Page images
PDF
EPUB

2) fig.

у

[ocr errors]

:

Gtute, бет Офafe). 3) зачела се 36ацівање, das Herunterwerfen,

Kabra, entstanden, exorta est rixa. dejectio. Зачина, f. Die 243ürge, condiinentum.. Збацівати, цујем, т. impf. berabwer=

Тешко лонцу из села зачине чека. fen, dejecto. јући.

3бациши, им , v. pf, bеrаb bеrfеn, dе. Зачинипи, им, v. pf. 1) mürgen, condio, jicio.

36г, т. (Рес, и Срем.) vidе збјег. „Све је около главом надмашила, 36 Кисе (говорисе избегнутисе), збе

„А господским лицем зачинила гнемосе, (Рес и Срем.) vidе збјеђисе. Зачињање, п. 1) vidе започињање. 2) 36 нівање, р. дав @efфеbеn, bie Crfule die Empfängniß, conceptio.

lung, effectus. Зачіњање, д. Вав 23iirsen (@fterr. Ber: 36кваписе, васе, т. r, impf. in Norfulе. machen), conditio.

lung geben, abeo in effectum. Зачињати, њем, v. impf. .) vidе за- 3бијање , п. vide сaбијањє.

почињапи. 2) empfangen, concipio. Збијати, ам, vide сaбијати. Зачињати, ам,

impf. würzen, (vers 36ujamice, amoce, vide ca5njamuce. machen), condio.

Збиља, f. 1) дie 2Birtliteit, per &rnit, Зачкали, ам, т. pf. (eine Rise) berto=. veritas : serium: говориш ли пи по pfen, obturo, obstruo.

од збиље ? 2) збиља! a propos! поф Зачкољина, f. Die vеrjtopftеn іsеn, гі eins! andi, heus , quid ais. mae oppilatae.

3бнљскії, adv. im rufte , serio. Зачудиннее, имce, v. pf. , реењип: 36ніпии, збијем, vide сaбити.

Peen , miror. Зачудиосе пребијеној збілисе, збијемосе, vide сaбилисе. голијени (кажу, особипо жене, оно- 36iписе, будесе, т. е. pf. in Norful. ме, који се чему зачуди: да не би lung gehen, exeo, fio. - оно урекао, чему се чуди ; а Ђепе- 36јег, т. (Ерц.) Per Зufammenlauf per пу, и другоме млађем кажу: ето Flüchtlinge , coufugium.

ти говна на носу, утрисе). 36је Кисе (говорнсе и збјегнутийсе ), Зачули, чујем, v. pf. büren, exaudio.

збјегнемосе, v, r, pf. (Ерц.) 1) sufат. Заццакали, v. pf. 1ärmen, tumultum cieo. menlaufen, concurro. 2) zusammenlau. Зашећериши, им, v. pf, sučern, sac fen (vom Tuch), contrahur. charo condio.

365г (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Затайвање, р. даѕ Зееndben, obsutio.

wegeir, ob. cf. c. Заш іваній, ам, v. impf. vernähen, 360j, m. am Pfluge, pars aratri. obsuo.

360p, m. die Versammlung, Gesellschaft, Зашнівање, n. Рав3ufpisen, acupinatio Unterhaltung, Gespräch, concio: Защиљівапи, љујем, v. inapf.l sufpigen, „Збор зборила господа РићанскаЗашіљипи, UM ,

v. pf. 7 acumino. 5,3бор збориле младе Земункиње. Зазшипи, нијем, т. pf, sunüben, obsuo. „Збор зборите, па су говориле Заштедети, дим , v. p. (Рес.) er: 36opeine, n das Sprechen, confabulatio. Заштедипи , дим , v. pf. (Срем:) } pa= 36ории, им , v, impf. fpreфen, loqui, Заштеђепи, штедим, т.

v.р. Еру)

ren, confabulari. parsimonia acquiro,

36бриите, , Piagman beta Заштипии, им, v. pf. beschirmen, sammelt, locus conventus. protego.

Званица, f. највише се говори у млож, Заштипиписе,

v. г. pf, fid) броју звание, п. ј. они који се schirmen , defendo me:

зову на крсно име. У пјесмама се „ед сунца се штитом заштитио налази и у за внице, н. п. „А од вјетра свиленом марамом „У Марка је млого узaвница : Зашто, 1) matum ? quare? 2) well, „Двјеста попа, приста калуђера quoniam

geladene Gäste (zuin kpcho nme, wels Зашушками, ам, v. pf. 1) raufden ches f.) conviva vocati.

wie die fliehende Eidere), constrepo, 3Bambe, n. das Rufen, vocatio. inhorreo. 2) leicht bedecken (3. B. etwas Звати, зовем, v. impf. rufen, voco. mit Laub), contego leviter.

Зватисе, зовемсе, v. г. impf. beigen, 36абаптисе, амсе v. r. pf. fich runzeln vocor: како се зове ?

wie ber einem alten Weibe, consene Звезда , f. ( Рес. и Срем.) vide зви. sco (all Replie auf die Begrüßung језда. it баба) :

Звездица, f. dim. 2. звезда. А. Баба !

Зв'ка, f. Der $lang, sonus. Б. Иди ноге пци се збабале, није. Звекан, m. Оer Dummart, stultus. сам ја баба.

Звекепi, m.

vide Звека;

им се ,

-

им,

по

глави.

„Ја ћу бити на чардаку,

Звонарскій , кa, кo, Ser Звонари, faдукате бројити,

sorum aut pulsatórum campanarum. Дукати fе звегетапи,

Звснити, v. impf. läuten, pulso по звeкemy дођін

campanam Звeкemaњe, p. vіdе звечање.

Звонце, цена , p. dim. у. Звоно, дав Звек-пами, кећем, vidе звечами. Glöckchen, campanula. Звекнупін, нем, у. pf. erklingen, resono. 3Boheme, n. Qas Liuten, sonus et pnl. Звекнупін, нем, pf. V. auf Pеn Skopf

satio campanae. schlagen (caß es erklingt), ferio caput 3Bophîk, m. Stadt und Festung am line alicui ut resonet : звеннуо га

feit Ufer der Drine, eine Tagreise

pot Der Cave. Срби (око ЗорЗвір, f. (Рес. и Срем.) vide звијер. ника). приповиједају, да је Зворник Зверање , п. (Рес. и Срем.) vidе звје. зидао некакав 3 вони мир не з'на. рање.

божац прије Риста на 8oС годйна. Зверали, ам, (Рес. и Срем.) vidе звје- Зворн'чанин, m. “човек из Зворника. рати.

Зворнічкін, кa, кo, p. Зворник Звере, ета, р. (Рес. и Срем.) vide звијер. Звоцање , п. Вав ефnappea mit Bert Звер :ње, п. (Рес. и Срем.) vidе звје Zähnen, captatio, frendor. риње.

Звцан, ам, т. impf, mit Ben 3%b. Звірка, f. (Рес. и Срем.) vidе звјерка. nen schnappen, capto dentibus.' Звецкање ,n. dim. . звечање. "Звдукулін, нем, v. pf. фnappen, elapЗвецкан, ам , dim. p. Звечапи. pen (wie der Hund, Stord), caplo Звецнуни, нем, dim. , цвекнупи. dentibus , strepo. Звечак, чка, m. Der Blotenfф mеngеl, Зврцање, и. дав сфnippmen fФlagen, pistillum campanae.

falitratio. Звечан, m. град у Косову. Звечански, Зврцали, ам, v. impf, einem ein ефnippa кa, кo, poin Звечан:

феn iфiagen, geben, talitro perЗвечање, п. ба#lingen, sonus.

cutio. Звёчалин, чимі, v. impf. Elingen, sono. Зврцнути, нем, v. pf. кora, einem 3Beyka, eine eiserne Platte, die in den ein Schnippasen geben, Inhitro prrenties

Klöstern, besonders in der Türkey, statt 3Bpyka, f. der Nasenstuber, Schneller, der Glocke dient, campanae ferreae ge talitrum: нијесам га ни звучком nus simplicissimum (tabula ferrea).

ударио. Зважд, т. еіnе ѕеgеnDer наија Позга диптисе, имce {аи ми се), т. г. 4. жаревачка.

ekelhaft werden, anekeln, attaedet :3ra. Звиждање, п. Вав pfeifen, sibilаtiо. до сам се на --- ; згадило ми се. Звиждати, дим, v. impf, pfeifen, sibilo. Згађање, в. дав $reffein, collueаtiо. Залізнупти, нем , у. pf. einen Pfiff thun3rahamu, am, v. impf. treffen, collineo. sihilum edo.

Згазини, им, v. pf. ertrete 11, conculco. Звијезда, f. (Ерц.) беr etern, stella. Зглавак (зглабаќ ?), вна, . дав е?

Қовати, или подизaти, кога у зви lenf. articulus. језде. 2) (ст.) град некакав : Згледање, р. Bag 2nblict cr, аѕресtіо. „о Иване од Зивјезде града

Згледатпи, ам, у. pf. etblice, cons3B.jęp, f. (Epu.) das wilde Thier, fera. Звијере, звјерепа, п. vіdе звијер. Згледалінсе, амосе, у.г. pf.lrich gegens Звездица, f. dim. . звијезда. Згледансе, амосе,v.r impf.j feitig cts Звјерање, п. (Ерц.) Зав јфеие Иmberblis blicken, invicem se aspicere.

cken, circumspectio formidolosa. Зглобили, им, v. pf. н. п. лвес (saЗејерапи, ам, v. impf. (Ерц.) fфеи Zerstreute, Berlegte) zusammenlegen,

umber blicken, pavide circumspicio. das Geschirr zusammenbringen, comЗвјеріње , п. (Ерц. coll.) бie sbiere дев

р"пә, с»lligo. Waldes, ferae.

Зглобљавање, в. Ба& Зufamnienfügen, Звјерка , f. (Ерц.) ein 913 at tbier, ein consert:0, Stück Wild, fera.

Зглобљава, ам, v. impf. sufammet. Звонар, т. 1) деr Blodengiefter, fusor fuge!ı, consero.

campanarum, 2) der Glöckner, (glos 3rheum, , v. pf. zusammenkneten,

cenläuter, Küster, pulsator campanaritm. suh.go, depso, 3Bohapa, f. der Glockenthurm, turris Brija, f. die Gelegenheit, Bequemlicha cainoanaria.

Feit, opportunitas :

згода, Звонарев , ва, во ,10e8 звонар , fusoris врате! Звонаров, ва, во , aut' pulsatoris cam Зrодан, дна, но, паn; recht, bе аиет, радае.

opportunus : згодна пушка, пуп.,

я

picor.

Жива

2

recu

ање.

Вгодини, им, v. pf, trеfеn, ferio , col. pflanze, die die Mönche, werin fie in's lineo.

Dorf kommen, dem Hausherrn und Вгорелисе, рисе, у. r. pf. п. ј. ватра, den Frauen darbieten (y Kpajuun He

zu Glut zusammenbrennen, ardore con готинској иу Кључу), herbae genus. fici.

Здравили, им, v. imf. 1) gefult mera Зготовипи, им, у. pf. н. д. ручак, den, genesen, convalesco. 2). Gesunds јело, bereiten, adparo.

keit zutrinken, propino : Зграбинии, им, т. pf. ergreifen, corri „Чашом здрави Ришњанин Иване, pio.

„А Мијајло књигом из њедара Зград.a, f. Bas Bebäиде, aedicium.

Здравица, f.чаша, што се пије у здравЗградица, f. dim, . зграда.

de, der Gesundheitstrunt, propiзгрејали, јем, (Рес. и Срем.) vidе згри patio. јами..

Здравко, m. annвпатте, поmеn yiri. Згрешиши, им, (Рес. и Срем,) vide Здравље, п. bie Befu nobeit, valetudo. згријешиши.

Здрављење, р. 1) бав шеnеfеnt, Згрізање, п.

Abfreffen, Abweiden, de peratio valetudinis. 2) vide lia3ApaBpastiu. Згризали, ам, v. impf. абfrefen, de- Здрављице, р. Һур. Ф. здравље. pascor.

Здраво, 2) gefun, integra valetudine, Згријанти, јем, v. pf. (Ерц.) erwärmen, 3) tüchtig, stark, valide : BApabo ra calefacio.

је ударио ; немој здраво стезати. Згријешиши, им, vide сагријешипти. Здравципі, на, шо, cf, здрав. згрисни , ризем , v. pf. абfreffen, dе- здробити, им, т. pf. 3erbroiteln, perpascor.

-frio, Згрнуши, нем, v. pf. 1) 8uГаттеп- Здрозгаши, ам, v. pf. 3erfфmettern,

scharren, corrado. 2) wegscharren, de comminuo.
rado.

Здрлиписе, имce, y. r, pf. ft ent. Згрозишисе, ишсе, y, r. pf. 3ufaттеді zweyen, bis zu Thätlichkeiten, rixor. (daudern, cohorreo.

зеба, беr ѕine, fringilla, Зrрлање, п. ) сав 3ufammenfaffen, Зев, т. (Рес. и Срем.) vide зијев,

collectio. 3) das Auseinanderbreiten, 3ébabe, 'th. (Pec. u Cpem.) vide 3uje

dispersio. Згрпати, гркем, т. impf. 1) sufaniя Зёвати, ам, (Рес. и Срем.) vide зије.

inenfassen, colligo. 2) auseinanderfchars
ren, dispergo.

Зевнуши, нем, (Рес, и Срем.) vide зиЗгрувати, ам, v. pf. 3ertopen, con јевнупи. tundo.

Зезање, т. еіnе art fфwingenber 3.2 Згрштинписе, шми ми се, v. P. pf. wegung, agitatio futuentis.

Art Stels, wenn man z. B. Fettes ift, 3e zamu, am, v. impf. sich schwingend
oder ein Stein im Brot ist, horret pa bewegen, agitari futuendo.
latum.

Зезнутпи, нем, у. pf. eine schwingende Згубити, им, (сп.) vidе cагубити : 1 Bewegung machen, agitari futuendo. „Милош згуби Турског цар"Мурапia, Зейтин*, ш, дов Set (Bauml), oleum.

„и Турака дванаеспи иљада. Згулиши, им, v. pf, abreigen, fфіnvеn, Зейпиннпи, им, т. impf, mit Det

deriрio, excorio; аљину, кожу. würzen, oleo condio. Згуљивање, р. Ba® &nіblägen, denu- Зенипиница, f, суд, што се у њему datio.

држи зеитин, бав Selfläfффеn , anЗгуљивали, љујем, v. impf. entblöpen, pulla olearia. denudo.

Зейтињење, п, бав Selen (2Bürgen mit Згу снутисе, несе, т. г. pf. Vit, vit Del), oleatio. werden, condensor.

Зеймин - пане*, vidе маслинка. Здела, f. (Рес. и Срем ) vidе жђела. Зейтуни*, adj. olivengrün oleaginus. Здерапи, рем, vidе згулни. Зéjo, m. hyp. р. зету : мени зејо! ме. Здјела, f. Ерц.) vidе жђела.

ни зејо! (вичу ћеца кад се играју Здрав, ва, во, 1) gefuno, sans, va зеца).

lidus. 2) н. п. лонац, чаша, даав Зелембақ (зеленбаћ), m, pie griine
unverlebt, integer, incolumis; daher Fivecie, lacerta viridis.
љевојка. 3) здрав здравцип (здрав- Зелен, . Die Brune, дав ®rüne, yiridi.
ца ?), здрава здравципа, здраво tas. 2) (у Сријему, у Бачко и у Бан.)
здравципio, terii geruno, sanissimus.

vidе поврће. Здравац, вда, ш. fine 21st @setg: зелен, на, но, .) grün, үшidis. 2)

вање.

ваши.

cf. уље.

2

-f

vas

њемисе.

њенисе.

grinen, vireo.

grün, d. i. unreif, immaturus : MaaА 3eMjậk, m. der Landemann, popularis. и зелен (као гушчје говно), дее Земљакиња, f. Die ganoanni , poGelbsonabel, imberbis.

pularis femina. Зелена када, f. цarcissus pseudonar- Земљан, на, но, irsen , terreus, fice cissus Linn:

tilis, „Плави зумбул и зелена када

Земљаница, f, чинија, или чаша, од Зеленетти, нім, (Pec.) vidе зелењети. земље, еіn іtѕеnев. 33 efirr, Зеленеписе, нимсе, (Pec.) yidе зеле fictile.

земљица, f. dim. 2. земља, дав gün. Зеленика , f. п, - јабука :

chen, das Erdlein, regiuncula. „0 јабуко зеленико !

Земљичка, f. Die Gemmel, simila. „Шишо с молики род родила Земљурина, f. augm, р. земља. Зеленило, п. Die grüne Sarbe, grünев Земун, m. Bemlin, Zemlinum,

Färbemittel, pigmentum viride. Земунац, нца, m. Gemliner, Zemli» Зелённти, им, v. impf. 1) grün frben, nensis.

colorem viridem induco , colore viridi Zeynnya, f. die Erdhütte, antrum. inficio. 2) (Срем.) vidе зелењети, Земянкиња (Земункиња), f. Vie Cemli. Зеленитисе, имce, (Срех.) vidе зеле nerin, Zemlineosis fèmina :

„36ор збориле младе Земункиње — Зеленкаспі, па, пo, grünlid, sub- Земунски, кa, кo, Cemier », Zenviridis.

linensis. Зеленко, m. зелен коњ, бer 2pfelfфія Зенфил*, ла, ла, vidе богатит, mel, equis albi genus.

Зенђілук*, m, vidе богаство. Зелењак, њка, m. зелен кукуруз, Зеница, f. (Рес. и Срем, ) vidе зјеница.

grüner (unzeitiger) Kukuruz_(ais). Зепспи, зебем, ғ. impf. friereit, frideo, Зелењеи, нимі, т. impf. (Ерц.) grüЗердав , m. 1) per 3obel, Zibellina 2) nen, viresco,

Das Zobelfell, pellis zibellinica. Зелењеписе, нимсе, т. г. impf. (Ерц.) Зерде*, епа , п. eine art falter Reb

speise, mit Honig,, cibi genus: З'ља, m. (Рес и Срем.) vidе зељо. Жупо зерде у сребрну сану — зеља, m. vіdе зељо.

3em, m. der Sdwiegersohn , gener. Зељан, на, но , н. п. пишта, урп wil: Зела, f, ријека у Ерцеговини.

den Gemüse, ex olere silvestri. зелов, ва, во, бев С) wіеgеrfобив, 3ēše, n. mildes Gemüse, olus silvestre. Зељин (зељин), на Бев зеља, Зешовскій , кa, кo, 1) беr Сфwiegers bovis cani.

föhne, generorum. 2) adv. wie ein sem, Зељo, m. (Ерц.) ein ©фіmmеtофfe, more generi. bos canus,

Зец, m, per pafe, lepuѕ. Плашив као зец, Зељев, т. зелен пас, graulider филь, Зечина, f. 1) augm, p. зец. 2) сав ба? canis canus.

fenfel, pellis leporina. Зельвљев, ва , во, бев зељов , canis Зечић, m. dim, p. зец. Вав фäвфен, cani.

lepusculus. Зељош, m. ein Dame für grope #ano. Зечица, f. Da8 28eibфеn yoт фafen, le-,

пен (ct. баљемез), Domen tormentis indi solitum :

Зечји, чја, чје, фаfеnѕ, leporious. „А све зељош зељоша дозива Зечји трн, m. Die paubeфel, oдouis Зељуг, m. зелен вепар, stages Bфwein,

spinosa Linn. porcus capus.

Зивкање, п. dim. •, звање. Зељуга, f. зелена крмача, grаue Саи, Злівкапи, ам, dim. .' звали. porca cada.

3A, m. die Mauer, murus. Зељ угов, ва, во, бев зељуг, роrсі Зидање, п, дав Rauert, operis latecani.

ricii molitiо. Zemanckî, ka, ko, irdisch, tercester 3n4ap, m. der Maurer, faber raura(im Gegensaß des Himmlischen):

rius. „Или волиш царству небескоме , Зидарев, ва, во , бев Заинеев, mu„Или волиш царству земаљскоме ?. Зидаров, ва, во, гаrii. Земан*, ш. бie 3eit, tempus. ct. ври. Зидарски, кa, кo, ) aurer = , јеме.

rariorum. 2) ady. wie ein Maurer, nuore Зембил , m. (у Сријему, у Бачк. и у murarii.

ban.) der Zecker (urt Korb), lisci genns. Zigamu, am, v. impf. mauern, opus Земља, f. D) бie srpe, terra, 2) latericium molior. Rand, terra, regio.

Змдина, f, augui. . зид.

generi.

но,

pus femina.

mu

[ocr errors]

2

Зідине, f, pi. Bas Bemäuee, Rauer= 3јање, vide зијање.

werk, die Trümmer, ruinae, rudera. зјали, зјам, vide зијати. Зијамет*, m.

зјеница, f. (Ерц.) деr аugapfel, pupilla. „Осјећи ћу бегом зијамете — зламење, н. ра8 13 еіt mаjfer fit eine Зијан*, m. vіdе штепіа.

Wöchnerin, aqua lustralis : omuiao Зијании, им, vidе штеповали. Іно зламење. cf. водица. Зијање, т. бag Raulаffеn = feil - baben, Зламеновање, п. бав Зејprengen mit Gähnen, hiatio.

Weihwasser, lustratio puerperae. Зијали, ам , v. impf. güknen, hio. Зламеновати, нујем, y, impf. и. pf. Зијафет*, m. (у Србији и у Босни по mit Weihwasser besprengen; lustro варошима) vide чaсп .

"puerperam. Blijeb, m. (Épy.) 1) die Deffnung des 3 amia, Frauenname, nomen feminae,

рхипоев, hiatus. 2) тав ähnen, hia- Златан, пнa, нo, goisen, aureus. tus. Зашао као зијев по чељадма Злапана, Srацепнате, поmеn feminae. (у приповијепки). 3) bei реn ѕеbеrn, Злаптар, т. Ser So10{фтід, aurifex : die Deffnung der Stette, hiatus, stami. „Злаптари fе доћи, nis: oвoлики пи зијев (кажесе жени, „Прспен саковапи, дигнувши ногу, кад је нађе ко ће „Бурму позлашиши. снује пређу).

Злапарев , ва , во, Ides Goldschmids, (Ерц.) ба в Böhnen, osci- Златаров, ва, вo, j aurificis. tatio.

Златарски. кa, кo, i) Wolfamil , Зијевали, ам, у. impf. (Ерц.) günеп, auriticum. 2) adv. nach Goldschmid oscitor.

Vrt, more aurificis. Зијевнути. нем, y, pf. (Ерц.) einmah! Злашиши, им, y, impf. pergotten, inaure. Beim 1. pl. (cm.) die Teller, bei der Brattiko', 'm. Mannsname , nomen viri.

türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: 3rámunya, 'f. m. j. mya, die Fleisch„Успавиле зиле и борије

fliege, musca cadaverina Linn. „Спаде јека зила и борија

злато, п. 1) ба8 ots, aurum. 2) (сп.) Zuma, f. 1) der Winter, hiems. 2) die злато материно , пі. ј. ћевојка : Kälte, frigus.

„Ој ћевојко злато материно Зими, і Віntеr, thieme.

„Пјевни, пјевни злато маптерино Зимніна, f. Сфwein oper Rint , Sag für „Оспаде му злато испрошено

den Winterhaushalt geschlachtet wird, Baamoje, m. Нова млада не смије

carnes pecudis mactatae pro hieme. (од спида) никога у кући звати Зимини, иуг , vide зимовати.

по имену: зато је обичај да она , Зимни , на, но, Вinter a, hibernus. по што се доведе, свим кућанима Зимовање, р. Вав überpintern, hiber (мушкомте и женском) нађене нова natio.

имена (само за себе); тако н. п. Зимовами, мујем, т. impf. и. pf. Übers некога зове (старије Ђепиће) паwintern, hiberno.

том, неког ба бом, неког госЗимовник, der Winteraufenthalt подином (јели отишао господин

Winterguartier (dør Räuber), hiberna да доfіера свиње ?), неког февеpraedonum :

ром; амтлађе бра пом, Снијег паде, друми западове, и ојем, с околом, м II лош по м, „Планине се снијегом завише ;

милојицом, и т. „По гори се одити не може :

Спо. м, мамом, наком, сна. „Да пражимо себи зимовника,

ном, невом; а ћевојке убав и. Те ће који зиму презимини

цом, љепо II ицом, се ком ,гоЗімозелен, f, дав mmеrgrüи, Вintera спођицом, голубицом, и т. д. grün, vinca minor Linn.

Злаптокос, са, со , golbaatg, aureo Зимус,

crine: diesen Winter, hac hieme. Зимске,

„Уловно Сосу златокосу Зимушњt, ња, ње, уоu biefem Bin: Златокрилк, ла, ло, (ст.): Bolgeter, hujus hienis.

flügelt, aureis abis :
Внуши , нем, v pf. gähnen, oscito. „У језеру утва златокрила
Зипарање, р. дав grunoloje Reven unə злаћен, на, но, golien. aureus,
Schreyen , vociferatio.

ratus, cf. зламан. Зипарапи, ам, у. impf. ohne Grund 3.a keibe, n. das Vergolden, inauratio.. Ichreyen, vociferor.

Зліковац, вца , m. per 3Djewit, hoЗиф*,: m. der Nuß in der Tabafröhre, mu nequam, improbus.

fulhgo nicotianae; црно као зифп. 30, n. das Hebel, malum,

m.

Зла.

[ocr errors]
[ocr errors]

au

« PreviousContinue »