Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Јеђење, n. Das 3ürnen, ira et irritatio.
Jem, m. Der Fgel, erinaceus.
Јежење, п. даб Dafteben (erfroren und)
fid jufammengiebeno wie ein jgel, con.

tractio more erinacei.

Јежимисе, имсе, v. г. impf. Dafteђen und sich zusammenziehen wie ein Igel, contrabo cutem ut erinaceus : јежи ми се кожа; шта се ми јежиш ? Јежован, m. (см.) Der Gefuite, Jesuita (3. 55. in Dem gieve vom patriarden. Чарнојевић):

[ocr errors]

„Поред мога Ђонлије принципа, „Ђено леже моји јежовани Језа, f. hyp. v. језик. Језа парала гуза плаћала (кад кога бију за рђаве ријечи).

Језава, f. вода што ушјече у Дунаво Под Смедеревом. Језан *, m. Das Bebet, welches ber tür. Eische Chodscha vom Minaret heruns terruft, oratio quam docet sacerdos turcicus de turri :

„А мунаре попаст' паучина: „Не е имал ко језан учими Језгарица, f. 1 1) bet Letn, nucleus, Jéarpa, f. Į granum. 2) i. e. das Bes fte, flos, robur.

Језда, m. (Рес. и Срем.) vide Јездо. Јездимир, m. Mann name, nomen viri. Јездими, им, v, impf. (ст.) reiten, equito :

„Ѓором језди Краљевићу МаркоЈездо, m. (Ерц.) Бур. 5. Јездимир. Језера, п. pl. поље у Ерцеговини (близу Дурмитора):

„Рано рани у лов на Језера. Jesepo, n. der See, lacus. Језерски, ка, ко,

lacustris.

Dem Gee gehörig,

Језик, m. 1) Die 3unge, lingua. Jезик sa ayбe! 2) die Sprache, lingua. Језичан, чна, но, geldmätig (viel ces dend), loquax (linguax): ,,О ми зрно шенично! „Ти не буди језично, Па кеш били честито ; „Ако л' будеш језично, ,,Не кеш бими честито. (пјевају ђевојци кад је убрађују). Језичац, чца, m. 1) пера у каланца, die Feder des Schlosses, momentum serae. a) Die Siridžunge, asplenium scolopendrium Linn. Језнчић, m. dim. 9. језик.

Jенна, f. vide coba.

Jêk, m. 1) der Hall, sonitus, vide jeka. 2) die wahreste Zeit zu etwas, tempestivitas, н. п.

А. Има ли и сад грожђа? ѣ. Има, сад у највећи јек. Jena, f. der Hall, sonitus: „Стаде јека коња око двора Jeka, f. Frauenname, nomen femina. (von Јела, Јелена). Jекмекчија * vide јекмеџија (mit allen Ableitungen).

Јекмеџија", m. ver Brotbader, pistor. cf. пекар, ипд лебар. Јекмеџијин, на, но, без Häders, pi

storis.

[blocks in formation]

rans.

Jéna, f. 1) die Tanne, abies. 2) Frauenname, nomen muliebre.

Јелача, f. Frauenname, nomen feminae. Јелаш, m. Dufenname, nomen bovis. Јелашин, m. Mannoname, nomen viri. Jenamje, n. (coll.) Dad Sannengebüfф. frutices abietum.

Јелек *, m. vide ђечерма.

Јелен, m. 1) ber Hirid, cervus. 2) дек
Hirschläfer, cervus volans Linn.
Јелена, f. Frauenname, nomen feminae.
Јеленак, нка, m. hyp. 9. јелен :
,,Јеленак ми гору ломи

пушак да му је

Јеленка, f. Frauenname, nomen feminae. Јеленче, чемa, n. 𐐨06 Siri Falb, pullus cervinus.

Јелењи, ња, ње, Sitfds, cervinus. Jean (je AH)? gelt ist's so? Nicht mahr? an? nonne ? Јелика, f. vide јела 1 : „Расла танка јелика ,,На два брда велика ; ,,То не била јелика, „Већ девојка велика Jeлисáвеmа, f. Elisabeth, Elisabeth. Јелисавка, f. Glifabeth, Elisabeth : „Књигу пише Московска царица ,,По имену госпа Јелисавка

[blocks in formation]

Jеминов, ва, вo, des Emins, emini. Јеминовац, вца, m. einer von des Gmins

Leuten, homo emini.

eminorum.

Јемински, ка, ко, Gmins
Јемужа, f. vide jомужа.
Јемужан, жна, но, vide jомужан.
Jeмчêже, n. das Verbürgen, fidejussio,
sponsio.

Jемчими, им, v. impf. jue Bürgi aft
auffordern, vador.
Jeмчишисе, имсe, v. r. impf. sich ver.
bürgen, spondere.

Jéнha*, f. I die Frau, die mit den Jeнhибула*, f.) Swaten um die Braut

geht, damit diese auf dem Wege nicht allein unter den Männern fey, comes nuptae:

,,Сваме једнаке, јенђе девојке Jeшчари*, m. pl. die Jenitscharen, praetoriani (Turcarum). „Исјекоше Турке јењичаре, „Јењичаре цареве синове Јеничарски, ка, ко, 1) Sanitfdarens, praetorianorum, 2) adv. wie Janitschas ren, more praetorianorum, Jénmo, m. vide Jepmo.

[ocr errors]

Jep, 1) warum, cur? 2) denn, weil, Jepa, enim.

Jeproвaн, m. fpanischer Holunder, sy. ringa vulgaris Linn.

Jepeбuna, f. das Repphuhn, perdix. Јеребичји, чја, чје, Херрбиби., perdicis et perdicum. Јеремија, m. Јеремиje, m. Jeрuнa, f. Frauenname, nomen feminae (Etpm).

Jeremias, Jeremias.

Jepnume, n. Art Mehlmuß, pultis ge-
nus. cf. camρича.
Jépko, m. Mannsname, nomen viri.
Jeрменин, m. der Armenier, Armenius.
Јерменка, f. Die Armeniecin, Armenia.

[blocks in formation]

Jeруcалnм, m. Jerusalem, Jerusalem.
Јерусалимац, мца, m. vide Божогро-
бац.
Јерусалимски (Јерусалимски), ка, ко,
von Jerufalem, Jerusalemiticus.
Jeceн, f. der Herbst, auctumnus.
JeceHac, I diesen Herbst, hoc auc
Јесенаске, tumno, dem Sprichworte:
што ће бити јесенас, нек буде
вечерас, liegt folgende Anekdote jum
Grunde:

А. Калуђере, да ме оженимо.
Б. Кад, ва исмику?
А. Јесенас.

Б. Ва испину, што ће бити јесе нас, нек буде вечерас. Jecéнашњи, ња, ње, son Diefem Бесь ste, hujus auctumni.

Јесенимисе, нисе, v. r. impf. gum Herbste gehen, herbsten, auctumnus appropinquat.

Jeceнcкй, ка, ко, herbstlich, auctum-
Јесењи, ња, ње, nadis.
Jесми, једем (говорнсе и јем), v. impf
effen, edo.

Jecmuва, n. pl. die Speisen, cibi.
Јестисе, једемсе, v. r. impf. 1) effar

feyn, comedi. He jeдece meco OA сваке пице. 2) fid abgrämen, ma

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

nae.

Jeчân, m. eine Art Schweine (das Ges gentheil von Maнгулиa), die langsam fett zu machen sind, aber auch Mangel ertragen können, porei genus. Jegâшe, n. das Schluchzen, singultus. Јецами, ам v. impf. schluchzen, sin◄ gultio.

Jeчaм, чma, m. die Gerste, hordeum.
Jéчaшe, n. das Hallen, sonitus. 2) des
Aechzen, gemitus.

Jéчamи, ч, v. impf. 1) hallen, sono
2) ächzen, ingemo.
Jeчepma, f. vide heчeрма.
Jечермица, f. dim, p. јечерма.

Jeumana, f. m. j. крушка, eine ue?
Birn, pyri genus.
Јечмен, на, но, н. п. леб, слама,
Gerstens, hordeaceus.

Jegменипa, f. das Gerstenbrot, panis hordeaceus.

Јечмењача, f. vide јечмача
Јечмичак, чка, m. vide јачмен.
Jeчmâшume, n. Ort, auf dem einmal
Gerste gebaut worden, locus, ubi hor-

deum fuit insitum, Jeuek, m. vide jeлo.

Ja, f. Frauenname, nomen feminaе. Јеша, m. (Рес. и Срем.) vide Jещо. Jémo, m. (Ep.) hyp. v. Jeвpeм und v.

Јевмо.

Jósa, f. die Erle, alnus.

Jóва, m. (Рec. и Срем.) vide JOBO. Josa, f. y Сpбиjи значи jова шumo y Сријему битанга, м. ј. кљусе које се нађе у селу (или у пољу) без газде, vide битанга 2. Jorан, m. Johann, Johannes. JoваHа, f. Johanna, Johanna. Јованка, f. vide Јована. Јованчић, m. dim. v. Јован. Jóван дан, на дне, м. ein Fest St. Jo hannis des Täufers, den 7. Jäner, dies festus S. Joannis Baptistae. Joвâшьскй, ка, ко, н. пI. мраз, Johan nis Kälte, frigus quod solet incidere circa diem festum S. Joannis. Јовањшмак, m. човек, који слави ЈоBaш дан, einer, der den heil. Johann als Hauspatron feyert, cliens sancti

Joannis.

[blocks in formation]

Joj! 1) vide jaoj. 2) ihr, illi (feminae): кажи јој.

Jok, vide нuje.
Јока, f. hyp. v. Јована.
Јокица, m. dim. v. Joko.
Jокица, f. dim. v. Joka.
Joкo, m. hyp. v. Jован.

Jоксим, m. Mannsname, nomen viri.
Jокмур*, ударио jоктур у кесу, ni ts

Da! nihil est! vide нема. Голдаш *, m. vide друг.

JamaBa*, f. Art Reisepfaune, vasis genus. Ібмужа, f.млијеко не варено, feijd gemelkte Milch, lac recens.

Jомужан, жна, но, von friid gemella ter Milch, de lacte recenti. Јорган*, m. eine Art Bettdecké, die gewöhnliche deutsche Bettdecke, straguli genus.

Јорганлук*, m. лице од јоргана, саз obere Blatt der Bettdecke, straguli pars media et princeps. Jopranunk, m. dim. v. joрган. Joproвâн, m. vide jepгoван. Jopдâm*, m. stolzes Gepränge, fastus: „Од њиова великог јордама Jордáмиmи, им, v. impf. stolzieren, superbio.

Joрдáмьеe, n. das Stolzieren,-superbia fastus.

Joрдамunja, m. der Stolje, Stolzies rende, superbiens.

Joрдâн, m. der Fluß Jordan, flumen Jordan.

Јоца, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)

vide Jouo.

Jono, m. (Ep.) hур. v. Jован.

Jou (joum, joume), nech, etiam, adhuc. Јошаница, f. 1) намастир у Србији (близу Јагодине). 2) ријека. Jowak, m. ein Erlenwald, Erlenbusch, alnetum. Не е ли и у нашем јошику дренова баш на нарасти. Jôuije, n. (coll.) ein Erlenbusch, alni. Jomâк, m. ein Ort, wo junge Erlen stehen, alnetum.

Јошт, Joume, Joumep,

vide jour.

Југа, f. (у Славонији и у Рватској),
die Suppe, jus. cf. чopбa.
Jŷr, m. der Südwind, auster, notus,
Југов, ва, во, н. п. снијег, без Gubs

minds, austri,

Jyгoвuнa, f. das Sirocco Wetter, Thauwetter, tempestas solvens nivem et glaciem.

Јужан, жна, но, (н. п. вријеме), vide југов.

Jyébe, n. das Einfallen des Thauwetters, solutio nivium, glaciei. Јужимисе, жисе, v. r. impf. н. п. вриjeme, es thaut auf, solvitur nix et glacies.

Јужни, на, но, Zhaus, venti australis. Jyj! vide jaoj.

Јула, f. (по Сријему, по Бачк. и по
бaн.), Julchen, Juliola.
Jyлap, m. vide yлap.

Јулијана, f. (по Сријему, по Бачк. и
no Bан), Juliana, Juliana.
Јулка, f. (по Сријему, по Бачк. и по
Baн.) Julchen, Juliola.

Jynaд, f. (call.) junge Ochsen oder Kühe,
juvenci aut juvencae.
Jynak, m. der Held, heros.

[blocks in formation]

Јуначина, f. augm. v. јунак. Јуначимисе, имсе, v. r. impf. fid) ale Selo ftellen, virtutem ostento. Јуначки, ка, ко, 1) Беlеnmäfig, heroicus. 2) adv. beroid), heroice. Jунaшmво, n. das Heldenthum, der Hes roismus, virtus.

Jуне, неmа, n. ein junger Dde ovet Ruh, junges King, juvencus, aut juvenca. Јунећи, ћа, ће, vom јуне, juvenci aut juvencae.

Јуница, f. Die junge Lub, juvenca.
Јуничица, f. dim. 9. јуница.
Јунчић, m. dim. 9. јунац.

Јӱрве, alerdings, omnino, cf. jамачно.

[blocks in formation]

А. Боли ме зуб.

Б. Метни мало јутроклека. А. Шта је то јутроклек ? Б. Зар не знаш шта је јутрокʌек? Jympocke, heute früh, hodie mane. Јутрошып, ња, ње, боп бiеfем Mor gent, hujus mane.

Јутрошњица, f. Baffet von heute ftül; aqua hausta hoc mane:

„А моја би мајка јутрошњицу пила Јуфка *; f. 1) ber ausgewalfte Zeig, massa farinacea distenta. 2) eine nudelarti= ge Paste, die auch über den Winter aufbemabet merven tann, maccheroni (?) pastillorum genus. Jyчe, gefteen, heri. Јучер, vide јуче.

Јучера, }

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Каблар, т. 1) bee Rüfner, opifex urna. narius. 2) планина у Србији. Кабларев, ва, во,

Кабларов, ва, во, des Küfners, urnarii. Кабларски, ка, ко, 1) ôer Rüfner, urnariorum. 2) adv. mie ein каблар, мо

re urnarii.

Каблина, f. 1) augm. v. Ka6a0. 2) im Mühlbau eine Einsaßröhre, tubus im missus canali.

Каблић, m. dim. 9. кабаб, bas Gimer= chen, urnula.

Каблица, f eine urt кабао für Mild, Käfe, vasis genus lacti aut caseo adsera vando.

Кабличица, f. dim. 9. каблица. Кава*, 1) Der Raffee, coffea. 2) Das Rafo felaus, taberna coffearia: „Одшемаше у каву велику, „Па сједоше по кави великој Кавад, m. eine urt weibliden Oberfleide, tunicae muliebris genus.

Кавал * m. eine urt furger (ftigenartis ger) Flinte, flintae genus.

*

Кавана f. vide кава 2.

*

,

Кавга f. Der 3aut, rixa. cf. свађа. Кавгаџија *, m. ver Gtänter, rixator: ,,У пићу су мешке пијанице, „А у кавзи љуте кавгаџије Кавез *, m, ber häfig, cavea. Кавени, на, но, Raffees, coffeae inserserviens (z. B. Löffel, Schale). Кавеџија m. Der Kaffeefiever, caupd

*

coffearius.

[ocr errors]

Кавеџијин, на, но, без Raffeefieversi thermopolae.

Кавеџајница, f. bie Raffeefteverin, ther" mopolae uxor.

Кâвжење, п. 𐐨аз зanten, rixatio.

Јучерањдан, Den Zag porbes, pridie Кавжиıисе, uwce, v. r. impf. По зам

ejus diei.

Fen, rixari.

Кад, м. Боз Пäuderwert, suffimentum.
Кад 1 1) mann, quando? 2) Da, quando,
Када 3) Зeit, Muffe, ba man etmas
thun fann: не мам кад.:
Када, f. 1) hyp. 5. кадуна. 2) ie Han-
ne, labrum, lacus, vannus.
Кадагод, (Рес. и Срем.) 1 vide кадгођ.
Кадагођ, (Ерц.)
Кадар *, дра, po, fähig, im Stanbe,
potis.

Кадашњи, ња, ње, von wann, von
welcher Zeit her, ex quo.
Кадгод, (Рес. и Срем.) 1) wann immer,
Кадгођ, (Ерц.)

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

* m. vide колац. Кангџија *, m. Der jährmann, Ediffer, канк *, m. ein Rahn, etma io Leute faf= portitor. fend, scapha, vide чун. Кайкчија m. vide каигџија. Kaил * (говоре и како), ла, ло, gut= frieden, bereit, paratus, contentus, cf.

*

,

[ocr errors]

рад: ,,Томе Раде врло каил био quandocumque. ali. Каица f. ein Kopfschmuck von Müngen, ornatus capitis numarius. cf. map

2) irgendwann, dann und wann,
quando.

Каде, vide кад.
Кадива *, f. 1) ber Gammet, Gammt,
. panni bombycini genus. 2)(кадивица)
die Sammelblume, tagetes Linn. cf.
кадипа.

*

[ocr errors]

Кадивица, f. dim. cf. кадива 2.
Кадија m. der Kadi (Richter), judex.
Кадијин, на, но, bes Rabi, judicis.
Кадијница, f. кадијна жена, е. Па і
Frau.
Кадијнски, ка, ко, 1) ber Rabi, judi-
cum. 2) adv. richterlich, judicum more.
Кадилук *, m. Der Geriotsbeşirl, Ge
richtssprengel, dioecesis judicialis.
Кадинац, нца, m. Der Geri töviener,
lictor, viator.

Кадионица, f. bie Näuderpfanne, Das
Rauchfaß, turibulum.
Кадипа, f. vide кадива.

Кадими, им, v. impf. täumern, fumigo.
Кадифа, f. (по варошима) vide кадива.
Кадифлија, f. m. j. капа, urt Gammta
muke, mitrae genus, cf. кићенка :
,,На глави им капе кадифлије
Кадно, vide кад.
Каднокад,

Каднокада,

vide каткад.

Кадуна *.
*f. die Dame, matrona.
Кадунин, на, но, 𐐨er Dame, matronae.
Кадуница, f. dim. v. кадуна.
Кадунџика*, f vide кадунцца.
Кажипуш, m. Der Beigefinger, digitus
index.

Казаз *, m. бer Pefamentirer, Bertens
wirfer, limbolarius.

Казан *

,

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

cus.
der Kessel zum Branntweinbren=
nen, ahenum: наградио казан; пече
казан; ајдемо на казан.
Казанија, f. vide испек.

Казански, ка, ко, н. п. капак, зипт
Branntweinteffel gehörig, ahenarius.
Kazanja *,, m. der Kesselschmned, keß-
ler, alenarius.
Казанчић, m. dim 9. казан.
Казати, кажем, v. pf. fagen, dieo.
Казивање, д. Das Gagen, dictio.

Какав, ква, во, mab für ein, qualis,
какав такав, fo wie et ift, prout est,
talis qualıs.

Какавгод, квагод, БОГОД, was immer
(Pec. и Cpem.)
für einer,
Käkarh, karoh, BOAO, qualiscum-

que.

(Ерц.)
Как ми, им, v. impf. faten, caco.
Какнути, нем, v. pf. fafen, cacos
А. Како је?

« PreviousContinue »