Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

2

Баточина, f. мала варошица између

смаил баша нп. д. 2) баше, Багрдана и Асан • пашине паланке. pl. eine Urt Udeliger, nobilium genus: baka, m. hyp. von Spam.

„Осилише баше Бијоградске Баун, т. бer Заибаи , 23аитаи , ter. Башење, и, дав 25afфеn (5afфа ҳи сі riculum.

nem sagen), appellatio bassae nomine. Баукање, п. Зав Заибauen, terrificatio. Башење, бав 5etragen wie ein Зајфа, Баукати, учем, v. impf. BauBauen, ter affectatio dignitatis bassae. rifico.

Башин, на, но , бев Вајфа , bassae. Баукнути, нем, v. pf. баиванеt, ter- Башински, кa, кo, 1) Зафа s, basTefacio.

sae, bassarum. 2) ydv. wie ein Barcha, Баура, f. само у овој загонетки: Ја more bassae.

ше пута на "баури? пп. і. сврака Баниши, им, т. impf. кога, и einem на крмачи.

Bascha! sager, bassam appello aliquem. Бацакање, п. Зав Иmbеrwеrfеn Set Süя Башиписе, имce, v. r. impf. fit gum

Bez z. B. von Kindern, jactatio pedum. Bascha madjen, facere se ipsum bassam. Бацакашисе, амce, v. г. impf. н. п. но- Башнтисе, имсе, у.. г. innof. jih al8

rama, mit den Füßen umherwerfen, Barcha betragen, stol; thun, affecto jacto pedes.

bassae dignitatem et jus. Бацање,m.рав leife teen,punctio lepis. Башка*, vide особимо, н. п. он живи Бацање, р. Фав 2Berfeit, jactatio.

башка од свога оца, ш. ј. не живи Бацати, ам, dim. р. воспи.

соцем. Бацапи, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. Баш - кнез , m. cf. кнез.

2) пушке, Іовfфiepen, emitto iсtum. Башлук*, m. 1) глава у преслице, ber Бацаписе, амce, v. r. impf. wеrfеп, Xoctet, colus. 2) оглавар коњски, бес

jaeere: бацајусе ћеца камењем. Halfter, capistrum. Бацкање, p. dim p. бацање.

Башпина, f. очевина, или оно мјеспіо Бацкатн, ам, dim. 2. бäцапи.

ђе се ко родио, büterliфев Srbe, Бацилии, им, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) patrimonium.

пушку, lo&fфiepen, emitto iсtum. Башча*, f. 1) градина, Garten, horБациписе, имce, v.r. pf. merfen, jacio : (us. 2) шљивик или оно мјесто, „Проспи Боже и бијела цркво,

куд су посађене јабуке и крушке, ,,Да се бацим једном преко тебе Sьftgarten, hоrtus. Бачва, f.. велика кајцə заднивена као Башчина , f. augm. 2. башча,

6ype, ein großes Faß, dolium. Башчица, f. dim, p. башча. Бачванин, einer aцв беr Бачка, Башчован*, 1 Gärtner, hortulaSerbus e Bacia.

Башчованiтија, m,

7 Бачванка, f. Die Batfфеrіn, feminа bа- Бдениje, n. vide дeније. ciensis.

be, interj. geh, abi : Бачвански, кa, кo, a) Batfфеr, bаciensis. „Бе не лудуј моја снао драга

2).adv., wie Batscher, more baciensium. Der*, m. der Beg, begus (?). Бäчванче, чета,

1. ein junger Satscher, Bér, m. (Pec. u Cpem.) vide 6jer. puer baciensis.

Бегање, п. (Рес. и Срем.) vidе бјегање. Бdчванчица , dim. 9. Бачванка.

Бегали, ам, (Рес. и Срем. ) vidе бјеБачка, m. die BatfФға , regio baciensis. Бачки , кa, кo, Batfфеr, bаciensis. Gerêj, m. Ort im Banat, nomen loci Баца*, f. рупа на кући, куда излази

in Banatu. дим, беr Xauhfang, дав “Хаифоф, Бегенисапи*, нишем, у. pf. н. п. ђе. funarium. cf. комин, димњак.

војку, јело какво, чoy, Befalen bağák, n. das Bein, der Schenkel, crus. finden, probo. Бацаклија, f. Der polancer putaten (mə Берлук *, m, .) бie $rofne, angaria,

gen der geharnischten Beine), aureus opera ѕеrva: отишли на беглуі. 2) Per hollandicus.

Fiscus, das Verarium, die stammer, Ба*, 1) глава (и код Турака по der fürstliche Schaß, fiscus : BojHHVIMA

значи), н. п. баш од лађе, п, j. пред дају баруп из беглука; узели му ни крај лађе. 2) баш не бу; нема све у беглук (conficiet). баш нишла ; баш сад дође; gеrаде, Беглучење, беr frоbаbіеnt, operae seripsum.

vae praestatio. Баша *, м. 1) у Србији и у Босни 30- Беглучили, им, т. impf. frofnen, an

ву свакога Турчина (који није бег gariam praesto. или какав ага) башом (као у Сријему Беглучки, кa, кo, н. п. чардак, амшпо зову свакога варошанина го 6ap, herrschaftlich, donini. сподаром), н, п. усеин баща, Бегов, ва, во, бев Зеg8, bеgі.

m.

nus.

22

гали.

жан.

но ,

demens.

жање.

жапи.

[ocr errors]

Беговац, вда, т, einer von Beg Begs Безимена неђеља, f. beigt die Sritte

Leuten, homo begi, miles, puer. Woche der großen Faste, hebdomas Беговица , f. бie Begin, bеgа.

tertia jejunii magni, Прва се неђеља Бегунату , нца , 'm. (Рес, и Срем.) vide зове чис па, друга пачиста, бјегунад.

трећа безимена, четврта сре. Беда, f. (Рес. и Срем.) vidе биједа. до посна, пета глува, шестна Бедевија, f. 24rabifфе Ctute, equa цвјето на, седма велика. arabs, cf, апкиња.

Безимени, на, но, патеnlов, опе ?а? Беден, т. vіdе зид.

men, anonymus. Бедили, им, (Рес. и Срем.) vidе бије- Безјак, m. lpel, stolidus: иди беза. дити.

јаче један; fagt i. 3. Der Bater sum Бедрика, f, eine Wattung depfel , mali Sohne, der etwas dumin gethan oder species.

gesagt hať, (cf. Bezjak in den Truberis Бедрица, f. (см.) vidе бедро :

schen Vorreden um A. 1560). „Па потрже мача од бедрице Безобразан, зна , но, famio , impuБедро, д. Der Centel, crus.

dens. Беђење, р. (Рес. и Срем.) vidе бије- Безобразник, m. Bеr ефamloje , imфене.

pudens. Бежан, f. (Рес. и Срем.) vidе бјежан. Безобразница, f. Sie Camlоfe , impuБежан, ш. (Рес. и Срем.) vidе бје. dens femina.

Безуман, мна , unvernünftig. Еежање, п. (Рес. и Срем.) vidе бје.

Безумље, т. Иnernunft, dеmеntia : Бежати, жим, (Рес. и Срем.) vidе бје- „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

„Немој дати умље за безумље Без, орие, ѕinе.

Бекавица, f. а) срицање у буквару, Без*, m. vіdе платно 1.

das Buchitabiren , syllabarum prolatio. Безазлен, нa, нo, ohne 24rg, argТов, 2) die Blökerin (z. B. Scaf), balatrix : unschuldig, innocens.

нађо село манитије људи, и напрое Безазленості, f. pie unfфuІь , innocen си спо векавица и приспа бекавiltia.

ца (у приповијетки). Безакон ик, m, ein Renfф офne Xeli. Бекељење, п. Вав Rauifletfen, rісtiо. gion, carens religione.

Бекељицисе, имce, v. г. impf. на поБезаконица , f. Seauenѕіmmer opne Re= ra, das Maul fletschen, ringor.

ligion, mulier carens religione. Бекнуши, нем , v. pf. böfen, bаlаrе. Безакоње, п. (сл.) Die Streligion, im- Бекупа, f. Gфimpfport fir ein fаlеd= pietas:

tes Taschenmesser, convicium in cui„У Инђији тешко безакоње:

trum plicatilem obtusum , prayum. „Не поштује млађи старијега" Бел, m. (Ресь и Срем.) vidе бјел, Безбожан, жна, но, gottloi, athеnѕ. Бёла, f. (Рес. и Сремт.) само у овој Безбожник , m. cin &Bottlofer, atheus. загонетки: Бела белу зове : дај ми Безбожница, f. Die Gottlofe, athea. бело бела леба испод бела скупа Безбрижан, жна, но, forgІов, forget. (п. ј. овца и јагње). frey, ѕоlutus securus.

Бела, f. (Рес. и Срем.) vidе бијела. Безводан, дна, но , majferio8, carens Белај, m. Bеr іnfай, тав IInglizcЕ, aquis.

malum. cf. зло, биједа: белај пне нә. Безглаван, внa, нa, obne Oberhaupt, шао; нушо белаја ! ударно сам на

8. B. eine Familie, deren Starjeldina белај. gеtоrbеn, carens principe, patre fa- Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vidе биmilias, capitе.

јела неђеља. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vі. Бәланце, цепла, в. (Рес. и Срем.) vide dе безгрјешан.

бјеланце. Безгрешнi спi, f. (Рес. и Срем.) vide Беласање, п. (Рес» и Срем.) vidе бјела.

безгрјешност. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünоlов, Беласатисе, ace , (Рес. и Срем.) vide sine noxa , sine peccato.

бјеласаписе. Безгрјешності, ғ. (Ерц.) vіе еünolojige Белац, лца , m. (Рес. и Срем.) vidе биkeit, Unschuld, innocentia.

јелатј. Бездин, т. намаспир у Банату. Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide БиБездински, кa, кo, poit Бездин. Бездушпан, шна , но, bеrаlов, füblов, Белега, f. (Рес. и Срем.) vidе биљега. expers cordis, sensus.

Белегија *, f, vidе гладилица.

[ocr errors]

cura ,

[ocr errors]

сање.

јела црква.

жење.

жипи.

липи.

[ocr errors]

Бележење, р. (Рес, и Срем.) vidе биље. Београд, m. (Рес. и Срем.) mit alet

26leitungen, fiеѕ Бијоград. Бележипи, им, (Рес. и Срем.) vidе биље- Беочин, т. 1) намаспир у Фрушко

гори. 2) село кoд пoг намаспира. Белёнзуке*, f. pl. vіdе наруквице. Беочинац (нца), човек, из БеочиБелило, (Рес. и Срем) vidе бјелило. на. Беочински, кa, кo, poin Беочин. Беліља, f. (Рес. и Сремі.) vidе бјелиља. Берач, m. Ser (213ein• Ruturu31) Refer, lесБелина , f. (Рес. и Срем.) vidе бјелина. tor (vindemiator, messor). Белипти, им, (Рес. и Срем.) vidе бије- Берачев, ва, вo, Ses Refers, legentis, (me

tentis). Белиптисе, имce, (Рес. и Срем.) vide Берачица , f. Bie (23ein) Beferin, vinбијелилисе.

demiatrix. Белица, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелица. Берачки, кa, кo, н. п. плаша , gefers Беличаст , па, по, (Рес. и Срем.) vide vindemiatorius. бјеличаст.

Берба, f. Die 28cinleje, vindemia. be'anya", m. ein langes weibliches unter: Bepbelian.. der Barbier, tonsor.

fleil mitaermen,tunicae muliebris genus. Берберин , m. J „Ој ћевојко дилберчићу!

Берберлук“, m, bie Barbierere), at ton„У бијелу белнучићу,

soria. „Ко и среза бијел бeлнук,

Берберница, . Die Sarbierkule, top„Опишло му све у беглук

strina. Белнучић, m. dim. 2. бeлнув.

Берберски, ка , ко, г) баrbierif, tonsoБелобри, m. (Рес. и Срем.) vidе белобрк. rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Белов, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелов. Бердо? патрол поврбај (Ber ба? фа» Белов , ва, во, (Рес. и Срем.) vidе бјелов. troll' vorbei), der Ruf der Schildwache, Беловар, m. (Рес. и срем.) vide Бјело vox excubiarum apud Germanos, recepBap mit allen Ableitungen.

ta et in Serbia; daher 6epakabe, Беловина, f. (Рес. иСрем.)vidе бјеловина. бердокапи, вердоки упи. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Берисав, m. Rann name, nomen viri. бјеловљев.

Heprikem*, m. das Gedeihen, incremenБелогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide tum , successus, cf. срећа, напредак, бјелогрли.

да Бог настіори. Белолик, кa, кo, (Рес. и Срем.) vids Бериќетан, піна, но, н. п. година, бјелолик.

gedeiblich, fruchtbar, glüdlich, optatas. Белонога, f. (Рес. иСрем.)vidе бјелонога. Бермелі, m. Der 218eeautwein, vimum Белћим*, permutbli, (ut) opinor : бел absinthiatum. Ким ће и он доћи.

Бес, m. (Рес, и Срем.) vidе бијес. Белуг, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелуг. Бесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vidе бlБелуга, f. (Рес. и Серм.) "vidе бјелуга. јесан. Белугов, ва , во, (Рес, и Срем.) vide Беседа, f. (Рес. и Срем.) vide бесједа. бјелугов.

Беседипи, им, (Рес. и Срем.) vidе беБелупак, пка , m. (Рес. и Срем.) vide сједити. бјелупак.

Бесједа, f. (Ерц.) Sie Xebe, ѕеrmо. Бељење, р. (Рес, и Срем.) vidе бијељење. Бесједишти, им, y. impf. (Еру.) fptea Бена, f. vіdе будала.

chen, sermocinor. Бенђелук*, m. права, што се меfе у Беснорка, f. н. п. бриліва, (2Xeffer) opne

вино и у ракију да се човек опије и Schale, sine cortice, sine manubrio. да заспи као мртав, ба8 СФlaftraut, Бескућанк, m. enјф офne au8 ипо herba soporifera.

Hof, cui nec ara nec focus: Беневрке,f.pl.(fee3baft) vidе пеленгаkе. „Купи побро под Є арјак јунаке: Бенеліало, m. Der Tangweilige фwä=“ „Све крвнике и бескућаник

ķer, fabulator longus, taedium ciens. Беснење , п. (Рес. и Срем.) vide 6јесБенетање, п. Вав langweilige еф wäsen, fabulatio longa.

Беснило, n. (Рес. и Срем.) vidе бјеснило. Бенпвати, нећем, т. impf. говорипи Беснили, им, (Ресь и Срем.) vidе бjecKojeruma, langweilig Ichwagen, 'fabulari taediose.

Беснока, f. (Рес. и Срем.) vidе бјеснока. Бено, т. бипрвпате, поmеn саnis ; pas Бессмучан, чна, но, (Рес. и Срем.) vі.

bеr fpriфр.: Оба, бено! — па ни јед. dе бјесомучан.
нога (vom 3äger , Pent fein бeнo beite Беспара, f. vide опирњача.
Safen fаngеn fоute).

Беспocлeн, на , но; gefфäftlo8, otioБео, бела, ло, (Рес, и Срем.) vidе бијел, sus. Беспocлeн поп и јариће крспи.

{

ке

нење.

[ocr errors]
[ocr errors]

}

tio (?)

vitam agere.

becnocanna , f. 1) die Muße, otium: omv ich möchte geben, darem. Eigentlich ist

Ки ћу ђегођ на беспoслици. 2) Вав es der (nun meist unabänderliche) Opta: Faulenzen , f der Müssiggang, otiatio : tiv vom Zeitwort 6umu felbft. профисе беспоcлице, то је бесно- Бибер, т. fefer, piper, CARŲa. 3) der Müffiggånger, otiator : sibepote, . das Pfeffern, piperatio. иди беспocлицо једна !

Бiберипін , им , y. impf. pfefferti , pipero, Беспocличење , п. Вав Lujjiggehen , otia pipere condio.

Биберній, на, но, н. п. зрно, Рfeffere, Беспocличити, им, т. impf. mйjingt. Биберов, ва , во,j piрегis. ben, otiari.

Бивање, п. Сав бftinаlige Cent, freБеспупно, пiФt auf redtem Bege, из quenter esse. gerecht, inique.

Бивати, ам, т. impf. fерп, еѕѕе. Беспија, f. (у Сријему и у Бачкој го. Биів, вола, m. per suffei , bubalus.

воре бешпија) "bie Seflie, bestia (al8 Биволица , f. Die Süffеltu, , bubala. Schimpfwort).

Биволски, ка, ко , н. п. кожа , Büfələ Белар, ш. човек неожењен, Sunggе. haut, pellis bubalina. fele , coelebs:

Биволче , чепа , п. Фав Зüffeifalb, bu„У бећара свавога шићара,

balus vitulus. „Понајвише буа и ушију.

Биједа, f. (Ерц.) unvertiente BefфutБекарина, f. augm. р. бећар. 2) Sung. бigung, calumnia. Сачувај ме Боже gesellschaft, coelibatus.

биједе невидовне; нашла га биједа Беларовање, п. ба® Зидаgеfеlеntебеп, на суву путу: vita coelebs.

Биједипи, им v. impf. (Ерц.) кога, Бекаровати, рујем, т. impf. Sunggе. ungerecht beschuldigen, inique accuso. selle seyn , als solcher lebeli, coelibem bujeħene, n. (Epy.) das ungerechte Bes

(chuldigen , aocusatio iniqua. Беларски, кa, кo, 1) junggefelij), coe- Бијел (comp. бјељк), ла, ло, (Ерц.)

libis aut coelibum. 2) adv. auf Jungge. weiß, albus. sellen - Art, coelibum more.

bujena, f. in der anekdotischen Redenss Беч, m. Bien, Vienna.

art: Зашао као бијела по пазару, Бечеј, m. Otast im Запаt. Бечејски, er geht nach der Reihe alle ab. кa, кo, pon Бечеј.

Бијела неђеља, f. (Ерц.) (Die weipe Spa Бечење, р. бав јфief = 2nfeben, torvus che) die Woche vor der großen Fafte, 'aspectus.

Vorfaste, hebdomas apte jejuuium ma. Бéчити, им, v. impf. п. і, очи, die gnum , qua carnibus tantum abstine

Augen ftier richten, ftieren, rigidos figo tur, at non caseo , nec piscibus etc. oculos.

Бијела црква, f. (Ерц.) 53eiptieфen) Бечишисе, имсе, V. r. impf. schief anses Städtchen im Banat. ben, torve tueri.

Бијелац, лца, m. (Ерц.) See Gфimmel. „Бечу граде не бечисе на ме.Бечка, f. пиварско буре, дав Зіеrfав, Бијелиши, им, т. іmрt. (Ерт.) 1) wеі. dolium cerevisiarium.

Ben, dеаlbo. 2) vidе бијељели. Бечкерек, m, etаt un Sanat. Бечке- Бијелилисе, имce, v. г. impf. (Ерц.)

речанин, човек из Бечкерека. Беч 2) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß керечкій, кa, кo, von Бечкерек.

glänzen, albeo. Бёчкій, кa, кo, i) 2Biener , mienerif), Бијелка , f. (Ерц.) бијела кокош, ?а?

Viennensis. 2) ady. wienerisch, more me für eine weiße Henne, alba (galViennensium.

lina). Бечкиња, f. Die 98ienerin, femina Vien- Бијело поље, р. (Ерц.) варош у Ерцеnensis.

говини (код воде Лима). Бечлија , m. See Biener , Viennensis. Бијељење, п. (Ерц.), 2) сав Веіреп, Бешеново, п. 2) намаслир у Фрушкој dealbatio. 2) das Glänzen, Weißfeyn,

гори. 2) село близу тог намастира, albitudo.

Бешеновачкӣ, кa, кo, von Бешеново. Бијељепии, лим, y. impf. (Врц.) wеip Бешика*, f. 1) vidе колијевка. 2) vie werden,

albesco. Blaje, vesica. cf. мијур.

Бијељина , f. Stact in Ser наија во Бешкот, m. (см.) некакав љеб (зів. Зворник. Бијељинац (нца), човек из kott ?), panis delicatior:

Бијељине. Бијељинскії , на , ко, фоt „и бешкопа љеба бијелога

Бијељина. Бешија, f. vіdе бесшија.

Бијес, m. (Ерц.) бie But, rabies: биBu, Partikel, um den Optativ anzuzeis јес пе сколио (говоре псеmету); или

ge, particula optatiyi, , 8, дао би, је отишао у ајдуке од бinjega

equus albus.

2

[ocr errors]

1њаче.

(Rutbile , цебеruth), или од не „Четпірдесет коња доведоце, воље ?

Све Турсније добрије бињака Бијесан (comp. 6јешњй), сна, но, (Ерц.) Бињација*, ш. беr gate Zeiter, aptus.

1) wütend, rabiosus.' 2) übermüthig, eques : superbus.

„У Турака с' врло добри коњи, Бијо, бијела, бијело, (Брц.) vidе бијел. „И на коњма Турци бињатије Бијоград, m. (Ерц.) Belgrav, Belgradum. Бињашче*, taufen, mille (иљада). Је. Бијоградат, граца, m. (Ерц.) беr Bels дан је рекао бињашче, а други биgrader, Taurunensis :

ранче, па су се опет погодили, „То гледају Турци Бијограци

biete immerhin ! Бијоградски, на, но, (Ерц) ) 23el. Бињйш*, m. ein Gфаrlафhantel, ра).

grader, belgradinus. 2) adv. belgra. lium purpureum. disch, more belgradino.

Бир , m, оно жино, што људи дају Вијограђанин, т. (Ерц.) vide Бијогра топу сваке године, бie Colectur рев дац.

Pfarrers, collecta parochi. Бијограміка, f. (Ерц.) дie Belgraдerin, Бирање, р. Фав $lauben, gefen, lесtiо. mulier Belgradina

Бирање, о. Вав 2riФtein, condocefaБијограче, чепа , p. (Ертц.) ein junger сtiо. Belgrader :

Бирали, ам, v, impf. Elauben, lеgеrе. „Што ќе мени момче Бијограче, Бірапи, ам, v. impf: н. п. коња, абе „Кад ми може запас Сарајевче - richten, condocefacio. Тиісце, п. vіdе бјеланце.

Вирач, рча, m. Wegens in Sopnien, Бијочуг, m.vidе алка.

фber Зворник. blik, m. der Stier, taurus.

Биратиче*, еіnев, unum (један), cf. биБика, т. vіdе бик. Бика, f. (у Босми, особипio по ва- Бири, бири ! #aut um Sie jungen grut. рошимга) vidе нена.

hühner zu rufen, sonus vocandi pullos Биковип, па, то, н.

II. 10, Stier :

gallinae indicae. Ochs, 'bos taurus.

Бирка, (у Бачкој) 2rt ефafe, ovis Бикуље, f. pl. vіdе випице.

genus. Било, в. беr puls, pie GФlagaver, arteria. Біртана, нца, т. беr gіnіеnfоlsat, búna, f. Name für eine weiße Ziege, miles justus, continuus : уватили га у

бирманце. Hiina, m. Name für einen weißen Odj. Sipos, m. der Unter : Knes im Dorfe, fen, bos albus.

genus magistri vici. Билье, п. fräuter, herbae.

Бировљев, ва, во, бев Birov, sculteti. Биљега, f. (Ерц.) 1) Renneidу en, nota. Бирпаш, m. vіdе крчмар.

2) Ziel, meta; Zielscheibe, scopus. Бирпашев , ва , во ; без "23irthв , cauБиљежење; п. (Ерц.) да Везеіфnet, ponis. notatio.

Бирланетње, п. Зав ефеntеп, сапрonaБиљежиши, им, т. impf. (Ери.) бе tio. zeichnen, notare.

Бирлашиши, им, т. impf. Birt, јері: Биљин, на, но, беr weifen Siege, ca cauponor.

Бирпіашица, f. vіdе крчмарица. Білин, на, но, бев tweipen Offen, bo. Бириашвії, на, ко. vidе крчмарски. vis albi.

Бірцауз, m. (9Birib8bau€) vidе крчма. Білька, f. See фатат, calamus: нема Бирчанин, т. човек из Бирча :

дрва ни једне биљке; сув као биљка. „Док погубим Бирчанин Илају Бил ур* m. 1) бав Зrennglав, vitrum Бисаг, т. (највише се говори у млож

ustorium. 2) das Srystallglas, vitrum 6pojy: 6ucare) der Quersack, mantica. crystallinum.

Бисер , m. Die perle , margarita. Бімбаша*, m. ein Cominenbant on Бисерни , на , но, н. п. зрно, реrlеnts,

10oo mann, chiliarchus. cf. војвода. Бисеров , ва , вo, j margaritarum. Биімбашин, на, но, бев бимбаша, Бисерче, чепа, п. (сп.) Die liebe fleine chiliarchi.

Perle, margarita : Бина*, f. без шебінде, аеdіficium. „Ја јој реко добар вече дилберче ! Бинија *, f. Der Balfen an per büt, in Она мене: дођ довече бисерче

den der Riegel hineingestoßen wird, brickaite, n. das Läufesuchen, Causen, wenn man sie schließt, trabs recipiens pediculorum lectio. repagulum.

Біскапи, бишлем, т. impf, кога, einem Бињак*, m. Sав Reitrop, equus equita

Läufe fuchen, legere pediculos. torius :

Биспар , шpa , po, elar, limpidus,

capra alba.

prae albae.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »