Kaлays*, m. 1) der Wegweiser, dux viae.

2) der Unterhändler des Schweinhändlers, procurator suum.

Калаузити, им, v. impf. ben Beg wei fen, monstro viam.

Калауштина, f. дав Belò, òіе Beloh. nung für den Kалауз, pecuniae debitae то калауз.

Калац, лца, т. баš junge Braš, herba recens: пустио коња на калац; ипо im Scherze von den Türken, wenn sie im Regligé fino, пустио гузицу на калац.

Kaлâш, m. der Taugenichts, Lump, mo nihili.

ho

Kaлammуpa, f. ein Schimpfwort vom Hunde, convicium in canem. Kaлдрмa, f. die Heerstrasse, gepflaster. te Straffe, via strata. Kалдрмши, им, v. impf. pflastern, munio sterno. Kалдрмлêше, u das Pflastern, muni

tiɔ viae.

Kâne, m. (jutraulich, von gaлyhep) lies

ber Mönch, monachulus: ohe kaлe Бога ми!

"Не шће кале зеља брати Kaлem*, m. 1) die Rohrfeder, calamus. 2) vide mocyp. 3) vide kaлам. Каленица, f. (особито доље преко Mopane) eine irdene Schüssel, Jaux fictilis.

Kaлnнa, f. 1) die Rheinweide, ligustrum vulgare Linn. 2) Frauenname, nomen feminae.

Калити, им, v. impf. н. п. гвожђе, kühlen, refrigero (ferrum).

Kaлoпep, m. die Kostwurz, balsamita vulgaris Linn.

Калп* falsch, unecht, falsus. cf. He

Калпачић, m. dim. 9. калпак. Калуђер, m. ber Mönch, monachus. Калуђерак, рка, т. һур. ѵ. калуђер. Kanуheрême, n. das Einmönchen, ime monachatio, consecratio monachi Kалуhериm, иM, v. impf. einnönchen, consecro monachum.

Kaлуhеpиmиce, имce, v. г. impf. Mönch werden, consecror monachus. Kaлyheрuña, f. die Nonne, monialis. Калуђеричин, на, но, ber опие, тоnialis.

Kaлуhеров, ва, Bo, des Kalugiers, mo

nachi.

Kaлуheрскй, ка, ко, 1) mönchisch, mo

nasticus. 2) adv. mönchisch, monastice. Kaлyhệрсmво (калуhepcmɛo), n. das Mönchthum, res monastica.

Калуђерче, чета, п. дав Тönlein, monachiscus.

Калуђерштина, f. augm. 9. калуђер. Калуп m. 1) das Modell, die Form, forma. 2) калуп дувана, еin Pack Rauchtabak, fasciculus nicotianae. Калупити, им, v. impf. н. п. дуван, den Rauchtabak pressen.

Kaлуnьême, n. das Pressen des Rauchtabaks.

Калчине *, f. pl. од сукна као велике чарапе, што се носе у чизмама (у Србији и у Босни), eine 2rt tumener Strümpfe (italiänisch ?), tibialium genus. Kaba, f. eine Art Speife, cibi genus. Habar, BA, BO, mit Koth beschmügt, coeno inquinatus.

Káьане, u. das Besudeln mit Koth, inquinatio coeui.

Kábamи, aм, v. impf. mit Koth besus
deln, coeno inquino
Káneme, n. das Kühien, refrigeratio.
K 2

Каљужа, f. bie Сафе, füge, palus. Каљужање, п. дав älen ber hweine in ber lame, volutatio suum in palude. Каљужатисе, амсе, v. r. impf. fih in der Pfüße wälzen, volutor in palude. Каљен, m. Sie Balione, navis genus: „Уватише два каљуна златна Камара, f. vide гомила.

Камаша *

,

bie infe, Gntereffe, fenus:

Дао новце на камату. Камен, ш. дег Stein, lapis. Камен, на, но, fleinern, lapideus. Каменар, ш. ber Steinmet, lapicida. Каменит, та, то, fleinig, petrosus. Каменитисе, имсе, v. r. impf. verftei= nern, stupenio, saxeus fio.

Каменица, f. један камен, ein einzef= ner Stein, lapis, saxum. Каменица, f. тако се зову млога села, као н. п. Каменица у Сријему, у Јадру, у Кључу (код Кладова, ђе Данас не ма ниједнога Србљина, него Власи).

Каменчић, m. dim. дав Steinфеn, lapillus.

Камењак, m. ein Srt, mo biel Selfen liegen, locus saxosus. Камење, п. (col.) дав Beftein, saxa. Камењење, п. даš Serfteineru, stupor. Камзе*, f. pl. у ножа оно ђе се држи руком, баз Mefferheft, manubrium

cultri.

Ками, (понајвише у Ерц.) vide камен: ками ти у срце.

Камила, г. дав tamel, camelus (xáunhos).
Камилавка, f. bie Monchetappe, cucul
Ins monachi.

Камичак, чка, m. vide каменчић.
Камиш * m. дав Pfeijenrohr, tubulus
fistulae. ct. чибук.
Камишовина, f. ber Shlingbаит, vi-

barsum.

Кандил, m. (ст.) vide кандило:

„Златан кандил од дванаест ока Кандило, п. vie Mängelampe (vor ber Mutter Gottes), lucerna (lampas) pen

silis.

Канитисе, имсе, v. r. impf. fih an= fhicden, paro me: канио сам се да ти дођем.

Канков, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) der Zripper, gonorrhoea.

Кано (каоно?), wie, ut, quemadmodum. Кановци, т. р1. (може се једноме рећи

и кановац). По неким селима у Бијоградској наији имају људи обичај те говоре готово уза сваку ријеч каном, каном бато. Ha Врачару 1804 године прозвали су и (Бијограђани и други бећари којекакви) запо кановцима и подсмијевали су им се којешта, и полико пупа мало се нијесу из пушака тукли зато. Каном, cf. кановци.

Канон, m. (ст.) Каnon (Rirmenfitte),

canon:

,,Бе Србиње јунак причешћује

Без канона и без исповједи Kanma, f. Urt Wassergefässes mit Handha be, hydriae genus (e Germania adlatum). Кантар*, m. bie age, libra. Кантар кадија (мјера вјера), де адe той es entscheiden.

Кантарина, f. 1) баз Вagegelb, ресиnia pro pendendo. 2) augm..кантар. Кантарски, ка, ко, н. п. кука, јаје, Wages, librae.

Кантарџија *, m. ber Bagemeifter, zygostates.

Кантарџијин, на, но, без аgemeis sters, zygostatae.

Канура, 1. ein Stren (Bunb) Baummot. lengarn, fasciculus filorum gossypino

rum.

Кануши, нем, v. pf. fropfen, decidit stilla.

Канчело, п. ein Stren (Bund) 3mirn, filorum tortorum.

Канца*, f. 1) bie Kralle (дев 2ller3), unguis. 2) der Haken, harpago (auf Schiffen), cf, чакља.

Канџија *, f. vide камџија.
Канџијање, n. vide камџијање.
Канџијаши, ам, vide камџијаши.
Кањерисање, п. даš Borfingen, prae-

centus.

Кањерисати, ришем, у. impf. (по на

мастирима, особито у Србији) vor fingen, praecino (vom Novizen, der in Bücherarmen Kirchen den Octoich u. a. von einer Seite der Sänger auf die ans dere überträgt, und zugleich den Sängern vorsingt).

Kапарисаmи, ришrем, v. pf. veгangel. den, arrha firmo.

Капаши, пљем, v. impf, tröpfeln, stillo. Kaпеmâн, m. der Hauptmann, Feldhauptmann, tribunus, dux. Kaпemaниją, f. das Kommando, imperium und manus: изгубио капетанију; дошао с капетанијом. Kaпеманидa, f. die Frau des Feldhaupts manns, uxor ducis. Капетаниҷин, на, но, бес капетанидa, uxoris belli ducis. Kaпemáнов, ва, Bо, des Feldhauptmanns, ducis.

Kaпemáноваш, Ba, m. einer von des Hauptmanns Leuten, homo ducis. Капетански, ка, ко, 1) н. п. плата, Feldhauptmanns - Sold, ducis und ducum. 2) adv. wie ein Feldhauptmann, more ducis aut ducum. KaпemáнсmвO, n. die Feldhauptmann. schaft, imperium.

Капетина, f. augm. 9. капа. Kanиja*, f. das Thor, porta. cf. вpama. Kanuk, m. der Theil des Kopfs, den die (türkische Feß-) Müße bedeckt, pars capitis, cui insidet mitra. Капица, f. dim. . капа. Kanuuja, m. der Thorwächter, janitor. Капиџија * Капицик m. dim. . капија. Kansap, m. der Korporal, decurio. Капларија, f. bie Korporalfhaft, imperium und manus decurionis. Kаплâров, ва, Bọ, des Korporals, decurionis.

Kаплâρовипа, f. die Korporalin, uxor decurionis.

Капларчић, m. dim. 9. каплар:
Kanba, f. vide кaп.

Kaпьишa, f. dim. das Tröpfchen, stillula.

Капурина, f. vide капешина. Kaným, m. der Kaput (österr.), Kapot, genus togae.

Kánya, f. dim. . кaп.

Kap, m. 1) das Ausschelten, increpatio: кар је Божји дар, али је мука кад бију па не даду плакати. 2) * vide бpura, Sorge, cura.

Kaрaн, m. Mannɛname, nomen viri. Карановац, вца, (или Карановци pl.), m. Stadt in Serbien (нa десном бријегу Мораве, према ушоку Ибра у Мораву).

Карановачки, ка, ко, von Карановац.
Карановчанин (Карановчанин),
човек из Карановца.
Каранфил *, m. vide каравиље.
Kapamе, n. das Ausschelten, objurgatio.
Káрamи, am, v. impf. ausschelten, ob-
Jurgo.

Káраmисе, амce, v, r. impf. einander schelten, objurgare se invicem. Kapayaa *, f. der Wachthurm, specula, turris excubitoria.

Kapâu, m. eine Art Fisch, piscis genus.
Карашчић, m. dim, . караш.
Kaρвâн*, m. die Karawane, commea-
tus, comitatus.

Карель* m. die Strafe beim пpcmeн-
Spiel, muleta (poena) in ludo annuli.
Карешити, им, v. impf. im постен-
Spiel strafen, multo in ludo annuli.
Карећење, п. даš trafen im прстен-
Spiel, multatio in ludo annuli.
Kaрикa, f. der Reif, Ring, der das
Rohr der Flinte an den Schaft befestigt,
orbis. cf. павmа,
Карикача, f. vide кариклија.
Kapukлuja, f. eine Art runde Müge der Hers,
segominer, galerus hercegovinensium.
Карли*, adj. indecl. befummert, sollici.
tus, vide брижан.

Kaρлuna, f. eine Art Trogschüssel, alveus.

Касапиши, им, v. impf. сјећи месо, Fleisch aushauen, lanius sum. Касапљење, п. vaš Gleifhhauen, ars lanii.

Касапница, f. vide месарница. Касапски, ка, ко, vide" месарски. Касати, ам, v. impf. traben, tolutim

incedo.

Каскање, п. dim. 9. касање. Каскаши, ам, v. dim. 9. касати.

Касно, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)vido

доцкан.

Kacmpóлa, f. die Casserole (Kastrole) sartago manubriata.

Kam*, m. 1) das Stockwerk, contignatio: кућа на два кама. cf. бој, таван. 2) eine Reihe Schnüre am Kleide удри три капа гајтана, Кашана m. der Husar, miles eques Kamанаш, на, m,1) das Anhängeschloß, (franj, le cadenas) reseda sera apposita. 2) das Gelb-kraut, luteola Linn. Кашански, ка, ко, 1) gufarifh, eque stris 2) adv. husarisch, more equitis. Kamaрka, f. der Mastbaum, malus. KamиA " vide m. ковник. Kamкад, dann und wann, subinde. Kampaн, m. der Kienruß, fuligo pinea. Kamранипa, f. das Gefäß für die Wagen

*

schmiere, vas in quo axungia asservatur. Kahynак, нка, m. das Knabenkraut, orchis satyrium.

Kâyk, m. 1) der Laut des Truthahns, galli indici sonus. *vide чалмa. Kaỳκâшe, n. das Schreyen der Truts benne, vox gallinae indicae. Kaykaши, учем, v. impf.den Laut des Каукнути, нем, v. pf. J Zruthahns von sich geben, edo sonum galli in

dici.

Kayрnн, m. der Ungläubige, incredulus. Kaypma, f. vide Apoб.

Kayрckâ, f. das Land der Ungläubigen, terra incredulorum (Ungern und Deutschland). Kaурсk, ка, Ko, 1) ungläubisch, incredulcrum. 2) adv. nach Art der Ungläubigen, more incredulorum. Кафа, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан. по варошима) vide, кава. Kapanа, f. уidе кавана. Kapmaн*, m. der Kaftan, tunicae seu

togae genus, caftanus ?

Kaya, f. die Kufe, Wanne, labrum. Kauкâme, n. das Tröpfeln, (abfallen des Gewinns) beim Kleinhandel, lucelli adventus.

Kачкаmи, ка, v. impf. tröpfeln, luçellum venit: кацка пара.

Качамак, т. (у Банату говоре и куља) der Kukuruzbrey. Polenta von Mais, polenta e zea mais Linn. Качаник, т.

„у Клисури испод Качаника Оста Муса увр Качаника Kayap, m. der Faßbinder, vietor. Качара, f. зграда ђе стоје каце,

die

Бан.) vide доцнити.

Качица, dіm. у. каца,

Качни, на, но, н. п. обруч, Зав, Wanne =, labrorum.

Качкање, п. дав ölü[figtreten beš Rothes, conculcatio luti.

Качкаши, ам, v. impf. ben Roth zer maten, conculco lutum. Káшa, f. 1) der Brey (österr. Prein), die Srüße, alica. 2) һур. 4. кашика. Каша, f. кад се штогођ врло раскува, или се измијеша тако, да се не зна шта је, ber Bren, puls: на

чинило се као каша.

Кашагија *, f. ber Gtriegel, strigilis. Кашаљ, шља, m. berufen, tussis. Кашика*, f. ber göffel, cochlear, ligula. cf. жлица. Кашилук * chalybs sclopi. Кашичар, m. ein Cöffelmacher, cochlearius. у Србији највише цигани Влашки граде кашике (времена, корима и карлице), и носе по селима, од куће до куће, ще продају и дају за брашно.

m. der Stahl (an ́der Flinte)

Кашичара, f. п. j, воденица (поточара), што јој коло стоји усправо; а пера су у таковог кола као каши. ke, eine Bachmühle mit aufrechten Rä dern, molae parvae genus.

Кашичарев, ва, БО, vide кашичаров. Кашичарка, f. (Влашка циганка) eine Löffelmacherin, cohlearia.

Кашичаров, ва, во, beš Löfflerê, соchlearii.

rus :

,,Код Кесара обрштери бише ,,И носише од злата кашкете Кашљање, п. да, tussitio. Кашљати, љем, v. impf. buften, tussio. Кашљив, ва, во, деп ufen habenò, tussi laborans.

Каштар, тра, ро, н. п. вино, бег, fauer, acerbus.

Kammo, zuweilen, subinde.
Квака, f. vide кука.

Kaap, m. die Beschädigung, damnum.
Кваран, рна, но, verborben, corruptus.
Кварење, п. дав Sefhäòigen, Berber=
ben, corruptio.
Кварити, v. impf, verberben, 'corrumpo,
Квас, т.
11) ber Sauerteig, fer-
Квасац, сца, m. Imentum.2)fqure hild
womit man die frische säuert, fermen-
tum.3) пиварски квасац, діе Bier
hefen, fermentum.
Квасити, им, v. impf, пеђен, hu-

mecto.

Квашеница, f. Srotfhnitten in Shern und Schmalz, cibi genus.

Квашење, п. дав Пеßen, humectatio. Квека, f. дав Behgefdhren (beš jungen Safen), gemitus (lepnsculi). Квекнути, нем, v. pf. квек [ферен (wie ein junger Hafe) ingemisco ut lepusculus.

Kвéчaше, n. das Wehschreyen (des jungen Hasen), gemitas lepusculi. Квечати, чим, v. impf. Квек. schreyen,

gemo ut lepusculus. Квоцање, п. baš Gludfen ber (Bluc.) Senne, glocitio.

Квоцати, вочем, v. impf. gluden, gludfen, glocio.

Квочка, f. 1) bic Bludhenne, gallina glociens. 2) bei dem Doppel Rabosch die Hälfte, die der Gläubiger behält, (die andre heißt nuлe: also Henne und Sühnlein) pars major bacilli numeris notati (рабош dicti).

Квочемина, f. augm, . квочка. Кврга, f. Der Хистиф, excrescens gib

ber.

Кеба, f. (понајвише у Бачкој) elm

Eleines Taschenmesser, cultellus plicatilis. Потрже као кебу иза појаса. Кебица, f. dim, v, кеба. Кевтање, дав Befsen ber Sagohunbe, allatratio canis venatici.

Кевшаши, вћем, v. impf. befsen wie

ein Spürhund, latro ut canis sagax. Кекавац, вца, m. ber Kroate (Binbi sche), der kaj (statt mma) spricht, slavus Croata, qui кај dicit (pro шта). Кењача, f. маст што се увати на главчини, или на осовини, діе адеп schmiere, die zwischen der Achse und der Nabe sichtbar wird, axungia apparens ex parte utraque rotae.

Kenei, m. der Zwerg, nanus, cf. Ma-
њо, маљеница, сгнармали.
Kер, m. ber pürhun, canis sagax.
Кера, f. һур.. кер.
Керица, f. dim. . кера.
Керка (Крка?) 1. намастир у Далма-
6 цији.
Керов, ва, во, без

cis canis,

Керовљи, ља, ље, н. п. праг, бек Spürhunde, canum sagacium. Керуша, f. bie pürünòinn, canis sa-gax femina.

Керушин, на, но, дек рискинді, canis sagacis.