Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

кесим.

mar

Керче, чепа , д. Вав Сpurpunsфеn, wider einen auf dem Herzen hat, iracatulus sagax.

tus alicui. Кеса*, f. 1) беr Beutel, crumena. 1) saccи. Кидање, п. 1) ба8 €ntswepreigen, rup

lus.2) der Beutel als bestimmte Zahl.(5co tio. 2) das Ausmisten, purgatio staPiaster), crumena, sacculus continens

buli. 500 piastros.

Кідапти, ам, v. impf. 1) reigen, rumро. Kecera, f. eine Art Fisch, piscis genus, 2) ausmisten, pargo stabulum. Кәсежица, f. din. 4. кесега.

Кидисами, ишем, . pf. gemaltfате Kècep*, m. eine Art Zimmerort, asciae Hand anlegen , vim infero : oke cam

genus, ,, dolabra. 3) (icherzweise) der себи да кидише. Bart, barba.

Кидљив, ва, во, н. п. пређа, тав gern Кеселина, , augm. 3. Keca.

reißt, quod facile rumpitur, Кесеција * m. ein türkischer Straßen: Kйја Осјеклија, т. (ст.):

räuber zu Pferde , latro turcicus equo „Ұенерао Кија осјеклија vectus.

Он отиде шеер Бајној луци Kecíîm*, m. 1) eine Bausdsumme, aver. Кијавица, f. Зав "Riepen, stеrрutаtіо,

sio: Влашка плаћа Турскоме цару Кијак, m. Der #nüttel, fustis. кесим, п. ј. плаќа осјеком. 2) ЭЛietbe Kujamem*, m. der Sturm (eig. u. fig.), der für den Fruchtgenuß, aversio pro usu- Welt Ende, mundi interitus : kyga keux fructu, die meist in einem Theile der пи на пом кијамету ? као у очи Stut feloft eftebt : дао краве под кијамета.

кијање, n. das Nießen, sternutatio. Кесипи, им, y, impf. п. ј. зубе, бie Кијали, ам, v. impf. niepen, sternuto

3&sne weifen, ostendo dentes, rin- Kijaчa, f. vіdе кијак. gor. .

Кијачић, m. dim. p. кијак. Кесиптисе, имісе, y, r, impf. Tафен илд Kiјачица , f. dim. 2. кијача. die Zähne weisen, ringor,

Kujaukit, adv. wie mit einem Knittel, Кесица, f. dim. дав euteTфеп, ceu fuste : ударио га пушком кија. supiolum.

чки (mit Bein Rolsen). Kecmeh, m. die Kastanie (österr. die Кика *, f. See 3opf, cauda (capillorum) ;

Kesten), Baum und Frucht, castanea. ријепко се чује у простом говору, Kecmerîk, m. der Kastanienwald (Kes него у приповијеткама и у пјесма. stenwald), castanetum.

ма, н. п. Спопаде га за һику

ЧиКеспење, р. (coll.) Die Rajtanien, ca- ча се обре, кика се омиче staneae.

„Ајдук чешља кику у буквику, Кесурина, f. vіdе кесетина.

„Са својом се киком разговара: Kémeyu, eine Art serbischen Tanzes, „Кико моја ! ђе кеш опаднути ? choreae serbicae genus. .

Кикање, п. бев 3ieben beim 3opfe. Kêy, m. das 26 in den Karten, monas Кикаписе, амсе, т. г. impf. вући се (chartarum lusoriarum).

с қим за кику, іt bеі бет 3opfe Key! ) interj. Laut, um die Ziegen zu nehmen.

treiben, sonus agentis capras. Кикинда, f. Ctast im Banat. Кецање , p. дав Жеѕtufen, vox кetz. Кикбаш, f. vіdе кокош. Приповиједају Кецали, ам, v. impf, tеt rufen, dico да се некаква Српкиња потпурчила Ketz.

у суботу, а у неђељу виђела сво. Кецеља, f. Sіе Сфürge (6a8 23ortuФ) га оца ће носи кокош да прода, der Frauen , praecingulum.

па му рекла: по ш Піо Влаше кецељица, f. dim. p. кецеља.

кикош ?” (au, als Sprilфроrt). Кецкање, p. dim. p. кецање.

Kiina, f. 1) der Auswuchs an einem Кецкаши, ам, т. dim. p. кецати.

Baume, tuber. Намећесе као кила кецнупи, немі, v. pf. (дie giege) mit на грбаво дрво. 2) Der Bru im.

dem Ausdruđe key vertreiben, forts Unterleibe, hernia. 3) ein Getreidemas, theken, abigo capellam.

mensurae genus. Кечење, п. дав "ufpaffe, (б. 23. im ћилав, ва, вo, Ser einen Bruy bat, herBallspiel), captatio.

niosus. Сви су болесни, осим кила кечика (кечига), Ғ. vide нoствица. вога браје. Кечили, им, v. impf. aufpaffei (im Килавипін, V. impf. kora, einem Badspiel), capto (pilam).

(durch Anstrengung) einen Bruch vers Кешке *.

, кета, п. eine Speife von Bets ursachen, concilio herniam. zen und Fleisch, cibi genus (solemnio- Kundesexe, 'n. das Verursachen eines

Bruchs, conciliatio herniae. Kйван, вна, но ,

на кога, беr etwa® Кинђурење, д. Вав 2ufpиреп, еxornаtiо.

[ocr errors]

им

[ocr errors]

ris).

кипити, де ере. } vіdе кипљети,

voce KHTII.

Кинѣуриписе, имce, v. impf. jih pua , сели. Кад мо све скрши, онда рефеп, соmоr, cf. китиписе.

че : „Кисни не мисли, спигло ме Кінули, нем, v. pf, niepen, stcrрuto. до врата” (п. ј. да се млијеко уки, Кинутисе, немсе, v. г. pf. fit fortpa= сели, док она буде до врата), па

teat аmоliri ѕеѕе: Кини ми се с оҷију. се обрне к вратима, а'лона и Кињење, т. дав platen, excruciatio. млијеко (по земљи) за њом; затило Кињипи, им, v. impf. мучити кога ,

је неопице била запела ңогом за placken, excrucio.

упрту од порбе). 2) vom Regen be Kín, m. die Bildfäule , signum , statua. neßt werden, pluvia madesco. Кипење, п. (Pec.), vidе кипљење. Кип, кип! interj. ruft man en güm. пи (Pec.)

Kum !

) mern zu, indem man fie

von den Müttern abtreibt, vox sepam Кипљење, р, дав Иeberlaufen Beg jieven= rantis ad tempus agnos a matribus. den Wassers, redundatio.

Kima, f. 1) беr еttаup, Bufфеn, ser, Кипљели, пи, v. impf. (Ерц.) überlай? tum ; (см.) кипа и сватови, м. ј. fen, redundo.

кићени сватови, mie im Birgil arma Кирација (кирајција)*, f. See Rietymobя virumque 2) die Quaste, cirrus, fimner, Miethmann, inquilinus.

bria. 3) кита ипо кита, да$ männa Кирија, f. 1) pie Rietbe, merces conducti. liche Glied der Kinder. 4) Frauenname: 2) die Fracht, vectura, merces vecturae;

nomen feminae.

vidе кинасті. пражи кирије, еr fuФt wав (Chläge), Кипаспи, па , до, quaerit malum; аралос пи кирије, си- Киплина, f. Die Офneebufфеn аuf Bett ђи ми с кола.

Bäumen nach frischgefallenem Schnee , Kupuunja *, der Saumer, vector clitel- nives in arboribus : кишина у планиJarius :

ни, не може се ништа сјећи. „Кириција! камо ли кирија ? - Киптилій, им, v. impf. 8ieren, fфти = „У анције и у меанције.

den , exorno. Кирніцијнски, кa, кo,) Seaф., ve- Кнпица, f, dim. 2. кипа. Кириц.rjски, кa, кo, jcturarius.a) adv. Киткање, п. Вав Киш- rufen, abactio

nach Art des Saumfracters, more vecturarii.

Кникати, ам, y, impf. fit, it fagen, Кисање, п, бав 2nfфісtеn sum Beinen

dico киш! murmur ad fletum vergens.

Кімнаст, па, по, биғфіg, densus , Krcamı, am, v. impf. (österr. raunzen) н. п. босиљак,

sich zum Weinen anschicken, os ad 'fle- Kumor, m. ein großer Wald in der Mas tum diduco.

tíchwa, zwischen der Drina und der Киселина, f. Sit Cäure, acor, acidi- $eftung Шабац:

„Погуби га попе Смиљанићу Киселици, им, т. impf. 1) fäиеrn, aci. „У Киптогу лугу зеленоме

dum reddo. 2) опанке, еіnеіфеп, „Китог проћи и у Шабац доби macero,

Кикени сваповн, ю, pl. (сп.) дав fte: Kiiceanya, f. 1) der Sauerampfer, ru

bende Epitheton der Hochzeitgäste. cf, mex acetosa Linn. 2) saure Suppe, jus acidum : киселица од расола или

„Дигошеҫе килени сватови од оцпа ; или трична киселица,

„Повикаше килени чаушн што обично у Сријему граде:

Киђенка, f. п, j. капа, eine 2rt Ruse mit „Терај куме логова

langen Quasten (kume), tiarae genus, „Преко пога корова :

dergleichen besonders die ajayyu tragen, „Далеко је Миттiровица

Киһење, п. Пав Офüten, оrnatio. ,,оладисе киселица.

Kinga, f. die Krone am Pferdefuß,corona. Кисељак, m. vіdе киселица 1.

Кичма, f. vіdе леђа. Кисељење, п. а) бав Сäueen, fermen. Качменица, f. Der Rüғgrqt, spina tatio. 2) das Einweichen, maceratio.

Кичмењача, f. dorsi. Кисео", села, лo, fauer, acidus. Kuwa, f. der Regen, pluvia, Кисипи, киси, v. impf. fäuerli fфтеа Киша, f. fiуша, сурла, беr Buffei, гоФеn, subacidulus sam.

strum suis. Киснути, нем, т. impf. 1) fauer mеtѕ Кишан, шна, но, vide кишовиш,

Ben, acesco. Кисни не мисли, сти- Кишица, f. dim. p. Кища. гло ме до врата (закиселила жена Кишни, на, но, н. п. вода , Regen; у соби (или у мљечару) лонај млије- waffer, pluvius. ка, па га покрила и повезала тор. Кишовит, та, то, н. п. година, regқ бом да се (у топлини) прије уки. nerid, pluviosus,

tas.

[ocr errors]

1

[ocr errors]
[ocr errors]

}

1 dim, 9. клада.

ком кофе.

cf. кључ.

Kaga, f. der Klok, Block, trabs, truncus. Kacje , n. (coll.) die Lehren, spicae. Кладе , f. pl. Ser Sloct, codex , carcer : Класовер , m. Der 2Lebееnt еfеr, Хаф, метнули га укладе.

stoppelēr, spicilegus (?): Кладе, "liet Langfат ить bit (mie „Једна кила класоберу,

ponig, Ros), luit lеntе; кладе гној „Друга кита постапнику из ране, мозак из главе.

„У нашега класобера Кладенац, нца , m. (сп.) vide студе. „Свилен кипа над очима нац:

Клапи, кољем , v. impf. 1) ftефен, риц„Моје чарне очи

go. 2) abstechen, schlachten, macto. y два бистра кладенца

Србији и данас само мушкарци ко„Кад дођоше на воду кладенац фу марву

и

живину, а жене ни до Кладемина, f. augm, p. клада.

што: "зашто кажу да је оно мрциКладиписе, имсе, т. г. impf, wetten , но, іліо жена закоље; или ако се pignore certo.

догоди дa ofе какого живинче да Кладић, т.

се омрцини, а не ма никакова мушКладица, f.

карца да га прикоље, онда жена Кладња, f. ein Barbenfфрбеr, meta (не ће свака, него ђекоја мушко, mergitum.

бана) узме сони пучак пе метіне Кладово (Турск. Фетислам), n. Gtast себи међу ноге, па онако случ.

und Festung an der Donau , östlich von
Orfфота. "Ginen anonenfфир бftlia Клаписе, кољемее, т. г. impf. 1) беі.
cher sind die Ruinen der Brücke Trajans.

fen, bissig seyn, mordeo. 2) raufen, rixor.

Клашње , п, vidе јединица 2. Кладовскій , кa, кo, Kladower.

Клекнупи , нем, vidе клели. Кладурина, f. vіdе кладетина. Клемпав, ва , вo, mit bаngеntеn Обз Клад jina, f. варош у Далмацији (?) : ren, auribus pendentibus.

„Сад сам пош'о укршну кладушу, Клемпе, пета, п. Вав bangense Spr. „Да ја просим Мујину Ајкуну - auris pendens; daher das Sprichwort Kraheibe, n. das Wetten, contentio (pi- Одбија крцу клемпела, роп иппüket guore).

Reden, Drohungen. Клампање , п. Sn8 23ateln, nutatio; Клемпо, m, беr bаngеnѕе оftеn bat, agitatio,

qui habet aures pendentes. Кламинали, мићем , v. impf, .) фа» Клен, т. 1) беr xelsaborn, acer cheln, nuto, 2) wackeln, agito.

pestre Linn. 2) eine Urt Flußfisch, pia Кланац, нца, m. ) реt ngpap, angusta via:

Клен иік, m, беr аbоrnals, aceretum, „Од куда су кланци по најтјешњи — Кленић, т. dim. 2. Клен. „Да ўводи кланце и богазе

Кленов, ва, вo, pon Selbahorn, ex 2) foth, lutum : кланац до кољена.

acere campestri, Клањање, п. 1) дав 3erreigen , inсli- Кленовац, өца , m. кленов шпап.

natio. 2) газ Befen (son xürten), Кленовача, f. кленова бащина. oratio.

Кленовина, f. Cols pon Seleaport, liКлањами, ам, у. iinpf, н. п. подне,

guum aceris campestris. акшам, ићиндију, beten (von pen Кленчић, m. dim. . клен 2. türkischen Serben), oro:

Клење, п. (Рес. и Срем.) vidе кли. „Турски клањам,СрпскиБога моли-- јење. Клањаписе , амсе Ү. г. impf, fid per- Клёње , п. (Рес. и Срем.) vide Клије

neigen, inclinor, Клање , п, бав ефIakten, mactatio, Клепало, п. Вав e&uteoret, pie Bretglo. Клапити, им, y. impf. traben, eo aegre: ce (in den ferbischen Klöstern), tabula цијели дан клапио пјешице.

campanae loco.
Клапиписе, писе, т. т. impf. пjену- Клепање, п. 1) Sa8 ©фіаgеn аn Sав

шипписе , fфäитеt, ѕрито. Клапило- Läutebret, pulsatio tabulae. 2) das
се, не кладило, јеішћу пе , плaпио Dengeln, acutio (pulsando).
сам пие (сапун мјеспio сира).

Клёпапи, пљем, v. impf, i) ударати
Krâc, m. die Pehre ; spica.

у клепало, аn bав клепало flagen, Класак, ска , m. hyp. 3. клас.

pulsare tabulam. 2) мотику, BengeIn, Knacâube, n. das Auficießen der Lehrena Kenem, n. 1) das Getön der Kuhgfo.

spicarum emissio. Класали, са , v. impf. in Uehren schie- đen, crepitaculorum sonus. 2) das Geo Ben, spicas emitto, spicor.

.

tös (der Pantoffel), sonitus : Haacuk, m. dim, “, SAG

Спаде ќледеш мества и палуча

cam

[ocr errors]

scis genus.

[ocr errors]

ње.

sono.

ие

secror.

Клепешање, п. бав @alen Ser Ruba Клизити, зи, v. impf. gteiten, labor. glode, sonitus crepitacali,

Клијање, п, рав feimen, germinatio. Клепещати , пећем, v. impf. fфайеп, клијани, ja, v. impf, teimen, germino.

Клијење, в. (coll. Ерц.) беr аbоrnai, Клепетуша, f. Die ѕuрglode, tintin- aceretum. Клёпка, f, nabulum,

Клијење, п. (Ерц.) село у Мачви : Клетін упи, немі , v. pf. elirrent fФІa. „у клијење село долећеше

gen, sоnitum do pulsando : Клепнули Kanjem, f. (y Epig.) eine Kainmer. cella. се сабљама два, трипуті.

Клијет у Србији на неким мјеспін. Клепчица, f. dim. 6. Клепка.

ма (као н. п. по Јадру и по Поце. Клёт, фа, пio, Bee Gelm (fфеrѕ wеia рини) зову аjат или ва јап, а на

se) ; (österr. verflirt), albae gallinae неким мјестима (као н. п. по Мораflius: не ће , клет, ни зашто да ви) с масина ни жина. у Србији се привати; каква је, клепа, комикогођ има у кући ожењени љуможе је се човек нагледати;

ди, полико има око куће вајата, пie „На ногама гаfе шаровите,

сваки човек у свом вајалту става „Какве су јој клепе искиђене

(без ватре и љени и зими: зашто Kaeniba, f. der Fluch, exsecratio.

се у вајалима не ложи ватра) са Клепвени , на , но, н. п. књига, Slu својом женом, и држи своје al

enthaltend, exsecratorins ; daher ein не и оспало којешта. уђекојим Fluchbrich des Patriarchen, u. dgl. ges се вајапима држи вино, ракија, gen suspendirte Priester, und Interdikt сир, масло, скоруп, мед, и оспаan eine Gemeinde.

ле домаће співари. Клёпи, кунем, v. impf. Рифеп, ех- Клијешпа, п.

Клијешпia, p. pl. 1 (Ерц.) бie Заngе,

Kanjeume, f. pl. ) forceps. Клётисе , кунемсе, т. г. impf. fфwö= Клијешпевица , f. (Ерц.) Serg in Cerren, juro.

bien (in der Шумадија). Клећи (говорисе и клекнупи), клек- Кликнути, нем, vidе клићи, hem, y, pf, niederknien, in genua pro

Кликніање , п. бав фасtеn bе eрedit, cido.

das Nufen der Vile, sonus pici, vilae Клецање, т. дав Ваntеn per Supe (wor (dryadis). Schwäche), vacillatio pedum.

Клікпіали, кKevi, v. impf. викати као Клевцан, ам, v. impf, manPen (voit Яiyiha : Кли, кли, кли; деп хоп де

деп ўüpen), vacillo: клецају мн ноге. Baumhackers, oder den Vilen von sich Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. ке- geben, edo sonum pici , vel dryadis

цеља, 24rt Bebere), intextus, inter- vocantis. textus :

Kaino, n, ein (tragbares) Mistbet, zu „За свилене мараме,

Gurfen, Melonen, areae stercorariae ge. „За клечане нецеље

nus. Memнесе у какво корито, или у Клечање, в. дав $nien, flexio genuum. што друго, ђубрела и земље ; у Клечапії, чим, v. impf. Eniet, nitor оно ђубре мепнесе сјеме (лубеничgenibus,

но, или од краставаца) е прокли Клечка, f. рачвасто и пробушено ја и никне, па се послије (кад се

дрво, іншо се клином затвори го- већ не боје слане) расађује. . вечепу (у Сријему и кљусету) око Климатье, в. дав 13ateln ( 25. mit бет предње ноге, да не може далеко Kopfe), nutatio capitis. опіки, cine Art SuBelps file weilena Клімати, ам, v. impf. wackeln (mit des Dieh, compedis genus pro ar- dem Kopfe), nuto. mento.

KAUMêhma , m. der Clementiner (albanis Клеита , п. р. (Рес. и Срем.) vide The Unsiedler in Slavonien), ClemenКлене , f. р. з клијешта.

tinus. cf. Цимирота. Клёшлиевица , f. (Рес. и Срем.) vide Клименпаница, f. Die Clementinerit Клинијешпевица.

Clementina. . Клізав, ва , во, н. п. пут, flzpfrig, Клін, т. 1) Der Stagel, clavus. 2) Ber lubricus.

$$eil, cuneus. 3) клин у кошуље, сее Клизавица, f. fbliipfrig zu gehen, lu- Einsaß bei den Näterinnen, cuneus (?) brica via. .

indusii. 4) клини, беr openbru) (bei Клізақ, cкa, кo, vide, клизав.

den Kindern), oscheocele. Maora ke. клизање, п. "Ba8 8leiten, lubricus in- ца имају клине, па у ђекоји прођу,

а у Бекоји оспану и послије буду Клід записе, амсе, v. r. impf. gleiten, labor ; Клизају се иоге.

Клинац, нца, m. Bеr Xaget, clarus.

сезSus.

Клави.

[ocr errors]

a

tulae genns.

.

genus.

Клінчић, m. dim. 2. Клин.

мјери палицом од клиса до коња, и Клинчорба, f. дie zаgеlfuppe See Mnet. колико буде палица , онолико број

Dote, jusculum claveum (?). Приповн- коња. Кад већ изиграју онолико
једају да је дошао солдати баби у коња, уколико су погодили да се
кућу, и искао да му да шпогођ да играју, онда им (онима нищо пірле)
једе, а она му казала да не ма ни- баци клис припуп с коња, па при-
шпа у кући за јело; онда солдап слони палицу уз коња пе је они
рече: „А піи дај ми барем пигањ и. обарају клисом; акр нута при
мало воде, да начиним клинчор- пута не упiрле ү, лис, или не погоде
бу.” Баба му по да, а он узме пи- њим у коња и не оборе палицу, он-
гањ и метне у њега гвозден клин, да им баци последњи пут, опет из
па налије воде и меліне над ватру; руке, ја лицу: па онда ће падне
кад се вода угрије, а он заиште од клис, онђе узјашу ови оне што су
бабе мало соли (и баба му да) те. надиграніт, и јашу и до коња. 3) еіз
је посоли; кад вода узаври, ne Art Dachsaindel (für Kirchen), sci-
он зайшле мало брашна (баба му
да и то: само да види од чуда Клисање, р. Вав Кліно - fpielen, ludi
каква ће то бити клинчорба)
ме саспе у ону воду и заметie ; по- клисалисе, амce, v. r, impf. играли-
том заише једно јаје, пie и њега

се қлиса, Жlig - fpielen, ludo клис. разбије у оңај скроб ; онда заиште Клисипи, им, v. pf. Dabet fpringen (mie још мало мастни пе оно замаски,

ein klip), exsilio : Клцси лисица испа онда скине с ватре и клин изва.

под кладе. ди на поље, а клинчорбу изједе. Клісница, f. дав сфmeigen (3. 8. дев K in, m. die Maisähre, spica zeae: Aaj Wolfs, Fuchses) vor Schreden, caca

ми једну врећу клипова ; продао tio prae metu. кукурузе у клиповима.

Kicypa, f. 1) der Sergpaß, die Klissura , Кліпак, пка, т. еіn polsprügel, fnstis 3) поm. propr. (у Бугарској ?) :

(minor); теглиписе клипка (с Ким), Уз Клисуру испод Качаника ein Spiel.

Клиһи (говорисе и кликнупи), кликKníc, m. 1) das Hölzchen, das in dem HEM, v. pf. rufen wie die Vile, clamo nach iom'benannten Spiel in die Ferne

ut dryas : geschlagen wird. 2) das Spiel selbst. y

„Кличе вила из горе зелене игри клису има коњ (дрво као клица, f. Der Reim, cyma. штап), палица (као пола шпа- Клічав, ва, во, човек, беr аnfängt, та), клис (дрво мало краће од

graue Haare zu bekommen, incanesчеперка , зађељано са свечетири стране) и трлица (шумната

Кличевац, вца, т. 1) ein Berg bei Baграна). Играчи се подијеле на двије љево. 2) ein Berg аn еr рrina : стране, па се вапају у шипап која

„Са Кличевца од града Косптура fe страна играли; онда ударе

3) Кличевац, село у Браничеву. коња у земљу, па један, од стра. Кличица , f. dim. . клица. не они шпо играју, баца клис од Кличо. т. човек који је кличав, der коња и одбија палицом, а они дру- grau wird, incanescens. ги сви (од оне друге стране) чу- клобук, m. Die Slafe бев ftеѕеntеn 28afa вају по далеко стрлицама и пiрле

sers, bulla aquae bullientis. (ш. і. сметају клис да не иде да- клобук, т. і) бie Tike (Sut opne. леко , и гледају не били га како

Жrempe). 2) град близу Црне горе: уватили прије него падне на зем. „Љута гуја Шеовић Османе љу), па одонуд погађају клисом „Из клобука града бијелога — (с онога мјеста ђе падне клис) Клобўчина, f. 1) augm. p. клобук. 2) Der. у коња; а онај, што баца клис,

Filz, coactile. чува палицом да не погоде у коња; Клобучић, m. dim. 9. клобук. кад који погоди у коња, или кад Клокопі, m. Вав веräufф бев bеrvers клис доfера ближе коња, него што

fprudelnden Wassers, sopus aquae scaје палица дугачка, или кад га упр-.

turientis. . ле (п. і. увале док није пао на Клокопање, п. Вав реrѕоrgurgeln дев земљу), онда они, што су прлили,

Wassers, scaturitio cum strepitų. дођу те играју, а ови иду me Клокотапи, коћем, v. impf, bеrурt. трле; кад се не погоди у коња, не- sprudeln, bervorrauschen. хо клис падне даље од коња него Клокочика, f. Die pimpernup, staphylез шщо је далица дугачка, онда онај pinnata Linn.

cens.

« PreviousContinue »