Баура, f. само у овој загонетки : Јаше тута на баури? ш. ј. сврака на крмачи. Бацакање, п. дав Umhermerfen ber ü Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Бацакашисе, амсе, v. r. impf. н. п. ноrama, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes. Бацање, m. Daš leife teen,punctio lenis. Бацање, п. дав Berfen, jactatio. Бацати, ам, dim. у. бости. Бацати, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. 2) пyшke, løsschießen, emitto ictum. Бацатисе, амсе, v. r. impf. merfen, jaeere: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, п. dim . бацање. Бацкати, ам, dim. 9. бацати. Бацити, им, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушку, lofießen, emitto ictum. Бацишисе, имсе, v. r. r. pf. werfen, jacio: ,,Прости Боже и бијела цркво, „Да се бацим једном преко тебе Бачва, f. велика каца заднивена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачванин, m. einer aus der Бачка, Serbus e Bacia, Бачванка, f. bie Batherin, femina ba ciensis. Бачвански, ка, ко, 1) Baffcher, baciensis. 2) adv. wie Batfher, more baciensium. Бачванче, чета , u. ein junger Batfher, puer baciensis. Бачванчица, dim. 9. Бачванка. Бачка, m. bie Bathta, regio baciensis. Бачки, ка, ко, Batfcher, baciensis. Баџа*, f. рупа на кући, куда излази дим, бет Каиchfang, дав Хаифоф, fumarium. cf. комин, димњак. Баџак, п. дав Bein, ber hentel, crus. Баџаклија, f. ber Soländer Dutaten (mez gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus. Баш*, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, ш. ј. предни крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа; баш сад дође; декаде, ipsum. Баша*, m. 1) у Србији и у Босни зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н. п. Усеин баша, 4 Смаил баша н т. д. 2) баше, pl. eine Art Adeliger, nobilium genus: „Осилише баше Бијоградске Башење, п. дав Вafchen (Bafha zu ei= nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, дав Setragen wie ein Вафа, affectatio dignitatis bassae. Башин, на, но, дев Варфа, bassae. Башински, ка, ко, 1) Вафа, bassae, bassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae. Башиши, им, v. impf. кога, u cinem Bascha! sagen, bassam appello aliquem. Башишисе, имсе, v. r. impf. fiзит Bascha madjen, facere se ipsum bassam. Башитисе, имсе, ѵ. г. іmpf. fi al Bascha betragen, stol; thun, affecto bassae dignitatem et jus. Башка *, vide особито, н. п. он живи башка од свога оца, ш. ]. не живи с оцем. Баш кнез, m. cf. кнез. Баштина, f. очевина, или оно мјесто ђе се ко родио, väterliche Srbe, patrimonium. Башча*, f. 1) градина, Sarten, hortus. 2) шљивик или оно мјесто куд су посађене јабуке и крушке, Obstgarten, hortus." , Башчина, f. augm. . башча. nus. „Бе не лудуј моја снао драга Бег*, m. ber Beg, begus (?). Ber, m. (Рес. и Срем.) vide бег. Бегање, п. (Рес. и Срем.) vide бјегање. Бегати, ам, (Рес. и Срем.) vide 6je ђе. Бегенисаши*, нишем, v. pf. н. п. војку, јело какво, чоу, Befallen finden, probo. Беглук*, m. 1) bіe Großne, angaria, opera serva: отишли на беглун. 2) дес Fiscus, das Aerarium, die Kammer, der fürstliche Schat, fiscus: Bоjнииима дају барут из беглука; узели му све у беглук (confiscict). Беглучење, бег rondienft, operae servae praestatio. Беглучиши, им, v. impf. froßnen, angariam praésto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, ам6ap, herrschaftlich, domini. Бегов, ва, во, дeв Begs, begi. Безаконик, m, ein Men обпе Kelis gion, carens religione. Безаконица, f. Grauenzimmer оnе Ке ligion, mulier carens religione. Безакоње, п. (ст.) bie Grreligion, impietas : "У Инђији тешко безакоње: „Не поштује млађи старијега' – Безбожан, жна, но, gottlo, athens. Безбожник, m. cin Sottlofer, atheus. Безбожница, f. bie Bottlofe, athea. Безбрижан, жна, но, forgloš, forgeno fren, solutus cura, securus. Безводан, дна, но, wafferloß, carens aquis. Безглаван, вна, на, овие Оberhaupt, z. B. eine Familie, deren Starieschina ge forben, carens principe, patre familias, capite. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) viде безгрјешан. Безгрешност, f. (Рес. и Срем.) vide безгрјешност. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünòloš, sine noxa, sine peccato. Безгрјешност, f. (Ерц.) bie Çünòlofig. keit, Unschuld, innocentia. Бездин, т. намастир у Банату. Бездински, ка, ко, von Бездин. Бездушан, шна, но, беков, üßloß, expers cordis, sensus. Безимена неђеља, f. Бeißt bie britte Woche der großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се неђеља зове чиста, друга пачиста, трећа безимена, четврта сре допосна, пета глува, шеста цветна, седма велика. безимен, на, но, namenlos, ohne Naz men, anonymus. Безјак, m. Zölpél, stolidus: иди без јаче један, fagt 8. 3. ber Bater Sohne, der etwas dumm gethan öder gefagt bat, (cf. Безјак in den ruberis schen Vorreden um A. 1560). Безобразан, зна, но, {hamloš, impudens. Безобразник, m. ber pudens. Безобразница, f. біе но, hamlofe, im фamlofe, impu unvernünftig, deus femina. Безуман, мна, demens. Безумље, п. Unvernunft, dementia : „Мој ујаче од Сибиња Јанко! „Немој дати умље за безумље Бекавица, f. 1) срицање у буквару, das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blökerin (z. B. Schaf), balatrix : нађо село манишије људи, и напро си сто векавица и триста бекавица (у приповијетки). Бекељење, п. дав Ж,rictio. Бекељищисе, имсе, v. r. impf. на ко rá, das Maul fletschen, ringor. Бекнуши, нем, v. pf. blöten, balare. Бекута, f. Shimpfmort für ein fdhled= tes Taschenmesser, convicium in cultrum plicatilem obtusum, pravum. Бел, т. (Рес. и Срем.) vide бјел. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овој загонетки: Бела белу зове: Дај ми бело бела леба испод бела скута (т. ј. овца и јагње). Бела, f. (Рес. и Срем.) vide бијела. Белај*, m. ber Unfaú, vas Unglück, malum. cf. зло, биједа: белај те нашао; нуто белаја! ударио сам на белај. Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља. Беланце, цета, п. (Рес. и Срем.) vide бјеланце. Беласање, п. (Рес. и Срем.) vide бјела сање. Беласатисе, асе, (Рес. и Срем.) vide бјеласашисе. Белац, лца, m. (Рес. и Срем.) vide бијелац. Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide Бијела црква. Белега, f. (Рес. и Срем.) vide биљега. Белегија *, f, vide гладилица. Бележење, п. (Рес. и Срем.) vide биље жење. Бележити, им, (Рес. и Срем.) vide биље жиши. Белензуке*, f. pl. vide наруквице. Белило, (Рес. и Срем) vide бјелило, Белиља, 1. (Рес. и Срем.) vide бјелиља. Белина, f. (Рес. и Срем.) vide бјелина. Белити, им, (Рес. и Срем.) vide бије лити. Белишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide бијелитисе. Белица, f. (Рес. и Срем.) vide бјелица. Беличаст, та, то, (Рес. и Срем.) vide бјеличасп. Белнук*, m. ein langes weibliches Unterleiò mitlermeln,tunicae muliebris genus. ,,Ој ђевојко дилберчићу! „У бијелу белнучићу, „Ко ти среза бијел белнук, „Отишло му све у беглук Белнучић, m. dim. 9. белнук. Белобок, т. (Рес. и Срем.) vide бјелобрк. Белов, т. (Рес. и Срем.) vide бјелов. Белов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјелов. Беловар, т. (Рес. и Срем.) vide Бјело Bap mit allen Ableitungen. Беловина, f. (Рес. иСрем.) vide бјеловина. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјеловљев. Белогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide бјелогрли. Белолик, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide бјелолик, Белонога, f. (Рес. иСрем.)vide бјелонога. Белћим*, чесmuthlich, (ut) opinor: белКим ће и он доћи. Белуг, т. (Рес. и Срем.) vide бјелуг. Белуга, f. (Рес. и Серм.) vide 6јелуга. Белугов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјелугов. Белутак, шка, т. (Рес. и Срем.) vide бјелушак. Бељење, п. (Рес. и Срем.) vide бијељење. Бена, f. vide будала. Бенђелук*, т. трава, што се меће у вино и у ракију да се човек опије и да заспи као мртав, даš olaftraut, herba soporifera. Беневрке, г.р. (fherzhaft) vide пеленгаће. Бенептало, m. ber langmeilige Chma= her, fabulator longus, taedium ciens. Бенешање, п. дав langmeilige mäßen, fabulatio longa. Бентрати, нећем, v. impf. говорити којешта, langmeilig fchwagen, fabulari taediose. Бено, т. познате, nomen canis; да her fprim.: Оба, бено! - па ни јед нога (vom Jäger, bem fein бено bеіде Hasen fangen sollte). Бео, бела, ло, (Рес. и Срем.) vide бијел, Београд, т. (Рес. и Срем.) mit allen 21bleitungen, е Бијоград. Беочин, т. 1) намастир. у Фрушко гори. 2) село код тог намастира. Беочинац (ица), човек из Беочина. Бебчински, ка, ко, топ Беочин. Бера́ч, m. ber (Wein-Ruturuz.) gefer, lector (vindemiator, messor). Берачев, ва, во, дев gefers, legentis, (metentis). Берачица, f. bie (Bein) Cefevin, vin demiatrix. Берберски, ка, ко, 1) barbierid, tonso rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Бердо? патрол поврбај (Ber да? Фа troll' vorbey), der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, recepta et in Serbia; дает бердокање бердокаши, бердокнути. Берисав, m. Жаппšname, nomen viri. Bepikem, m. das Gedeihen, incrementum, successus, cf. срећа, напредак, да Бог наспори. Берићешан, шна, но > н. п. година, gedeihlich, fruchtbar, glücklich, optatus. Бермет, т. der Wermutwein, vinum absinthiatum. Бес, т. (Рес, и Срем.) vide бијес. Бесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide бијесан. Беседа, 1. (Рес. и Срем.) vide бесједа. Беседити, им, (Рес. и Срем.) vide бесједити. Бесједа, 1. (Ерц.) діє тебе, sermo. Бесједиши, им, v. impf. (Ерц.) fpre= chen, sermocinor. Бескорка, f. н. п. бритва, (Meffer) обпе Hof, cui nec ara nec focus: „Купи побро под Сарјак јунаке: ,, , Све крвнике и бескућанике Беснење, п. (Рес. и Срем.) vide 6jec нење. Беснило, п. (Рес. и Срем.) vide 6јеснило. Бесними, им, (Рес. и Срем.) vide бјес ними. Бесноћа, f. (Рес. и Срем.) vide бјесноћа. Бесомучан, чна, но, (Рес. и Срем.) viде 6јесомучан. Беспара, f. vide опирњача. Беспослен, на, но, gefälos, otiosus. Беспослен поп и јариће крсти. Беспослица, f. 1) bie Muße, otium: отићи ћу ђегођ на беспослици. 2) дав Faulenzen, der Müssiggang, otiatio: прођисе беспослице; то је беспослица. 3) бет Rüffiggänger, otiator: иди беспослицо једна! Беспосличење, п. дав Müggђен,otiatio (?) Беспосличити, им, v. [impf. müjigge hen, otiari. Беспутно, піht auf red,tem Beдe, un gerecht, inique. Бестија, f. (у Сријему и у Бачкој говоре бештија) vie eftie, bestia (alð Schimpfwort). Бећар, ш. човек неожењен, Gungge felle, coelebs: „У бећара свавога шићара, „Понајвише буа и ушију. Бећарина, f. augm. . бећар. 2) Gung= gesellschaft, coelibatus. Бећаровање, n. baš Sunggele Пепебеп, vita coelebs. Бећароваши, рујем, v. impf. Žunggea felle fenn, als folmer leben, coelibem vitam agere. Бећарски, ка, ко, 1) junggefelli], сое'libis aut coelibum. 2) adv. auf Gunggeo fellen Art, coelibum more. Беч, m. Bien, Vienna. Бечеј, m. tabt im Banat. Бечејски, ка, ко, чоп Бечеј. Бечење, п. дав [hief = Ипеhen, torvus aspectus. Бечити, им, v. impf. m. ј. очи, die Augen stier richten, stieren, rigidos figo oculos. Бечишисе, имсе, v. r. impf. fhief anfe= ben, torve tueri. „Бечу граде не бечисе на ме.Бечка, f. пиварско буре, čaš Bierfaß, dolium cerevisiarium. Бечкерек, m. tant in Banat. Бечкеречанин, човек из Бечкерека. Бечкеречки, ка, ко, доп Бечкерек. Бечки, ка, ко, 1) Biener, wienerif$, Viennensis. 2) adv. wienerisch, more Viennensium. Бечкиња, f. bіе Mienerin, femina Vien nensis. Бечлија, m. ber Wiener, Viennensis. Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село близу тог намастира. Бешеновачки, ка, ко, ол Бешеново. Бешика*, f. 1) vide колијевка. 2) bie Blafe, vesica. cf. мијур. Бешком, т. (ст.) некакав љеб (Вів fott ?), panis delicatior: "И бешкота љеба бијелога Бештија, f. vide бестија. Bu, Partikel, um den Optativ anzuzeigen, particula optativi, 3. 3. дао би, ich möchte geben, darem. Eigentlich ist es der (nun meist unabänderliche) Optativ vom Zeitwort бumи selbst. Бибер, m. Pfeffer, piper. Биберење, п. дав Pfefern, piperatio. Бибериши, им, v. impf.pfeffern, pipero, pipere condio. Биберни, на, но, н. п. зрно, Pfeffer= a Бивати, ам, v. impf. fenn, esse. Биволче, чета, п. дав Büffelfalb, bubalus vitulus. Биједа, f. (Ерц.) unverbiente Befhul. bigung, calumnia. Сачувај ме Боже биједе невидовне; нашла га биједа на суву путу. Биједити, им v. impf. (Ерц.) кога, ungerecht beschuldigen, inique accuso. Бијеђење, п. (Ерц.) дaš ungered te B fchuldigen, accusatio iniqua. Бијел (comp. бјељя), ла, ло, (Ерц.) weiß, albus. Бијела, f. in ber anetbotifhen Небепart: Зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. Бијела неђеља, f. (Ерц.) (vie meiße 30= che) die Woche vor der großen Faste, Borfafte, hebdomas ante jejuuium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. Бијела црква, f. (Ерц.) Beißtiren) Städtchen im Banot. Бијелац, лца, т. (Ерц.) бес himmel, equus albus. Бијелиши, им, v. impf. (Ерц.) 1) wei Ben, dealbo. 2) vide бијељети. Бијелитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) 2) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß glänzen, albeo. Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, Па me für eine weiße Henne, alba (gallina). Бијело поље, п. (Ерц.) варош у Ерцеговини (код воде Лима). Бијељење, п. (Ерц.), 1) дав Beißen, dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, albitudo. Бијељеши, лим, v. impf. (Ерц.) weig werden, albesco. Бијељина, f. Stabt in der наија von Зворник. Бијељинац (нца), човек из Бијељине. Бијељински, ка, ко, кол Бијељина. Бијес, m. (Ерц.) bіе But, rabies: бијес те сколио (говоре исетету); или је отишао у ајдуке од injeca рошима) vide нена. ,5 Четрдесет коња доведоше, „Све Турскије добрије бињака Бињаџија * m. ber gute Reiter, aptus eques : "У Турака с врло добри коњи, „И на коњма Турци бињаџије Бињашче*, taufenò, mille (иљада). Је Дан је рекао бињашче, а други бирашче, па су се опет погодили, biete immerhin! Бињиш*, m. ein фаӀафmantel, pallium purpureum. Бир, т. оно жито, што људи дају попу сваке године, біе Codectur Des Pfarrers, collecta parochi. Бирање, п. даваuben, Eefen, lectio, Бирање, п. даš 2briten, condocefa ctio. Бираши, ам, v. impf. Elauben, legere. Бираши, ам, v. impf. н. п. коња, аб richten, condocefacio. Вирач, рча, m. Begend in Bornien, обer Зворник. Бирашче*, сіпеš, unum (један). сf. би њашче. Бика, f. (у Босии, особито по ва- Бири, бири! Laut um bie jungen Zrut. Биковиш, та, то, н. п. во, Stier= Ochs, bos taurus. Бикуље, f. pl. vide вилице. Било, п. дег Фи13, bie lagaver, arteria. Биља, f. Паme für eine weiße Biege, capra alba. Биља, т. Катe für einen weißen 2) Biel, meta; Zielscheibe, scopus. Биљежење, п. (Ерц.) дав Везейфпен, hühner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. Бирка, (у Бачкој) Xrt фafe, ovis genus. Бирманац, нца, m. ber Linienfoldat, miles justus, continuus : уватили га у бирманце. Биров, m. ber Unter Anes im Dorfe, genus magistri vici. Бировљев, ва, во, дев Mirow, sculteti. Бирпашење, п. дав henten, caupona tio. Бирташити, им, v. impf. Birth feon: cauponor. Бирташица, f. vide кримарица. n. Perle, margarita : „Ја јој реко добар вече дилберче! ,,Она мене: дођ довече бисерче Buckаme, n. das Läusesuchen, Lausen, pediculorum lectio. Бискаши, биштем, v. impf, кога, einem gäufe fuchen, legere pediculos. Бистар, тра, po, flat, limpidus, |