Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Ketz.

2

Кецеља, f. bie Gaurze (bas Portud)
der Frauen, praecingulum.
Кецељица, f. dim. v. кецеља.
Кецкање, n. dim. v. кецање.
Кецкапи, ам, v. dim. 9. кецати.
Кецнути, нем, v. pf. (biе Žiege) mit

dem Ausdrucke Key vertreiben, forts When, abigo capellam. Кечење, n. Das ulufpaffen, 13. 23. im 'Halfpiel), captatio.

Кечика (кечига), f. vide носmвица. Кечими, им, v. impf. aufpaffen (im Ballspiel), capto (pilam).

Кешке *

,

кета, n. eine Speife von Seis zen und Fleifd), cibi genus (solemnioris). Киван, вна, но, на кога, бес etmas

wider einen auf dem Herzen hat, iratus alicui.

Кидање, n. 1) ba3 Gntzwenreißen, ruptio. 2) das Ausmisten, purgatio stabuli.

Кидаши, ам, v. impf. 1) reigen, rumpo. 2) aušmiften, purgo stabulum. Кидисаши, ишем, v. pf. gemaltfame Sant anlegen, vim infero: oне сам себи да кидише.

[ocr errors]
[ocr errors]

Кидљив, ва, во, н. п. пређа, wab geri
reißt, quod facile rumpitur.
Кија Осјеклија, m. (ст.):
,,Ченерао Кија Осјеклија
Он отиде шеер” Бајној луци
Kијавица, f. 808 Niefen, sternutatio,
Кијак, m. Der Rnüttel, fustis.
Кијамет*, m. ver Sturm (eig. u. fig.), Ser
Belt Gnbe, mundi interitus : куда ћеш
ши на том кијамему? каб у очи
кијамета.

Кијање, п. дав Miegen, sternutatio.
Кијали, ам, v. impf. niegen, sternuto
Кијача, f. vide кијак.
Кијачић, m. dim. v. кијак.
Кијачица, f. dim. 9. кијача.
Кијачки, adv. mie mit einem Knittel,
ceu fuste: ударио га пушком кија-
чки (mit bem Kolben).

Кика *, f. ber 3opf, cauda (capillorum); ријетко се чује у простом говору, него у приповијеткама и у пјесма. ма, н. п. Спопаде га за кику Чича се обрће, кика се омиче „Ајдук чешља кику у буквику, „Са својом се киком разговара: „Кико моја! ђе ћеш опаднути? Кикање, п. дas Bieben beim 3opfe. Кикатисе, амсе, у. r. impf. вућисе с ким за кику, i bei bem Зорге nehmen.

Кикинда, f. Gtant im Banat. Кикош, f. vide кокош. Приповиједају да се некаква Српкиња потурчила у субому, а у неђељу виђела сво. га оца ђе носи кокош да прода, па му рекла: „, по што Влаше к и кош?" (aud) als Gprüdmort). Kлa, f. 1) der Auswuchs an einem Baume, tuber. Намећесе као кила на грбаво дрво. 2) Der Srud im Unterleibe, hernia. 3) ein Getreidemaß,

mensurae genus.

Килав, ва, во, Der einen Bruch hat, herniosus. Сви су болесни, осим кила. вога браје.

Килавити, Им v. impf, кога, einem (durch Anstrengung) einen Bruch vers urfachen, concilio herniam. Киʌављење, n. a Berurfaden eines Bruchs, conciliatio herniae.

Кинђурење, n. va ulufputen, exornatio.

Кинђуритисе, имсе, v. impf. fid puz sich Ben, comor, cf. кимимисе. Кинути, нем, v. pf, niegen, sternuto. Кинутисе, немсе, v. г. рf. fid fortpa= dent amoliri sese: кини ми се с очију. Кињење, п. да pladen, excruciatio. Кињими, им, v. impf. мучити кога placken, excrucio.

Kun, m. die Bildfäule, signum, statua. Кипење, п. (Рес.), vide кипљење.

Кипити, пи (сеем.) } vide кипљеши,

Кипљење, п. даb ueberlaufen без редене
Den Baffers, redundatio.
Кипљеми, пи, v. impf. (Ерц.) überlau.
fen, reduudo.

Кираџија (кирајџија) *, f. Der Miethnoha
ner, Driethmann, inquilinus.
Kupuja, f. 1) die Miethe, merces conducti.
2) die Fracht, vectura, merces vecturae;
тражи кирије, er fudt was (Geläge),
quaerit malum; аратос ти кирије, си
ђи ми с кола.

Кириџија*, 𐐨et Gaumer, vector clitel

Tarius :

[blocks in formation]

macero,

Киселица, f. 1) ber Gauerampfer, rumex acetosa Linn. 2) faure Guppe, jus acidum: киселица од расола или од оцма или трична киселица, што обично у Сријему граде: „Терај куме логова „Преко мога корова: Далеко је Митровица „Оладисе киселица. Кисељак, m. vide киселица 1. Кисељење, п. 1) bas Gäuern, fermen.

tatio. 2) das Einweichen, maceratio. Кисео, села, ʌo, fauer, acidus. Кисити, киси, v. inipf. fäuerlid) f mе den, subacidulus sum. Киснути, нем, v. impf. 1) fauer wets Den, acesco. Кисни не мисли, смигло ме до врата (закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, па га покрила и повезала тор. бом да се (у топлини) прије уки

и

сели. Кад то све скрши, онда рече: „Кисни не мисли, стигло ме до врата” (m. ј. да се млијеко уки, сели, док она буде до врата), па се обрне к врашима, а донац млијеко (по земљи) за њом; зашто је неомице била запела ногом за упрту од торбе). a) vem negen bes negt merden, pluvia madesco. Киш, ким!) interj. ruft man деп сäm. Ким луч !mern zu, indem man fie von den Müttern abtreibt, vox sepa rantis ad tempus agnos a matribus. Кима, f. 1) der Strauß, Huiden, sera tum ; (см.) кима и сватови, ш. ј. кићени сватови, wie im Birgil arma virumque - 2) Die Duafte, cirrus, fimbria. 3) кита инò кима, as männa liche Glied der Kinder. 4) Frauenname, nomen feminae.

[ocr errors]

Китаем, ма, мо, vide кимнаст. Кишина, . Die Ganeebuiden auf ben Bäumen nach frischgefallenem Schnee, nives in arboribus : китина у планини, не може се ништа сјећи. Кимими, им, v. impf. gieren, f mü

den, exorno.

Кипица, f. dim. v. киша.

Кишкање, n. доз ким- rufen, abactio

voсе кип.

Китками, ам, v. impf. fit, Fit fagen. dico ким!

Кимнаст, ма, мо, bufig, densus, н. п. босиљак,

Kumor, m. ein großer Wald in der Matichwa, zwischen der Drina und der Seftung Шабац:

,,Погуби га попе Смиљанићу „У Китогу лугу зеленоме „Кимог проћи и у Шабац доћи Кићени сватови, м. pl. (cm.) das ste= hende Epitheton der Hochzeitgäste. cf,

[ocr errors]
[ocr errors]

spina

„Дигошесе кићени сватови „Повикаше кићени чауши Кићенка, f. m, j. капа, eine urt Müke mit langen Duaften (киме), tiarae genus, dergleichen besonders die ajayuu tragen, Kukene, n. das Schmücken, ornatio. Кичица, f. bie Krone am pfervefuß.corona. Кичма, f. vide леђа. Кичменица, f. 1 Der Küdgrat, Кичмењача, f. I dorsi. Киша, f. Der Kegen, pluvia. Киша, f. Куша, сурла, ber Küffel, roz но, vide кишоби . Кишица, f. dim. v. кища. Кишни, на, но, н. п. вода, Hegena maffer, pluvius. Кишовим, та, то, н. п. година, reg nerisch, pluviosus.

strum suis.

Кишан, шна,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Турски клањам, Српски Бога молимКлањашисе, амсе v. r. impf, fid) vetneigen, inclinor,

,

Клање, п. да8 Galanten, mactatio. Клапиши, им, v. impf. traben, eo aegre: цијели дан клапио пјешице. Клапитисе, писе, v. r. impf. пјенушимисе, фäumen, spumo. Клапилосе, не клапило, јешћу ме, платио сам те (сапун мјесто сира). Клас, m. òię ulehre, spica. Класак, ска, м. hyp. v. клас. Класање, п. дas uluficießen Der Mehren. spicarum emissio.

Класами, са, v. impf. in Mehren idiegen, spicas emitto, spicor. Касић, m. dim, +, клас.

Клас, n. (coll.) Sie ulehren, spicae. Кʌасобер, m. Der lehcentefer", а ftoppeler, spicilegus (?) : „Једна кита класоберу, „Друга кима постапнику „У нашега класобера

[ocr errors]

-

,Свилен, кима над очима Клами, кољем, v. impf. 1) fted en, puugo. 2) abstechen, schlachten, macto. y Србији и данас само мушкарци кољу марву и живину, а жене ни по што : зашто кажу да је оно мрци

но, што жена закоље; или ако се догоди да оће какого живинче да се омрцини, а не ма никакова мушкарца да га прикоље, онда жена (не ће свака, него ђекоја мушко. бана) узме сони мучак пе метне себи међу ноге, па онако с муче

ком коље.

Кʌашисе, кољемее, v. г. impf. 1) bei
Ben, bifftg feyn, mordeo. 2) raufen, rixor.
Клашње, n. vide јединица 2.
Клекнути, нем, vide клећи.
Клемпав, ва, во, mit fangenien Sha
ren, auribus pendentibus.

Клемпе, петна, п. даô hängende Shr
auris pendens; daher das Sprichwort
Одбија к*рцу клемпета, von uппüђен
Reden, Drohungen.
Клемпо, m. der hängenbe Dhten bat,
qui habet aures pendentes.

Клен, m. 1) ber Felbahorn, acer campestre Linn. 2) eine Art Flußfisch, piscis genus.

Кленик, m. бес ubornmals, aceretum. Кленић, m. dim. 5. клен.

Кленов, ва, во, von Gel𐐨agorn, ex acere campestri.

Кленовац, вца, m. кленов штап. кленовина, f. Solz von gelbahorn, li Кленовача, f. кленова батина.

guum aceris campestris. Кленчић,

m.

dim, 5. клен 2.

Клење, п. (Fec. и Срем.) vide клие јење.

Клење, п. (Рес. и Cpeм.) vide Клије,

ње.

Клепало, п. дав Läutebret, Die Bretglo cke (in den serbischen Klöstern), tabula campanae loco.

Клепање, п. 1) bas Galagen an дав Läutebret, pulsatio tabulae. 2) das Dengeln, acutio (pulsando). Клепапи, пљем, v. impf, i) ударати у клепало, an Das клепало Idlagen. pulsare tabulam. 2) момику, engeln; pulsando exacuo.

Клепет, п. 1) Das Getön ber Rubglo den, crepitaculorum sonus. 2) das Ge= tös (der Pantoffel), sonitus: „Спаде Клецел мества и папуча

Клепетање, п. баб фallen бес Ruh. n. glode, sonitus crepitaculi. Клепетати, пећем, v. impf. (фаlеn,

sono.

Клепетуша, f. 1 bie Ruhglode, tintinКлепка, f, I nabulum. Клепнути, нем, v. pf. Mlicrend falas gen, sonitum edo pulsando : клепнули се сабљама два, трипут. Клепчица, f. dim. 9. Клепка. Kлēm, ma, mo, der Schelm (scherzweise); (österr. verflirt), albae gallinae filius: не ће, клеш, ни зашто да се приваши; каква је, клепа, може је се човек нагледащи; ,,На ногама гаће шаровите, „Какве су јој нʌеме искићене Клетва, f. Set Fluc, exsecratio. Клетвени, на, но, н. п. књига, sluc enthaltend, exsecratorins; daher ein Fluchbrief des Patriarchen, u. dal. ges gen suspendirte Priester, und Interdikt an eine Gemeinde.

ие

Клеми, кунем, v. impf. flumen, ex

[blocks in formation]
[blocks in formation]

aceretum.

Клијење, n.

(Ерц.) село у Мачви : „У клијење село Долећеше Клијеш, f. (у Ерц.) eine Rammer. cella. Клијен у Србији на неким мјестима (као` н. п. по Јадру и по Поцерини) зову ајам или вајам, а на неким мјестима (као н. п. по Морави) смасина н ижина. У Србији коликогођ има у кући ожењени људи, толико има око куће вајата, те сваки човек у свом сајаму спава (без ватре и љети и зими:

зашто

се у вајамима не ложи ватра) са својом женом, и држи своје аљине и остало којешта. У ђекојим се вајатима држи вино, ракија

,

сир, масло, скоруп, мед, и осма. ле домаће ствари. Клијешта, n. pl. I (Epц.) Die 3ange, Клијеште, f. pl. forceps. Клијештевица, f. (Ерц.) Berg in Gera bien (in ver Шумадија). Кликнути, нем, vide клићи, Кликтање, n. Das Saden bee Spedito, das Rufen der Vile, sonus pici, vilae (dryadis).

Кликтами, кћем, v. impf. викати као жуња: кли, кли, кли; Den Zon Des Baumhackers, oder den Vilen von sich geben, edo sonum pici, vel dryadis

vocantis.

Кліло, n, ein (tragbares) Miffbet, zu Gurfen, Melonen, areae stercorariae ge. nus. Мемнесе у какво корито, или у што друго, ђубрета и земље; ў оно ђубре метнесе сјеме (лубенично, или од краставаца) ше проклија и никне, па се послије (кад се век не боје слане) расађује. Климање, n. Das Wađeln (8. 5. mit Sem Kopfe), nutatio capitis.

Климати, ам, v. impf. madeln (mit dem Kopfe), nuto. Климентна, m. Der Glementiner (albaniz sche Ansiedler in Slavonien), Clementinus. cf. Цимирота,

Клименташица, f. Die Clementinerin

Clementina.

[blocks in formation]

.

Клинчић, m. dim. 9. клин. Клинчорба, f. bie Nageljuppe ber имее= Dote, jusculum claveum (?). Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу, и искао да му да штогођ да једе, а она му казала да не ма ништа у кући за јело; онда солдат рече: „, А ми дај ми барем мигањ и мало воде, да начиним клинчор6 у.” Баба му то да, а он узме мигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и мелне над вамру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли (и баба му да) ме је посоли ; кад вода узаври, он заиште мало брашна (баба му да и мо: само да види од чуда каква ће то бити клин чорба) me саспе у ону воду и замеме; потом заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб ; онда заиште још мало масти ме оно замасти, па онда скине с ватре и клин изва.

[ocr errors]

ди на поље, а клинчорбу изједе. Kin, m. die Maisähre, spica zeae: Дaj ми једну врећу клипова; продао кукурузе у клиповима. Клипак, пка, m. ein Solfprügel, fustis (minor) ; теглишисе клипка (с ким), ein Spiel.

Kлúc, m. 1) das Hölzchen, das in dem nach ihm benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird. 2) das Spiel selbst. y игри клису има коњ (дрво као штап), палица (као пола штапа), клис (дрво мало краће од чеперка, зађељано са свечетири стране) и мрлица (шумнаша грана). Играчи се подијеле на двије стране, па се ватају у штап која ће страна играми; онда ударе коња у земљу, па један, од стра не они што играју, баца клис од коња и одбија палицом, а они други сви (од оне друге стране) чувају по далеко с мрлицама и мрле (m. j. сметају клис да не иде далеко, и гледају не били га како уватили прије него падне на земљу), па одонуд погађају клисом (с онога мјеста ђе падне клис) у коња; а онај, што баца клис, чува палицом да не погоде у коња; кад који погоди у коња, или кад клис доћера ближе коња, него што је палица дугачка, или кад га умрле (м. j. уваше док није пао на земљу), онда они, што су трлили, дођу ме играју, а ови иду me :mрле; кад се не погоди у коња, нехо клис падне даље од коња него што је палица дугачка, онда онај

мјери палицом од клиса до коња, и колико буде палица, онолико броји коња. Кад већ изиграју онолико коња, у колико су погодили да се играју, онда им (онима што прле) баци клис трипут с коња, па прислони палицу уз коња ме је они обарају клисом; ако и у та три пута не умрле клис, или не погоде њим у коња и не оборе палицу, онда им баци последњи пут , опет из руке, јалицу: па онда ђе падне клис, онђе узјашу ови оне што су надиграни, и јашу и до коња. 3) еiз ne Art Dachschindel (für Kirchen), scitulae genns.

Клисање, n. a. Клис - fpielen, ludi genus. Клисащисе, амсе, v. г. impf. играмисе клиса, lig. fpielen, ludo клис. Клисипи, им, v. pf. baber fpringen (mie ein $lig), exsilio: клиси лисица испод кладе.

Клисница, f. bab Gameißen (z. В. Des Wolfs, Fuchses) vor Schrecken, caca tio prae metu.

Kancypa, f. 1) der Bergpaß, die Klissura, 2) nom. propr. (у Бугарској?): „Уз Клисуру испод Качаника Клићи (говорисе и кликнути), кликнем, v. pf. rufen mie Die bile, clamo ut dryas:

„Кличе вила из горе зелене Kanya, f. der Keim, cyma. Кличав, ва, во, човек, 𐐨er anfängt. graue Haare zu bekommen, incanes

cens.

der

Кличевац, , вца, m. 1) ein Berg bei Baљево. 2) ein Herg an Der Drina : „Са Кличевца од града Костура 3 Кличевац, село у Браничеву. Кличица, f. dim. v. клица. Кличом. човек који је кличав, grau wird, incanesceus. Клобук, m. Die 'Blafe Des fiebenден 23af. fer&, bulla aquae bullientis. Клобук, m. 1) Die Жüße (Sut one. Krempe). 2) град близу Црне горе: „Љута гуја Шеовић Османе „Из Клобука града бијелога Клобучина, f. 1) augm. v. клобук. 2) ber Fil, coactile.

Клобучић, m. dim. v. клобук. Клокот, m. Das Geräuid Des hervers fprudelnden Waffers, sonus aquae scaturientis.

Клокопање, n. Daš Jersorgurgeln bes Wassers, scaturitio cum strepitu. Клокопами, коћем, v. impf. bervots sprudeln, hervorräuschen. Клокочика, f. дiе impernuß, staphyle, pinnata Linn.

« PreviousContinue »