Page images
PDF
EPUB

ЗЛО, Йbel, male.

3166a, f. die Bosheit, malitia. Злобан, бна, но, übelmolent, mali

volus.

Злобиши, им, V. impf. einer Beleidis guig gevenfen, einem über wollen, omnia mala alicui cupere."

Злобљење, п. дав Mebelmolen, malevolentia.

Зловољан, љна, но, unmuthig, tristis : ,,Јер је Марко иза сна зловољан Злогук, м. злослут, m. j. онај, који

све зло слути и говори, дес un glücksprophet, vates mali.. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спремисе на кабу, но прије него пође, дозове злогука к себи, па му рече: ,,Злогуче! ја полазим у име Бога на аџилук; но ми да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ши онда поклонити шиник проса" „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дами просо?" Злопамшило, m. Der eine Beleidigung nicht vergißt, der nachträgt, rachsüchtig ift, memor mali, injuriae. Злопата, . Das Glent, miseria. Злопамиши, им, v. impf. Darben, Glenb leiven, egeo, patior.

Злопаћење, 𐐨ač Leiden, miseria. Злопоглеђа, м. (cm.) oct. erboßt li= ckende, iratum tuens;

,, Оно јесте Срђа Злопоглеђа Злорад", m, ber Gdjavenfroh, laetus

damno aliorum..

3лoран, на, но, schlecht verdauend, di

gestionis malae : дијете злорано. Злослут, m. vide злогук. Злосретан, мна, но, vide злосрећан. Злосретњик, m. Unglü lider, infelix. Злосрешњица, f. bie unguli e, infelix.

3 cpeha, f. Unglückskind, infelix. Здесрећан, кна", но, unfelig, infelix. Злосрећник, vide зʌоретик. Злосрећница, f. vide зʌосрењица. Злосшавиши, им, v. impf. und pf.uns glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Gewalt anthun, vim inferre virgini. Злостављење, п. 𐐨аз unglüdlid ma= chen, violatio virginis. Злотвор, m. Der Seinb, 2erfolger, inimicus : он је мој злотвор: Sacha, f. die Bosheit, malitia. Злоћа, m. (Рес. и Срем.) vide злоко: Злоко, м. (Ерц.) ein i limmes Kinò,

puer malitiosus..

Злоћуд, да, до,

bösartig, , pravaе Злоћудан, дна, но, indolis. 3лочесм, mа, mo, schlecht, malus.

Злочинац, нца, m. bee uebelthäter, sons, malefactor.

Злочинство, . i belthat, malefi

cium.

3maj, m. der Drache, Lindwurm, draco. Змајев, ва, во, без Dramen, draconis. Змајевим, ша, mo, gewaltig wie cin

Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змајогњени, на, но, (см.) н. п. Вук, Feuerorache, draco igneus, ein Beinas me des Despoten Vuk aus Königs Mathias 3eit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се радио Змајогњени Вук :

,,у мог сина слијепца Гргура, „У њега се мушко чедо нађе; „Није чедо чеда каквано су: „Вучја шапа и орлово крило, „И змајево коло под пазуом; ,,Из уста му модар пламен бије, ,,Матери се не да задојими —) ; ,,Моме браму Змајогњеном Вуку — Змија, f. ie Galange, serpens, cf rýja. Змијоглав, ва, во, н. п. кокош. знак, m. Das ßeiden, signum. Знаменит, а, о, signis. Знан, на, но, betannt, notus. Од зна на зеља глава не боли, fagt man, wenn einer unter Bekannten heuratet Знанац, нца, m. Der Hetannte, familiaris, cognitus.

ausgezeichnet, in

Знаница, f. Die $etannte, femina fami

liaris.

[blocks in formation]

366, f. der Haber (und was man statt

dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, n. Das Gifen von Lörnern, manducatio granorum.o

Зобами, блем, v. impf. (Lörner) fref=

fen, manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобити, им, v. impf. . j. коња, fit. tern mit Körnern, sagino frugibus. Зобљење, n. Das füttern mit Sornern pabulatio.

3обнида, f. der Hafersack, aus dem das Wfero frißt, saccus avenae, saccus pabularis,

Зобовина, f. vide зовина. зúва, f. die Holunderstaude, sambucus nigra. Linn.

Sóвина, f. Holunderholz, lignum sam

buci.

З внуши, нем, v. pf. rufen, inclamo.
Bóba, . Art fliegenden Insekts, bestiolae
genas: ʌеми у очи као зоља.
Зопца, f dim. 9. 306:

,,Сви су коњи зопцу позобали, „А мој доро није ни макнуо Sép, m. die Heftigkeit, vehementia, impetus. cf. сила.

3opa, f. die Morgenröthe, aurora, Зора, f. Frauenname, nomen feminae. Зорана, f. Stavenname, nomen femi

nae.

Зорац, риа, m.,,Усмани снао, зора је”(звао свекар снау). -,,Зора ли је, зорац ли је: нешто напело реп, па трчи око куће” (одговорила снаа; а Оно се обадала говеда око куће). Зорити, ри, v. impf. (cmı.) roth fenn (von der Morgenröthe), rubeo. ,,Зора зори, петли поју Зорица, f. dim. v. зора : „Тош зорица не забијељела, ,.Ни Даница лица помолила збрка, f. Frauenname, nomen feminae. Зорли*, јако, силно, здраво, beftig,

velementer.

је :

Збрњак, т. зора ли је, зорњак ли нешто напело реп, па трчи око куће, сf зорац. Зорњача, f. vide Даница.

Зрак, м. I der Sonnenstrahl, radius 3 рака, f. solis. Зрачица, f. dim. 9. зрака. Зрелина, f. Die Reife, maturitas. зрео, зрела, ло, reif, maturus, Зреми, ем (и зрим), v. impf. reifen, maturor: зру јабуке; зри грожђе. Зрна, f. Frauenname, nomen feminae. Зоневље, п. (coll.) Die Rörner, grana. 35нка, f. Frauenname, nomen, femi

[blocks in formation]

malum meditatur in illum. 2) у пушке (доњњ и горњи). Зубак, пка, m. hyp. v. зуб. 3y6am, ma, mo, 1) gezähnt, mit Zähnen verfeben, dentatus. 2) Der Saare auf den Zähnen hat, acer, cui non impune illudas.

Зубац, ца, m. ber забn (bes Lamms), dens pectinis.

Зубача, f. panicum dactylon Linn. Зубиши им, v. impf. н. п. местере, die Zähne (der Säge) schärfen, acuo dentes serae, limac.

3убuh, m. dim. das Zähnchen, dentulus. Зубља, f. н. п, зубља луча, м. ј. цеп

чица луча, ein Spann, assula,

ramentum.

Зубљење, n. bas dätfen ber Gäges zälne, acutio serae. Зубљица, f. dim. 9. зубља. Зубни, на, но, заn, dentium. Зубун, m. eine Mirt jade (jupon), tnnicae genus. Зубуне у Србији носе и жене и људи, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, само жене. Зубуни што се носе у Србији, они су бијели (од домаћега сукна) и без рукава; женски су дугачки, готово До земље, а мушки сукрашки, мада дужи од појаса; а што носе жене по Сријему, по Бачкој и по Банаму, они су од картуна, па су пос. мављени пламном и наложени па

муком; имају рукаве, и мало су дужи него у Србији мушки. Зубунић, m. dim. v. зубун. Зубунчина, f. augm. v. зубун. Зујање, п. даô Gumfen, susurrus (apis) cf. зучање

Зујами, јим, v. impf. fummen, fumfen, susurro. cf. зучати.

Зука, f. bas Gummen, susurrus apium. Зуква, f. eine urt Mlepfel, mali genus. Зукнути, нем, v. pf. 1) fummen, in

susnrro. 2) ein Bort fallen laffen, ins Ohr sagen, in aurem insusurro. Зулови*, m. pl. bie loden, cincinni. cf. вимице.

Зулум*, m. bie Bewaltthätigteit, violentia.

Зулумкар*, m. ber Eyrann, Unterdrüs der, tyrannus.

Зумба, f. ein Durofdlageifen, um runs de Löcher damit ins Leder zu stechen, 3. B. gu einem Ciebe, ferrum efficiendis foraminibus in corio.

Зумбул *, f. eine urt 23lume, floris genus. Зурна, f. bie Wpfeife bei Der türěifфen Dufit, fistula turcica. Зуцнути, нем vide зукнути. Зучање, n. vide зујање. 3учами, чим, viđe зујами.

И.

Шабачкој наији, накрај Цера под
Видојевицом.

Ивањско цвијеће, п. (жуто и бије-
no) das Labkraut (Waldstroh, Unser
Frauen Bettstroh), verum Linë.

И, und, et: иja, п mn, sowohl ich als HB, in der Holzspann beim Zimmers

Du, et ego, et tu; и тамо и амо. И, fe, eos; threr, eorum: ja сам и виђео; зовни и; ја и се не бојим. И, сí. ии!

Ибар, бра, m. Flug in Gerbien. Ибар утјече у Мораву више Карановца. Ибрик *, m. eine tupferne aid anne,

vas cupreum, aeneum. Ибричик, m. dim. v. ибрик. Ибришим *, м. свилени конци, Gei. denzwirn, ein Faden Seide, filum seri

cum.

Ибришим - тканица, f. (см.) m.j. мканица од ибришима :

„Притеже му четири колана,
„А и пету ибришим-тканицу
Ива, м. (Рес. и Срем.) vide Иво.
Hea, f. cine urt "Beive, salicis genus
(quod quaere).

Иван, m. Manučname, (Sohann Ser
Täufer) nomen viri (Joannes Baptista).
Ивана, f. Johanna (Frauennamie), no-
men feminae.

Иваница, f. dim. 9. Ивана.

Иваниш, m. Mann name, nomen viri.
Иванчић, m. dim. 9. Иван.
Ивањ дан, ња дне, m. Seft bes h. Sos
hann des Täufers, den 24. Juny, dies
festus S. Joanni Baptistae. Србљи при-
повиједају, да је Ивањ” дан та-
ко велики светац, да на њега сун-
це на небу трипут од страа ста-
не. Уочи Ивања дне је обично на
неким мјестима (као н. п. у Јадру)
палити лилу око мора: нагуле чо-
бани лиле (брезове н^и трешњове)
и метну у процјепове, те начине
као велике киме, па у очи Ивања
дне, пошто се смркне, запале ме
процјенове и обнесу око торова,
потом неке зађену у шор ме изго-
pe, а неке узму чобани и изнесу на
какво брдо, ђе дође и више чобана,
ме се играју. Тако се пали лила и
у очи Петрова дне. А на неким
мјестима (као по Сријему) беру ђе-
војке (уочи Ивања дне) Ивањско
цвијеће те вију вијенце и мећу ис-
пред куће по стреи или по плоту.
Берући ђевојке цвијеће пјевају раз
личне пјесме, а особито ову:
„Ивањско цвеће Петровско,
,Иван га бере ме бере:
„Мајци га баца у крило,
„А мајка с крила на земљу
Йвања, f. зидине од намастира, у

mann, sarmentum. Куд ће ивер од
кладе ?

Иверак, рка, m. hyp. 5. ивер,
Иверак, рка, m. Gebirge gmiimen Dem
sluge Jaдap und Dem Berge Цер.
Иверје, (coll.) Sie Spanne, Solgabfäue,

sarmenta.

Иверчић, m. dim. 9. ивер.

ИвИК, m. ein Beibenwald, salicetum.
Ивица, f. 1) dim y. ива. 2) дав пое (an

Tuch, an der Leinwand), latus panni, Ивка, f. Frauenname (cf. Ивана), поmen muliebre.

Ивко, m. Manušname, nomen viri. Ивница, f. планина у Ерцеговини (у Дробњацима):

„Сан уснила љуба војводина,
„Анђелија Стоја Караџића,
„Ђе вас Дробњак магла притиснула,
,, А из магле вила покликнула
,,Са Ивнице високе планине
Иво, м. (Ерц.) hyp. v. Иван,
Ивов, ва, во, von Beiden, salignus.
Ивовина, f. bab Keivenholy, lignum
salignum.

Игда (б. i. и гда), je, aliqando,cf. икад.
Игʌa, f. bie gravel, acus.

Иrлap, m. der Nadler, opifex acuarius.
Иглени, на, но, н. п. уши, дов Ка
Del. Dehr, foramen acus.
Игленица, f. Die Паvelbü fe, pyxis

acuaria.

Иглица, f. bas oäbelden, acula, acicula,
Игња, м. (Рес. и Срем.) vide Игњо.
Игњат, ш.
Ignatius, ein Manuse
Игњатија, т. name, Ignatius.
Игњатије, м.

Игњо, (Ерц.) hyp. v. Игњат.
Игра, f. 1) bag Spiel, lusus', ludus. 2}
Der Zang, choręa.
Игралиште, n. ber Spiel's, ber Zang=
plag, locus saltatorius.
Играње, n 1) баз Spielent, lusus. 2)
das Tanzen, saltatio.
играми, ам, v. impf. 1} fpielen, ludo.
2) tangen, salto.

Игратисе, амсе, v. r. impf. fpielen, ludo-
Играција, f. (angeeignet und ferbifirt
fatt реграција, Necreation, von

[ocr errors]

грати, fpielen) bas Gy, was am Dona nerstag dem Schullehrer dargebracht. wird, damit er die Knaben, statt des. Lernens, spielen läßt, munusculum ovi datum ludimagistro die Jovis, quo pueri lusum dimittuntur. Који не донесе играције, онога (кашшо) зап

[blocks in formation]

Играчица, f. 1) bie Spicterinn, femina iu leus, 2) Die žanjerinn, saliatrix. Игр ка, 1 (у Сријему у Бачк. и у Бан.). ole Spieleret), (fur finger), crepundis. Игра име, n (cm.) vide игралиште: а усада вишњу на игри му Дол по игрипу, по девојачкомГуман (gu, игумна и игумана), moussos, der Jaumen eines Klosters, hegumenios co nobii.

H

hegument.

,

---

Игуманија, Г. (nyuuer) Die Oberin in e ue u Monter, hegumena monasterii. и уманов, ва, во, De3 Оuarvianë, Игумански, ка, 1) Беqumeni ), hegunenicus 2) adv. nach Guardians Hrt, more hegumeini. И у манство, u. Die Segumeni aft, munus et diguitas hegumeni, 1 умнов, ва, во, vide игуманов. Hana als interj. auf und davon, avolat. Иждребита (изждребили), им, (Рес. и Срем.) vide иждријебими. Ижоре ишисе (изждребишисе), бесе, (Pec u Chem.) vide иждријебитисе. Индрије бити (изждријебитпи), им, v. pf. Epn.) merfen (von Stutin), enitor : ова је кобила и ждријебила Иждријебишисе (изждријебипписе), беce, v. r. pt. (Ерц.) . j. кобиле, ins gefammt merfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебиле. И кђенути, нем, v. pf. (Ерц.)|m.ј. име Ижђесми, ђенем. v. pf. Jeinen

ше све коње.

Spignamen geben, aufbringen, impono nowen irrisorium. Иженими (изженими), им, v. pf. veta beuraten, colloco filios. Иженимисе (изжениписе), нимосе, v. r. pf. sich nach einander verheuraten, uxores duxere alius ex alio.

Ижимање (изжимање), п. аз из drücken (des Wassers), expressio. Ижимами (изжимати), ам, v. impf. ausdrücken, exprimo, Ижина, f. vide клијен.

И кљевање, д. (Ерц.) vide излијевање. И кљеваши, ам, (Ерц.) vide излијеваши. Ижљубити, им, vide изљубити. Ижљубишисе, имоce,vide изљубишисе. 113, aus, ex.

Иза (из 3а), von der sintern Geite. von jenfeits, a parte postica: дође иза брда; иза зиме топло, иза кише сунце; ласио је иза града стријељати. Изабрати, берем, v. pf. cenalien, eligo.

[blocks in formation]

Изагнапи, ам, v. pf. auštreiben, ejicio, exturbo.

Изадирање, д. 𐐨аз 2ušreißen, evulsio; fuga.

Изадирати, рем, v. impf. 1) aubreis Ben, evello. 2) Reißaus nehmen, fugio. Изадреми, ем (и задерем), изадръо, (Рес. и Срем.) vide изадријети. Изадријети, рем (и изадерем) изадръo, v. pf. .(Ерц.) 1) becausreigen, evello. 2) Reipaus nehmen, aufugio: једва је пзадрво. Изазвати, зовем, v. pf. becausrufen,

evoco.

Изазивање, n. Das Seraußrufen, evo:

catio.

Изазивати, ам (и изазивљем), v. impf, beraustufen, eyoco.

Изанђаши, ђа, у. рf. Пф vetliegen.

jacendo corrumpor (de panno). Изапраши, перем, vide испрати. Изасипање, п. 1) vas uusidjütten, cf. fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Изасипаши, ам (и изасипљем), v. impf. ausschütten, effundo.

Изасипатисе, пасе (и изасипљесе), v. r. impf. ausschlagen, erumpo. Изасрами, серем, v. pf herausfdeis fen, procacо. Који његову иглу изједе, онај треба чувалдуз да изаcepe, wer feine (des bosen Mächtigen) Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens eine Packnadel sch**. Изасралисе, серемсе, v. r. pf. laxies

ren, evacuari,

Изасуши, спем, v. pf. ausschütten, effundo..

Изсушисе, спесе, v. г. pf. ausidlas gen (aus der Haut), erumpo, prodeo. Изашками, изачем, v. pf. fertig mez ben, pertexo.

Изамога, . 1. иза мога, darauf, ex

in cf. иза.

Изаћи, зађем, vide изићи. изба, f. (по Ерцеговини и по Србији око Новог пазара) vide соба. Избавими, им, v. pf. befrenen, libero. Избављање, n. Das Defreyen, liberatio, Избављашпи, ам, v. impf. befrenen, li

bero.

Избадање, n. Das ulusfteden, effossio

excisio.

Избадати, ам, v impf, ausfteden, effodio, excido,

Избалити, им, v, pf, rogig maden,

[ocr errors]

muco maculo.

Избацивање, п. 1) ба& Serauswerfen, ejectio. 2) das Ausschießen, rejectio,

das Abfeuern der Flinte, ejaculatio,

Избацивати, цујем, v. impf. 1) Бегз auswerfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 3) fosfdießen, abfeuern, ejaculor. Избацити, им, v. pf. 1) becauswerfen, ejicio. 2) ausidießen, rejicio. 3) пушку, топ, abfeuern (bie Flinte), ejаculor (glandes). Избегнути, нем, vide избећи. Избежами, жим, (Рес. и Срем.) vide избјежами.

Избелети, лим, (Pec.) . vide изби. Изо липи, им, (Срем.) јељети. Избећи (говорисе и избегнути), бегнем, (Рес. и Срем.) vide избјећи. Избечими, им, v. pf. m. j. очи, ftiere Augen machen, oculis rigidis tueor. Избивати, ам, v. impf. не избива, као куга из Сарајева, er ift nie abwееn, ist immer daheim, wie die Pest in Garajemo.

Избијање, п, Das Secausinlagen, extusio.

Избијаши, ам, v. impf. ferausfalagen, extundo.

Избијелити, им, v. pf. (Ерц.) 1 weig Избијељети, лим, v. pf,(Ерц.)

[ocr errors]

ven, albesco: избијељела ҹоа. Избирак, рка, т, дав Leberbleibfer, бек

Rest, residuum, reliquiae. Избирање, д. Das Hustlauben, Hählen,

electio.

И36 pamи, ay, v. impf. auslesen, wäh len, eligo. Избирач, m. er X3ähler, Dee viel ulus, tlaubt, difficilis. Избирач нађе опирач (кад се који жени). И36 cmритие, рисе, v. pf. Elar, belt werden, sich klären, claror, limpidus fio, Избити, бијем, v. pf. 1) berauз фа. gen, elido, extundo. 2) zerschlagen, zerbläuen, contundo.

L

И бјегнути, ием, vide, избјећи. Избежами, жим, (Ерц.) vide избјећи, Избјећи (говориме и избјегнути), бје гнем, v. pf. (Epu.) hinausfliehen, zerflieben, diffugio. Изблиза (из близа, м. j. j. из близа), von nabe, cominus. Избљувак, вка, м. оно што се у је дан пуш избљује, Der Muômurf, sputum, ejectamentum. Избљувати, љујем, v. pf. aufpeien,

exspuo.

+

Избљуватисе љујемсе, v. г. pf. fidau
ipeien, satis spuisse.
Изболеши, лим, v. r. pf. (Pec.) абm
Изболовашін, лујем, v, pf.
Изб љети, лим, v. pf. (Ерц.)
Kranfheit) morbo macresco.

gern

(Durd

Избор, m. Das (Sewähite, Die Blüte,

delectus:

,,По избору бољи од бољега

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

educo.

Извести, извезем, v. pf. fiden, acu perscribere.

Извести, извезем, у. pf. herausfüh ren, eveho.

Известисе, извеземсе, v. r. pf. bers ausfahren, evehor.

Известими, (Рес. и Срем.) vide извијестити. Известитисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде зивијесшимисе. Изветрити, им, (Рес. и Срем.) vide извјетрити.

Извешами, ам, (Рес. и Срем.) vide извјешами.

Извидами, ам, v. pf. beilen, außcuriten, medeor, cf. излијечити.

« PreviousContinue »