Баура, f. само у овој загонетки: Јаше тута на баури? ш. ј. сврака на крмачи.

Бацакање, п. дas Umherwerfen der Füs ße, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Бацакатисе, amce, v. r. impf. н. п. ноrama, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes.

Бацање, m. das leise Stechen, punctio lenis. Бацање, п. дas Werfen, jactatio. Бацати, ам, dim. v. 60сти.

Бацами, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. 2) пушке, losschießen, emitto ictum. Бацашисе, аmce, v. r. impf. werfen, jaeere: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, n. dim v. бацање. Бацкаши, ам, dim. v. бацати. Бации, им, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушку, losschießen, emitto ictum. Бацитисе, имce, v. r. pf. werfen, jacio: „Прости Боже и бијела цркво, „Да се бацим једном преко тебе Бачва, f. велика каца заднивена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачванин, m. einer aus der Бачка, Serbus e Bacia,

Бачванка, f. Die Batscherin, femina baciensis.

Бачвански, ка, ко, 1) Batscher, baciensis. 2) adv. wie Batscher, more baciensium. Бачванче, чета, п. ein junger Batscher, puer baciensis. Бачванчица, dim. v. Бачванка. Бачка, m. die Batschka, regio baciensis. Бачки, ка, ко, Batscher, baciensis. Баџа*, , f. рупа на кући, куда излази дим, der Rauchfang, das Rauchloch, fumarium. cf. комин, димњак. Баџак, n. das Bein, der Schenkel, crus. Баџаклија, f. der Holländer Dukaten (wes gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus.

Баш, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, т. д. предни крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа; баш сад дође; gerade, ipsum.

Баша*, т. 1) у Србији и у Босни зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н. п. Усеин баша,

Смаил баша н п. д. 2) баше, pl. eine Art Adeliger, nobilium genus: „Осилише баше Бијоградске Башење, п. das Baschen (Bascha zu ei nem sagen), appellatio bassae nomine. Башење, das Betragen wie ein Basha, affectatio dignitatıs bassae. Башин, на, но, des Bascha, bassae. Башински, ка, ко, 1) Bascha, bassae, bassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae.

Башиши, им, v. impf. kora, zu einem Bascha! sagen, bassam appello aliquem. Башишисе, имсе, v. r. impf. sich zum Bascha machen, facere se ipsum bassam. Башитисе, имсе, v. r. impf. sich als Bascha betragen, stolz thun, affecto bassae dignitatem et jus.

Башка*, vide особито, н. п. он живи башка од свога оца, ш.ј. не живи

с оцем.

Баш - кнез, m. cf. кнез.
Башлук, т. 1) глава у преслице, der
Rocken, colus, 2) оглавар коњски, дес
Halfter, capistrum.

Баштина, f. очевина, или оно мјесто ђе се ко родио, väterliches Erbe, patrimonium.

Башча, f. 1) градина, Garten, hor-
tus. 2) шљивик, или оно мјесто,
куд су посађене јабуке и крушке,
Obstgarten, hortus.
Башчина, f. augm. v. башча,
Башчица, f. dim. v. башча.
Башчован*, т.
Башчованџија, m, 5 nus.
Бденије, n. vide деније.
Bè, interj. geh, abi:

Gärtner, hortula

„Бе не лудуј моја снао драга Бег*, м. der Beg, begus (?). Bêr, m. (Рес. и Срем.) vide бјег. Бегање, п. (Рес. и Срем.) vide бјегање. Бегати, ам, (Рес. и Срем.) vide 6je.

гапти.

Бегеј, m. Ort im Banat, nomen loci in Banatu.

Бегенисати, нишем, v. pf. н. п. ђе. војку, јело какво, чоу, Gefallen finden, probo.

Беглук*, m. 1) die Frohne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) дес Fiscus, das Aerarium, die Kammer, der fürstliche Schak, fiscus: војницима дају барут из беглука; узели му све у беглук (confiscirt).

Беглучење, der Frohndienst, operae servae praestatio.

Беглучили, им, v. impf. frohnen, angariam praesto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, ам6ap, herrschaftlich, domini. Бегов, ва, во, дев Begs, begi.

Без, ohne, sine.

,

Без* m. vide платно 1. Безазлен, на, но, ohne Arg, arglos, unschuldig, innocens.

Безазленост, f. die Unschuld, innocentia.

Безаконик, m. ein Mensch ohne Religion, carens religione.

Безаконица, f. Frauenzimmer ohne Religion, mulier carens religione. Безакоње, п. (cm.) die Irreligion, impietas:

„У Инђији тешко безакоње:

„Не поштује млађи старијега Безбожан, жна, но, gottlos, athens. Безбожник, m. ein Gottlofer, atheus. Безбожница, f. die Gottlose, athea. Безбрижан, жна, но, sorglos, sorgen. fren, solutus cura, securus. Безводан, дна, но, wasserlos, carens aquis.

Безглаван, вна, на, ohne Oberhaupt, z. B. eine Familie, deren Starjeschina gestorben, carens principe, patre familias, capite.

Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) viде безгрјешан. Безгрешности, f. (Рес. и Срем.) vide

безгрјешност.

Безгрјешан, шна, но, (Epц.) fündlos, sine noxa, sine peccato. Безгрјешност, f. (Ерц.) die Sündlosig= keit, Unschuld, innocentia. Бездин, т. намастир у Банату. Бездински, ка, ко, von Бездин. Бездушан, шна, но, herzlos, fühlos, expers cordis, sensus.

Безимена неђеља, f. heißt die dritte Woche der großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се неђеља зове чиста, друга пачиста, трећа безимена, четврта средопосна, пета глува, шеста цвјетна, седма велика.

Безимени, на, но, namenlos, ohne Nas men, anonymus.

Безјак, m. Tölpél, stolidus: иди без јаче један, sagt z. B. der Vater zum Sohne, der etwas dumm gethan oder gesagt hat, (cf. Безјак in den Truberischen Vorreden um A. 1560).

Безобразан, зна, но, schamlos, impu

dens.

Безумље, п. Unvernunft, dementia: „Мој ујаче од Сибиња Јанко! „Немој дати умље за безумље Бекавица, f. 1) срицање у буквару, das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blokerin (z. B. Schaf), balatrix: нађо селоманишије људи, и напро си сто векавица и триста бекавица (у приповијетки). — Бекељење, п. das Maulsletschen, rictio. Бекељищисе, имсе, v. r. impf. на коra, das Maul fletschen, ringor. Бекнуши, нем, v. pf. blöken, balare. Бекута, f. Schimpfwort für ein schlech tes Taschenmesser, convicium in cultrum plicatilem em obtusum, , pravum. Бел, т. (Рес. и Срем.) vide бјел. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овој загонетки: Бела белу зове: дај ми бело бела леба испод бела скута (т. ј. овца и јагње).

Бела, f. (Рес. и Срем.) vide бијела. Белај*, m. der Unfall, das Unglück, malum. cf. зло, биједа: белај те на шао; нуто белаја! ударио сам на белај.

Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља.

Беланце, цета, п. (Рес. и Срем.) vide бјеланце.

Беласање, п. (Рес. и Срем.) vide бјела

сање.

Беласатисе, асе, (Рес. и Срем.) vide бјеласашисе.

Белац, лца, m. (Рес. и Срем.) vide бијелац.

Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide Би-
јела црква.
Белега, f. (Рес. и Срем.) vide биљега.
Белегија *, f, vide гладилица.

Бележење, п. (Рес. и Срем.) vide биље

жење.

Бележити, им, (Рес. и Срем.) vide биље

жипи.

Белензуке*, f. pl. vide наруквице. Белило, (Рес. и Срем) vide бјелило. Белиља, f. (Рес. и Срем.) vide бјелиља. Белина, f. (Рес. и Срем.) vide бјелина. Белиши, им, (Рес. и Срем.) vide бије

лити.

Белишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide бијелитисе.

Белица, f. (Рес. и Срем.) vide бјелица. Беличаст, та, то, (Рес. и Срем.) vide бјеличаслі.

Белнук", m. ein langes weibliches Unters kleid mit Aermeln,tunicae muliebris genus. „Ој ђевојко дилберчићу! „У бијелу белнучићу,

„Ко ти среза бијел белнук, „Отишло му све у беглук Белнучић, m. dim. v. белнук. Белобок, т. (Рес. и Срем.) vide бјелобок. Белов, m. (Рес. и Срем.) vide бјелов. бјелов. Белов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјелов. Беловар, т. (Рес. и Срем.) vide Бјеловар mit allen Ableitungen. Беловина, f. (Рес. и Срем.) vide бјеловина. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјеловљев.

Белогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide бјелогрли.

Белолик, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide бјелолик.

Белонога, f. (Рес. и Срем.) vide бјелонога. Белћим", vermuthlich, (ut) opinor: бел

ћим ће и он доћи.

Белӯг, т. (Рес. и Срем.) vide бјелуг. Белуга, f. (Рес. и Серм.) vide 6јелуга. Белугов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјелугов.

Белутак, тка, т. (Рес. и Срем.) vide

бјелушак. Бељење, п. (Рес. и Срем.) vide бијељење. Бена, f. vide будала.

Бенђелук, т. трава, што се меће у вино и у ракију да се човек опије и да заспи као мртав, das Schlafkraut, herba soporifera.

Беневрке, f.pl. (scherzhaft) vide пеленгаће. Бенептало, m. der langweilige Schwa her, fabulator longus, taedium ciens. Бенетање, п. das langweilige Schwäken, fabulatio longa.

Бентеати, нећем, v. impf. говорити којешта, langweilig schwaken, fabulari taediose.

Бено, т. Hundsname, nomen canis; daher sprichw.: Оба, бено! - па ни једнога (vom Jäger, dem sein бено beide Hasen fangen soute).

Бео, бела, ло, (Рес. и Срем.) vide бијел.

Београд, т. (Рес. и Срем.) mit allen Ableitungen, sieh Бијоград.

Беочин, т. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село код тог намастира. Беочинац (ица), човек, из Беочина. Беочински, ка, ко, von Беочин. Берач, m. der (Wein-Kukuruz-) Leser, lector (vindemiator, messor). Берачев, ва, во, деs Lesers, legentis, (metentis).

Берачица, f. die (Wein) Leserin, vin

demiatrix.

Берберски, ка, ко, 1) barbierisch, tonsorius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Бердо? патрол поврбај (Wer da? Pa troll' vorbey), der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, recepta et in Serbia; daher бердокање, бердокати, бердокнуши. Берисав, т. Mannsname, nomen viri. Берићем, т. das Gedeihen, incrementum, successus, of. срећа, напредак, да Бог наспори. Берићетан, тна, но, н. п. година, gedeihlich, fruchtbar, glücklich, optatus. Бермет, m. der Wermutwein, vinum absinthiatum.

Бес, т. (Рес, и Срем.) vide бијес. Бесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide бијесан.

Беседа, f. (Рес. и Срем.) vide бесједа. Беседиши, им, (Рес. и Срем.) vide бесједити.

Бесједа, f. (Еρπ.) die Rede, sermo. Бесједити, им, v. impf. (Ερπ.) sprechen, sermocinor. Бескорка, f. н. п. бритва, (Messer) ohne Schale, sine cortice, sine manubrio. Бескућаник, т. Mensch ohne Haus und Hof, cui nec ara nec focus: „Купи побро под Сарјак јунаке: „Све крвнике и бескућанике Беснење, п. (Рес. и Срем.) vide 6jec

Беспослица, f. 1) die Muße, otium: отићи ћу ђегођ на беспослици. 2) дав Faulenzen, der Müssiggang, etiatio: прођисе беспослице; то је беспослица. 3) der Müssiggånger, otiator: иди беспослицо једна !

Беспосличење, n. das Müssiggehen, otiatio (?)

Беспосличити, им, ѵ. [impf. müssigge hen, otiari. Беспушно, nicht auf rechtem Wege, ungerecht, inique.

Бестија, f. (у Сријему и у Бачкојговоре бештија) die Bestie, bestia (als Schimpfwort).

Бећар, т. човек неожењен, Jungge» selle, coelebs:

„У бећара свавога шићара, „Понајвише буа и ушију. Бећарина, f. augm. v. бећар. 2) Junggesellschaft, coelibatus.

Бећаровање, n. das Junggesellenleben, vita coelebs.

Бећаровати, рујем, v. impf. Jungge. selle seyn, als solcher leben, coelibem vitam agere.

Бећарски, ка, ко, 1) junggesellisch, соеlibis aut coelibum. 2) adv. auf Jungge. sellen Art, coelibum more.

Беч, т. Wien, Vienna.

Бечеј, m. Stadt im Banat. Бечејски, ка, ко, von Бечеј.

Бечење, п. das schief - Ansehen, torvus aspectus.

Бечиши, им, v. impf. m. j. очи, діе Augen stier richten, stieren, rigidos figo oculos.

Бечишисе, имсе, v. r. impf. schief ansehen, torve tueri.

„Бечу граде не бечисе на ме.Бечка, f. пиварско буре, das Biersaß, dolium cerevisiarium.

Бечкерек, m. Stadt im Banat. Бечкеречанин, човек из Бечкерека. Бечкеречки, ка, ко, von Бечкерек.

Бечки, ка, ко, 1) Wiener, wienerisch, Viennensis. 2) adv. wienerisch, more Viennensium.

Бечкиња, f. die Wienerin, femina Viennensis.

Бечлија, m. der Wiener, Viennensis. Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село близу тог намастира. Бешеновачки, ка, ко, von Бешеново. Бешика, f. 1) vide колијевка. 2) діе Blase, vesica. cf. мијур. Бешком, т. (ст.) некакав љеб (Biskott?), panis delicatior: „И бешкота љеба бијелогаБештија, f. vide бестија. Би, Partikel, um den Optativ anzuzeigen, particula optativi, z. B. дао би,

ich möchte geben, darem. Eigentlich ist
es der (nun meist unabänderliche) Opta=
tiv vom Zeitwort биши selbst.

Бибер, m. Pfeffer, piper.
Биберење, и. das Pfeffern, piperatio.
Бибериши, им, v. impf. pfeffern, pipero,
pipere condio.
Биберни, на, но, н. п. зрно, Pfeffer.
Биберов, ва, во, рірeris.
Бивање, n. das oftmalige Senn, fre-

quenter esse. Бивати, ам, v. impf. seyn, esse. Биво, вола, m. der Büssel, bubalus. Биволица, f. die Büffelkuh, bubala. Биволски, ка, ко, н. п. кожа, Büffelhaut, pellis bubalina. Биволче, чеma, n. das Büffelkalb, bubalus vitulus.

Биједа, f. (Epy.) unverdiente Beschul digung, calumnia. Сачувај ме Боже биједе невидовне; нашла га биједа на суву путу.

Биједити, им v. impf. (Ерц.) кога, ungerecht beschuldigen, inique accuso. Бијеђење, п. (Ерц.) das ungerechte Bes schuldigen, accusatio iniqua. Бијел (comp. бјељк), ла, ло, (Ерц.) weiß, albus.

Бијела, f. in der anekdotischen Redensart: Зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. Бијела неђеља, f. (Ерц.) (die weiße Woche) die Woche vor der großen Faste, Vorfaste, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. Бијела црква, f. (Ерц.) Weißkirchen) Städtchen im Banot.

Бијелац, лца, m. (Epu.) der Schimmel, equus albus.

Бијелиши, им, v. impf. (Ερίτ.) 1) weie ßen, dealbo. 2) vide бијељени. Бијелишисе, имсe, v. r. impf. (Ерц.) 2) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß glänzen, albeo.

Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, Паme für eine weiße Henne, alba (gallina).

Бијело поље, п. (Ерп.) варош у Ерцеговини (код воде Лима). Бијељење, п. (Ερμ.), 1) das Weißen, dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, albitudo.

Бијељеши, лим, v. impf. (Epq.) weiß werden, albesco.

Бијељина, f. Stadt in der Hanja von Зворник. Бијељинац (нца), човек из Бијељине. Бијељински, , ка, ко, von Бијељина.

Бијес, т. (Ерц.) die Wut, rabies: 61јес те сколио (говоре исетету); или је отишао у ајдуке одбијеса. (Muthwille, Uebermuth), или од невоље?

Бијесан (сотр. бјешњи), сна, но, (Ерπ.) 1) wütend, rabiosus. 2) übermüthig, superbus.

Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vide бијел. Бијоград, т. (Еρπ.) Belgrad, Belgradum. Бијоградац, граца, т. (Ерц.) der Belgrader, Taurunensis : „То гледају Турци Бијограци Бијоградски, ка, ко, (Ерц) 1) Bels grader, belgradinus. 2) adv. belgra. disch, more belgradino. Вијограђанин, т. (Ерц.) vide Бијогра

дац.

Бијограшка, f. (Ερц.) die Belgraderin, mulier Belgradina.

Бијограче, чета, п. (Ерп.) ein junger Belgrader:

„Што ће мени момче Бијограче, **„Кад ми може запаслі Сарајевче

Бијоце, n. vide бјеланце.
Бијочуг, m.vide алка.

Бак, т. der Stier, taurus.
Бика, m. vide бик.

Бика, f. (у Босни, особию по ва

рошима) vide нена.

Биковиш, та, то, н. п. во, Stier =
Ochs, bos taurus.
Бикуље, f. pl. vide вишице.

Било, n. der Puls, die Schlagader, arteria. Биља, f. Name für eine weiße Ziege, capra alba.

Биља, т. Nаme für einen weißen Och. fen, bos albus. Биље, п. Kräuter, herbae.

Биљега, f. (Ерц.) 1) Kennzeichen, nota. 2) Ziel, meta; Rielscheibe, scopus. Биљежење, п. (Epц.) das Bezeichnen,

notatio.

Биљежиши, им, v. impf. (Ερμ.) bes zeichnen, notare.

Биљин, на, но, der weißen Ziege, caprae albae.

Биљин, на, но, des weißen Ochsen, bo. vis albi.

Билка, f. der Halm, calamus: нема дрва ни једне биљке; сув као биљка. Биљур* m. 1) das Brennglas, vitrum ustorium. 2) das Krystallglas, vitrum crystallinum. Бимбаша*, m.

ein Commendant von 1000 Mann, chiliarchus. cf. војвода. Бимбашин, на, но, дев бимбаша, chiliarchi.

Бина*, f. das Gebäude, aedificium.

Бинија *, f. der Balken an der Thür, in den der Riegel hineingestoßen wird, wenn man sie schließt, trabs recipiens repagulum.

Бињак, т. даs Reitroß, equus equita

„Четрдесет коња доведоше, „Све Турскије добрије бињака -Бињаџија * m. der gute Reiter, aptus

eques :

平

,

„У Турака с' врло добри коњи, „И на коњма Турци бињације Бињашче*, tausend, mille (иљада). Је дан је рекао бињашче, а други бирашче, па су се опет погодили, biete immerhin!

Бињиш*, m. ein Scharlachmantel, pallium purpureum.

Бир, т. оно жито, што људи дају попу сваке године, die Collectur des Pfarrers, collecta parochi.

Бирање, п. das Klauben, Lesen, lectio, Бирање, п. das Abrichten, condocefactio.

Бирати, ам, v. impf. klauben, legere. Бирати, ам, v. impf. н. п. коња, ab richten, condocefacio.

Вирач, рча, m. Gegend in Bosnien, ober Зворник.

Бирашче, еіnes, unum (један). cf. би

њашче.

Бири, бири ! Laut um die jungen Trut= huhner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae.

Бирка, (у Бачкој) Art Schafe, ovis genus.

Бирманац, нца, m. der Liniensoldat, miles justus, continuus: уватили га у бирманце.

Биров, m. der Unter Knes im Dorfe, genus magistri vici. Бировљев, ва, во, des Birow, sculteti. Бирташ, m. vide крчмар. Бирнашев, ва, во, des Wirths, cauponis.

Бирташење, n. das Schenken, caupona

tio.

Бирташиши, им, v. impf. Wirth seyn:

cauponor.

Бирташица, f. vide крчмарица.
Биршашки, ка, ко, vide крчмарски.
Барцауз, т. (Wirthshaus) vide крчма,
Бирчанин, т. човек из Бирча :
„Док погубим Бирчанин Илију -
Бисаг, т. (највише се говори у млож.

броју: бисаге) der Quersack, mantica.

Бисер, т. діе Perle, margarita. Бисерий, на, но, н. п. зрно, Perlens, Бисеров, ва, во, margaritarum. Бисерче, чета, n. (cm.) die liebe kleine Perle, margarita : „Ја јој реко добар вече дилберче! „Она мене: дођ' довече бисерче Бискање, п. das Läusesuchen, Lausen, pediculorum lectio.

Бискаши, биштем, v. impf, koгa, einem Läuse suchen, legere pediculos. Бистар, тра, po, klar, limpidus