Page images
PDF
EPUB

Баточина, f. мала варошица између

смаил баша н п. д. 2) баше, Багрдана и Асан - патишне паланке. pl. eine Urt Udeliger, nobilium genus: Бdha, m. hyp, von брат.

Осилише баше Бијоградске Таун, т. бer Baubaи , 213аитаи , ter. Башење, п. дав 25afei (25afфа сіз riculum.

nem sagen), appellatio bassae nomine. Баукање, в. дав Заибаиеn, terrificatio. Башење, дав Setragen wie ein Safфа, Баукапи, учем, v. impf. Daubauen, ter- affectatio dignitatis bassae. rifico.

Башин, на, но, бев Вајфа, bаѕѕае. Баукнути, нем, v. pf. баибаиet, ter- Башински, кa, кo, 1) Зајфа •, basгеfacio.

sae, bassarum. 2) vdv. wie ein Barcha, Баура, f. само у овој загонетки : Ja

more bassae. ше пута на баури? ш. і. сврака Батципи, им, т. impf. кога , #u einem на крмачи.

Bascha! faget, bassam appello aliquem. Бацакање, п. Зав Иmbеrwеrfеn Set Süэ Багшиписе, имce, y. r. impf. fid, sum

Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Sascha madjen, facere se ipsum bassam. Бацакатисе, амce, v. г. impf. н. п. но- Башнтисе, имсе, у.. r. inpf. jih al8

гама, mit Ben Süpet umherwerfen, Barcha betragen, ftolj thun, affecto jacto pedes.

bassae dignitatem et jus. Бацање,m.Дав Іeife Steфen,punctio lеniѕ. Башка*, vide oсoбито, н. п. он живи Бацање, р. дав 2Berfeit, jactatio.

башка од свога оца, п. і. не живи Бацами, ам, dim. р. боспи.

соцем. Бацапи, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. Баш - кнез , m. cf. кнез.

2) пушке, Повfфiepen, emitto iсtum. Башлук*, m. 1) глава у преслице, беr Бацаписе, амce, v. r. impf, wеrfеп, Xoctet, colus. 2) оглавар коњски, бес

jaeere : бацајусе ћеца камењем. Halfter, capistrum. Бацкање, п, dim y. бацање.

Башпина, f. очевина, или оно мјеспо Бацкати, ам, dim. 2. бäтуали.

ће се ко родно, püterliфев Srbe, Бации, им, у. pf. 1) werfen, jacio. 2)

patrimonium. пушку, lo&fфіеgеn, emitto iсtum. Башча*, f. 1) градина, Garten, horБацилінсе, имce, v. r. pf, merfen, jacio : Tus. 2) шљивиќ или оно мјесто, „Прости Боже и бијела цркво,

куд су посађене јабуке и крушке, „Да се бацим једном преко пебе- Obstgarten, hortus. Бачва, f.. велика кацə заднивена као Башчина , f. augm. 2. башча,

6ype, ein großes Faß, dolium. Бацчица, f. din, p. башча. Бачванин, т.

einer aus Per Бачка, Башчован*, м. i Gärtner, hortulaSerbus e Bacia,

Башчованіција, m, 5 Бачванка , f. Die Batfфеrіn, feminа bа- Гдениje, n. vide дeније. ciensis.

bè, interj. geh, abi : Бачванскіі, кa, кo, 1) 23atfфеr, bаciensis. „Бе не лудуј моја снао драга

2). adv. wie Batscher, more baciensium. ber*, m. der Beg, begus (?). Бачванче, чепа , и, еіn junger 23 atfyer, Ber, m. (Рес. и Срем.) vidе бјег. puer baciensis.

Бегање, п. (Рес. и Срем.) vidе бјегање. Бäчванчица, dim. 6. Бачванка.

Бегати, ам, (Рес. и Срем.) vidе бјеБачка, m. Die Batfфғa , regio baciensis. гали. Бачкій , кa, кo, Batfфеr, bаciensis. berêj, m. Ort im Sanat, nomen loci Баца*, f. рупа на кући, куда излази

in Banatu. дим, беr Xauhfang , дав "хаифоф, Бегенисапи*, нишем, у. pf. н. п. ђе. fumarium. cf. комин, димњак.

војку, јело какво, чoy, Befalent Haiļāk, n. das Bein, der Schenkel, crus. finden, probo. Бацанлија, f. Sеr роlіnvеr putaten (mea Беглук *, m, .) бie rofne, angaria,

gen der geharnischten Beine), aureus opera ѕеrva: отишли на беглуі. 2) Оer hollandicus.

Fiscus, das Herarium, die Kammer, Ба*, 1) глава (и код Турака по der fürstliche Schaß, fiscus : BOPHUVIMA

значи), н. п. баш од лађе, п, j. пред- дају баруп из беглука ; узели му ни крај лађе. 2) баш не бу; нема све у беглук (conficirt). баш нишпа ; баш сад до!је; gеrаде, Беглучење, беr $robabient, operae seripsum.

vae praestatio. Баша*, т. і) у Србији и у Босни 30- Беглучилии, им, y. impf. fropnen, аn.

ву свакога Турчина (који није бег gariam praesto. или какав агар башом (као у Сријему Беглучки, кa, кo, н. п. чардак, амшпо зову свакога варошанина го- 6ap, herrschaftlich, doniini. сподаром), н, п. усеин баша, Бегов, ва, воде Веg, bеѕі.

nus,

жан.

но ,

жање.

жапии.

Беговац, вца, т, einer von Beg Beg& Безимена неђеља, f. " heigt Sie sritte

Leuten, homo begi, miles, puer. Woche der großen Faste, hebdomas Беговица , f. Die Begin, bеgа.

tertia jejunii magni. Прва се неђеља Бегунат, нца , 'm. (Рес, и Срем.) vide зове чис па, друга пачисті а, бјегунад.

mpeta без имена, четврта сре. Беда, f. (Рес. и Срем.) vidе биједа. до посна, пета глува, шеспа Бедевија, f. 24rabifфе Ctute, equa цвјето на, седма велика. arabs, cf, апкиња.

Безимент, на, но, патеnlo, ohne ?а: Беден, т. vіdе зид.

men , anonymus. Бедили, им, (Рес. и Срем.) vidе бије- Безјак, т. 3@ipel, stolidus: иди беза дити.

јаче један; fagt i. 3. Ber Bater 3ит Бедрика , f, eine Battung depfel, mali Sohne, der etwas dumin gethan oder species.

gesagt hat, (cf. Bezjak in den Truberia Бедрица, f. (сп.) vidе бедро :

schen Vorreden um A. 1560). „Па потрже мача од бедрице Безобразан, зна, но, fфamio , impuБедро, п. Der ефєntel, crus.

dens. Беђење, п. (Рес. и Срем.) vidе бије- Безобразник, m. Bet ©фаmlоje, imhewe.

pudens. Бежан, f. (Рес. и Срем.) vidе бјежан. Безобразница, f. Die Camtofe , impuБежан, ш. (Рес. и Срем.) vidе бје. dens Semina.

Безуман, мна,

unvernünftig Еежање, п. (Рес. и Срем.) vidе бје.

demens.

Безумље, п. Иnvernunft, dеmеntiа: Бежати, жим, (Рес. и Срет.) vidе бје- „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

„Немој дати умље за безумље Без, орие, ѕinе.

Бекавица, f. а) срицање у буквару, Без*, m, yidе платно 1.

das Buchstabiren , syllabarum prolatio. Безазлен, нa, нo, ohne 24rg, atgfов, 2) die Blokerin (3. B. Schaf), balatrix : unschuldig, innocens.

нађо селоманиттије људи, и напрот Безазленості , f. Die Иnfфul, innocen- си сто векавица и приспа бекавиtia.

ца (у приповијетки). Безаконик, , ein Renf ohne Xeli. Бекељење, п. Вав гаuifletfфеn, rісtiо. gion, carens religione.

Бекељицисе, имce, v. г. impf. на 0Безаконица , f. Seauenjimmer opne Re: ra, das Maul fletchen, ringor.

ligion, mulier carens religione. Бекнупи, нем, у. pf. blöken', balare. Безакоње, п. (сл.) бie Streligion, im- Бенуа, f. Офіmрtport fir ein fdle= pietas:

tes Taschenmesser, convicium in cui„У Инђији тешко безакоње:

trum plicatilem obtusum , pravum. „Не поштује млађи старијега"- Бел, m. (Рес» и Срем.) vidе бјел. Безбожан, жна, но, gottlo, atheus. Бела, f. (Рес. и Сремі.) само у овој Безбожник , m. cin &ottlofer, atheus. загонетки: Бела белу зове: дај ми Безбожница, f. Die Bottlofe, athea. бело бела леба испод бела скупа Безбрижан, жна, но, forgІов, forget. (п. ј. овца и јагње). frey, solutus cura , securus.

Бела, f. (Рес. и Срем.) vidе бијела. Безводан, дна, но , majferio8, carens Белај*, m. See unfai, Das Inglizcf, aquis. .

malum. cf. зло, биједа: белај пне нәБезглаван, вна, нa , obne Oberhaupt, шао; нуто белаја ! ударио сам на

g. 5. eine Familie, deren Starieschina белај. georben, carens principe, patre fa- Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vidе биmilias, capitе.

јела неђеља. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vі. Бәланце, цета, п. (Рес, и Срем.) vide dе безгрјешан.

бјеланце. Безгрешнiспi , f. (Рес. и Срем.) vide Беласање, п. (Рес» и Срем.) vidе бјела.

безгрјешносп. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünolo8, Беласатисе, ace , (Рес. и Срем.) vide ѕinе nоха , sine peccato.

бјеласаписе. Безгрјешност, f. (Ерц.) pie еnоlоjig. Белац, лца, m. (Рес. и Срем.) vidе биkeit, Unschuld, innocentia.

јелац. Бездин, m. намаспир у Банапту. Бєла црква, f. (Ресо и Срем.) vide БиБездински, кa, кo, ppt Бездин.

јела црква. Бездушан, шна, но, bеrѕiов, füblов, Белега, к. (Рес. и Срем.) vidе биљега. expers cordis, sensus,

Белегија *, f, vidе гладилица.

сање.

жење.

жити.

липн.

}der Barbier, tonsor.

Бележење, п. (Рес, и Срем.) vidе биље. Београд, m. (Рес. и Срем.) mit alet

2bleitungen, fieБијоград. Бележипи, им, (Рес. и Срем.) vidе биље- Беочин, т. 1) намаспир у Фрушкой

гори. 2) село кoд пoг намастира. Белензуке*, f. pl. vіdе наруквице. Беочинац (ица), човек. из БеочиБелило, (Рес. и Срем) vidе бјелило. на. Беочински, кa, кo , point Беочин. Беліља, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелиља. Берач, m. Ser (243ein» RuEurus) Refer, lесБеліна, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелина. tor (vindemiator, messor). Бёлипи, им, (Рес. и Срем.) vidе бије- Берачев, ва, во, Зев Refers, legentis, (me

tentis). Белиписе, имce, (Рес. и Срем.) vide Берачица, f. Die (9Bein) Referin, vinбијелилисе.

demiatrix. Белица , f. (Рес. и Срем.) vidе бјелица. Берачки, кa, кo, н. п. плата , Refers Беличаст, па , по, (Рес. и Срем.) vide vindemiatorius. бјеличас.

Берба, f. Die 2Bеinleje, vindemia. Белнук*, m, cin IangeB wеiblides unter: Бербер, т.

fleil mitaermen,tunicae muliebris genus. Берберин , m. „Ој ћевојко дилберчику!

Берберлук*, m,

m. die Barbiererey, arton„У бијелу белнучићу,

soria. „Ко ли среза бијел бeлнук,

Берберница, f. Die Sarbier иде, ton„Опишло му све у беглук

strina. Белиучић, m. dim. 2. бeлнук. Берберски, кa, кo, 1) баrtierifd, tоnѕ0Белобри, m. (Рес. и Срем.) vidе белобок. rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Белов, т. (Рес. и Срем.) vidе бјелов. Бердо? папірол поврбај (Ber да ? ра» Белов , ва, во, (Рес. и Срем.) vidе бјелов. trou' vorbey), der Ruf der Schildwache, Белдвар , m. (Рес. и срем.) vide Бјело. vox excubiarum apud Germanos, recepBap mit allen ableitungen.

ta et in Serbia ; daher 6epakabe, Беловина, f.(Рес. иСрем.)vidе бјеловина. бердокапи, вердокнути. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Бернсав, m. Rannname, nomen viгi. бјеловљев.

Heprikem*, m. das Gedeihen, incremenБелогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide tum , successus, срећа, напредак, бјелогрли.

да Бог настіори. Белдлик, кa, кo, (Рес. и Срем.) vids Бериќетан, піна, но, н. п. година, бјелолик.

gedeihlich, fruchtbar, glüdlich, optatus. Белонога, f. (Рес. иСрем.) vidе бјелонога. Бермеп, m. Der 218eeautiveint, vіви berkum*, vermuthlich, (ut) opinor: Gen- absinthiatum. Ким ће и он доћи.

Бес, m. (Рес, и Срем.) vidе бијсс. Белуг, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелуг. Бесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vidе биіБелуга, f. (Рес. и Серм.) vidе бјелуга.

јесан. Белугов, ва , во, (Pёс. и Срем.) vide Беседа, f. (Рес. и Срем.) vide бесједа. бјелугов.

Беседипти, имі, (Рес. и Срем.) vidе беБелупак, тка, m. (Рес. и Срем.) vide сједии. бјелупак.

Бесједа, Ж. (Ерц.) бie Xebe, ѕеrmо. Бељење, р. (Рес, и Срем.) vidе бијељење. Бесједишти, им, т. inpf. (Epi) fprea Бена, f. vіdе будала.

chen, sermocinor. Бенђелук*, m. права, што се меће у Беснорка, f. н. п. бриліва, (

9efer) oyne вино и у ракију да се човек опије и Schale, sine cortice, sine manubrio. да заспи као мртав, тав Єфlaferaut, Бескућанік , m. Renоқne aив ипо herba soporifera.

Hof, cui nec ara nec focus: Беневрке,f.pl.(fфеr36 aft) vidе пеленгаkе.

„Купи побро под Сарјак јунаке: Бенёпіaлo, m. Der Tangweilige фwä=" „Све крвнике и бескућанике

Ber , fabulator longus, taedium ciens. Беснење , п. (Рес. и Срем.) vide GjecБенетање, п. бав langweilige еф mägen, fabulatio longa.

Беснило,n. (Рес. и Срем.) vidе беснило. Бенпвати, нећем, т. impf. говорили Беснили, им, (Рес и Срем.) vidе бjec

Kojeruma, langweilig schmaßen, 'fabu- ними. lari taediose.

Бесноka, f. (Рес. и Срем.) vidе бјесноћа. Бено, м. Кипрвпате, поmеn саnis ; pas Бессмучан, чна, но, (Рес. и Срем.) vі.

bеr fpriф.: Ова, бено! — па ни јед. dе бјесомучан.
нога (vom Säger , pent fein бeнo beie Беспара, f. vіdе опирњача.
Hafen fangen rollte).

Беспocлeн, на , но; gefфäftlog, otioБео, бела, ло, (Рес, и Срем.) vidе бијел, sus. Бесипослен поп и јариће крспи.

нење.

vitam agere.

becnocauija , f. 1) die Muße, otium: 0m1. ich möchte geben, darem. Eigentlich ist

и ћу ћегоѣ на беспoслици. 2) Ba8 es der (nun meist unabänderliche) Dptas Faulenzen , f der Müssiggang, otiatio : tiy vom Zeitwort' humuu selbst. прођисе беспоcлице з то је беспо- Бибер, m. Pfeffer, piper, слица. 3) Оer Ruffіggаngеr, otiator : Біберење, по бав Фfeffern, piperatio. иди беспocлицо једна !

Биберипи , им, y. impf. pfefferti , pipero, Беспocличење , n. Вав Хüјfіggебеп , otia- pipere condio. tio (?)

Бібернії, на, но, н. п. зрно, Рfeffers. Беспocличити, им, т. [impf. muffinge. Биберов, ва , вo, piрегis. ben, otiari.

Бивање, и. дав оftinаlige Gent, freБеспупно, пiФt auf redtem Bege, из quenter esse. gerecht, inique.

Бивати, ам, т. impf. feyn, esse. Беспија, f. (у Сријему и у Бачкој го. Бліві, вола, m. per süfei , bubalus.

Bope 6eumuja) die Bestie, bestia (al8 buboanga, f. die Büffelkuh, bubala. Schimpfwort).

Биволски, ка, ко , н. п. кожа, Büffelo Бекар, т. човек неожењен, Sunggtə haut, pellis bubalina. fele , coelebs:

Биволче, чепа , p. Pag Buffеlfalb, bu„у беғара ставога шићара ,

balus vitulus. „Понајвише буа и ушнуу.

Биједа, f. (Ерц.) пnvertiente Befфul. Беларинa, f. augm. р. бећар. 2) Sungs bigung, calumnia. Сачувај ме Боже gesellschaft, coelibatus.

биједе невидовне; нашла га биједа Беларовање, п. рав чаggеfеlеntебеп, на суву путу. vita coelebs.

Биједили, им v. impf. (Ерц.) кога, Бекаровати, рујем, т. impf. Зunggе. ungerecht beschuldigen, inique accuso. sedë seyn, als solcher lebeni, coelibem Sujekébe, n. (Epu.) das ungerechte Bes

(chuldigen , accusatio iniqua. Бећарски, кa, кo, 1) junggefelijk, coe- Бијел (comp. бјељії), ла, ло, (Ерц.)

libis aut coelibum. 2) adv. auf Jungge. meiß, albus. selien Art, coelibum more.

Brjena, f. in der anekdotischen Redenss Беч , m. 2Bien, Vienna.

art: Зашао као бијела по пазару, Бечеј, m. Otast im Baпat. Бечејски , er geht nach der Reihe alle ab. кa, кo, pon Бечеј.

Бијела неђеља, f. (Ерц.) (Tie meipe Boa Бéчење, п. бав јфief = 24njeben, torrus che) die Woche vor der großen Fafte, aspectus.

Vorfaste, hebdomas apte jejuuium maБéчити, им, т. impf. п. ј. очи, die gnum, qua carnibus tantum abstipe

Hugen ftier richten, stieren, rigidos figo tur, at non caseo , nec piscibus etc. oculos.

Бијела црква, f. (Ерц.) 233eiptieфen) Бечишисе, имсе v. r. impf. (chief anses Städtchen im Sanat. ben, torve tueri.

Бијелац, лца, т. (Ерц.) See ефimmel, „Бечу граде не бечисе на ме.— Бечка, f. пиварско буре, дав Зіеrfар, Бијелити, им, y. impf. (Ерт.) 2) wеі. dolium cerevisiarium.

Bet, dеаlbo. 2) vidе бијељели. Бечкерек, m. Ctuрt іn Запаt. Бечке- Бијелилисе, имсе, т. г. impf. (Ерц.)

речанин, човек из Бечкерека. Беч- 2) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß керечки, кa, кo, von Бечкерек. glänzen, albeo. Бечки , кa, кo, 1) 2Biener , mienerif), Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, Zas

Viennensis. 2) ady. wienerisch, more me für eine weiße Henne , alba (gal

Viennensium. Бечкиња, f. Die 9Bienerin, femina Vien- Бијело поље, р. (Ериц.) варош у Ерцеnensis.

говини (код воде Лима). Бечлија, m. See Biener, Viennensis. Бијељење, п. (Ерц.), 2) ба8 93eigen, Бешеново, п. 1) намаслир у Фрушкој dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn,

гори. 2) село близу тог намастира. albitudo.

Бейшеновачки, кa, кo, von Бешеново. Бијељепти, лим, y. impf. (Ерц.) wеip Бешика*, f. 1) vidе колијевка. 2) pie werden, albesco. Blafe, vesica. cf. мијур.

Бијељина , f. Otast in Ser наија воп Бешкот, m. (сп.) некакав љеб (зів. Зворник. Бијељинац (нца), човек из kott ?), panis delicatior:

Бијељине. Бијељинскi , кa, кo, voit „И бешкопа еба бијелога

Бијељина. Беципија, f. vіdе бесшија.

Sujec, m. (Eph.) die Wut, rabies : 61bri, Partitel, um den Optativ anzuzei. јес те сколио (говоре псеmепту); или

ge, particula optativi, X, 3, дав би, је опишао у ајдуке од Gnjeca

equus albus.

lina).

).

жашче.

genus.

(Rutbile , цебеruty), или од не- „Чепірдесет коња доведоше , Воље ?

„Све Турсније добрије бињака Бијесан (comp. 6јешь), сна, но, (Ерц.) Биљација m. der gute Reiter, aptus, i) wütend, rabiosus. 2) übermüthig ,

eques : superbus.

„у Турака с' врло добри коњи, Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vidе бијел. „И на коњма Турци бињације Бијоград, m, (Ерц.) Belgrav, Belgradum. Бињанче*, taufen, mille (иљада). Је. Бијоградату, граца, m. (Ерц.) беr Bels дан је рекао бињашче, а други биgrader , Taurunensis :

рашче, па су се опет погодили, „То гледају Турци Бијограци

biete immerhin ! Бијоградски, кa, кo, (Ерик ) ) 23el. Бињйш*, m. ein ©фаrlафтаntel, palgrader, belgradinus. 2) ady. belgra. lium purpureum. disch, more belgradino.

Бір , m, оно жито, што људи дају Вијограђанин, т. (Ерц.) vide Бијогра- топу сваке године, бie Collectur рев дац.

Pfarrers, collecta parochi. Бијограміка, f. (Ерц.) бie Belgraдerin, Бирање, р. бав lauben, gefen, lесtiо. mulier Belgradina.

Бирање, о, бав 2briФte , condocefaБијограче, чета, р. (Ерц.) cin junger ctio. Belgrader :

Бирали, ам, y, impf. Elauben, lеgеrе. „Што ће мени момче Бијограче, Бірапи, амі, v. impf: н. п. коња, аба „Кад ми може запаспи” Сарајевче — richten, coņdocefacio. Бијоце, п. vіdе бјеланце.

Вирач, рча, m. Begens in Sopnien, Бијочуг, m.vidе алка.

обеr Зворник. Бh, m. Ser Ctier, taurus.

Бирашче * , еіnев, unum (један). cf. биБіка, т. vіdе бик. Бика, f. (у Боснії, особио по ва- Бири, бири ! gaut um pie jungen \rut. рошима) vidе нена.

bühner zu rufen, sonus vocandi pullos Биковит, па, то, н.

II. 10, Stier :

gallinae indicae. Ochs,'bos taurus.

Бірка, (у Бачкој) 2rt Cafe, ovis Бикуље, f. pl. vіdе випице. Біло, в. беr puls, pie GФlagaver, arteria. Біртанац, нца, т. беr gіnіеnfоlsаt , búna, f. Name für eine weiße Ziege, miles justus, continuus : увaтилн га у

бирманце. Hana, m. Name für einen weißen Odh. Sipos, m. der Unter • Kines im Dorfe, fen, bos albus.

genus magistri vici. Hané, n. Sträuter, herbae.

Бировљев, ва, во, бев Birоw, sculteti. Тіљега, f. (Ерц.) 1) Renngeihen, nota. Бирпаш, m. vіdе крчмар.

2) Ziel, meta; Zielsweibe, scopus. Бирлашев , ва, во , без Birthв, cauБиљежење, п. (Ерц.) бав Везеіфnen, notatio.

Бирпіаценье, . зав сфеntеп, сапрonaБиљежими, им, т. impf. (Еру.) бе? tio. zeichnen, notare.

Бирлашиши, им, v. impf. Birth fери: Биљин, на , но, беr wеipen 3iege, ca- cauponor.

Бирпіаница , f. vіdе крчмарица. Біљин, на, но, бев weipen SФfen, bo. Бирлашвії, кa, кo, vidе крчмарски. vis albi.

Бірцауз, т. (2Birib8bau€) vidе крчма. Бiлкia, f. Ser Salm, calamus : нема Бирчанин, т. човек из Бирча :

дрва ни једне биљке; сув као биљка. „Док погубим Бирчанин Илају Биљ ур* m. 1) дав Зrennglав, vitrum Бисаг, m. (највише се говори у млоік.

ustorium. 2) das Krystallglas, vitrum 6pojy: 6ucare) der Quersack, mantica. crystallinum.

Бисер , m. Die Perle, margarita. Биімбатша *, m. ein Commentant pon Бисерни , на , но, н. п. зрно, реrlеtѕ,

1000 Rann, chiliarchus. cf. војвода, Бисеров , ва , вo, j margaritarum. Биімбашин, на, но, бев бимбаша, Бисерче, чeтa, n. (сп.) дie liebe kleine chiliarchi.

Perle, margarita : Hiina * , f. das Gebäude, aedificium. „Ја јој реко добар вече дилберче ! Бинија f. der Balken an der Thür, in „Она мене: дођ довече бисерче

den der Riegel hineingestoßen wird, Buckaibe, n. das Läusefuchen, Tausen, wenn man fie schließt, trabs recipiens pediculorum lectio. repagulun.

Біскапи , бишлем, т. impf, кога, einem Бињак * m. das Reitroß, equus equita- läufe fuchen, legere pediculos. torius :

Бисмар, шpa, po, elar, limpidus,

capra alba.

ponis.

prae albae.

.

[ocr errors]
« PreviousContinue »