face ,,Ја ћу теби понуде донети: ,С јаблан дрва јаблански јабука "Суви шљива са сирови грана Јабука, f. 1) деr pfelbaum, malus. 2) Der pfel, malum; отишли на јабуку, cf. колачи. Јабуков, ва, во, Wpfel, mali. Јабуковац, вца, m. ein Stab vom Apfelbaum, baculus e malo. Јабуковача, f. ber iber, cidrus. Јабуковік, m. vide јабуковача. Јабуковина, f. Wpfelbols, lignum mali. Јабучар, т. 1) ber ipfeiframer, pomarius, poma vendens. 2) der Liebhaber von Aepfeln, qui amat mala. Јабучарев, ва, во, vide јабучаров. Јабучаров, ва, во, дев јабучар. Јабучић, m. ein junger ipfelbaum, malus parva. Јабучица, f, dim. . јабука. 2) ber Иbambupfel, pomum Adami. Јавити, им, v. pf. 1) befannt mафен, риblico, manifesto. 2)OBLE, vor den Schafen heraehen und sie leiten, duco oviculas. Јавитисе, имсе, v. r. pf. коме, fid) melden, einsprechen; sich offenbaren, erscheinen, adpareo. Јавкање, n. dim, v. јављање. Јавкашисе, амсе, dim.. јављатисе. Јављање, п. даš Melben, significatio. Јављати, ам, v. impf. melden, significo. Јављашисе, амсе, v. r. impf. i mel. "bek, saluto, ingredior. Јавна, на, но, vffenbar, manifestus. Јавнушисе, немсе, v. r. pf. dim. yon јавишисе. Јавор, m. der 2lhorn, acer platanoeides Liun. Јаворина, f. vide Јаорина. Јаворов, ва, во, you lhorn, acernus. Јаворовина, 1. Ирornholz,lignum acernum. Јаворје, п. (coll.) hornbäume, acera: „Седлом бије о јаворје Јагањци, њаца, m. pi. Die Cämmer, agni. Јагањчићи, m. pl. dim. 9. јагањци. Járna, f. ein durch Braten geborstenes Korn Kukuruz, granum zeae tostione diruptun. cf. кокица. Jaranka, f. Frauenname, nomen feminae. Јаглук*, m. ein genites dmeißtuh, sudavium (acu pictum). Јаглучић, ni. dim. v. јаглук. Jarnia, f. на jarmy, reißend (geht die Waare ab), raplim (vendidi)." Јагмиши, им, v. impf, fium etmaš reigen, rapio. Јагмитисе, имсе, v. r. impf. око шта, fich Orängen, reißen um etmaš, raріо diripio, emo, distraho certatim. Јагњад, f. (coll.) junge lämmer, vide јагањци. Jarme, Hema, n. das Lamm, agnus. Јагњед, m, ber Фарревайт, bie Фар pel, populus. Јагњење, п. дáš gammen, partus. Јагњетина, f. 1) bas Camifleil, card agnina. 2) das Lammfell pellis aguina. Jaribehu (jarekî), ka, ke, Lamm-, agui Јагњешце, n. dim. v. јагње. Jaгıbвo, m, (cm.) das Lammen, agno rum partus: „Да грдне цркве! а бијесни светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидете коње, да се пуспа Бога намолимо” (приповиједају да је рекао некакав Ерцеговац, кад је ударио поред некаква вес ликог намастира). Јагњипи, им, v. impf. lammen, edo aguun, enitor. Јагњишисе, имсе, v. г. impf. lammen, pario (de ove). * Јагода, 1) bie robeere, fragum. 2) rau enzimmername, nomen virginis. Јагодина, f. 1) варош (и зидине) у Србији близу Мораве. Јагодинац (нца), човек из Јагодине. Јагодинка, жена из Јагодине. Јагодински, ка, ко, во Јагодина. 2) бодо у Рађевини, Јагодица, f. 1) dim, . јагода. 2) јагодице, діе Заngen, genae. Јагодњача, f. ш, ј. крушка, eine irt Frühbirnen, piri maturi genus. Јагорчевина, f. (у Сријему) vide јаго врата Јадовање, п. baš Fummervoйе себеп, der Gram, aegritudo. Јадовати, дујем, v. impf. fi деämen, ingemo: „Јад јадујем, ником не казујем Јадранин, m. Siner auß бет Јадар. Јадранка, f. Sine aus dem Јадар. Јадрански, ка, ко, 1) Sabrer. 2) jabrif. Jáe, јаеша, n. vide jaje. Jâs, m. (bei der Mühle) der Ableitkanal neben dem Wehr, canalis praeter molem, aqua mole reducta. Јазавац, вца, m. ber Da$$, meles (ursus meles Linn.) Јазавији, чја, чје, н. п. праг, Дафв, melis. Јазак, ска, m. 1) намастир у фрушкој гори. 2) село код тог намастира. Јазачки, ка, ко, у. Јазак. Јазбина, f. рупа у земљи, дав Даво loch, caverna melis. Јазија*, f. vide писмо 1: „И артије књиге без јазије Јазук *! Сфаде! dolendum! cf. штета. Јаињи, ња, ње, н. п. љуска, Ép÷, ovi. Јајара, f. m. ј. шљива, Het groffer, weißer Pflaumen, pruni genus. Јајац, ајца, м. град у Босни. Jaje, jajema, n. das En, ovum. Jájne, n. dim. v. jaje. Јајчанин, m. човек из Јајца. „Кулу гради беже Јајчанине Јак (comp. јачи), ка, ко, flatt, robustus, fortis, firmus. Јака*, f. vide колијер. Јакија*, 1. дав Hater (von Geife, Branntmein und yern) auf bie Stelle des Pferdrückens, die vom Sattel wund gerieben ist) emplastrum in dorsum equi attritum a sella, Јако, vide сад. Јаков, м. Зacob, Jacobus. Јакосан, сна, но, vide јакостан. Јакостан (и јакосан), сна, но, тӑф. tig, ffart, potens (meift von Sott): Бог је јакостан. Јакошњи, ња, ње, işi, qui nunc est. Јакреп*, т. бer forpion, scorpio, scorpius : Ђе пливају гује и јакрепи Jaxшa, m. Mannsname, (von Jakob?) nomen viri. Јала*! (ст.) ба! (beim Wah!), heus, hercle: „Јала кардаш! јуриш на душмана Јалак, т. деr Graben, Sanal, fossa cf. јарак. Јалакање, п. дав јала rufen, exchamatio jала! Јалакаши, ам (и јалачем), v. impf. јала tufen, exclamo jала. Јалакнути, нем, v. pf. јала = rufen, exclamo jала! "Кад ли болан Турци јалакнуше Јали, одеr, aut, cí. или, али. Јалија *, f. дав Ufer, ripa, litus: ,, „Мртва Марка на свог коња врже, „Па га снесе мору на јалију ,,Не носи је сужњу на галију, „Већ је носи мору на јалију Jâлишa, f. 1) das Nebenpferd des Saumfuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und bas er zuweilen selbst reitet, equus jumentarii equitatorius. 2) der Triumph, murf im клис - Spiel, jactus victor in ludo клис, quem vide. Јалман *, m. ber Flintenhaft біз „Којано је златом обљевена „Од јалмана до горњег нишана Јалов, ва, во, 1) unfruchtbar, sterilis. 2) gelt, non praegnans. Јаловац, вца, т. н. п. ован, unfrucht. bar, verschnitten, sterilis, castratus. Јалова чорба, f. eine Art Suppe, juse culi genus. Јаловиње, п. бав gelte Bieh, pecus sterile. Јаловити, им, v. impf. 1) овна, vers schneiden, castro, unfruchtbar machen, reddo sterilem. 2) краву, кобилу OBUу, durch Mißhandlung um die Frucht bringen, facio abortire. Јаловитисе, исе, v. г. impf. н. п. крава, кобила, tommt um bie Fruite abortit. Јаловица, f. т.ј. крава, или овца, stratio. 2) das Mißwerfen, abortus. Јама, f. bie Stube, fovea. cf. рупа. Јамац, мца, m. vide јемац. Jaмачно, verläßlich, gewiß, certo, certe. Јамешина, f. augm. v. јама. Јамиши, им, impf. 1) копати јамиke, Rebgruben machen im Weinberg, fodio vineam. 2) wegräumen, tollo aufero : јами то с пута; јами говна, јами шалу. Jamuk, m. im Weinberge die Rebgrube, fovea viti serendae. Јамица, f. dim. 9. јама. Јамљење, п. дав Graben ber Hebgruben Јанкић, m. dim. 9. Јанко. Јарачење, п. дав Вогûбен бев Хотев дит Bettrennen, equi exercitium ad cur sum. Јарачити *, им, v. impf. m. j. коња за iряу, das Яoß zum Wettrennen vors üben, exerceo equum ad cursum. Јанко, т. Тапионате (von Јован?), по- Jáàре, реша, n. ein junges Stüd Biegen men viri. Јанџик, m. vide тарчуг. Jána, Frauenname, nomen feminae. Јања, f. 1) tävthen in der mornifer. наија (на лијевом бријегу Дрине). 2) Fluß der sie durchfließt. Јањад, f. (coll.) vide јагњад. Јањац, њца, т. дав (ријетко се говори). Lamm, agnus Јање, п. дав Reiten, equitatio. Јање, њеша, n, vide јагње. Јањење, n. vide јагњење. Јањетина, f. vide јагњетина. Јањећа, ћа, ће, vide јагњећи. Јањенице, n. dim. v. јање. Јањиво, n. vide јагњиво. Јањина планина (гора) f. „Кроз некакву Јањину планину Јањиши, им, vide јагњити. Јањитисе, имсе, vide јагњилисе. Јањичари, щ. pl. vide јењичари. Јањок, m. Antona (?), Ancona: „Вино ције од Јањока краљу „У Јањоку граду бијеломе Јањци, њаца, m. pl, vide jагањци. Јањчићи, т. pl. dim. 9. јањци. Jao! } Jaor! (Epg.) ach, weh! heu! Jaoj! Јаорина (Јаворина), f. планина у Босни : „Колика је Јаорина планина, злато! — Јапа, м. (у Сријему и у Бачкој по ва рошима), Фaрa, tata. Јапија *, f. vide грађа, Јапица, m. dim. 9. јапа. Јапунце, џета, п. ber Mantel, pallium. Послије кише јапунџе (не треба). Jâp, in der Кеденšart: посијао жито на jap, im Gegenfaße ber Binterfaat, sementem fecit vernam. Japa, f, die Hige (vom Ofen), calor (for nacis). Јарад, f. (coll.) iunge Žiegen, capri et caprae juvenes. Јарак, рка, ш, 1) vide јалак. 2) село у Сријему. Јарам, рма, n. baš Soch, jugum. Јаран*, m. ber Freund, Bertraute, familiaris (cf. друг, пријатељ). „Ој ђевојко мој стари јаране! Јараница, f. bie Beríraute, Freundin, amica, socia. Јаранство, n. bie Befelfdhaft, Bertraut. ichaft, societas, necessitudo. Japáŋ, pña, m. der Bock, caper. vich, capella aut caper juvenis. Јаребица, f. vide јеребица. Јаребичји, чја, чје, vide јеребичји. Јаренце, цета, n. vide јарешце. Јарешина, f. 1) leifh son jungen Biege lein, caro haedi. 2) das Ziegenfell, pel lis haedi. Јарина, f. вуна од јагањаца, Вопе воп Lämmern, lana agnina. Јарина, f. bie Sommerfruit, fruges aestivae, vernae. Јарићи, m. pl. vide јарад. Јарица, f. m. ј. шеница, Sommerwei sen, triticum aestivum. Ја`рица, f. eine junge Biege, capella. Јарко сунце, п. (cm.) lihte (unb wars moran bie ждрепчаници (феід, Schwänkel, österr. Drittel). Јарменка, f. Grauenname, nomen fe minae. Јармењак, m. m. је сврдао, бег кофе Јаружица, f. dim. 9. јаруга. mann, comes et defensor, Jaсакчију Јасакчијин, на, но, без Geleitbmann, comitis. Јасан, сна, но, бeй, liquidus (de voce). Јасење, п. (coll.) $[henbäume, fraxini. Јасик, m. ber lefpenmato, populetum. Јасика, f. 1) bie lefpe, populus. 2) Stau. enname, nomen feminae. Јасиков, ва, во, lefpen., populeus. Јасиковац, вца, m. 1) ber lefpentab, baculus populeus. 2) Rame einer Quel le in Лозница. Јасиковача, f. деr 2lefpenfto, fustis populeus. Јасиковина, f. дав Hefpenol, lignum populeum. Јасичић, m. eine junge lefpe, populus parva. Јачати, ам, v. impf. flärfer werben, vires assumo. Јачина, f. bie Stärfe, fortitudo. Јачмен, т. 1 (österr. die Gerste, Јаша, m. (Рес. и Срем.) vide Јашо. Јачмичак, чка, m. ein lugenübel). Јашаћи, ћа, ће, Reit, equitatorius, Јашење, п. (по Сријему, по Бачк. и cf. јааћи. по Бан.), раз Reiten, equitatio, cf. јање. Јашиши, им, v. impf (по Сријему, по Бачк. н по Бан.), reiten, equito, cf. јаши. Јаштерица, f. eine Disputer an bес Јашо, т. (Ерц.) һур. . Јаков. Zunge, im Munde, pustula in lingua, in ore. Кад јаштерица изиђе коме на језику, онда кажу да је неко налагао нешто на њега. Ако је јаштерица, с десне стране, онда је мушко налагало; ако ли је с лијеве, онда је женско. Je, ) ist, est. Wann je und wann jecm Јебанија, f. ber iff, fututio. Јебац, јепца, m. der Surer, fututor validus. Јебачина, f. ber Beifhlaf, fututio. „Ој ти секо секуцала! Јева, f. ein Frauenname, Suphemia, Euphemia. JeBа, f. Eva, Eva (Udams Frau). Јеврем, m. Ephrem, Ephrem. Јевтин, на, но, moßlfeil, vilis. Од , Јегление*, цета, n. ber Discute, confabulatio, cf. разговор. Јегленција der Schwäger, confabu lator. Јегуља, ber lal, anguilla. Јед, т. 1) Galle, fel. 2) Gift, venenum. Један, дна, но, n. einet, unus, 2) cin, aliquis. 3) једни кажу, einige (ðie ei= nen) fagen, aliqui dicunt. Један, дна, но, zornig (giftig), iratus. Једанаест, elf, eilf, undecim. Једанаестеро, vide једанаесторо. Једанаести, та, то, ber Slfte, undecimus. Једанаесторо, eine Babl son elf, un decim. Једнојајац, јца, m. ber Sinhober, qui uno tantum testiculo est praeditus. Једнолик, ка, ко, gleimen Befihtes, faciei aequalis: „Три ђевојке, све три једнолике Једном, einmal, semel; «liquando. Једномесечићи, m. pl. (Рес. и Срем.) vide једномјесечићи. Једномјесечићи, m. pl. (Ерц.) Gefdwi= fter, deren Geburtstag in den nämlimen Monot fält. Кад се једно, од једномјесечића жени, или удаје, онда друго не смије бити код куће (него га пошљу куд у друго село), ниши смије јести од они јела што се готове за свадбу. Кад једно умре, онда метну у путо једну ногу мртвога а другу живога, па онда оно живо дозове каквога момка (с којим се пази) и рече му: "Да си ми по Богу брат, пусти ме (или одријеши ме)." Онда онај отвори путо и " тита; и то су послије побратими (но ово не чине свуда, и по понајвише жене, које млого гатају и гатању вјерују. Једноничење, n. vide једноуђење. Једноничити, им, vide једноудити. Једноћ, vide једном. Једноудии, им, v. impf. nur einmal des Tags effen (an gewissen Fasttagen, oder sonst aus Andacht), nonnisi semel de die manduco. "Једноуђење, п. дав nur einmal дев Zage ffen, manducatio unica" de die, Једиош, vide једном. |