Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

Језан *

[ocr errors]

Једови, па, то , giftig, venenatas. Јеина , f. vіdе cова. Jeapâne, n. das Festwerden, consoli- Jék, m. 1) der Hall, sonitus, vide jeka. datio.

2) die wahrefte Zeit zu etwas, tempestiJёдрати, ам, v. impf. feft merten, con vitas, н. п. solidor, н. п. грожђе једра.

А. Има ли и сад грожђа ? Једрина, f. Pie Sejtigteit, Oіф theit, 10 Б. Има , сад у највећи јек. liditas.

Jeka, f. der Hall, sonitus : Jekete, n. das Zürnen, ira et irritatio. „Стаде јека ноња око двора Jex, m. der Igei, erinaceus.

Jéka, f. Frauenname, nomen femina Јежење, р. бав Dafteben (erfroren unb) (роп Јела, Јелена).

sich zusammengtehend wie ein Igel, con Jekmekuaja* m, vide jекмедија (mk tractio more erinacei.

alen ableitungen). Jёжиписе, имсе, т. г. impf. Dafteben Jeкмеција *, m. Oer Brothäder, pistor. und fich zusammenziehen wie ein Igel , cf. пекар, ипо мебар. contrabo cutem ut erinaceus : jежи ми Јекмецијин, на, но, *рев $#еев, рісе кожа; шта се ми јежиш ?

storis. Јеован, ш. (сп.) Ver Sejuite, Jesuita Jекмедијница, f. Der Berlаsеn, ta

(3. B. in dem Liede vom Patriarchen. berna pistoria. Чарнојевић):

Јекмедајнскӣ (јекмецијски), кa, кo, „Поред мога Бонлије принципа, 1) Båder: , pistorius. 2) adv. nach Art „Бено леже моји јежовани

der Bäder, more pistorum. Jёза, f. Һур. р. језик. Језа парала гу. Јекмецілук*, m. Die Büterey, 2xt pi

за плаћала (кад кога бију за рђаве storia. ријечн).

Jёкнути, нем, pf. 1). aufächjen, in Језава, f. вода што упjече у Дуна. ,gerisco. 2) erschalen, intono. во под Смедеревом.

Jéko, m. Mannsnamé, nomen viri (vor m. фав шебеt, melфев беr tür. Јефто ?). Eische Chodicha vom Minaret heruns Jermane, n. das Hallen, sonitus. terruft, oratio quam docet sacerdos Jermamı, kkem, v. impf. hallen, sono. turcicus de turri:

Јекпика , f. (у Сријему, у Бачкој иу „А мунаре попаст паучина :

Бан.), Die bеttіt, heсtica.: „Не ќе имал” ко језан учити Јекпичав , ва , вo, bеttiјф, tabе lаbоЈезгарица, f. 1 ) Ber Reen, nucleus, Jésrpa, f. granum. 2) i. e. das Bes Jéna, f. 2) die Tanne, abies. 2) Frauen: fte, llos, robur.

name, nomeu muliebre. Jёзда, m. (Рес. и Срем.) vidе Јездо. Jenaya, f. Frauenname, nomen feminae. JesAnmûp, m. Mannsname, nomen viri. Jeraw, m. Dcfenname, nomen bovis. Јездити, им, v, impf. (сп.) reiten, e- Јелашин, m. RannBname, подеn viri. quito :

Јелашје, р. (coll.) бав Запnengebufф, „Ѓором језди Краљевићу Марко — frutices abietum. Јездо, m. (Ерц.) Бур. р. Јездимир. Јелек *, m, vidе bечерма. Језера, р. р. поље у Ерцеговини (бли- Јелен, m. ) беr pirja, cervus. 2) бес зу Дурмипора):

Hirschkäfer, cervus volans Linn. „Рано рани у лов на Језера - Јелена , f. Srauenname, nomen feminae. Jesepo, n. der See, lacus.

Јеленак, нка, m, hyp, p. јелен : Језерски, кa, кo, Bem Cee gehörig, „Јеленак ми гору ломи lacustris.

пулпак да му је. Jeshk, m. 1) die Zunge, lingua. Jezuk Jenenka, f. Frauenname, nomen feminae.

за зубе! 2) pie брғафе, lingua. Јелёнче, чеша, д. Тав біrfфеаl6, pulЈезичан, чна, но, gefфwäsis (wiel res lus cervinus. dend), loquax (linguax):

Јелењй, ња, ње, бirfфs, cervinus. „Ој пти зрно шенично!

Jean (je au)? geltist's so? Nicht „Ти не буди језично,

mahr? an? 'nonne ? „Па беш били често ;

Јелика, f. vіdе јела 1: „Ако будеш језично

„Расла піана јелика Не fеш бити честито.

„На два брда велика ; "(пјевају љевојци кад је убрађују). То не била јелика, Језичац, чца, m, 2) пера у катанца, „Већ девојка велика —

die Feder deß Soloses, momentum Jeancábera, f. Elisabeth, Elisabeth. scrae. 2) die Hirschzünge, asplenium Jerucâbka, f. Elisabeth, Elisabeth : scolopendrium Linn.

„Књигу пише Московска царица Јанчић, д. dim. 2. језик,

По имену госда Јелисавда

rans.

:

Јесенас,

cici genus.

Jennga, f. Frauenname, nomen feminae, JépmeĦCKÉ, ka, Ho, 1) armenifah, are Jeaka, f. Frauenname, nomen feminae, menius. 2) adv. armenisch, 'armenice. Jeno, n. die Speise, cibus.

Jépocnm, m. Mannsname, nomen viria Јелов, ва, вo, Zanner: , abiegnus. Jepocama, f. Frauenname, nomen feЈеловина, f. Xannenbols, lіgnum abie utinae, *gnum.

Јерусалим, т. 3erufalen, Jerusalem. Јељен, т. (у Ерц,) vide jелен. Јерусалимац, мца, m, vide БожогроJёмац, мца. ш. беr Bürge , sponsor,

бац. Јеменија“, f. марама, шамија, еіnе Јерусалимскӣ (Јерусалимск), кa, кo, 24rt Ropftum, vittae genus.

von Jerusalem , Jerusalemiticus, Jèmewuje *, f. pl. die Pantoffeln , sanda- Jecen, f. der Herbst, auctumnus. lia , soleae.

I diesen Heróit, hoc, adica Јеменлије, f.pl, vide jeмeније. Jecénacke, ) tumno, dem Sprichworte: Јемин*, m. vіdе заклетва :

што ће бити јесенас, нет буде „Јер сам Богу јемнн учинио,

Berepac, liegt folgende Unekdote zura" „Да м'у оца више просип не ку — Grunde : Јемин*, m. per Nomin, magistratus tur А. Калуђере, да ме оженимо,

Б. Кад, ва истину? JemůHAYK*, m. das Eminthum, dignitas

А, Јесенас. et munus emini.

Б. Ва испину, што ће бити јесе Јеминов, ва, во, бев &mind, emini. нах, нек буде вечерас, Jёминовац, вца, m. einer pon бев &mins Jeсeнaшњи, ња, ње, топ діеfеw perb Leuten, homo emini.

fte, hujus auctumni. Јемињскій, кa, кo, #mins, eminorum. Јесенишисе, нисе, y. т. іmрt. #un Jёмужа, f. vide joмужа.

Herbste gehen, herbsten, auctumnus apu Јмужан, жна, но, vide joмужан. propinquat. Јемчење, р. Фав 23etbürgen, idejussio, Јесенскі, кa, кo, bеrbilib, auctusponsio.

Јесењи, ња, ње,

Dadis. Јемчиши, им, v. impf. Fue Butgfфaft Jeсти, једем (говорисе и јем) , v. impt. auffordern, vador.

effen, edo. Јемчилисе, имсе, т. г. impf. преr. Јестива, п. pl. vie Opeifen, cibi. bürgen, spondere.

Јестисе, једемсе, v. г. impf. 2) ербах Jёнђа“,

1 die Frau, die mit den feyn, comedi. Не једесе месо од Јенђибула *, ғ.) баtеn um bie Braut CBake mute. 2) fide abgrämen, maa

geht, damit diese auf dem Wege nicht alein unter sen mаnnеrn fe, comes Jempвa, f, Беверова жена, дk Oффф. nuptae :

gerin, leviri uxor. „Свате једнаке, јенђе девојке Jёпрвин, на, но, беr Сфwägerit, Јењйчари*, m. pl. die Fenitídaren,

uxoris leyiri. praetoriani (Turcarum).

Jempвица, f, dim. 6. јепрва. „Исјекоше Турке јењичаре,

Jequmuja, f. Frauenname, nomen fe„Јењичаре цареве синове

minae (Euphemia): Јењичарски, кa, кo, 1) Заnitfфаrеnѕ, „Кад по зачу л°јета Јефимија

praetorianorum, 2) adv. wie Janitschas Jepmo, m. vide JeBITO (mit allen ab. ren, more praetorianorum,

leitungen). Jёппо, m, vidе Јефто.

Јеца, f. (по сријему, по Бачкој и ю Jep, 1 1) warum, cur? 2) denn, weil, Hah.) ein Frauenname, nomen femiJepa, ) enim. Jeprobâu, m. spanischer Holunder, sy. Jeyan, m. eine Art Schweine (Das Ces ringa vulgaris Linn.

gentheil von mahryanija), die langsam JepeGuga, f. das Reppbuhn, perdix. fett zu machen sind, aber auch Mangel Јеребичји, чја, чје, Херрири, per ertragen können, porci genus. dicis et perdicum.

Јецање, . дав ефIифіеn, singultus. Јеремија, Ш.

Јецали, ам, Ү. impf. Фифзси, sinЈеремије, т. }Jeremias , Jeremias.

gultio. Jepuna, f. Frauenname, nomen feminae Jeyam, 4ma, m. die Gerste, kordeum. (Есепт).

Jéчање, о. дав Bale, sоnitus. 2) се Jepaime, n. Art Meblmuß, pultis ge Nedozen , gemitus. nus. cf. сатрица.

Jéчаши, чим, т. іmрt. 1) Байен, ѕора. Jépko, m. Mannsname , nomen viri. 2), ädjen, ingemo. Јерменин, ф. дer 2rmenier, Armenius. Jeчeрма, f, vide Бечерма. Јерменка, 1, pie Arenierin, Armenia. Течермица, f, dim, p. језерма.

[ocr errors]

ceror.

nae.

[ocr errors]

Јечмата, f. . п, і крушка, eine 21e: ЈОмужаан, жна , но , won frift gemeIESiri, pyri genus:

ter Milch, de lacte recenti. Јечмен, на, но, н. н. еб, слама, Јорган*, m. eine Art Bettdecké, die ges Gerstens, hordeaceus.

wöhnliche deutsche Bettdece , straguli Јечменица, f. Dав eritenbrot, panis · gerns. hordeaceus.

Јорганлук *, m, лице од јоргана, сав ечмењача, f. vіdе jечмача

obere Blatt der Bettdecke, straguli Јеймічак, чка, m. vіdе јачмен.

pars media et princeps. Јечмишие, п. Ort, auf Deт einmal Joргaнчић, m. dim. v. јорган.

Gersie gebaut worden, locus, ubi hor- Jopribâu, m. vide jeprobah. deum fuit insitum.

Јордам*, m. ftwlѕев "Зереänge, fastus : Јерек*, m. vіdе jело.

„Од њнова великог јордама Jeiua, f. Frauenname, nomen feminae. Jopaámumi, IIM, v. impf. ftolzieren, Лёша , m. (Рес. и Срем.) vide Jeшо. superbio. Jeno, m. (Ерц.) hyp. . Jeвpeм ипр . Јордамљење, p. Bas Stolgieret-superЈевто.

bia fastus. Jóba, f. die Erle, alaus.

Јордамција“, m. der Stolze, Stolzie. Јова, т. (Рес. и Сремі.) vidе Јово.

rende, superbiens. Јова, f. у Србији "значи јова што у Јордан, m. Ber Stup Sorban, Пumen

Сријему биланга, п. і кљусе које Jordan. се нађе у селу (или у пољу) без Јвца, m. (у Сријему, у Бачл. иу Бан.) газдe, yidе битанга 2.

vidе Јоцо. Joeah, m. Johann, Johannes.

Joijo, m. (Ерц.) hyp. 9. Јован. Јована, f. Gobaina, Johanna,

Jow (jouim, joume), noch, etiam, adhuc. Јованка, f. vіdе Јована..

Јошаница, f. 1) намастие у Србији Јованчић, m. dim. p. Јован.

(близу Јагодине). 2) ријека. Јовањдан, ња днe, m. eiut Seft et. Зо: Јошик, ein Grienwald, Erlenbusch,

hannis des Täufer8 , den 7. Jäner, alnetum. He ke ли и у нашем јошиdies festus S. Joannis Baptistae.

ку дренова бапнина нарасти. Јовањскії , ка, но, н. п. мраз, орая Јошје , n. (coll.) ein &rlenbuf, alni.

nis - Kälte, frigus quod solet incidere Jourâk, m. ein Drt, wo junge Erlen circa diem festum S. Joannis.

stehen, alnetum. Товањитак, т. човек, који слави Јо- Јошт, вањдан, einet, per pen beit. Johann Joiште,

vidе још. ale Hauspatron feyert, cliens sancti Jowmepl Joannis.

Јува, f. (у Славонији иy Pватској), Јовица, m. dim. p. Јово.

дie Cuppe, jus. cf. чорба. JÁBKA - f. Frauenname, nomen feminae. Jys, m. der Südwind, auster , notus, Jobbak, m. der Erlenwald, alnetum. Југов, ва , во , н. п. снијег, Pes ©йд. Јово, т. (Ерц.) hyp. 9. Јован.

winds, austri. JUBOB, Ba, Bo, erlen, alneus.

Jýrobiha, f. das Sirocco : Wetter, Thau: Јововина, f. дав $rlenbols, lіgnum al wetter, tempestas solvens nivem et

glaciem. „Јегунает, па, пo, eigen jinniд, баrt. Jжан, жна, но, (н. п. вријеме) vide

пactiq , pervicax. cf. твердоглав. југов. Joryunija, f. der Starckopf, pertimax. Jyakéibe, n: das Einfaden des Thauwet: Јогунлук *, m. Der, Sigentni, perti ters, solutio nivium, glaciei. . nacia.

Јужиписе , жисе, v. г. impf. н. п. вриJoj! 1) vide jaoj. 2) ihr, illi (feminae): jeme, es thaut auf, solvitur nix et кажи јој.

glacies. Јок*, vidе није.

Јужній, на, но , Ebaue, venti australis. Јока, f. hyp. . Јована.

Jyi! vide jaoj. Јокица, m. dim. p. Јоко.

Јула, f. (по Сријему, по Бачк. и по „Јокица, f. dim. 2. Јока.

Бан.), guide, Juliola. Joкo, m. hyp. 9. Јован.

Јулар, m, vide улар. JOKCKM, m. Mannsname, nomen viri, Јулијана , f. (по сријему, по Бачк. и Јектур*, ударио јоктур у кесу, піфів по Бан); Suliana, Juliana, ба! nihil est! vidе нема.

Јулка , f. (по сријему, по Бачк. и по Јолдащ *, m. vіdе друг.

Бан.) Зuthen, Juliola. Jsamaba*, f. Art Reisepfanne, vasis genus. Jynaa, f. (call.) junge Dasen oder Kühe, 15мужа, f. млнјеко не варено, frijФ juvenci aut juvencae. gemelkte Milch, lac recens.

Јунак, m. per peo, beros.

neum.

[ocr errors]

2

[ocr errors]

Јунаков , ва , во, бев феlvеn, herois ; Јучёрањй, ња, ње,
Јунакова мајка најприје заплаче.

Јучерашњй, ња , њe, sejtrig. hеstеrрuѕ. Јунац, нца, ш. беr junge Ов, Otier,

juvencus. Јуначење, п. Тав харfertbun, virtutis

К. ostentatio. 3yuárumince, umce, v. t. impf. fich alé K, 2 zu, adi * Mein, K kama (auch Held stellen, virtutem ostento.

Ка, і бар мени, вама): Јуначки, кa, кo, 1) Бебептätig, he „Како паде сипіну књигу пише,

roicus. 2) adv. Beroisch, heroice. „Те је шаље ка Крушевцу граду: Јунаштво, п. Вав феlѕеnthum, Der фе „Ти бпиди ка Вргорцу граду roismus, virtus.

Кабале*, f. р. (у Сријему и у Бачк. на Јуне, непia, p. ein junger 5,6 gbet Ru), Bapouuma) die Cabalen, Ränke, doli.

junges Rind, juvencus , aut juvenca. Кабаница (и кабаница) *; f. Ber Rantel, Jyneki, ka, ke, vom jyne , juvenci aut pallium. juvencae.

Кабао, бла, m. Ber 28affereimer (8й. Јуница , f. Die junge Rub, juүерса: bel?), aqualis, urna. Јуни чица, f. dim. p. јуница.

Кабасті, піа; то, уоп grовей Иmfаng; Јунчић, m. dim. . јунац.

late patens: није нешко ; али је haJypse, allerdinge, omnino, cf. jamatio басто. заиста.

Kanap; m. a) der Süfner , opifex urnaa Јурење, р. vide Керање.

narius. 2) планина у Србији.. : Јуриши, им, vide ћеради.

Кабларев, ва , во; Jypruit m. der Sturm, impetus. Кабларов, ва , во ,

des Küfners, urnarii. Јуриша, ш. Rannname , nomen yiгi. Кабларски, , кa, кo, 1) беr Rüfner, urЈуришање, р. давеtürmen, oppugnatio. nariorum. 2) adv. wie ein Kanap, mom Јуришапiн, ам; т. impf. ftürmet , ima re urnarii. pugno.

Каблина, f. ) augm. . кабао. 2) irn Јуришиши, имі; • pf: türmen, impe Mühlbau eine Einlaßrohre, tubus ima tum facio.

missus canali. Jypou, m. vide Yponr.

каблић, m. dim. 2, кабао, дав - $imera Тушарце, п. dim. p. јупро:

chen, urnula. Jympeba , f: die Metre ; sacra matutina Kaốautja, f. eine Art ka6ao für Milch, (antelicana).

Käse, vasis genus lacti aut caseo adsera Јутро, п. 1) беr morgen, pane. 2) Ber vando.

Morgen, das Juchart, jugerum. кабличица; f. dim: р. каблица. Jympoknek, m. (in einem muthwidigen Kaba*, 1) der Kaffee, coffea. 2) das Kafo

Scherzi als Arznen angerathen), der fehaus, taberna coffearia : Menschenkoth, stercus. q. d. der Mora „Одшешаше у каву велику; genbod.

„Па сједоше по кави великој А. Боли ме зуб.

Kabaa, m. eine Art weiblichen Oberkleids, Б. Мешни мало јутіроклека,

tunicae muliebris genus. А. Шта је по јутроклек ?

Кавал * m. eine Art kurzer (stußenartis Б. Зар не знаш шта је јупроклен ? ger) Flinte ; flintae genus.

Кавана

f. vіdе кава 2.

f. der Zane, rixa. cf. cBaħa. Jўпрошьії, ња; ње; von Viefem Pors кавгација *, m. Der tаntеr, rixator : gen, hujus mane.

„У пићу су шешке пијанице, Јупрошњица , f. 93afet pon Reute fru), А у кавзи љуте кавгације aqua hausta hoc mane :

Kabe3 *, m. der Käfig, cavea. „А моја би мајка јутрошњицу пила Кавени, на, но, жаfееѕ, cofeae inserDyöka *, f. 1) der ausgewalkte Teig, mas serviens (3. B. Löffel, Schale).

sa farinacea distenta. 2) eine nudelarti: Kabeynja *, m. der Kaffeesieder, caupo ge Paste, die auch über den Winter auf: coflearius. bewahrt werden kann, maccheroni (?) Kabewujuh, ha, ho; des Kaffeefieders, pastillorum genus.

thermopolae. Зуче , gefteen, heri.

Кавец јница , f. Die Rafeejieverin, thef= Јучёр,

mopolae uxor.

кавжење, р. фав Заntеt, rixаtiо. Тучерањдан, деп $ag Forber, pridie Кавжитисе, имҫе, т. г. impf. fth jilə ejus diei.

ten, rixara.

в

[ocr errors]

2

Sympocke,} heute früh, hodie mane.

кавга *

[ocr errors]

vidе јуче. Јучера, І.

[ocr errors]
[ocr errors]

2

[ocr errors]

2

пош.

2

[ocr errors]

2

Какавг. *, кваго, водо5' ue.

Kâd, m. das Räucherwerk , suffimentum. Kazúbam, zyjem, v. impf. sagen, dico. Kar 1 1) wann, quando ? 2) da, quando. Kasumi, m. Mannsname, nomen viri. када) 3) 3eit, Stuffe, a man etwaв Казимира, f. Srацеппа те, nomen fe» thun tann; не мам кад.

minae. Када , f. 1) һур. р. кадуна. 2) pic 21a1= Казук.

m, yidе колац. ne, labrum, lacus, vapnus.

Кайгија m. der Fährmann, Schiffer, кaдaгoд, (Рес. и Срем.) vide кaдгођ.

portitor. Кадагођ, (Ерц. )

Каик *, m. ein Rain, etm.а 10 Reute faf= Кадар *, дра, po, fähig, im Stance, fend, scapha, vide yyh. potis.

Кайкчија *, т. vіdе каигција.. кадашњй, ња, ње, уоn wаn, boat Каил * (говоре и кано), ла, лo, 31welcher Zeit her, ex quo.

frieden, bereit, paratus, contentus, cf. Жадгод, (Рес. и Срем.) 1) wann immer, рад: Käдго, (Ерц.) quandocumque. „Томе Раде врло каил био

2) irgendwann, dann und wann, ali. Каица f. ein Kopfidhmuck von Müns quando.

zen, ornatus capitis numarius. cf. mapКаде, vidе кад. Кадива *, f. 2) беr ammet, Cammt, Каиш m. 1) der Riemen, lorum. 2) ein

panni bombycini genus. 2) (кадивица) Hret zum Schiffbau , tabula. die Sammetblume, tagetes Linn. cf. Кайшање, р. Вав Riemenfф neitet, Sred Кадипа..

terschneiden, dissectio in lora, tabulas. Жадивица, f. dim. cf. кадива 2. Каишати, ам, у. impf. резапи на найКадија m. der Kadi (Richter), judex. ше, н. п. сланину, iii Riemen, Зrea Кадијин, на, но, бев жаді, judicis. ter schneiden, disseco in lora, tabulas. Кадијница, f. кадијна жена, бев Жаді Каишић, im. dim. 9. канш. Frau.

Каишлије*, m. pl. п. ј. опанци,

Art Кадијнски, кa, кo, 1) беr #asi, judi Dpanten, hypodematis genus.

cum. 2) adv. tiФtеrlih , judicum mоrе. Кајање, п. 1) Вав кафеи , ulio. 2) баб Кадилук m. der Gerichtsbezirk, Gea Bereuen, poenitentia.

richtssprengel, dioecesis judicialis. Kajáça * ,, 1) der Gurtriemen , lorum cinКадінац, нца, m. Der @eriФt&vieter, guli equarii. 2) der Säbelriemen, lolictor, viator.

rum acinacis : Кадионицца, f. Die Räифerpfanne, Ba8 Трипута је опасао пасом, Nauchfaß, turibulam.

А четвртом од сабље кајасом Кадйпа, f. vіdе кадива.

Кајати, јем, v. impf. кога, räфеn, ulКадипи, им, v. impf. ru феrn, fumigo. ciscor. Кадифа, f. (по варошима) vide кaдива. Каjаписе, јемсе, т. r. impf. Dereuen, Кадифлија , f. п. ј. кала, 2rt Cammt. poenitet.

müke, mitrae genus, cf. кићенка: Kajrana *, f. eine Art Eyerspeise, fercuНа глави им кане кадифлије

lum ovorum (?). Кадно, vidе кад.

Кајда f. die Musiknote, modus musiкаднокад, уide

cus. Од те кајде не ма вајде. каднокада, каткад.

Кајмак m. vide скоруп. Кадуна *, f. Die Dame , matrona. Kajcep (kajcap)*, m. Karmesinleder, coКадунин, на, но, дer Dame, matropae. rium coccineum. кадуница , f. dim. V. кадуна.

Кајсерли (кајсарли)*, adj. indecl. ppt Кадунцика*, f vіdе каду нацца.

Karmesinleder, coccineus. Kamunym; m. der Zeigefinger, digitus Kájcuja*, f. 1) die Aprikofe, prunus armeindex.

niaca Linn. 2) die Früchte davon, pruKazā3 *, m. der Posamentirer, Burtens вцm armeniacum, praecogцию. wirker, limbolarius,

Кака, f. Raf (in деr $$inerjpxафе), sterКазан der Kessel zum Branntweinbren:

пеп, аhеnum : наградно казан; пече Какав, ква, во , тав für ein, qualis; казан; ајдемо на казан.

какав пакав, fo wie er it, prout est, Казанија, f. vіdе испек. Казанскі , кa, кo, н. п. капак, зину Какавгөд, вагод, вогод, was immer Branntweinfessel gehörig, ahenarius. (Рес. и Срем.)

für einer, ler, ahenarius. Казанчић, m. dim 2. казан.

Какипи, им, v. impf. Fafen, caco. Казали, кажем, v. pf. fagen, dico. Какнути , нем, ү. pf. fafen, caco : Казивање, д. Ва# Cagen, dictio.

А. Како је?

[ocr errors]

22.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

(

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

cus.

talis qualis.

[ocr errors]
« PreviousContinue »