Баура, f. само у овој загонетки : Јаше шута на баури, м. ј. сврака на крмачи. Бацакање, п. дав umbermerfen бе

Be, j. S. von Kindern, jactatio pedum. Бацакашисе, амсе, v. г. impf. н. п. ноrama, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes.

Бацање,m.Das leife Steden,punctio lenis. Бацање, п. дав Berfen, jactatio. Бацами, ам, dim. v. бости. Бацаши, ам, v. impf. 1) merfen,jactio. 2) пушке, [o&fciegen, emitto ictum. Бацапіисе, амсе, v. r. impf. werfen, јаееге: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, n. dim y. бацање. Бацками, ам, dim. . бацати. Баципи, им, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушку, logfdiegen, emitto ictum. Бацишисе, имсе, v.r. pf, werfen, jacio : ,,Прости Боже и бијела цркво, „Да се бацим једном преко мебеБачва, f. велика каца заднивена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачванин, m. einer aus deс Бачка, Serbus e Bacia,

Бачванка, f. Die Satfcerin, femina ha

ciensis.

Бачвански, ка, ко, 1) Batiфеr, baciensis. 2).adva mie Satider, more baciensium. Бачванче, чема, n. ein junger Hatider, puer baciensis. Бачванчица, dim. 9. Бачванка. Бачка, m. Die Hatidta, regio baciensis. Бачки, ка, ко, Batimer, baciensis. Баџа*, f. рупа на кући, куда излази дим, Det Maud fang, jas nauchlod), fumarium. cf. комин, димњак. Баџак, п. даб Bein, Der Gdentel, crus. Баџаклија, f. Der Solänver Dutaten (me.

gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus.

Баш*, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, м. ј. пред. ни крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа; баш сад дође; декаде, ipsum.

, m. 1) у Србији и у Босни зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н, п. Усеин баща,

bassae.

Смаил баша н м. д. 2) бaше, pi. eine uet alveliger, nobilium genus: „Осилише баше Бијоградске ьamême, n. das Baschen (Bascha zuei= nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, bas Setragen wie ein Бајфа, affectatio dignitatis bassae. Башин, на, но, деб ва фа, Башински, ка, ко, 1) Baidas, bassae, bassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae. Башиши, им, v. impf. кога, зu cinem Bascha! sagen, bassam appello aliquem. Башишисе, имсе, v. г. impf. fidum Bascha madjen, facere se ipsum bassam. Башимисе, имсе, v. r. inpf. fid al3 Bascha betragen, stol; thun, affecto bassae dignitatem et jus.

Башка*, vide особито, н. п. он живи башка од свога оца, ш. ј. не живи с оцем.

Баш - кнез, m. cf. кнез.
Башилук *, m. 1) глава у пресʌице, бес
Moden, colus. 2) оглавар коњски, дес
Salfter, capistrum.

,

Баштина, f. очевина, или оно мјесто ђе се ко родио, väterlimeв Srbe, patrimonium. Башча*, f. 1) градина, Garten, hortus. 2) шљивик или оно мјесто, куд су посађене јабуке и крушке, Obstgarten, hortus. Башчина, f. augm. 1. башча. Башчица, f. dim. 9. башча. Башчован*, м. Gärtner, hortulaБашчованџија, m. nus. Бденије, n. vide деније. Бе, interj. деб, abi:

„Бе не лудуј моја снао драга Бег *, m. ber Beg, begus (?). Ber, m. (Рес. и Срем.) vide 6јег. Бегање, п. (Рес. и Срем.) vide бјегање. Бегами, ам, (Рес. и Срем.) vide 6је

гами.

Бегеј, m. Drt im Sanat, nomen loci

in Banatu.

Бегенисами*, нишем, v. pf. н. п. ђевојку, јело какво, чоу, Gefallen finden, probo.

Беглук *, m. 1) bie Frohne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) дес Fiscus, das Aerarium, die Kammer, Der fürftlice cat, fiscus : војницима дају барут из бегʌука; узели му све у беглук (confiscict). Беглучење, бег со аденft, operae servae praestatio.

Беглучиши, им, v. impf. feolnen, angariam praesto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, ам6ap, herrschaftlich, domini. Бегов, ва, во, деб égs, begi.

жање.

Бежати, жим, (Pec. и Cpe.) vide 6је

жами.

Без, obne, sine.

Без *, m. vide платно 1.

Безазлен, на, но, ohne Mrg, arglos, unschuldig, innocens.

Безазленост, f. bie unful, innocentia.

Безаконик, m. ein Жента обne Keli. gion, carens religione. Безаконица, f. Frauenzimmer ohne Ries ligion, mulier carens religione. Безакоње, п. (см.) Die Grreligion, im. pietas:

„У Инђији тешко безакоње:

,,Не поштује млађи старијега Безбожан, жна, но, gottlog, athens. Безбожник, m. cin Gottlofer, atheus. Безбожница, f. Die Gottlife. athea. Безбрижан, жна, но, forglos, forgen. fren, solutus cura, securus. Безводан, дна, но, mafferlos, carens aquis.

Безглаван, вна, на, обne Dberhaupt, z. B. eine Familie, deren Starjeschina gefforben, carens principe, patre familias, capite. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) де безгрјешан. Безгрешне см, f. (Pec. И Cpem.) vide безгрјешност.

Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünòlos, sine noxa, sine peccato. Безгрјешносп, f. (Ерц.) bie Günòlofig. keit, Unschuld, innocentia. Бездин, m. намастир у Банату. Бездински, ка, ко, бой Бездин. Бездушан, шна, но, бес (ов, fühlos, expers cordis, sensus.

Безимена неђеља, f. beift bie britte Woche der großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се неђеља зове чи с ща, друга па чисма, мрека без имена, четврта с редопосна, пема глува, шеста цвјемна, седма велика. Безимени, на, но, namenlos, ohne staz men, anonymus.

Безјак, m. Zölpel, stolidus: иди без јаче један, jagt j. B. Der Bater zum Sohne, der etwas dumm gethan oder gefagt bat, (cf. Безјак in den Eruberis schen Vorreden um A. 1560). Безобразан, зна, но, icamlos, impu

dens.

Безумље, n. Unvernunft, dementia : „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

Немој дали умље за безумље Бекавица, f. 1) срицање у буквару, das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blökerin (z. B. Schaf), balatrix : нађо село манишије људи, и напро си смо векавица и триста бекавица (у приповијетки). Бекељење, п. да3 taulfletiden, rictio. Бекељищисе, имсе, v. г. impf. на ко

ra, das Maul fletschen, ringor. Бекнуши, нем, v. pf. blöten, balares Бекута, f. Gdimpfivort für ein idled

tes Taschenmesser, convicium in cultrum plicatilem obtusum, pravum. Бел, м. (Рес. и Срем.) vide бјел, Бела, f. (Pec. u Срем.) caмo у овој загонетки: Бела белу зове: Дај ми бело бела леба испод бела скута (m. j. овца и јагње).

Бела, f. (Pec. и Chem.) vide бијела. Белај*, m. ber unfal, vas uliglúce, malum. cf. зло, биједа: белај ме на шао; нумо белаја! ударио сам на белај.

Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља. Беланце, цета, п. (Рес. и Срем.) vide бјеланце.

Беласање, n. (Рес. и Срем.) vide бјела

сање.

Беласатисе, асе, (Рес. и Срем.) vide бјеласашисе.

Белац, ʌца, m. (Pec. и Срем.) vide бијелац.

Бела црква, f. (Pec. и Cpem.) vide Бијела црква.

Белега, f. (Рес. и Срем.) vide билега.. Белегија *, f, vide гладилица.

Бележење, п. (Рec. и Сpem.) vide биле.

жење.

Бележити, им, (Рес. и Срем.) vide биље

жипи.

Белензуке*, f. pl. vide наруквице. Белило", (Рес. и Срем) vide бјелило. Белиља, f. (Рес. и Срем.) vide бјелиља. Белина, f. (Рес. и Срем.) vide бјелина. Белими, им, (Рес. и Срем.) vide бије

лиши.

Белишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide бијелитисе.

Белица, f. (Рес. и Срем.) vide бјелица. Беличаст, ма, по, (Рес. и Срем.) vide бјеличасп.

Белнук*, m. ein langes meiblides Unters Eleio mit lermeln,tunicae muliebris genus. ,,Ој ђевојко дилберчићу! „, у бијелу белнучићу, ,,Ко ти среза бијел белнук, „Отишло му све у беглук Белнучић, m. dim. 9. белнук. Белобрк, м.(Рес. и Срем.) vide 6jeлoбрк. Белов", м. (Рес. и Срем.) vide бјелов. Белов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјелов. Беловар, m. (Рес. и Срем.) vide БјелоBap mit allen Ableitungen. Беловина, f.(Рес. иСрем.)vidе бјеловина. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјеловљев.

Белогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide бјелогрли.

Белолик", ка, ко, (Рес. и Срем.) vide бјелодик.

Белонога, f.(Рес. иСрем.)vide бјелонога. Белћим*, уестuthlid), (ut) opinor: белЋим ће и он доћи.

Белуг, м. (Рес. и Cpem.) vide бјелуг. Белуга, f. (Рес. и Серм.) vide бјелуга. Белугов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бједугов.

Белутак, шка, м. (Рес. и Срем.) vide бјелушак.

Бељење, п. (Рес. и Срем.) vide бијељење. Бена, f. vide будала.

Бенђелук*, m. трава, што се меће у вино и у ракију да се човек опије и да заспи као мртав, даś Salaftraut, herba soporifera.

Беневрке,f.pl.(iderzhaft) vide пеленгаће. Бенепало, m. Der langweilige Gama= ger, fabulator longus, taedium ciens. Бенетање, п. даs langmeilige dmägen, fabulatio longa. Бенмеаши, нећем, v. impf. говорити којешта, langmeilig idwagen, fabu

lari taediose.

Бено, м. Бин знame, nomen canis; ber fprimm. : Оба, бело! па ни јед. нога (vom Jäger, Dem fein бено beive Hasen fangen sollte). Бео, бела, до, (Рес. и Срем.) vide бијел.

Београд, m. (Рес. и Срем.) mit allen ubleitungen, fiel Биjоград. Беочин, m. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село код мог намастира. Беочинац (ица), човек. из Беочина. Беочински, ка, ко, von Беочин. Берач, т. der (Wein-Kukuruz-) Leser, lector (vindemiator, messor).

Берачев, ва, во, деб Lefers, legentis, (metentis).

Берачица, f. Diе (Bein) Referin, vin

demiatrix.

Беспослица, f. 1) bie Muge, otium: оти ћи ћу ђегођ на беспослици. 2) да Faulenzen, der Müssiggang, otiatio: прођисе беспослице; то је беспослица. 3) бer Müffiggånger, otiator: иди беспослицо једна ! Беспосличење, п. 8 Müjfiggehen, otiatio (?)

Беспосличити, им, v. [impf. müfjigges hen, otiari.

Беспушно, nimt auf red)tem Nege, uns gerecht, inique.

Бестија, f. (у Сријему и у Бачкој говоре бештија) vie Deftie, bestia (a18 Schimpfwort).

Бећар, м. човек неожењен, Sungge felle, coelebs:

,,у бекара скавога шићара, „Понајвише буа и ушију. Бећарина, f. augm. v. 6ekap. 2) Sung. gesellschaft, coelibatus.

Бећаровање, n. bas junggefellenieben, vita coelebs.

Бе каровами, рујем, v. impf. Jungges fele fenn, ale folder leben, coelibem

vitam agere.

Бећарски, ка, ко, 1) junggefelliīd, coelibis aut coelibum. 2) adv. auf Jungge felles - Art, coelibum more.

Беч, m. Wien, Vienna.

Бечеј, m. Stat im Banat. Бечејски, ка, ко, von Бечеј.

Бечење, п. да8 iфief = 2njehen, torvus aspectus.

Бечити, им, v. impf. m. ј. очи, die Augen stier richten, stieren, rigidos figo oculos.

Бечишисе, имсе, v. г. impf. {фief anfe= ben, torve tueri.

„Бечу граде не бечисе на ме.Бечка, f. пиварско буре, даз Bierfaß,

dolium cerevisiarium.

Бечкерек, m, Stant im Banat. Бечке-
Речанин, човек из Бечкерека. Беч-
керечки, ка, ко, von Бечкерек.
Бечки, ка, ко, 1) Wiener, Wienerift,
Viennensis. 2) adv. wienerisch, more
Viennensium.

Бечкиња, f. Die Nienerin, femina Vien

nensis.

Бечлија, m. бег XBiener, Viennensis. Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој

гори. 2) село близу тог намастира. Бешеновачки, ка, ко, уол Бешеново. Бешика*, f. 1) vide колијевка. 2) Die Blafe, vesica. cf. мијур. Бешком, m. (см.) некакав леб (iв. Fott ?), panis delicatior: ,,И бешкома љеба бијелога Бештија, f. vide бестија.

Bu, Partikel, um den Optativ anzuzeigen, particula optativi, 3. 2. дао би,

ich möchte geben, darem. Eigentlich ist es der (nun meist unabänderliche) Opta= tiy vom Beitmort биши felbft. Бибер, m. Pfeffer, piper. Биберење, и баз feffern, piperatio. Биберипи, им, v. impf. pfeffern, pipero, pipere condio.

Биберни, на, но, н. п. зрно, Pfeffers.
Биберов, ва, во, piperis.
Бивање, п. даs oftinalige Genn, fre-
quenter esse.

Бивашпи, ам, v. impf. feyu, esse.
Биво, вола, m. ber Buffel, bubalus.
Биволица, f. bie Büffeltuh, bubala.
Биволски, ка, ко, н. п. кожа, Büffel=
haut, pellis bubalina.

Биволче, чета, n. Das Büffelfalb, bubalus vitulus.

Биједа, f. (Ерц.) unversiente Defaul Digung, calumnia. Сачуваме Боже биједе невидовне; нашла га биједа на суву путу.

Биједити, им v. impf. (Ерц.) кога, ungerecht beschuldigen, inique accuso. Бијеђење, п. (Ерц.) Das ungered te Bes fchuldigen, accusatio iniqua. Бијел (comp. бјеля), ла, ло, (Ерц.) meif, albus.

Бијела, f. in vеr anetbotifфen Revengs

art: Зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. Бијела неђеља, f. (Ерц.) (Die meine Bo. che) die Woche vor der großen Faste, Borfafte, hebdomas ante jejuuium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. Бијела црква, f. (Ерц.) Beißfirden) Städtchen im Banot.

Бијелац, лца, m. (Ерц.) ее фimmel, equus albus.

Бијелити, им, v. impf. (Ept.) 1) wei Ben, dealbo. 2) vide бијељешни. Бијелитисе, имсе, v. г. impf. (Ерц.) 2) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß glänzen, albeo.

Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, Наз me für eine weiße Henne, alba (gallina).

Бијело поле, п. (Ерц.) Барош у Ерцеговини (код воде Лима). Бијељење, п. (Ерц.), 1) баз TBeigen, dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, albitudo.

Бијељеши, лим, v. impf. (Ерц.) weiß werden, albesco.

Бијељина, f. Stact in der наија von Зворник. Бијељинац (нца), човек из Бијељине. Бијељински, ка, ко, von Бијељина.

Бијес, м. (Ерц.) Die But, rabies: бијес те сколио (говоре псетему); или је отишао у ајдуке од биjеса,

дац.

Бијограшка, f. (Ерц.) Die Belgraverin, mulier Belgradina. Бијограче, чемa, n. (Epn.) ein junger (Ерц.) Belgrader:

Што ће мени момче Бијограче,
,,Кад ми може запаст' Сарајевче —
Ђијоце, n. vide бјеланце.
Бијочуг, m.vide алка.

Бик, m. Der Stier, taurus.
Бика, m. vide бик.

Бика, f. (у Босни, особито по варошима) vide нена.

Биковим, ша, мо, н. п. Бо, Stier Ochs, bos taurus.

Бикуље, f. pl. vide вишице.

БИЛО, n. Der Puls, Die Salagaver, arteria. Биља, f. Name für eine meiße 3iege, capra alba.

Биља, м. Мамe für einen meißen Dd). fen, bos albus. Биље, n. Kräuter, herbae. Биљега, f. (Ерц.) 1) Renngeiden, nota. 2) Ziel, meta; Zielscheibe, scopus. Биљежење, п. (Ерц.) аз бezei nen,

notatio.

Биљежими, им, zeichnen, notare. Биљин, на, но, Der weifen Biege, caprae albae.

v. impf. (Epu.) bes

Биљин, на, но, без weifen Dafent, bo.

vis albi.

Бирали, ам, v. impf. flauben, legere. Бираши, ам, v. impf, н. п. коња, aba richten, condocefacio.

Вирач, рча, m. Gegend in Sognien, обес Зворник.

Бирашче *; cineš, unum (један). cf. би

њашче.

Бири, бири ! aut um bie jungen Eruts hühner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae.

Бирка, (у Бачкој) ист фafe, ovis genus.

Бирманац, нца, m. ber Cinienfol𐐨at. miles justus, continuus : уважили га у бирманце.

Биров, m. Der unter . Anes im Dorfe. genus magistri vici.

Бировљев, ва, во, деs Hirow, sculteti. Бирташ, m. vide крчмар.

Бирташев, ва, во, без 23irths, cauponis.

Бирмапење, п. 𐐨a. Genten, caupona

tio.

Бирмашити, им, v. impf. Birth feyn: cauponor.

Бирташица, f. vide кримарица.
Бирмашки, ка, ко, vide крчмарски.
Барцауз, m. (23irthshaus) vide крчма.
Бирчанин, m. човек из Бирча :
,,Док погубим Бирчанин, Илају
Бисаг, м. (највише се говори у млож.

бpojy: 6иcare) der Quersack, mantica. Бисер", m. iе Werle, margarita. Бисерни, на, но, н. п. зрно, Perlens, Бисеров, ва, во, margaritarum. Бисерче, чема, п. (сп.) Die lie5e fleine Perle, margarita:

„Ја јој реко добар вече дилберче ! ,,Она мене: до довече бисерче Buchaьe, n. das Läusesuchen, Lausen, pediculorum lectio.

Бискапи, бишмем, v. impf, кога, cinem Läuse suchen, legere pediculos. Бистар, шра, po, flat, limpidus.