Аков, m. ein Simer, amphora. Аковче, чеша, n. ein Eimerfäßchen, vas amphorarium.

Акоће, es thut nichts, meinetmegen, quid tum? per me licet. Акриђакс: (акриђакон), m. де Хефі biaton, Archidiaconus. Акријера, m. ber Hrmijerej, Oberprie. net, archiereus: владике су акријере Ристове.

Акримандрит, m. ber Игhimanorit, Archimandrita, Акримандритов, ва, во, без Иефі mandriten, Archimandritae. Акримандритски, ка, ко, 1) archi mandritisch, archimandritarum. 2) adv. arhimanòritifh, more archimandritae. Акшам*, m. das vierte Gebeth der Türken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. Ал, т. биједа, напаст: ал те не нашао. Ал*, adj, vide ружичаст. Ала, f. vide изод.

Ала, f. vide аждаа: ало несила! Ала би лепо било, ар! wіе (hön mäte ев, bone! deus quam esset praeclarum. Алај*, m. ein Zrupp Colbaten in De rade, acies instructa, pompa militaris: Туд ће поћи војска на алаје

, Наредисе алај за алајемАлај-барјак*, m. (ст.) Die Deerfaßne, signum, vexillum :

,,У десној му руци копље бојно,

"А у лјевој алај- барјак златан — Алајбег*, m. ber belfurt, dux nobilium. Алајбегов, ва, во, без Шајbegš. Алајбеговица, f. bie u be lajbeg. Алал*, m. vide благослов: дао ми је с алалом; што човек с правдом стече, то му је алал; да му је

Алатљика, f. ein sinzelnes Berfzeng,

instrumentum.

Алапов, ва, во, без uchies, rui equi.
Алатуша, f. алашаста кобила, eine
Fuchsstute, equa rufa.
Алатушин, на, но, ber unut.
equae rufae.

Алаужа, f. vide, лапавица.
Алва*. f. 1) eine Mehipeife (von Geis
zenmehl, Schmalz und Honig), cibi
genus. 2) од ораа. 3) cf. прстен.
Алвалук*, т, дав Zrintgelo (auf алва),
was man Neugekieideten abfordert, co-
rollarium, munusculum: дај алвалук
(fagt man wie in Oesterreich: den Schneiz
der auszwicken).

Алватан (говорисе и авлатан), шна, но, weit, bequem (von Kleidern), am. plus.

Албаџија* (алваџија), m. Imalhänbler, qui vendit алва.

Алдумашче, чепа, n. vid. алвалук, Алекса, m. cr, Alexias. Алексије, т. 2iler, Alexius. Алексинац, нца, ш..мала варошица, између Ниша и Параћина. Алексиначки, ка, ко, от Алексинац. Алем драги камен, (ст.):

,, Међ камзама алем драги каменАлемпија, m. (ber beilige) Шурів, Алемпије, m. Alypius.

Али, 1) aber, verum. 2) vide или.
Алин драги камен, m. vide алем дра

Аљешина, f. augm. 9. аљина.
Аљина, f. bа lei, vestis.
Аљине, f. рі. дав еmanò, vestimenta,
(auch das Bettgewand), stragula.
Аљиница, f. dim. у. аљина.
Алкав, ва, вo, schlaff, laxus.
Аљма, f. eine Urt 3miebeln, cepae genus.
Am, m. baš Sefhirt дев адепредев,
lora equi trahentis.
Ama, aber, allein, sed.
Амаз*, m. (ст.) 2rt Bebets ber Zürten,
precis genus:

,,А у шанцу амаз проучишеАмајлија*, f. 1) запис, или чини какве,

што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од грознице и пр. д. bet Zališman, signum magicum. 2) она кесица, или куДя

шијца, што се у њој носи запис, das Talisman Kästchen, capsula servando signo magico : „Сарајлије златне амајлије,

95

Што ђевојке носе у њедрима Anaм, m. das Badhaus, Badezimmer, balneum Амамџик m. dim. . амам. Амамџик има у свакој Турској соби (ђе спавају људи са женама) за пећи. Аман, т.ј. чини ми се : аман то ће бити.

Aмâн*! Pardon! Gnade! noli me осcidere, serva me. Аманет*, m. anvertrautes fans, depositum: аманет ши Божји моја ђе

ца; оставио код њега новце на ама

нет; изјео туђ аманет. Амбар*, т. 1) дав Magazin, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра претека. cf. прстен. Амбарање, п. дав тебе ber erften Müße im Ringfpiel (indem man амбар dazu ruft), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен Амбараши, ам, v. impf. амбар fagen, dico амбар.

Амбарнути, нем, v. pf. 1) дићи прву капу, кад се игра прстена, cf. прстен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго што заискаши, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, des Magazins, horrei. Амбуља, 1. дугачка врећа, ein langer Sad, saccus longior.

Амин! 2 men! amen! Амин да Бог да. Аминање, п. даš Umenfagen, adpredas

catio.

Аминати, ам, v. impf. Иmen fagen, dico amen. Кад стари сват (на свадби), или кум пије у здравље, онда сватови, све два и два, аминају, т.ј. вичу: Стари сват чашу пије, Бога моли, амин ! AMO, hieher, huc.

Амрел, т. ber Regenfhirm, (öfterr, дав das Amrell, nach dem lat. umbrella), umbella (major)..

Aн*, m. der Han, deverticulum.
Ана,
f.

Aнa, f. } Unna, Anna.

Анатема (анатемате), f. баз Инађет, Anathema : анате га маме било; анатемаше ђавола и његова

мена.

и

Анатемник, m. beš nathem werth, dignus anathemate. Анатемнице јеAau (fchelten gewöhnlich die Mönche, Па анатемниче, weil fie fich ein griedh tf hes Uniehen geben wollen, wo kein,, y, K, ħ, üblich ist;

und diese Affectation ahmen die Aneks doten satyrisch nach).

Анатемница, f. bіе бев Xnathem mür= dig ist, digna anathemate. Анашемњак, m. vide анатемник. Àнrлиja, f. 1) England, Anglia, Britannia. 2) englisch Tuch, pannus Angli

cus.

Англијски, ка, ко, 1) englif, anglicus,
britaunicus, 2) adv. englifch, anglice.
Андра, m. (Рес. и Срем.) vide Андро.
Андрак, м. Не знам који му је ан-
Драк (у Сријему и Бачк),
Андриja, m. (cf. avdpeïos ?) Andreas, An-

dreas.

Андријаш, т. Иnoreas, Andreas. Андријца, f. dim. 9. Андрија. Андро, т. (Ерц.) һур. . Андрија. Анђа, f. һур. . Анђелија. о. Анђел, т. (говорисе и анђео) бег п gel, angelus.

Анђелак, лка, m. һур. у. анђел.
Анђелија, f. Ingelia, Angelia.
Анђелијца, f. dim. 9. Анђелија.
Анђелски, ка, ко, englifch, angelicus.
2) adv. englisch, angelice.
Анђео, ђела, m. vide анђел.
Анђица, f. dim. у. Анђа.
Анђуша, f, augm. v. Анђелија.
Анета, f. Иnnette, Annula.
Áнеmа, n. pl. (am Stußen) die Schrau
bengänge.

Аница, f. dim. . Ана.
Аничица, f. dim. 9. Аница.
Анка, f. Hennen, Annula.
Ански, ка, ко, н. п. врата, дев Бане
deversorii.

Анта, f. (у Сријему) ber Marthaufen, cumulus (terrae) terminalis.

Анта, т. (Рес. и Срем.) vide Анто.
Антерија* (антерија), f. ein Unterleib
mit Hermeln, tunicae genus.
Антерилук*, m. Stüd Beug auf eine
Anterie, panni quantum sufficit ad an-
teriam conficiendam.
Антица, m. dim. Анта.
Анто, т. (Ерц.) һур. у. Антоније.
Антонија, т. 1 2nton,
Антоније, m.j

Antonius.

Антонијца, m. dim. у. Антоније.
Анушка, f. Иппа, Аппа,
Анчица, f. dim. 9. Анка.

Анџар*, m. der Sanòfhar, culter m?jor.

Анџија*, m. ber Danwirth, dominus

deversorii.

Анџијин, на, но, без Danwirths, doe

mini deversorii.

Анцијнски, ка, ко, 1) Birth6=, domini Анцијски, ка, ко, deversorii. 2) adv. wie ein Wirth, more cauponis.

Аргашин, m. (ірyárns) ber Zaglöbuес, mercenarius, сí. надничар. Аргашовање, п. baš Urbeiten um За gelohn, das Tagelöhnern, operae diurnae locatio.

Арганювати, шујем, v. impf. taglob. nerh, mercede conduci, laborare. Ардов, м. давß, dolium. cf. буре. Ардовић, m. dim. . ардов. Аренда, f. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) ber раt, redemtio, cоц. ductio: узео под аренду. Арендатор, т. òer pädter, redemtor. Арендаторов, ва, во, без ähters, redemtoris.

Арка*. f ber Rüden, dorsum (im Kleide), vide Aeha.

Арлакача, f. ein lärmenb luftige Sraus enzimmer, femina tumultuosa. Арлање, п. дав ëärmen (ber Kinder), tumultuatio.

*

Арлати, ам, v. impf. lärmen, tumultuor, Арнаушнн, м. der Arnaut, Albanese,. Albanus.

Арнаутинов, ва, во, без Irnauten, Albani.

Арнаутити, им, v. impf. jum Xrnau» ten machen, facio esse Albanum. Арнаутитисе, имсе, v. r. impf. ein Arnaut werden, fio Albanus. Арнаутка, f. 1) bie lrnautinn, Albaца. 2) eine Urnautinn, (Urt langer Flinte), telum albanum. Арнаутлук*, m. Арнаутска земља, Albanien, Albania. Арнаутовац, вца, m. Арнаутски пиштољ, bie albanefifhe Diftole,

telum minus Albanum.

Арнаутски, ка, ко, 1) Ibanefer, albanus, 2) adv. albanesisch,

albani.

more

Aрпачшк, m. eine Art Zwiebeln zum
Versehen, ceparum genus.
Apca, m. (Рес. и Срем.) vide Арсо.
Арсен, m. efenius, Arsenius,
Арсенија, m. Hefenius, Arsenius.
Арсеније, m.

Арсица, m. dim. . Арса.
Арсо, m. (Ерц.) һур. 5. Арсеније.
Артија, f. даš Papier, charta.
Артијетина, f.

}
Артијешина, f. augm. 9. артија.

Артијца, f. dim. . артија.
Артовање, п. дав Betathen, Sofmeie
stern, consiliatio.
Артовати, аршујем, v. impf. кога
*berathen, hofmeiftern, consilior.
Архиђакон, m. vide акриђакон.
Архимандрит, vide акримандрит.
Архимандритов, ва, во, vide акри

мандритов.

toften feßen, expensas facio. Apuiлama, f. ArtFrühkirsche, cerasi genus. Аршин, т. діе le, ulna.

Асан - пашина паланка, f. мала

ва

рошица на десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији).

Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) дес

Пивен, Sewinn, utilitas. cf. вајда, Аснити, им, v. impf. nußen, prosum. Асновит, та, то, nüli, utilis. Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. bie Biper, Dtter, aspis:

зла као аспида (реку злој жени). Астал, m. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) ber ifh, mensa, ef. сто. Асталчић, m. dim. . аспал. Acтар *, m. das Unterfutter (von Baumwolle), munimen vestis. Асура*, f. vide рогожина. Acyрunja, m. der Mattenflechter, qui tegetes plectit e scirpo

Асурџијин, на, но, beš Mattenmachers, tegetum confectoris. Am** m. das arabische Roß, equus

1

arabs. С туђа аша усред блата. Атанацко, m. Ithanas, Athanasius, Атање, п. баз ифten, attentio. Arap, m. das Gebiet, ager, fines. Атати, ам, v. impf. (ahten ?) мариши, или приањати зашто, аф. ten, attendere: да ти апаш за тим, то би ти научио, Атагираши, ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) n greifen, aggredior, cf. удариши.