneteln, attaedet: 3ra. Дно сам се на -; згадило ми се. Згађање, п. даš Zreffen, collmeatio. Згађати, ам, v. impf treffen, collineo. Згазиши, им, v. pf. jertreten, conculco. Зглавак (зглабак?), вка, m. baš Se lent, articulus.

Згледање, п. даš unbliden, aspectio. Згледаши, ам, v. pf. erbliđen, conspicor.

Згледатисе, амосе, v.r.pf.fich gegen Згледашисе, амосе,v. r impf. feitig ane blicken, invicem se aspicere. Зглобити, им, v. pf. н. п. лес (баз Zerfreute, Zerlegte) zusammenlegen, das Geschirr zusammenbringen, compono, colligo.

Зглобљавање, и. даš ufamnienfügen,

cousertio.

Зглобљавати, ам, v. impf. ¿ufammen. fugen, consero.

Згњечиши, им, v. pf. zufammentneten, subigo, depso,

3года, f. Die Melegenheit, Bequemlich. Feit, opportunitas: жива згода, брате! Згодан, дна, но, sans recht, bequem, opportunus: згодна пушка, пуп.... Н

Вгодиши, им, v. pf. treffen, ferio, collineo.

Згорешисе, рисе, v. г. pf. m., ватра, zu Glut zusammenbrennen, ardore confici.

Зготовити, им, v. pf. н. п. ручак,

јело, bereiten, adparo. Зграбиши, им, v. pf. ergreifen, corripio. 3гpaд.a, f. das Gebäude, aedificium. Зградица, f. dim. . зграда.

Згрејати, јем, (Рес. и Срем.) vide згризати..

Згрешити, им, (Рес. и Срем.) vide Згријешити.

Згризање, п. 21bfreffin, 215weiben, depastio.

Згризати, ам, v. impf, abfreffen, de

[blocks in formation]

tundo.

Згрштитисе, шти ми се, v. r. pf. Art Ekels, wenn man z. B. Fettes ist, oder ein Stein im Brot ist, horret palatum.

Згубити, им, (ст.) vide сагубити: „Милош згуби Турског цар Мураша, „И Турака дванаест иљада. Згулити, им, v. pf. abreißen, finden,

deripio, excorіо; аљину, кожу. Згуљивање, п. baš utblößen, denudatio.

Згуљивати, љујем, v. impf. entblößen, denudo.

Згуснутисе, несе, v. r. pf. òіÆ, Diht werden, condensor. Здела, f. (Рес. и Срем ) vide жђела. Здераши, рем, vide згулиши. Здјела, 1. (Ерц.) vide жђела. Здрав, ва, во, 1) gefuno, sauus, validus. 2) н. п. лонац, чаша, дапӡ unverlegt, integer, incolumis; daher ђевојка. 3) здрав здравцит (здравцат?), здрава здравцима, здраво здравцито, ferugeruno, sanissimus. Здравац, вна, su, eine 4rt Bebиде.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

v. Здрављице, п. һур. . здравље. Здраво, 1) gefunò, integra valetudine. 2) tüchtig, flare, valide: здраво га је ударио; немој здраво стезали. Здравцит, на, шо, cí, здрав. Здробити, им, v. pf, jerbrodeln, per

frio.

Здрозгаши, ам, v. pf. ¿er[mettern,

comminuo.

[blocks in formation]

Зевнуши, нем, (Рес. и Срем.) vide зијевнути.

Зезање, п. eine Urt fchwingender Be= wegung, agitatio futuentis. 3eзamu, am, v. impf. sich schwingend bewegen, agitari futuendo. Зезнути, нем, v. pf. eine fwingende Bewegung machen, agitari futuendo. Зейтин *, т. дов Del (Saumöl), oleum. cf. уље.

Зейтинити, им, v. impf, mit Det würzen, oleo condio.

Зентиница, f. суд, што се у њему Држи зеитин, дав Delfäффен, ащpulla olearia.

Зейтињење, п. даš Delen (Bürgen mit Del), oleatio.

Зейтин - шане *, vide маслинка. Зеитуни*, adj. olivengtün oleaginus. Зејо, m. hyp. у. зец: мени зејо! мени зејо! (вичу ђеца кад се играју зеца).

Зелембаћ (зеленбаћ), m. діе дrüne ivechie, lacerta viridis.

Зелен, f. bie Grüne, да Örüne, viriditas. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide пoвphie.

Зелен, на, но 1) grün, үuidis. a)

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Зеленко, т. зелен коњ, ber pfelfhim= mel, equis albi genus. Зелењак, њка, m. зелен кукуруз, grüner (unzeitiger) Kukuruz (Mais). Зелењети, ним, v. impf. (Ерц.) gtü. nen, viresco,

Зелењетисе, нимсе, v. r. impf. (Ерц.) grünen, vireo.

Зеља, m. (Рес и Срем.) vide зељо.
Зеља, m. vide зељо.

Зељан, на, но, н. п. пита, уon wil=
den Gemüse, ex olere silvestri.
Bêbe, n. wildes Gemüse, olus silvestre.
Зељин (зељин), на, но, без зеља,
bovis cani.

Зељо, т. (Ерц.) ein Shimmelo fe, bos canus.

Зељов, т. зелен пас, graulidjer Sunò,

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Зенђил *, ла, ла, vide богат,
Зенђилук *, m, vide богаство.
Зеница, f. (Рес. и Срем.) vide зјеница.
Зепсти, зебем, v. impf. frieren, frigeo.
Зердав, m. 1) ber Gobel, Zibellina 2)
das Zobelfell, pellis zibellinica.
Зерде

,

ema, n. eine Art kalter Mehlfpeife, mit Donig, cibi genus: "Жуто зерде у сребрну сану 3em, m. der Schwiegerlohn, gener. Зema, f. ријека у Ерцеговини. Зетов, ва, во, деб awiegerfon, generi.

Зешовски, ка, ко, 1) ber Shmieder= föhne, generorum, 2) adv. wie ein sem, more generi.

Зец, т. бer Safe, lepus. Плашив као зец. Зечина, f. 1) augm, . зец. 2) дав да fenfel, pellis leporina.

Зечић, m. dim, у. зец, дав Бäвфен, lepusculus.

Зечица, f. baš Beibhen vom Dafen, le= pus fernina.

Зечји, чја, чје, Safen, leporinus. Зечји три, ш. bie Sauhechel, onouis spinosa Linn.

Зивкање, n. dim. 9. звање.
Зивками, ам, dim. . звати.
Зид, m. Die Máuer, murus.
Зидање, п. дав Rauern, operis late-

ricii molitio.

[blocks in formation]

Видине, f. pl. taš Gemäuer, Mauer= werk, die Trümmer, ruinae, rudera. Зијамет*, m.

"Осјећи ћу бегом зијамете — Зијан*, m. vide шmema.

Зијаниши, им, vide шшетовати. Зијање, п. дав Maulaffen = feil = Бабен, Gähnen, hiatio.

Зијаши, ам, v. impf. gäßnen, hio. Зијафет*, м. (у Србији и у Босни по Барошима) vide част 1. Зијев, т. (Ерц.) 1) bie Deffnung beš Mundes, hiatus. 2) das Gähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповијетки). 3) bei bn bern, bie Defnung ber Rette, hiatus/staminis: оволики ти зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе снује пређу).

Зијевање, п. (Ерц,) дав ähnen, osci

tatio.

Зијевати, ам, v. impf. (Ерц.) дäблеп, oscitor.

Зијевнути, нем, v. pf. (Ерц.) einmaß gähnen, hio.

Bine, I. pl. (cm.) die Teller, bei der türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: ,, Уставите зиле и борије

,,

Стаде јека зила и борија

Búma, f. 1) der Winter, hiems. 2) die Rälte, frigus.

Зими, іm inter, hieme.

Зимина, f. d wein oder Mind, a für den Winterhaushalt geschlachtet wird, carnes pecudis mactatae pro hieme. Зимити, им, vide зимовати. Зимни, на, но, Binter=, hibernus. Зимовање, п. дав übermintern, hibernatio.

Зимовати, мујем, v. impf. u. pf. übers mintern, hiberno.

Зимовник, m. der Winteraufenthalt Winterquartier (der Räuber), hiberna praedonum:

„Снијег паде, друми западоше, „Планине се снијегом завише; ,,По гори се одити не може: ,,Да тражимо себи зимовника, „Ђе ће који зиму презимими Зимозелен, f, baš Gmmergrün, Binter= griin, vinca minor Linn. Зимус, Loiefen inter, hac hieme. Bucke, Winter,

,,

Зимушња, ња, ње, von òiefem Bin= ter, hujus hiemis. Зинути, нем, v pf. ähnen, oscito. Зипарање, п. дaš grunbiofe Кеден иид Schreyen, vociferatio. Зипарати, ам, v. impf. ohne Gruno fchreyen, vociferor.

Зифт*, m, der Kuß in ber Zabafröhre, fuligo nicotianae; црно као зифт.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

Злашиши, им, v, impf. bergolben, inauro. Златка, f. Grauenname, nomen feminae. 3aamko, m. Mannsname, nomen viri. злáшничa, f. m. j. mya, die Fleisch

,,

fliege, musca cadaverina Linn.

Злато, п. 1) baš Golt, aurum. 2) (сп.) злато материно, т.ј. ђевојка: „Ој ђевојко злато материно ,,Пјевни, пјевни злато материно „Остаде му злато испрошено 3лamoje, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); тако н. II. некога зове (старије ђешиће) шатом, неког бабом, неког господином (јели отишао господин да доћера свиње?), неког ђевером; а млађе братом, шојем, соколом, милоштом, милојицом, и т. Д. жене гомамом, наком, снашом, невом; а ђевојке убави

спом,

зла

[blocks in formation]
« PreviousContinue »