Керче, чета, п. дав catulus sagax. Кеса*, f. 1) ber Beutel, crumena. 1) sacculus.2) der Beutel als bestimmte Zahl,(500 Piafter), crumena, sacculus continens 500 piastros. Kecera, f. eine Art Fisch, piscis genus. Кесетина, augm. 4. кеса. vectus. Кецеља, f. біе физе (дав Bortuh) dem Ausdrucke kеu vertreiben, forts Кечење, п. дав lufpaffen, (3. 23. im Кечика (кечига), f. vide носптвица. , kema, n. eine Speise von Weis 3en und leifh, cibi genus (solemnioris). Киван, вна, но, на кога, бег etmas wider einen auf dem Herzen hat, iratus alicui. Кидање, п. 1) баš ntzwenreißen, ruptio. 2) das Ausmisten, purgatio stabuli. Кидати, ам, v. impf. 1) reißen, rumpo. 2) ausmisten, purgo stabulum. Кидисаши, ишем, v. pf. gemaltfame Hand anlegen, vim infero: oke cam себи да кидише. Кидљив, ва, во, н. п. пређа, maš gern reißt, quod facile rumpitur, Кија Осјеклија, m. (ст.): ,,Ченерао Кија Осјеклија Он отиде шеер Бајној луци Кијавица, f. baš Nießen, sternutatio, Кијак, m. ber Anüttel, fustis. Кијамет*, m. ber Sturm (eig. u. fig.), bеr Belt Snbe, mundi interitus : куда ће ши на том кијамету? као у очи кијамета. Кијање, п. дав Nießen, sternutatio. Кика *, f. ber Bopf, cauda (capillorum); ријешко се чује у простом говору, него у приповијешкама и у пјесма ма, н. п. Спопаде га за кику Чича се обрће, кика се омиче „Ајдук чешља кику у буквику, ,,Са својом се киком разговара: „Кико моја! ђе ћеш опаднути? Кикање, п. дав in beim Bopfe. Кикатисе, амсе, v. r. impf. вућисе с ким за кику, i bei бет 3opfe nehmen. Кикинда, f. tabt im Banat. Кикош, f. vide кокош. Приповиједају да се некаква Српкиња потурчила у суботу, а у неђељу виђела сво га оца ђе носи кокош да прода, па му рекла: „пошто Влаше кикош?" (aud als prühort). Kiлa, f. 1) der Auswuchs an einem Baume, tuber. Намећесе као кила на грбаво дрво. 2) ber Bruh im Unterleibe, hernia. 3) ein Getreidemaß, Кинђуритисе, имсе, v. impf. fich pu Feit amoliri sese: кини ми се с очију. Кињење, п. даš plađen, excruciatio. Кињити, им, v. impf. мучити кога, placken, excrucio. Kun, m. die Bildsäule, signum, statua. vide кипљеши, Кипљење, п. дав Цeberlaufen без Педенden Waffers, redundatio. Кипљети, пи, v. impf. (Ерц.) überlau= fen, reduudo. Кирација (кирајџија) *, f. ber Metho Miethwohner, Miethmann, inquilinus. Kupuja, f. 1) die Miethe, merces conducti. 2) die Fracht, vectura, merces vecturae; тражи кирије, er fuht mas (©dhläge), quaerit malum; aратос ти кирије, сиђи ми с кола. Кириџија *, ber Saumer, vector clitelTarius: ,, Кириџија! камо ши кирија? — „У анџије и у меанџије. Кириџајнски, ка, ко,1) Sta$f., veКириџијски, ка, ко, Jcturarius.2) adv. nach Art des Saumfrachters, more vecturarii. Кисање, п. баš unfhicen zum Beinen murmur ad fletum vergens. Кисати, ам, v. impf. (öfterr, raungen) sich zum Weinen anschicken, os ad fletum diduco. Киселина, f. bie tas. äure, acor, acidi сели. Кад то све серши, онда рече:,,Кисни не мисли, стигло ме до врата" (т.ј. да се млијеко уки сели, док она буде до врата), па се обрне к врашима, а лонац и млијеко (по земљи) за њом; зашто је неомице била запела ногом за упрту од торбе). 2) вот Хедеn bе nezt werden, pluvia madesco, Киш, ким! interj. tuft man деп ат Кит луч! [ mern zu, inðem man fie von den Müttern abtreibt, vox separantis ad tempus agnos a matribus. Кита, f. 1) ber Strauß, Bufen, ser tum; (см.) киша и сватови, пл. ј кићени сватови, wie im Birgil arma virumque 2) die Quaste, cirrus, fimbria. 3) кита ипð кита, даš männ= liche Glied der Kinder. 4) Frauenname, nomen feminae. Кишаст, та, то, vide китнаст. Китина, f. bie neebufhen auf ben Bäumen nach frischgefallenem Schnee, nives in arboribus: китина у планини, не може се ништа сјећи. Китиши, им, v. impf. zieren, mü= den, exorno. Кишица, f. dim. 9. кита. Kaaдa, f. der Klok, Block, trabs, truncus, Кладе, f. pl. деr Block, codex, carcer: метнули га у кладе. Kлáze, fließt langsam und dick (wie Donig, Хов), fluit lente; кладе гној из ране, мозак из главе. Кладенац, нца, m. (ст.) vide студе нац: „Моје чарне очи Два бистра кладенца „Кад дођоше на воду кладенац Кладешина, f. augm. 9. клада. Кладишисе, имсе, v. r. impf, wetten, pignore certo. Кладић, т. Кладица, f. dim, y. клада. Кладња, f. ein Garbenfchober, meta mergitum. Кладово (Турск, Фетислам), п. Stast und Festung an der Donau, östlich von Drfhoma. Sinen Kanonenfuß ofli cher sind die Ruinen der Brücke Trajans. cf. кључ. Кладовски, ка, ко, Kladower. Кладурина, f. vide кладешина. Кладуша, f. варош у Далмацији (?) : „Сад сам пошо у кршну Кладушу, „Да ја просим Мујину Ајкуну Клађење, п. дав Betten, contentio (pignore). Кламитање, п. ònš Bađeln, nutatio; agitatio. Кламишати, мићем, v. impf, 1) та. ckeln, nuto. 2) wackeln, agito. Кланац, нца, m. 1) der Engpaß, angu sta via: Клањати, ам, v. impf, н. п. подне, акшам, ићиндију, beten (von den türkischen Serben), oro: ,„Турски клањам, Сопски Бога молим Клањашисе, амсе v. r. impf, fid) ver= neigen, inclinor. , Клање, п. даš Schlachten, mactatio. Класати, са, v. impf. in Heyren fie= Клашисе, кољемсе, v. r. impf. 1) bei fen, bissig seyn, mordeo. 2) raufen, rixor. Клашње, n. vide јединица 2. Клекнути, нем, vide клећи. Клемпав, ва, во, mit hángenбеп б ren, auribus pendentibus. Клемпе, пена, п. дав Бäндеnbe Shra auris pendens; daher das Sprichwort ? Одбија к*рцу клемпепта, yon unnüßen Reden, Drohungen. Клемпо, т. бer hängenbe Dhren hat, qui habet aures pendentes. Клён, т. 1) ber Selbahorn, acer pestre Linn. 2) eine Art Flußfisch, piscis genus. cam Кленик, m. ber Whornmals, aceretum, Кленић, m. dim. 9. клен. Кленов, ва, во, von Selbaбоси, ех acere campestri, Кленовац, вца, m. кленов штап. Кленовача, f. кленова батина. Кленовина, f. Solz von Seloаботи, liguum aceris campestris. Кленчић, m. dim, у. клен 2. Клење, п. (Рес. и Срем.) vide кли јење. Клење, п. (Рес. и Срем.) vide Клије ње. Клепало, п. дав Läutebret, bie Bretglo `cke (in den serbischen Klöstern), tabula campanae loco. Клепање, п. 1) baš Ghlagen аn bаš Läutebret, pulsatio tabulae. 2) daş Dengeln, acutio (pulsando). Клепапи, пљем, v. impf, 1) ударами у клепало, аn baš клепало flagen. pulsare tabulam. 2) мошику, dengeln, pulsando exacuo. Клепет, п. 1) bas Betön ber Rubo. den, crepitaculorum sonus. 2) das Getös (der Pantoffel), sonitus: Стаде кледеш мества и папуча Клепетуша, f. 1 bie Rußglođe, tintinКлепка, f, J nabulum. Клепнути, нем, v. pf. Flirrenð фа gen, sonitum edo pulsando: клепнули се сабљама два, трипут. Клепчица, f. dim. 9. клепка. Kлēm, ma, mo, der Schelm (scherzweife) ; (öfferr. berflixt), albae gallinae flius: не ће, клет, ни зашто да се привати; каква је, клета, ие може је се човек нагледати ; „На ногама гаће шаровите, „Какве су јој клете искићене Клетва, f. ber Sluch, exsecratio. Клетвени, на, но, н. п. књига, luch enthaltend, exsecratorins; daher ein Fluchbrief des Patriarchen, u. dal. ges gen suspendirte Priester, und Interdikt an eine Gemeinde. Клети, кунем, v. impf. Нифен, ех secror. Клецање, п. bas BanFen ber Süße (bor Schwäche), vacillatio pedum. Клецати, ам, v. impf. manten (von den yüßen), vacillo: клецају ми ноге. Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. кецеља, Art Seber, intextus, intertextus : "За свилене мараме, „За клечане кецеље Клечање, п. дав nien, Пехіо genum, Клечати, чим, v. impf. Enien, nitor genibus. Клечка, f. рачвасто и пробушено дрво, што се клином затвори говечету (у Сријему и кљусету) око предње ноге, да не може, далеко отићи, cine Hrt Sußtloß für weiben= des Vieh, compedis genus pro ar Клизити, зи, v. impf. gleiten, labor. Клијање, п. дав Reimen, germinatio. Клијаши, ја, v. impf. Feimen, germino. Клијење, п. (coll. Ерц.) ber Whoситаї, ,, aceretum. Клијење, п. (Ерц.) село у Мачви: „У Клијење село долећеше Клијеm, f. (у Ерц.) eine Raimmer, cella. Клијет у Србији на неким мјестима (као н. п. по Јадру и по Поцерини) зову ајат или вајат, а на неким мјестима (као н. п. по Морави) стасина и ижина. У Србији коликогођ има у кући ожењени људи, толико има око куће вајаша, ше сваки човек у свом вајашу спава (без ватре и љети и зими: зашто се у вајашима не ложи ватра) са својом женом, и држи своје аљине и остало којешта. У ђекојим се вајашима држи вино, ракија, сир, масло, скоруп, мед, и остале домаће ствари. Клијешта, п. 1.1 (Ерц.) bie Bange n. pl. Клијеште, f. pl. forceps. Клијештевица, f. (Ерц.) Berg in Gere bien (in der Шумадија). Кликнути, нем, vide клићи. Кликтање, п. дав еn be pet, das Rufen der Vile, sonus picî, vilaę (dryadis). Кликтами, кћем, v. impf. викати као жуња: кли, кли, кли; деп Zon дев Baumhackers, oder den Vilen von sich geben, edo sonum pici, vel dryadis vocantis. Kauao, n, ein (tragbares) Mistbet, zu Gurken, Melonen, areae stercorariae ge nus. Метнесе у какво корито, или у што друго, ђубреша и земље; у оно ђубре метнесе сјеме (лубенично, или од краставаца) те проклија и никне, па се послије (кад се већ не боје слане) расађује. Климање, п. дав adeln (3.2. mit bem Kopfe), nutatio capitis. Климаши, ам, v. impf. mafeln (mit dem Kopfe), nuto. Климента, m. ber Slementiner (albani> sche Ansiedler in Slavonien), Clementinus. cf. Цимирота, Клименташица, f. bie Slementinerin Clementina. Клин, m. 1) ber Magel, clavus. 2) Čer Reil, cuneus. 3) клин у кошуље, дев Einfah bei den Näterinnen, cuneus (?) indusii. 4) клини, дег Боденruh (bei den Kindern), oscheocele. MɅora he ца имају клине, па у ђекоји прођу, а у ђекоји остану и послије буду килави. Клинац, нца, m. der Nagel, clavus. a Клинчић, m. dim. 9. клин. Клинчорба, f. bie Ragelfuppe бет Ипе bote, jusculum claveum (?). Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу, и искао да му да штогођ да једе, а она му казала да не ма ништа у кући за јело; онда солдат рече: „А ти дај ми барем тигањ и мало воде, да начиним клинчор6 у." Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин па налије воде и метне над ватру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли (и баба му да) те. је посоли; кад вода узаври, он заиште мало брашна (баба му да и то: само да види од чуда каква ће то бити клинчорба) те саспе у ону воду и замеше; потом заиште једно јаје, ше и њега разбије у онај скроб ; онда заиште још мало масти е оно замасти, па онда скине с ватре и клин извади на поље, а клинчорбу изједе. Kîn, m. die Maisähre, spica zeae: дaj ми једну врећу клипова; продао кукурузе у клиповима. Клипак, пка, m. ein Solsprügel, fustis (minor); теглишисе клипка (с ким), ein Spiel. Kлúc, m. 1) das Hölzchen, das in dem nach ihm benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird. 2) das Spiel selbst. y игри клису има коњ (дрво као штап), палица (као пола штапа), клис (дрво мало краће од чеперка, зађељано са свечетири стране) и прлица (шумната грана). Играчи се подијеле на двије стране, па се вашају у штап која ће страна играти; онда ударе коња у земљу, па један, од стра не они што играју, баца клис од коња и одбија палицом, а они други сви (од оне друге стране) чувају по далеко с трлицама и трле (m. ј. сметају клис да не иде далеко, и гледају не били га како уватили прије него падне на земљу), па одонуд погађају клисом (с онога мјеста ђе падне клис) у коња; а онај, што баца клис, чува палицом да не погоде у коња; кад који погоди у коња, или кад клис доћера ближе коња, него што је палица дугачка, или кад га упрле (т. j. уваше док није пао на земљу), онда они, што су трлили, дођу те играју, а ови иду те трле; кад се не погоди у коња, него клис падне даље од коња него што је палица дугачка, онда онај мјери палицом од клиса до коња, и колико буде палица, онолико броји коња. Кад већ изиграју онолико коња, у колико су погодили да се играју, онда им (онима што трле) баци клис трипут с коња, па прислони палицу уз коња ше је они обарају клисом; ако и у та три пута не умрле клис, или не погоде њим у коња и не оборе палицу, онда им баци последњи пут опет из руке, јалицу: па онда ђе падне клис, онђе узјашу ови оне што су надиграни, и јашу и до коња. 3) е ne Art Dachschindel (für Kirchen), scitulae genns. Клисање, п. дав Клис - fpielen, ludi genus. Клисащисе, амсе, v. г. impf. игратисе клиса, lig. fpielen, ludo клис. Клисити, им, v.pf. baßer fpringen (mie ein li), exsilio: клиси лисица испод кладе. Клисница, f. дав тіßen (3. В. дев Wolfs, Fuchses) vor Schrecken, caca tio prae metu. Kancypa, f. 1) der Bergpaß, die Klissura, „Кличе вила из горе зелене cens. der Кличевац, Клобучић, m. dim. 9. клобук. turientis. Клокотање, п. дав Бегborgurgeln bes |