Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

cf. колачи.

Јабуков, ва, во, pfels, mali. Јабуковац, вца, m. ein Stab yom upfelbaum, baculus e malo. Јабуковача, f. ber Giver, cidrus. Jабуковик, m. vide jабуковача. Јабуковина, f. upfeiboly, lignum mali. Јабучар, m. 1) Det upfeiframer, Pomarius, poma vendeus. 2) der Liebhaber von uepfeln, qui amat mala. Јабучарев, ва, во, vide јабучаров. Јабучаров, ва, во, деб јабучар. Јабучић, m. ein junger ipfelbaum, mаlus parva.

Јабучица, f, dim. 9. јабука. 2) е uvamsupfel, pomum Adami. Јáвими, им, v. pf. 1) betannt maфен, риblico, manifesto. 2)OBLE, vor denSchafen bergeben uno fte leiten, duco oviculas. Jáвимисе, имсе, v. r. pf. коме, id) melden, einsprechen, sich offenbaren, erscheinen, adpareo.

Јавкање, n. dim, v. јављање. Јавкашисе, амce, diin. v. jављатисе. Јављање, n. Das Melven, significatio. Јављапи, ам, v. impf. melben, signtico. Јављашисе, амсе, v. r. impf. fid) mel. D.K. Saluto, ingredior.

Јавн”, на, но, offenbar, manifestus. Јавнушисе, немсе, v, г. pf. dim. von јавишисе.

Јавор, in. cer Whorn, acer platanoeides

Linn.

acera:

Јаворина, f. vide Јаорина.
Јаворов, ва, во, you uhorn, acernus.
Јаворовина,f.ubornbolg,lignum acernum.
Јавор е, n. (coll.) ubornbäume,
„Седлом бије о јаворје
Јагањци, њаца, м. pi. Die Lämmer, agni.
Јагањчићи, m. pl. dim. s. jагањци.
Járna, f. ein durch Braten geborstenes
Korn Kukuruz, granum zeae tostione
diruptum. cf. кокица.

Јаглика, f. frauenname, nomen feminae.
Јаглук *, m. ein gentiates Gdjmiigtud,
sudarium (acu pictum).
Јаглучић, ni. dim, v. јаглук.
Јагма*, f. на јагму, réiğenò (gent Die
Waare ab), raptim (vendidi)."
Јагмити, им, v. impf, fid) um
reigen, rapio.
Јагмитисе, имсе, v. r. impf. око шма,
ith brängen, reifen um etmas, rapiо
diripio, emo, distraho certatim.
Јагњад, f. (coll.) junge cämmer, vide
јагањци.

etmas

Јагње, њеша, р. Da3 Lamm, aguus.

Јагњед, m. Der Pappelbaum, bie Paps pel, populus.

Јагњење, п. дä3 gammen, partus. Јагњетина, f. 1) bas Cammfleifd, card

agnina. 2) das Lammfell pellis aguina. Јагњећи (јагњећи), ка, ће, gamms, agui. Јагњешце, п. dim. v. jarње. Јагњиво . ш. (cm.) bas Cammen, agnorum partus: „Да грдне цркве! а бијесни светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидеме коње, да се пус па Бога намолимо" (приповије дају да је рекао некакав Ерцеговац, кад је ударио поред некаква ликог намастира).

Бе

Јагњипи, им, v. impf. lammen, edo agutim, enitor.

Јагњишисе, имсе, v. r. impf. tammen, pario (de ove).

Јагода, 1) Die Grobeere, fragum. 2) Fraus engimmiername, nomen virginis. Јагодина, f. 1) варош (и зидине) у Србији близу Мораве. Јагодинац (нца), човек из Јагодине. Јагодинка, жена из Јагодине. Јагодински, ка, ко, vou Јагодина. 2) брдо у Рађевини,

Јагодица, f. 1) dim. 9. јагода. 2) јагодице, Die Gangen, genae. Јагодњача, f. m, j. крушка, eine urt Frühbirnen, piri maturi genus. Jarópчeвина, f. (y Сријему) vide jaro

чевина.

Јагочевина, f. urt Krauts, herbae genus.

Jarps*, m. der Fuchsschimmel, equus variegatus (ut sunt ova coturnicis).. Јагозасм, та, тo, flein geftect, equus variegatus.

Јагрзов, га, во, Des jud efdimmcls, equi variegati.

Јад, m. Der summer, bas Web, aegritudo : иди јаде и чемере! јаде не сими! јебем му јаде; јади га убили! ,,ОЈ ђевојко, моj me jад убио „Нек' су њему двоји, проји јади : „Једни јади ђе се не виђесмо, „Други јади ђе се не саспасмо, Трећи јади ђе се не љубисмо Jадан, дна, но, arm, unfelig, ungluds

lid), miser.

Јадар, дра, m. 1) вода у Србији (тече између Цера и Гучева, и умјече у Дрину ниже Љешнице). 2) кнежина Зворничке наије (око годе Јадра). 3) (Црни Јадар) вода у Босни (извире у Краљевој гори под Кушлатом). Јадиковање, u. Das Bebulagen, lamentatio, ejulatio.

Јадиковами, кујем, v. impf. wehtla

gen, lamentor.

Јадиковина, f. (cm) Erauerbaum (?);

[ocr errors]

гусле јаворове

„И гудало од јадиковине Јадиши, им, v. impf. flagen, queror. Јадитисе, имсе, v. r. impf. fit bellagen, conqueri.

Jадник, m. ber urme, miser !
Јадница, f. Die urme, misera.
Jâдо! interj. припијевасе ђешто у
пјесмама, н. п.

„Да ли ми је јадо! једна литра злата „Да позлатим јадо! Богданова врата Јадовање, п. 𐐨аз Fummervole Leben, der Gram, aegritudo. Јадовати, дујем, v. impf. fid grämen, ingemo :

„Јад јадујем, ником не казујем Јадранин, m. Ciner aus Dem Jадар. Јадранка, f. Gine aus dem Jадар. Јадрански, ка, ко, 1) Sabrer. s)ja rif. Jáe, jaema, n. vide jaje.

Jâs, m. (bei der Mühle) der Ableitkanal neben dem Wehr, canalis praeter molem, aqua mole reducta. Јазавац, вца, m. Der Dadś, meles (ursus meles Linn.)

Јазавчји, чја, чје, н. п. праг, Дафв .,

melis.

Jáзак, ска, m. 1) намастир у фрушкој

гори. 2) село код мог намастира. Jазачки, ка, ко, v. Јазак. Јазбина, f. рупа у земљи, доз Даф во loch, caverna melis. Јазија*, f. vide писмо 1:

„И армије књиге без јазије Јазук*! Сфаде! dolendum! cf. штета. Јаињи, ња, ње, н. п. љуска, Ср., ovi. Jajapa, f. m. j. шљива, Met groffer, weißer Pflaumen, pruni genus. Јајац, ајца, м, град у Босни. Jaje, jajema, n. das En, ovum. Јајце, n. dim. v. jaje.

[ocr errors]

Јајчанин, m. човек из Јајца. „Кулу гради беже Јајчанине Jáк (comp. јачи), ка, ко, [tart, robustus, fortis, firmus. Jaka*, f. vide колијер.

Јакија*, f. 𐐨ав praiter (von Geife, Branntwein und Eyern) auf bie Stelle des Pferdrückens, die vom Sattel wùnd gerieben ist) emplastrum in dorsum equi attritum a sella. Jako, vide сад.

Јаков, m. Jacob, Jacobus. Јакосан, сна, но, vide јакостан. Јакостан (и јакосан), сна, но, mäф. tig: ftarf, potens (meift von Gott): Бог је јакостан.

Јакошњи, ња, ње, iţig, qui nunc est. Јакреп*, m. Der Glorpion, scorpio, scorpius:

„Ђе пливају гује и јакрепи

Jasua, m. Mannsname, (von Jakob?) nomen viri.

Гала*! (cm.) ba! (beim (llah !), heus, hercle:

„Јала кардаш!јуриш на душмана Jалак, m. Der Graben, Ganal, fossa cf. јарак.

Јалакање, д. баб јада tufen, exchamatio jала!

Јалакаши, ам (и јалачем), v. impf. јала rufen, exclamo јала. Јалакнути, нем, v. pf. jала = rufen, exclamo jала!

,,Кад ли болан Турци јалакнуше Jали, over, aut, cf. или, али. Јалија*, f. да8 Ufer, ripa, litus: ,,Мртва Марка на свог коња врже, „Па га снесе мору на јалију „Не носи је сужњу на галију, „Већ је носи мору на јадију Јалица, f. 1) ba Mebenpjero без Gaum fuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und das er zuweilen selbst reitet, equus jumentarii equitatorius. 2) der Triumphmurfim клис - Spiel, jactus victor in ludo клиc, quem vide.

Галман*, m. Der Flinteni jaft bis zum Schloß, scapus teli:

„Којако је златом обљевена

Од јалмана до горњег нишана Јалов, ва, во, 1) unfructbar, sterilis. 2) gelt, non praegnans.

Јаловац, вца, m. н. п. ован, unfrumts bar, verschnitten, sterilis, castratus. Јалова чорба, f. eine urt Suppe, jusculi genus.

Јаловиње, д. баз gelte Bieh, pecus

sterile.

Јаловими, им, v. impf. 1) овна, vets schneiden, castro, unfruchtbar machen reddo sterilem. 2) краву, кобилу, Oвuу, durch Mißhandlung um die Frucht bringen, facio abortire.

[ocr errors]

Јаловитисе, исе, v. г. impf. н. п. крава, кобила, tommt um bie Frumt, abortit. Јаловица, f. m. ј. крава, или овца, gelt, non praegnans, sterilis. Јаловка, f. vide јаловица. Jaловьêшe, n. 1) das Verschneiden. ca

stratio. 2) das Mißwerfen, abortus. Jama, f. bie Brube, foyea. cf. рупа. Јамац, мца, m. vide јемац. Јамачно, verläglid, gemif, certo, certe. Јаметина, f. augm. v. јама. Јамими, им, impf. 1) копаши јамиke, Rebgruben machen im Weinberg, fodio vineam. 2) megräumen, tollo aufero : јами мо с пума; јами говна, јами шалу.

Jaмиk, m. im Weinberge die Rebgrube, fovea viti serendae.

[ocr errors]

Јамица, f. dim. 9. јама.
Јамљење, п. да. Graben ber Hebgruben
im Weinberg, fossio vineae.
Јамурина, f. vide јамешина.
Јана, f. vide Jaња.

Јанкић, m. dim. 9. Јанко.

Јарачење, n. Das Boruben Des Stoffee zum Bettrennen, equi exercitium ad cur

sum.

Јарачиши*, им, v. impf. m. ј. коња за шряу, das Roß zum Wettrennen vors üben, exerceo equum ad cursum.

Јâнко, m. Топпøname (von Јован ?), по- Jаре, реша, n. ein junges Stüd glegena

men viri.

Јанџик, m. vide mарчуг.

Јањa, Frauenname, nomen feminae.
Јања, f. 1) Stävtden in ber 3morniters
наија (на лијевом бријегу Дрине).
2) Fluß der sie durchfließt.
Јањад, f. (coll.) vide јагњад.
Јањац, њца, m. Das Camm, agnus
(ријешко се говори).
Jâie, n. das Reiten, equitatio.
Јање, њема, n, vide јагње.
Јањење, n. vide јагњење.
Јањетина, f. vide јагњетина.
Јањећа, Ка, ће, vide јагњећи.
Јањешце, n. dim. v. jање.
Јањиво, n. vide јагњиво.
Јањина планина (гора) f.
,,Кроз некакву Јањину планину -
Јањиши, им, vide јагњити.
Јањишисе, имсе, vide јагњимисе.
Јањичари, m. pl. vide јењичари.
Јањок, m. unlona (?), 'Ancona :
„Вино пије од Јањока краљу
„У Јањоку граду бијеломе —
Јањци, њаца, m. pl, vide јагањци.
Јањчићи, m. pl. dim. v, јањци.
Jao!

Јаог! (Ерц.) — аф, wel! heu!
Jaoj!

Јаорина (Јаворина), f. планина у Босни :
,,Колика је Јаорина планина, злато!--
Јапа, м. (у Сријему и у Бачкој по ва.
рошима), Фара, tata.
Јапија *, f. vide грађа,
Јапица, m. dim. 9. јапа.
Јапунџе, џета, д. бе Dantel, pallium.
Послије кише јапунџе (не треба).
Jap, in ber Revenβart: посијао жило на
jap, im Gegeniage ber interfaat, se-

mentem fecit vergam.

Japa, f, die Hiße (vom Ofen), calor (fornacis). Јарад, f. (coll.) junge Žiegen, capri et caprae juvenes.

Jâpak, рка, m. 1) vide jалак. 2) село у Сријему.

Jáрaм, pмa, n. das Joch, jugum. Јаран*, m. ber Freund, Bertraute, familiaris (cf. друг, пријатељ). „Ој ђевојко мој стари јаране! Јараница, f. bie Beriraute, Freundin, amica, socia.

Јарáнство, в. дte Befelfdaft, Bertraut. schaft, societas, necessitudo. Japáŋ, pía, m. der Bock, caper.

vich, capella aut caper juvenis. Јаребица, f. vide јеребица. Јаребичји, чја, чје, vide јеребичја. Jарéнце, цета, n. vide јарешце. Јаремина, f. 1) Fleifd son jungen Bieg. lein, caro haedi. 2) bas giegenfell, pel

lis haedi.

Japeћи, ка, ке, Бods», haedi. Јарешце, цемa, n. dim. 9. jape. Јарида, f. Frauenname, nomen feminae. Јарик, т. н. п. јечам, лан, Šummers,

aestivus.

Јарина, f. вуна од јагањаца, Воде vоn lämmern, lana agnina.

Jарина, f. bie Gommerfrunt, fruges ae+ stivae, vernae. Јарићи, m. pl. vide јарад.

Јарица, f. m. ј. шеница, Gommerwei Jen, triticum aestivum.

Ja pица, f. cine junge Biege, capella. Јаричица, f. dim. 9. ja`рица. Јарко сунце, п. (cm.) liste (un wats me) Gonne, lacidus sol et calidus: „О јуначе! моје јарко сунце „Јарко сунце на високо ши си — Јармак, m. Die Bage (am agen), jugum, moran Die ждрепчаници (Dutidein. Schwänkel, österr. Drittel).

Јарменка, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Јармењак, m. m. је сврдао, ber Gome
bohrer, terebra jugo perforando. Ycma
су јој динаром прорезана, а гузи-
ца сврдлом јармењаком пробуше.
на (кад која стискује уста кад го-
вори, а једе за двојицу).
Japyra, f. die Bergriefe, alveus de mon→
te decurrens.

Japужица, f. dim. 9. jаруга.
Јарчев, ва, во, дев Боđs, capri.
Japчeвина, f. Bockfleisch, caro caprina.
Јарчина, f. augm. v. japan.
Japчић, m. dim. v. japan.
Jacak, m. das Verbot, interdictum
„Цар Сулеман јасак учинио
„Да с' не пије уз Рамазан вино
Jасакчија *, m. der türkische Geleitss

mann, comes et defensor, Jaсакчију воде у Турској владике, и велики трговци.

Јасакчијин, на, но, без Geleitsmannt,

comitis.

Јасан, сна, но, hell, liquidus (de voce),
Jaoệμ, m. die Esche, fraxinus,
Јасеник, m. Der Gidenmalo, fraxinetumi

[blocks in formation]

neum.

Јасење, n. (coll.) idenbäume, fraxini.
Jacûk, m. der Aespenwald, populetum.
Јасика, f. 1) bie eipe, populus. 2) Fraus

enname, nomen feminae.
Јасиков, ва, во, ulefpens, populeus.
Јасиковац, вца, m. 1) ber uefpenitab,
baculus populeus. 2) Name einer Quels
le in Лозница.

Јасиковача, f. Der uefpenftod, fustis po-
puleus.
Јасиковина, f. bag ulefpenholy, lignum
populeum.

Јасичић, m. eine junge uefpe, populus

parva,

no

Јасичица, f. dim. v. jасика.
Јасле, јасала, f. pl. Die Strippe, prae-
Јасли, јасала, f. pl. sepe.
Јасна (Јасна), f. ein Mävdenname,
men virginis (q. d. lucida).
Јаспра, f. Der 2fper, numi genus.
Јаспре, при, f. pl. fpern, Bet, numi.
Јаспрени, на, но, н. п. кеса, Geld.,

numarius.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Јачати, ам, v. impf. ftärter werden.
Јачина, f. bie Stärte, fortitudo.

Јачмен, м.

1 (öfterr. Die Werfte. Јаша, m. (Рес. и Срем.) vide Јашо. Јачмичак, чка, m. ein ulugenübel). Jamaki, ha, he, Reits, equitatorius, Јашење, п. (по Сријему, по Бачк. и cf. јааћи. по Бан.), Das Keiten, equitatio, cf. јање.

Јашими, им, v. impf (по Сријему, по
Бачк. н по Бан.), reiten, equito, cf.
jами.

Јашмерица, f. eine Sispunter an be
Јашо, m. (Ерц.) hyp. v. Јаков.

Zunge, im Munde, pustula in lingua,
in ore. Кад јашмерица изиђе коме
на језику, онда кажу да је неко на-
лагао нешто на њега. Ако је ја-
шмерица, с десне стране, онда
је мушко налагало; ако`ли је с ли-
јеве, онда је женско.

Je, t) ift, est. Waun je und wann jecm

zu stehen hat, stehe die Grammatik. Jеб, m. 1) Der Saame, semen, seminium 2) fte, eam : jа сам је виђео. (GRépua). 2) fututio (ganz eigentlich der Beischlaf).

Јебање, u.

Јебанија, f. ber Beif laf, fututio.
Jебаоница, f. bas Horvel, lupanar.
Јебами, бем, v. impf. beidlafen, futuo.
Јебао би гују у око.

Јебац, јепца, m. Der Surer, fututor ya-
lidus.

Јебачина, f. ber Beif laf, fututio.
Jeбâч, m. der Beischläfer, futuens.
Јебитие, имсе, dim. v. јебамисе. Ко
се јеби, лијено се гледи.
Јебичина, f. augm. v. јебица.
Јебица, f. fututrix.
Јебуцами, ам, dim. 9. јебати.
Јебуцање, n. dim. v. јебање.
Јебуцашисе, амсе, dim. v. јебатисе,
in der dithyrambisch - sprachkühnen по-
скочица :

„Ој ми секо секуцала!
„Је си ли се јебуцала?
„Како би се јебуцала,
„Кад још ни сам ни бруцата.

A

Јева, f. ein Frauenname, Guphemia, Eu. phemia.

Јева, f. Sva, Eva (uvams $rau).
Јеверица, f. vide вјеверица.
Јеверичић, m. ein junges Sidhorn, sciu-
ri pullus, sciuri catulus.
Јеверичица, f. dim. 9. јеверица.
Јеверичји, чја, чjе, Gidhorn=, sciurorum.
Jéspa, f. Frauenname, nomen feminae,
(Бур. о. Јевросима ?).
Jeepem, m. sphrem, Ephrem.
Јевросима, f. vide Jеросима.
Jéвma, m. . (Рес. и Срем.) vide Jевмо.
Јевтан, m. ein Mannoname, nomen vi-
ri (von Euthymius).

Јевтин, на, но, mohlfeit, vilis. Од
јевтина меса чорба за плот.
Јевтиноћа, f. (Euguséens) Die Boh[feil=
beit, vilitas annonae.
Јевтица, m. dim. v. Јевта.
Јевто(једни говоре и Јело),m.(Ерц.)
Guthymius, Euthymius, cf. Jефто.
Jere, rema n. Die Feile, lima.
Јегленисање, n. Das Gpreden,
gen, confabulatio, cf. разговарање.
Јегленисами, нишем, v. impf. famos
Ben, confabulor.

*

*

[ocr errors]

4

was

Јегленџе , чema, n. der Discurs, confabulatio, cf. разговор. Јегленџија *, бес Gdmager, confabu

lator.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Једнојајац, јца, m. Der Ginhover, qui uno tantum testiculo est praeditus. Jеднолик, ка, кo, gleichen Gesichtes, faciei aequalis :

[ocr errors]

„Три ђевојке, све три једнолике Једном, einmal, semel; aliquando. Једномесечићи, m. pl. (Рес. и Срем. vide једномјесечићи. Једномјесечићи, m. pl. (Ерц.) Befdiots fter, deren Geburtstag in den nämliden Monot fält. Кад се једно, од једномјесечића жени, или удаје, онда друго не смије бити код куће (него га пошљу куд у друго село), нити смије јести од они јела што се готове за свадбу. Кад је дно умре, онда мешну у путо једну ногу мртвога, а другу живога, па онда оно живо дозове каквога момка (с којим се пази) и рече му: „Да си ми по Богу брат, пусти ме (или одријеши ме)." Онда

онај отвори путо и

[ocr errors]

ми га; И

то су послије побратими (но ово не чине свуда, и то понајвише жене, које млого гатају и гамању вјерују.

Једноничење, n. vide једноуђење. Једноничими, им, vide једноудити. Једноћ, vide једном.

Једноудити, им, v. impf. nur einmal Des Lags effen (an gewiffen Softtagen, oder sonst aus Andacht), nonnisi semel de die manduco.

Једибуђење, n. Das nur einmal ves Zage Offen, manducatio unica' de die. Jеднош, vide jедном.

« PreviousContinue »