Злобити, v. impf. einer Beleidigung gedenken, einem übel wollen, omnia mala alicui cupere. 3лобьêне, n. das Uebelwollen, malevolentia. Зловољан, љна, но, unmuthig, tristis : ,,Јер је Марко иза сна зловољан Злогук, т. Злослут, т. ј. онај, који све зло слуши и говори, дег Ци gludoprophet, vates mali.. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спремисе на кабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече: ,,Злогуче! ја полазим у име Бога на ацилук; но ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса" „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо?", Злопамтило, m. Der eine Beleivigung nicht vergißt, der nachträgt, rachsüchtig ift, memor mali, injuriae. Злопаша, f. дав lenð, miseria. Злопатити, им, v. impf. басben, Slend leiden, egeo, patior, Злопаћење, дав Leiden, miseria. Uebelthäter, Злочинац, нца, m. ber Цебеäter sons, malefactor. Злочинство, п. òie Webelthat, mäleficium. 3maj, m. der Drache, Lindwurm, draco. 3мajeв, вa, вo, des Drachen, draconis. Змајевит, та, то, gewaltig mie cin Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змај огњени, на, но, (ст.) н. п. Вук, Feuerorache, draco igneus, ein Beiñas me des Despoten Vuk aus Königs Mathias Beit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родио Змајогњени вук; ,,У мог сина слијепца Гргура, „У њега се мушко чедо нађе ; ,,Није чедо чеда каквано су: „Вучја шапа и орлово крило, ,,И змајево коло под пазуом 2 „Из уста му модар пламен бије, , Матери се не да задојити -); , Моме брату Змајогњеном Вуку — Змија, f. bi hlange, serpens, cř гуја, Змијоглав, ва, во, н. п. кокош. Знак, m. baš Beihen, signum. Знаменит, та, то, auseinet, insignis. Знан, на, но, betannt, notus. Од знана зеља глава не боли, fagt man, wenn einer unter Bekannten heuratet Знанац, нца, m. der Betannte, familiaris, cognitus. Злопоглеђа, m. (ст.) ber eroßt Bli= Знаница, f. bie Befannte, femina fami ckende, iratum tuens; „Оно јесте Срђа Злопоглеђа Злорад, т. бег dj avenfvon, laetus damno aliorum. 3лoран, на, но, schlecht verdauend, di gestionis malae : дијете злорано. Злослут, m. vide злогук. Злосретан, шна, но, vide злосрећан. Злосретњик, т. Unglüdlicher, infelix. Злосрешњица, f. bie Unglüdliche, in felix. Злосрећа, f. Unglüdstinò, infelix, Злесрећан, ћна, но, unfelig, infelix. Злосрећник, vide злосрешњик. Злосрећница, f. vide злосретњица. Злоставити, им, v. impf. unpf. glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Semalt anthun, vim inferre virgini. Злостављење, n. čaš Unglüdlidh ma= chen, violatio virginis. Злотвор, m, ber Bein, Berfolger, inimicus: он је мој злотвор. Sacha, f. die Bosheit, malitia. Злоћа, т. (Рес. и Срем.) vide злоко: Злоћо, т. (Ерц.) вій (фіттев Кіnò, puer malitiosus. Злоћуд, да, до, г bösartig, , pravae liaris. 366, f. der Haber (und was man statt dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, п. дав nen von Köcnern, manducatio granorum.. Зобати, бљем, v. impf. (Körner) fref= fen, manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобити, им, v. impf, m. ј. коња, füt tern mit Körnern, sagino frugibus. Зобљење, n. baš füttern mit Rörnern pabulatio. Зобница, f. ber Saferfa, aив дет дав Pferd frißt, saccus avenae, saccus pa bularis, Зорац, рца, т.„Устани снао, зора velementer. Збрњак, т. зора ли је, зорњак ли је : malum meditatur in illum. 2) у пуш ке (доюю и горњи). Зубак, пка, m. һур. у. зуб. Зубат, та, то, 1) дезäßnt, mit 3ä= nen versehen, dentatus. 2) der Haare auf den Zähnen hat, acer, cui non impune illudas. Зубац, пца, m. ber Заби (дев Каттв), Зубача, f. panicum dactylon Linn. чица луча, ein ramentum. Зубљење, п. баз härfen ber Gäges zähne, acutio serae. Зубљица, f. dim. 9. зубља. Зубня, на, но, зави, dentium. Зубун, m. eine Art Jacke (jupon), tnnicae genus. Зубуне у Србији носе и жене и људи, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, само жене. Зубуни што се носе у Србији, они су бијели (од домаћега сукна) и без рукава; женски су дугачки, готово До земље, а мушки сукрашки, мало дужи од појаса; а што носе жене по Сријему, по Бачкој и по Банату, они су од картуна, па су пос. тављени платном и наложени па муком; имају рукаве, и мало су дужи него у Србији мушки. radius Зубунић, m. dim. . зубун. Зубунчина, f. augm. v. зубун. Зујање, п. дав Sumfen, susurrus (apis) cf, зучање Зрачица, f. dim. у. зрака. Зујами, јим, v. impf. fummen, fumfen, Зука, f. дав ummen, susurrus apium. susnrro. 2) ein Bort fallen laifen, ins Ohr sagen, in aurem insusurro. Зулови*, m. pl. òіę gođen, cincinni. cf. вишице. Зулум*, m. bie Bewaltthätigteit, vio- Зулумкар*, т. ber Zyrann, Unterbrü Зумба*, f. ein Durhfhlageifen, um runs Зумбул*, f. eine Wrt Blume, floris genus. И. , И. und, et: иja, и mn, sowohl ich als би, et ego, et tu; и тамо и амо. Й, Пе, eos; threr, eorum: ja сам и виђео; зовни и; ја и се не бојим. И, сf. ии! Ибар, бра, т. lug in Serbien. Ибар утјече у Мораву више Карановца. Ибрик *, m. eine tupferne Bafh tanne, vas cupreum, aeneum. Ибричић, m. dim. 9. ибрик. Ибришим*, т. свилени конци, Šeidenzwirn, ein Faden Seide, filum seri cum. Ибришим - тканица, f. (ст.) т.ј. шканица од ибришима: „Притеже му четири колана, "А и пету ибришим - тканицу Ива, т. (Рес. и Срем.) vide Иво. Hea, f. eine Art Weide, salicis genus (quod quaere). Иван, m. Тапионате, (Johann ber Täufer) nomen viri (Joannes Baptista). Ивана, f. Gоhanna (Štauenname), поmen feminae. Иваница, f. dim. 9. Ивана. Иваниш, т. Тапирате, nomen viri. Иванчић, m. dim. . Иван. Ивањдан, ња дне, m. Seff без 5. Поhann des Täufers, den 24. Juny, dies festus S. Joanni Baptistae. Србљи приповиједају, да је Ивањ дан тако велики светац, да на њега сунце на небу трипут од страа стане. Уочи Ивања дне је обично на неким мјестима (као н. п. у Јадру) палити лилу око тора: нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, ще начине као велике кише, па у очи Ивања дне, пошто се смркне, запале me процјепове и обнесу око торова, потом неке зађену у тор те изгоре, а неке узму чобани и изнесу на какво брдо, ђе дође и више чобана, те се играју. Тако се пали лила и у очи Петрова дне. А на неким мјестима (као по Сријему) беру ђевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стреи или по плоту. Берући ђевојке цвијеће пјевају раз личне пјесме, а особито ову: „Ивањско цвеће Петровско, ,,Иван га бере те бере: „Мајци га баца у крило, "А мајка с крила на земљу Ивања, f. зидине од намастира, у Иверчић, m. dim. 9. ивер. Tuch, an der Leinwand), latus` panni, Ивка, f. Srauenname (cf. Ивана), поmen muliebre. Ивко, м. Тапušname, nomen viri. Ивница, f. планина у Ерцеговини (у Дробњацима): „Сан уснила љуба војводина, "Анђелија Стоја Караџића, „Бе вас Дробњак магла притиснула, "А из магле вила покликнула "Са Ивнице високе планине Иво, м. (Ерц.) һур. . Иван, Ибов, ва, во, во Вейден, salignus. Ивовина, f. baš Beibenolj, lignum salignum. Игда (0. 1. и гда), je, aliqando, cf. икад. acuaria. Иглица, f. баз Пäbelchen, acula, acicula. Игњатије, т. name, Ignatius. Игњо, (Ерц.) һур. у. Игњат. Игра, f. 1) bas piel, lusus, ludus. 2} ber Zang, choręa. Игралиште, n. ber Gpiets, ber Zanje plak, locus saltatorius. Играње, п. 1) баз @pielen, lusus. 2) das Tanzen, saltatio. Играти, ам, v. impf. 1) fpielen, ludo. 2) tangen, salto. Игратисе, амсе, v. r. impf. fpielen, ludoИграција, f. (angeeignet иид ferbifirt Па реграција, Recreation, von играти, fpiefen) дав, тав ат Допа. nerstag dem Schullehrer dargebracht wird, damit er die Knaben, statt des. Lernens, fpielen läßt, munusculum ovi datum ludimagistro die Jovis, pueri Jusum dimittuntur. Кои не донесе играције, онога (кашшо) зап quo умнов, ва, во, vide игуманов. Hana als interj. auf und davon, avolat. Иждребиты (изждребити), им, (Рес. Изаврети, ври, v. pf. herborfpruden, scaturio. Изагнаши, ам, v. pf. auštreiben, eji- Изадирање, п. дав Husreißen, evulsio; Изазвати, зовем, у. pf. heraušrufen, Изазивати, ам (и изазивљем), v. impf. herausrufen, evoco. Изанђаши, ђа, v. pf. fih verliegen, jacendo corrumpor (de panno). Изапраши, перем, vide испрати. Изасипање, п. 1) baš ušihutten, cf. fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Изасипаши, ам (и изасипљем), v. impf. ausschütten, effundo. и Срем.) yide, иждријебити. Ижребитисе (изждребишисе), бесе, Изасипатисе, пасе (и изасипљесе), v. (Рес и Срем.) vide иждријебитисе. r. impf. ausschlagen, erumpo. Иждрије бити (изждријебиши), им, Изасрати, серем, v. pf, heraufchet= v. pf. (Ерц.) werfen (von Stutin), eni- 1 Ben, procaco. Који његову иглу изtor: ова је кобила иждријебила једе, онај треба чувалдуз да изаcepe, wer seine (des bosen Mächtigen) Nahnadel frißt, muß dafür wenigstens eine Packnadel sch**. Изасрапписе, серемсе, v. r. pf. Lapies ше све коње. Иждријебитисе (изждријебиписе), беce, v. r. pf. (Ерц.) п. ј. кобиле, in gefammt merfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебиле. Ижђенуши, нем, v. pf. (Ерц.) т.ј. име Ижђести, ђенем. v. pf. Jeinen рівнашен дебen, aufbringen, impono nomen irrisorium. Иженими (изжениши), им, v. pf. ber Икљевање, п. (Ерц.) vide излијевање, Иза (из за), yon ber hintern Gette, ren, evacuari, Изасуши, спем, v. pf. aufhütten, effundo. Изасушисе, спесе, v. r. pf. aufla= gen (aus der Haut), erumpo, prodeo. Изашкаши, изачем, v. pf. fertig me= ben, pertexo. Изалога, ò, і. иза лога, Sarauf, ex- Изађи, зађем, vide изићи. око Новог пазара) vide соба. Избавили, им, v. pf. befrenen, libero. Избављање, п. баš Befrenen, liberatio, Избављаши, ам, v. impf. befreyen, libero. Избадање, п. дав Циз[тефen, effossiq excisio. Избацивати, цујем, v. impf. 1) Бет. auswerfen, ejicio. 2) ausschießen, rejісіо. 3) [овеen, abfeuern, ejaculor. Избацити, им, v. pf. 1) berauswerfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 3) пyшку, топ, abfeuern (bie glinte), ејаculor (glandes). Избегнути, нем, vide избећи. Избежати, жим, (Рес. и Срем.) vide избјежати. Избелети, лим, (Рес.) 1 vide изби. Изболити, лим, (Срем.) јељети. Избећи (говорисе и избегнути), бегнем, (Рес. и Срем.) vide избјећи. Избечити, им, v. pf. m. j. очи, fliere Augen machen, oculis rigidis tueor. Избивати, ам, v. impf. не избива, као куга из Сарајева, er ift nie abwefeno, ist immer daheim, wie die Pest in Sarajemo., Избijaшe, 1, das Herausschlagen, ex Избираши, ам, v. impf, außlefen, wäh len, eligo, Избирач, m. ber Bähler, ber viel lub flaubt, difficilis. Избирач нађе отирач (кад се који жени). Избистришисе, рисе, v. pf. Elar, hell werden, sich klären, claror, limpidus fio, Избити, бијем, v. pf. i) hetausfhla. gen, elido, extundo. 2) zerschlagen, gerblauen, contundo. И бјегнути, нем, vide, избјећи. Избежати, жим, (Ерц.) vide избјећи, Избјећи (говорисе и избјегнути), бјегнем, v. pf. (Epy.) hinausfliehen, zers fliehen, diffugio. Изблиза (изблиза, п. ј. из близа), уоп nake, cominus. Избљувак, вка, m, оно што се у је дан пуш избљује, ber lušmurf, sputum, ejectamentum. Избљувати, љујем, v. pf. aufpeien, Избубати, ам, v. pf. (onomatop.) zers bläuen, contundo. Избудити, им, v. pf. паф дек Rеібе weden, excito alium ex alio. Избушити, им, v. pf. jerlähern, perforo, pertundo. Нзвадиши, имI, 'v. pf. 1) herausnehmen, berborholen, promo, 2) (сп.) кавгу, т. ]. заметнути : "Шћаше Милош извадити кавгу Извалипи, им, v. pf. ummerfen, everto, prosterno. Извалитисе, имсе, v. r. pf. fich hins merfen, procumbo. Изваљати, ам, v. pf. beraußmäljen, evolvor, Изваљашисе, амсе, v. г. pf. 1) fich herauswälzen, provolvor. 2) sich satt wälzen, satior volutando. Изваљивање, n. baš Ummerfen, Sin= merfen, prostratio. Изваљивати, љујем, v. impf. ummerа fen, prosterno. Изваљивашисе, љујемсе, v. r. impf. sich hinwerfen, prosternor, Изван, (по Ерц.) qußer, extra: он је изван себе. Извараши, ам, v. pf, betriegen, decipio. Извесно, (Рес. и Срем.) vide извјесно. Извести, ведем, v. pf. bina, educo. |