Page images
PDF
EPUB

Б. Какни па лазни (па ћеш виђети

како је).

Како, 1) mie, ut? како му драго, wie immer, utcumque; Kako mako, so wie es ist, prout. 2) wie, sobald, ut primum. 3) feit, seitdem, ex quo. Каков, ва, во, vide какав. Какогод, (Рес. и Срем.) wie immer, Какого, (Ерц.) Jutcumque.

Каконо, м. j. како.

Káкомаше, n. das Gaksen, clangor. Какомами, коћем, v. impf. gaffen, clango. Калабадук m, vide Мʌожина. Kaлaваhenе, n. das Kalfatern, refectio, densatio navis.

*

[ocr errors]

Калавашити, um, v. impf. m. ј. лађу, kalfatern, reficio, denso. Kaлaвρe, f. pl. eine Art kurzer Hosen, cf. пеленгаће.

[blocks in formation]

Калауз*, m. 1) ber Negweifer, dux viae.

2) der Unterhändler des Schweinhänd lers, procurator suum. Калаузити, им, v. impf. деп Xeg weifen, monstro viam. Kалаушшина, f. das Geld, die Beloh. rung für Den калауз, pecuniae debitae ты калауз. Калац, лца, m. bas junge Gras, herba recens: пустио коња на калац; un im Scherze von den Türken, wenn sie im Kieglige fino, пустио гузицу на

калац. Kaлam, m. der Taugenichts, Lump, homo nihili.

Kanaшmypa, f. ein Schimpfwort vom
Hunde convicium in canem.
Kaлдpмa, f. die Heerstrasse, gepflaster:
te Straffe, via strata.
Kалдрмшши, им, v. impf. pflastern, mu-

nio,

sterno.

Kалдрмьêше, п. das Pflastern, muni

ti viae.

Kane, m. (jutraulich, von gaлyhep) lies

ber Mönch, monachulus: oke kane Бога ми!

,,Не шће кале зеља брати Kaлem*, m. 1) die Rohrfeder, calamus. 2) vide mocyp. 3) vide kaлam. Каленица, f. (особимо доље преко Mopaвe) eine irdene Schüssel, *Janx fictilis.

Kалнна, f. 1) die Rheinweide, ligustrum vulgare Linn. 2) Frauenname, nomen feminae.

калити, им, v. impf. н. п. гвожђе, kühlen, refrigero (ferrum). Kaлonep, m. die Kostwurz, balsamita vulgaris Linn.

Калп *

[ocr errors]

ваљао.

falsch, unecht, falsus. cf. He

[ocr errors][merged small][merged small]

Kалпàкчиja, m. der Müßenmacher, galerarius.

Калпачић, m. dim. 9. калпак. Kanyhẹp, m. der Mönch, monachus. Калуђерак, рка, m. hyp. v. калуђерKaлyhepême, n. das Einmönchen, im

monachatio, consecratio monachi Kалуhериmи, HM, v. impf. einmönchen, consecro monachum. Kaлуhеpиmиce, umce, v. r. impf. Mönch werden, consecror monachus. Kaлуheришa, f. die Nonne, monialis. Калуђеричин, на, но, бес Поnne, mo

nialis.

Kàлуhеров, ва, Bo, des Kalugjers, mo

nachi.

Kaлуhерскй, ка, ко, 1) mönchisch, mo.

nasticus. 2) adv. mönchisch, monastice. Калуђерство (калуђерство), п. Das Mönchthum, res monastica. Kanуhépчe, чema, n. das Mönchlein, monachiscus.

Калуђершшина, f. augm. 5. калуђер. Kaayn *, m. 1) das Modell, die Form,

forma. 2) калуп дувана, ein Dac Rauchtabak, fasciculus nicotianae. Каʌупити, им, v. impf. н. п. дуван, den Rauchtabak pressen. Kàлупьêœе, n. das Pressen des Rauch

[ocr errors]

tabaks. Калчине * f. pl. од сукна као велико чарапе, што се носе у чизмама (у Србији и у Босни), eine urt tumener Strümpfe (italiänisch ?), tibialium genus. Kaba, f. eine Art Speise, cibi genus. Kabar, Bа, BO, mit Koth beschmügt, coeno inquinatus.

Kábаше, u. das Besudeln mit Koth, inquinatio coeui.

Kábamu, aм, v. impf. mit Koth besus deln, coeno inquino Kazeme, n. das Kübien, refrigeratio,

*

Каљужа, f. Die Сафе, füge, palus. Каљужање, п. Das Bälzen Der Gameine in der Lache, volutatio suum in palude. Каљужатисе, амce, v. r. impf. fid) in der Pfüße wälzen, volutor in palude. Каљен, m. Die Balione, navis genus: ,Угатише два каљуна златна Камара, Ғ. vide гомила. Камаша bie ginfe, Intereffe, fenus: дао новце на камаму. Камен, ш. деr Stein, lapis. Камен, на, но, fteinern, lapideus. Каменар, m. Der Steinmet, lapicida. Каменим, мa, mo, freinig, petrosus. Каменитисе, имce, v. r. impf. verftei= nern, stupefio, saxeus fio. Каменица, f. један камен, ein eingel= ner Stein, lapis, saxum. Каменица, f. шако се зову млога села, као н. п. Каменица у Сријему, у Јадру, у Кључу (код Кладова, ђе Данас не ма ниједнога Србљина, него Власи). Каменчић, m. dim. Das Gteinden, lapillus.

Камењак, m. ein Drt, mo viel Felfen
liegen, locus saxosus.
Камење, n. (coll.) Das Geftein, saxa.
Камењење, n. Das Serfteinern, stupor.
Камзе *, f. pl. у ножа оно ђе се држи
руком, боз Тčefferleft, manubrium
cuitri.

Ками, (понајвише у Ерц.) vide камен:
ками ми у срце.
Камила, 1. а. famel, camelus (xójunlos).
Камилавка, f. Die Mtönd tappe, cucul-

lus monachi.

*

Камичак, чка, m. vide каменчић. Камиш m. Das $feijenrohr, tubulus histulae. cf. чибук.

Камишовина, f. Der Galingbaum, vi

bursum.

Камкање, п. čas Borjammern, lamen

[blocks in formation]
[ocr errors]

Кандил, m. (см.) vide кандило: „Злапан кандил од дванаест окаКандило, n. Die Sängelampe (vor Der Mutter Gottes), lucerna (lampas) pensilis. Каниписе, имсе, v. r. impf. fid) an= ididen, paro me: канио сам се да ти дођем. Канков, m. (у Сријему, у Бачи. и у Бан.) дег Eripper, gonorrhoea. Кано (каоно?), wie, ut, quemadmodum. Кановци, m. pl. (може се једноме рећи и кановац). По неким селима у Бијоградској наији имају људи обичај ме говоре готово уза сваку ријеч каном, каном бамо. Ha Врачару 1804 године прозвали су и (Бијограђани и други бекари које какви) зато кановцима и подсмијевали су им се којешта, и полико пупа мало се нијесу из пушака тукли зато. Каном, cf. кановци. Канон, m. (см.) Kanon (Kirdenfitte),

[ocr errors]

canon :

-

,,Бе Србиње јунак причешћује Без канона и без испов'једи — Kanma, f. Urt Wassergefässes mit Handha be, hydriae genus (e Germania adlatum). кантар*, m. Die age, libra. Кантар

кадија (мјера вјера), Die age fou es entscheiden.

Кантарина, f. 1) баз хagegelo, pecunia pro pendendo. 2) augm.. 5. кантар. Кантарски, ка, ко, н. п. кука, јаје, Wages, librae.

Кантарџија *, m. ber Bagemeifter, zygostates.

Кантарџијин, на, но, без Magemeis fters, zygostatae.

Канура, 1. ein Stren (Hunt) Baummots lengarn, fasciculus filorum gossypino

[blocks in formation]

centus. вета, n. Der Flafcenteler, Flaschenkorb, sporta ampullaria. Канап, m. Der (Sants) faven, Spagat, funiculus cannabinus. cf. древа, врвца. Канапе (канабе)*, пема, п. Der Gofa, das Kanapee, lectus. Канаш, ш.

ђе паде горњи канал пркве

Кањерисами, ришем, v. impf. (по на мастирима, особито у Србији) vot fingen, praecino (von Movizen, Der in Bücherarmen Kirchen den Octoich u. a. von einer Seite der Sänger auf die ans dere überträgt, und zugleich den Säns. gern porjingt),

[blocks in formation]

Kaпaрисаmи, ришем, v. pf. verangel. den, arrha firmo. Kапamи, плем, v. impf, tröpfeln, stillo. Kaпémáн, m. der Hauptmann, Feldhauptmann, tribunus, dux. Kanemaниją, f. das Kommando, imperium und manus: изгубио капетанију; дошао с капетанијом. Kaпemанишa, f. die Frau des Feldhaupt. manns, uxor ducis.

Капетаниҹ̧ин, на, но, бес капетани

чa, uxoris belli ducis. Kaпеmáнов, ва, Bо, des Feldhaupt. manns, ducis.

Kaпemáновад, BIa, m. einer von des Hauptmanns Leuten, homo ducis. Капетански, ка, ко, 1) н. п. плата, Feldhauptmanns- Sold, ducis und du2) adv. wie ein Feldhauptmann, more ducis aut ducum.

cum.

Капеланство, п. Die Feldhauptmann. schaft, imperium. Капетина, f. augm. 5. капа. Kanuja*, f. das Thor, porta. cf. spamа. Kanuk, m. der Theil des Kopfs, den die (türkische Feß-) Müße bedeckt, pars capitis, cui insidet mitra. Капица, f. dim. v. капа. Капнџија *, m. der Thorwächter, janitor. Капиџик m. dim. 9. капија. Kanap, m. der Korporal, decurio. Капларија, f. òio Korporalfd aft, impe

*

,

rium und manus decurionis. Kаплâров, ва, Bo, des Korporals, curionis.

de

Kаплâровипа, f. die Korporalin, uxor decurionis.

Капларчић, m. dim. 9. каплар.
Kanba, f. vide кaп.

Kаплишa, f. dim. das Tröpfchen, stillula.

Капурина, f. vide капешина.

Kaným, m. der Kaput (österr.), Kapot, genus togae. Капца, f. dim. y. кап. Kâp, m. 1) das Ausschelten, increpatio: кар je е Божји дар, али је мука кад бију па не даду плакати. 2) бpura, Sorge, cura.

*

vide

[blocks in formation]

Kapaн, m. Mannɛname, nomen viri. Карановац, вца, (или Карановци pl.), m. Crabt in Gerbien (на десном бријегу Мораве, према утоку Ибра у Мораву). Карановачки, ка, ко, ьоп Карановац. Карановчанин (Карановчанин), човек из Карановца. Каранфил*, m. vide каравиље: Kapaе, n. das Ausschelten, objurgatio. Kapamи, ам, v. impf. ausschelten, ob

Jurgo.

Káрamиce, aмce, v, r. impf. einander schelten, objurgare se invicem.

Kapayлa *, f. der Wachthurm, specula, turris excubitoria.

Kapâu, m. eine Art Fisch, piscis genus. Карашчић, m. dim. v. караш.

Kapвâн, m. die Karawane, commeatus, comitatus.

[ocr errors]

Карель * m. die Strafe beim прemeн-
Spiel, mulcta (poena) in ludo annuli.
Кáрешими, им, v. impf, im прстен-
Spiel strafen, multo in ludo annuli.
Kapekeme, n. das Strafen im npcмен-
Spiel, multatio in ludo annuli.
Kарика, f. der Reif, Ring, der das
Rohr der Flinte an den Schaft befestigt,
orbis. cf. павmа,
Карикача, f. vide кариклија.
Kapiклuja, f. eine Art runde Müge der Hera
segominer, galerus hercegovinensium.
Карли*, adj. indecl. betummert, sollici.
tus vide брижан.
Kapлnija, f. eine Art Trogschüssel, alveus.

[blocks in formation]

Kapmapa, f. die Kartenaufschlägerin,
vetala e chartis lusoriis vaticinaus.
Kapmamисе, аmce, v. r. impf. Karten
spielen, ludo chartis.

Кармаш, m. vide картар.
Кармун, m. (у Сријему, у Бачкој и
y bан.) der Baumwollenzeug, (Cattun,
österr. gemein: Karton) textum xyli-

num.

Kapуue, f. pl. (v. Ital. carozza) der
Wagen, die Kutsche, rheda.
Каручице, f. pl. dim. v. каруце.
Каручна, , на, но, н. п. коњи, u

rhedarius.

[ocr errors]

Kac, m. der Trab, gradus tolutilis. Касаба*, f. мала варошица, ein Fle cken, Marktflecken, oppidulum, vicus. Kacaлo, m. Traber, gradiens tolutim. Касалов, ва, во, De3 касало, к. 3. KOд насалове kyke, schickt man je mand (in April), wenn man ihn durch vergebliche Gänge foppen will. Kacâшe, n. das Traben, gradus tolu tilis.

Касапин *, м. vide месар. Нови каса

пи под реп кољу.
Касапиши, им, v. impf. сјећи месо,
Fleisch aushauen, lanius sum.
Касапљење, п. vas Fleif bauen, ars

lanii.

Касапница, f. vide месарница.
Касапски, ка, ко, vide месарски.
Касати, ам, v. impf. traben, tolutim

incedo.

Каскање, n. dim. 9. касање.
Каскаши, ам, v. dim. v. касами.

[ocr errors]

Касно, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)vid

доцкан.

Kaсmpóлa, f. die Casserole (Kastrole) sartago manubriata.

tio :

Kam*, m. 1) das Stockwerk, contigna: кућа на два ката. cf. бој, maван. 2) eine Reihe Schnüre am Kleidę: удри три ката гајтана,

*

[ocr errors]

*

Kamана m. der Husar, miles eques.
Kamанад, нда, m.1) das Anhängeschloß,
(franj, le cadenas) reseda sera apposita.
2) das Gelb-kraut, luteola Linn.
Капански, ка, ко, 1) bufariid, eque
stris 2) adv. husarisch, more equitis.
Kamâрka, f. der Mastbaum, malus.
KámиA
m. vide
2
крвник.
Kamкaд, dann und wann, subinde.
Катран
Kamρан*, m. der Kienruß, fuligo pinea.
Kampaнипа, f. das Gefäß für die Wagens
schmiere, vas in quo axungia asservatur.
Kakýнak, нка, m. das Knabenkraut,
orchis satyrium.

Kâyk, m. 1) der Laut des Truthahns,
galli indici sonus. 2)* vide чалмa.
Kaỳкâже, n. das Schreyen der Truts
henne, vox gallinae indicae.
Kaykaши, учем, v. impf.den Laut des
Каўкнути, нем, v. pf. Truthahns
von sich geben, edo sonum galli in

dici.

Kayрuн, m. der Ungläubige, incredulus.
Kaypma, f. vide дpo6.

Kayрckâ, f. das Land der Ungläubigen,
terra incredulorum (Ungern
und
Deutschland).

Kaурсk, ка, Ko, 1) ungläubisch, in-
credulorum. 2) adv. nach Art der Un-
gläubigen, more incredulorum.
Кафа, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.
по варошима) vide, кава.
Kapана, f. vide каBана.
Kapmaн*, m. der Kaftan, tunicae seu

togae genus, caftanus?

Kana, f. die Kufe, Wanne, labrum. Kauкâшe, n. das Tröpfeln, (abfallen des Gewinns) beim Kleinhandel, lucelli adventus.

Kачкаmи, ка, v. impf. tröpfeln, lucellum
venit: кацка пара.

Качамак, m. (у Банату говоре и куља)
der Kukuruzbrey, Polenta von Mais,
polenta e zea mais Linn.
Качаник, т.

,,у Клисури испод Качаника
„Осма Муса увр Качаника
Kayap, m. der Faßbinder, vietor.
Качара, f. зграда ђе стоје каце, біо
Hütte, wo die Fässer mit Pflaumen
stehen, tugurium ad labra.
KaчapеB, Bа, Bo, des Faßbinders, vie

Касними, им, (у Сријемуу Бачк. и у Качаров, ва, во, I toris.

Бан.) vide доцними.

Качица, dim. у. каца.

Качни, на, но, н. п. обруч, 3af-, Wanne, labrorum.

Kачкâже, n, das Flüssigtreten des Kothes, conculcatio luti.

Kачкaṁи, àм, v. impf. den Koth zer maten, conculco lutam. Káma, f. 1) der Brey (österr. Prein), die Grüße, alica. 2) hyр. v. кашика. Каша, f. кад се штогођ врло раскува, или се измијеша тако, да се не зна шmа je, der Brey, puls: на

чинило се као каша.

*

Kaшárиja, f. der Striegel, strigilis.
Кашагија
Kaшab, шa, m. der Husten, tussis.
Kaшикa, f. der Löffel, cochlear, ligula.
cf. жлица.

*

[ocr errors]

Kашилук, m. der Stahl (an der Flinte) chalybs sclopi.

Kaшnчap, m. ein Löffelmacher, cochlearius. у Србији највише цигани Влашки граде кашике (времена, коРита и карлице), и носе по селима, од куће до куће, ме продају и дају за брашно. Кашичара, f. m. j, воденица (помочара), што јој коло стоји усправо; а пера су у маковог кола као каши. ke, eine Bachmühle mir aufrechten Rädern, molae parvae genus. Кашичарев, ва, во, vide кашичаров. Кашичарка, f. (Влашка циганка) eine Löffelmacherin, cohlearia.

Kашшчâров, ва, во, des Löfflers, cochlearii.

[ocr errors]

Kaшичипa, f. dim. das Löffelchen, ligula.

Kaшkêm, m. das Casquet, galeae ge

[blocks in formation]
[ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Кеба, f. (понајвише у Бачкој) eln

kleines Taschenmesser, cultellus plicatilis. Потрже као кебу иза појаса. Kéбéãа, f. dim, v. keбa.

Keвmâже, das Befzen der Jagdhunde,
allatratio canis venatici.
Kéвмаши, вheм, v. impf. befzen wie
ein Spürhund, latro ut canis sagax.
Кекавац, вца, m.. der Kroate (Windi-
sche), der kaj (statt mma) spricht, slavus
Croata, qui Kaj dicit (pro шma).
Kењача, f. маст што се увати на
главчини, или на осовини, Die аgеn
schmiere, die zwischen der Achse und der
Nabe sichtbar wird, axungia apparens
ex parte utraque rotae.

Kenê, m. der Zwerg, nanus, cf. Ma-
њо, маљеница, смармали.
Kep, m. der Spürhund, canis sagax.
Képa, f. hyp.v. Kep.
Керица, f. dim. v. кера.
Керка (Крка?) f. намаспир у Далма-

Kaap, m. die Beschädigung, damnum. Kваран, рна, нo, verdorben, corruptus. Kвáреше, n. das Beschädigen, Verderben, corruptio. Квариши, v. impf. verberben, corrumpo, Квас, м. ацији. 11) der Sauerteig, ferKвáca, cпa, м. mentum.2)faure Milch womit man die frische säuert, fermen

tum:3) пиварски квасац, Die Sievs Kвасими, им, v. impf. neßen, hu

mecto.

Kвашениша, f. Brotschnitten in Eyeгn und Schmalz, cibi genus.

[ocr errors]

Kêpoв, ва, Bо, des Spürhunds, saga

cis canis.

Керовљи, ља, ље, н. п. праг, Spürhunde, canum sagacium.

der

Kepya, f. die Spürhündinn, canis sagax femina.

керушин, на, но, der Spürhündinn, canis sagacis.

« PreviousContinue »