Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

кесим.

[ocr errors]

Керче, чепа , п. Зав . Сpurpunoфen, wider einen auf dem Herzen hat, įracatulus sagax.

tus alicui. Кеса *, f. а) беr Beutel, crumena. 1) saccu. Кидање, п. 1) Das &ntserreigen, rup

lus.2) der Beutel als bestimmte Zahl,(5co tio. 2) das Außmisten, purgatio sta-
Piaster), crumena, sacculus continens buli.
500 piastros.

Кідапти, ам, v. impf. 1) reigen, rumро. Kecera, f. eine Art Fird, piscis genus. 2) ausmisten, pargo stabulum. Жәсежица, f. din. p. кесега.

Кидисаи , ишем, v. pf. gemaltfате Kecep*, m. eine Art Zimmereft, asciae Hand anlegen, vim infero : oke cam

genus, , dolabra. 2) (icherzweise) der себи да кидише..
Bart, barba.

Кидљив , ва, во, н. п. пређа, was ger Кеселина, , augm. 8. Keca.

reißt, quod facile rumpitur. Кесеција *, m. ein türtifфеr Ctragena Kйја осјеклија, т. (сті.):

räuber zu Pferde , latro turcicus equo, Тенерао Кија Осјеклија
vectus.

„Он отиде шеер Бајној луци Kecîm*, m. 1) eine Bauschsumme, aver. Kujabhya, f. das Nießen, sternutatio,

sio: Влашка плаћа Турскоме цару Кијак, m. per nuttel, fustis.
кесим, п. ј. плаһа осјеком. 2) Ліеthe Kијамет*, m. Ber Sturm (eig. и. fig.), Ter
für den Fruchtgenuß, aversio pro usu Belt Ende, mundi interitus : Kyga keng
fructu, die meist in einem Theile der пи на пом кијамету ? као у очи
Srифt feloft beftebt : дао краве под кијамета.

кијање, п. Тав хiepen, sternutatio. Кесипти, им, v. impf. п. і зубе , pie Kијали, ам, v. impf. niepen, sternuto

3)ne weifen, ostendo dentes, rin- Kijaчa, f. vіdе кијак.
gor.

Кијачић, m. dim. р. пијак. Кесиписе, имce, y, r, impf. Iaфen ипо Kiјачица , f. dim. 9. кијача. die Zähne weisen, ringor,

Kujâykit, adv. wie mit einem Knittel, Kècnya, f. dim. das Beutelchen, mar ceu fuste: ударио га пушком кија. supiolum.

чки (mit Bem #olben). Kecmeh, m. die Kastanie (österr. die Kuka *, f. der Zopf, cauda (capillorum);

Kesten), Baum und Frucht, castanea. ријетко се чује у простом говору, Kecmehîk, m. der Kastanienwald (Ke. него у приповијешкама и у пјесма. stenwald), castanetum.

ма, н. п. Спопаде га за кику

ЧиКеспење, п. (coll.) pie Rajtaniеnt, ca ча се обре, кика се омиче staneae.

„Ајдук чешља кику у буквику, Кесурина , f. vіdе кесепина.

„Са својом се киком разговара: Kemeyuu, eine Art ferbischen Langes, „Кико моја ! ђе кеш опаднупи ? choreae serbicae genus.

Кикање, п. бев 3ieben beim 3opfe. Hei, m. das 2$ in den Karten, monas Кикаписе, амсе, т. г. impf. вући се (chartarum lusoriarum):

с қим за кику, jtd bеі бет Зорfe Kéts! | interj. Baut, um die Ziegen zu

nehmen. Kewa!treiben, sonus agentis capras.

Кикинда, f. Ctast im Banat. Кецање , п. ба8 Restufen, vox Fetz. Кикбаш, f. vіdе кокош. Приповиједају Кецали, ам, у.

impf. keş rufen, dico да се некаква Српкиња потурчила Ketz.

у суботу, ау неђељу виђела сво. Keuena, f. die Schürze (das Portuch) га оца ће носи кокош да прода, der Frauen, praecingulum.

па му рекла: „по ш т о Вла ше Кецељица, f. dim. v. кецеља.

кикӧш ?” (aut als Spriimort). Кецкање, p. dim. 9. кецање.

Kina, f. 1) der Auswuchs an einem Кецкани, ам, т. dim. 2. Кецалии.

Baume, tuber. Намећесе као кила Кецнупи, нем, v. pf. (bie Siege) mit на грбаво дрво. 2) беr Brut im.

dem Ausdrude Key vertreiben, forts Unterleibe, hernia. 3) ein Getreidemaß. Heben, abigo capellam.

mensurae genus. Кечење, п. бав "Дufpaffen, (з. 23. im ћилав, ва, во, деr einen Bru, bat, berBallspiel), captatio.

niosus. Сви су болесни, осим кила. кечика (вечага), f. vіdе носпвица. вога браје. Кесипти, им, v. impf. aufpaffei (im Килавипи , им, т. іnmpf, кога, еіnет Badfpiel), capto (pilam).

(durch Anstrengung) einen Bruch vera Кешке *, кела, п. віne Среije von Bці. ursachen, concilio herniam.

zen und Fleisch, cibi genus (solemnio- Kundesexe, n. das Verursachen eines ris).

Bruchs, conciliatio herniae. Киван, вна,

на кога, деr etwa® Кинђурење, р. дав 2ufpueen, exornаtiо.

HO

ben,

Kúlumu, un Cesa. } vide RHOLDETIK,

:

voce KUTII.

Кинѣурилтисе, имсе, v. impf. fich pus сели. Кад мо све сврши, онда реч comor, cf. китиписе.

че : „Кисни не мисли, спіигло ме Кинути, нем, v. pf, nieper, stcrрuto. до врата” (п. ј. да се млијеко уки, Кинутисе, немсе, v. r. pf. fit fortpa= сели, док она буде до врапа), па

tett аmоliri ѕеѕе : Кини ми се с оҷију. се обрне к вратима, а'лонац и Кињење, п, дав plačen, excruciatio. млијеко (по земљи) за њом; зашто Кињиши, им, v. impf. мучити кога ,

је неоптице била запела ңогом за placken, excrucio.

упрmy oд пoрбе). 2) pom Regen beә Kiin, m. die Bildfäule, signum , statua. negt werden, pluvia madesco. Кіпење, р. (Pec.), vidе кипљење. кип, кип! interi. ruft man Pen güma

Kum nýu! ) mern zu, indem man fie

von den Müttern abtreibt, vox sepaa Кипљење, n, дав Иeberlaufen бев fiebene rantis ad tempus agnos a matribus. den Wassers, redundatio.

Kima, f. 1) беt еttаup, Bufфеn, ser, Кипљели, пи, v. impf. (Ерц.) überlай? tum; (cm.) кита и сватови, м. ј. fen, redundo.

кићени сватови, wie im Birgil arma Кирација (кирајција)*, f. See Rietymobi virumque - 2) die Quaste, cirrus, fimner, Miethmann, inquilinus.

bria. 3) кипа ипо кипа, да männa Кирија, f. 1) Die Olietbe, merces conducti. liche Glied der Kinder. 4) Frauenname, 2) die Fracht, vectura, merces vecturae; nomen feminae.

уіdе кимнасті. пражи кирије, еr fut wa® (@bläge), Кіпаст, па , по , quaerit mаlаm; аралос ши кирије, си- Китина, f. Die Офneebufden auf деп ђи ми с кола.

Bäumen nach frisch gefallenem Schnee, Кириција *, Pet Caumer, yector сlіtel nives in arboribus : китина у планиJarius :

ни, не може се, ништа сјећи. „Кириција! камо ппи кирија ? - кипипи, им, у. impf. zieren, schmür „У анције и у меанције.

Феп, еxorno. Кирийјнски, кa, кo, ) Хеаф., ve- Кница, f, dim. 2. Кита. Кирицијски, какo, jcturarius.a) adv. Кипкање, п. бав Киш- rufen, abactio

nach Art des Saumfrachters, more vecturarii.

Кипкати, ам, y, impf. Vit, it fagen, Кисање, п, бав 2Infфісtеn jum Beinen

dico ки! murmur ad fletum vergens.

Кимнасп, та, що, бифіg, densus, Кисами, ам, у. impf. (@fterr. rangen) н. п. босиљак.

sich zum Weinen anschicken, os ad flé- Kumor, m. ein großer Wald in der Mas tum dіducо.

tíchwa, zwischen der Drina und der Киселина, f, it Cqurе, аҫor, acidi. Ўeftung Шабац : tas.

„Погуби га попе Смиљанићу Киселинии, им, т. impf. 1) fäцеrn, aci. „У Килогу лугу зеленоме dum reddo. 2) опанке, etnpeitet, „Китог проћи и у Шабац доћи macero,

Kikени сваповн, ю, р. (ст.) бав fte= Kiiceanyja, f. 1) der Sauerampfer , ru hende Epitheton der Hochzeitgäste. cf,

mex acetosa Linn. 2) saure Suppe , jus acidum : Киселица од расола или

„Дигошее кикени сватови од оцта ; или трична киселица ,

„Повикаше кићени чаушн што обично у Сријему граде:

Киђенка, f. п, j. капа, eine Flrt Ruse mit „Терај куме логова

langen Quasten (Kyme), tiarae genus, „Преко тога корова :

dergleichen besonders die ajayau tragen, Далеко је Митровица

Kukeme, n. das Schmücken, ornatio. „Оладисе киселица.

Kinnya, f. die Krone am Pferdefuß,corona. Кисељак, m. vіdе киселица 1.

Кичма, f. vіdе леђа. Кисељeњe, n, J) бав ©äueen, fermen. Кичменица, f. Der Xйғgrqt, spina

tatio. 2) das Einweichen, maceratio. Кнчмењача, f. dorsi. Кисео, села, лo, fauer, acidus. Kima, f. der Regen, pluvia, Кисипи, киси, т. іnupf, fäuerli fфте: Kйша, f. куша, сурла, беr füffei, roden, subacidulus sum.

strum suis. Киснути, нем , v, impf, 1) fauer wers Кишан, шна , но, уіdе кишовиці, Ben, acesco. Кисни не мисли,

Кншица, f. dim. 2. Кища. гло ме до враща (закиселила жена Кишни, на, но, н. п. вода , egen у соби (или у мљечару) лонац млије wafier, pluvius. ка, па га покрила и повезала пор. Кишови, па, то, н. п. година, седя бом да се (у поплини) прије уки. nerisd, pluviosus,

Килии :

[ocr errors]
[ocr errors]

сти

}

[ocr errors]

cf. кључ.

Kaaga, f. der Klok, Block, trabs, truncus. Krâcje , n. (coll.) die Lehren, spicae. Кладе , f. pl. Ser Sloct, codex , carcer : Класoбep, m. Der 21ebееnt еfеr, Хаф метнули га укладе,

ftoppeler, spicilegus (2): Kaade, fließt langsam und dick (wie „Једна кипа класоберу,

Honig, Rok), sluit lente : Knage rhoj Друга кита постапнику из ране, мозак из главе.

„У нашега класобера Кладенац, нца, m. (ст.) vide студе. „Свилен” кипа над очима нац:

Клапи , кољем , v. impf, i) fteфent, puu„Моје чарне очи

go. 2) abstechen, fchlachten, macto. y два бистра кладенца

Србији и данас само мушкарци ко„Кад дођоше на воду кладенац љу марву и живину, а жене ни по Кладелина, f. augm, p. Клада.

шпо: зашто кажу да је оно мрциКладиписе, иуцсе, т. г. impf, wetten , но, IIIіо жена закоље; или ако се pignore certo.

догоди дa ofе какого живинче да Кладић, m. dim, 4. Клада.

се омрцини, а не ма никакова мушКладица, f.

карца да га прикоље, онда жена Кладња, f. ein Barbеnjоber, meta

(не ће свака, него ђекоја мушко, mergitum.

бана) узме сони птучак пе метне Кладово (Турск, Фетислам), п. Ctact себи међу ноге, па онако с пуче.

und Festung an der Donau , östlich von Orfфота. "&inen stanonenfdфир бftli. Клаптисе, кољемее, т. г. impf. 1) беі. cher sind die Ruinen der Brücke Trajans. Ben, bissig seyn, mordeo. 2) raufen, rixor,

Клашње , п. vіdе јединица 2. Кладовски , кa, кo, RtaSomer. Клекнупи , нем, vidе клећи. Кладурина, f. vіdе кладетина.

Клемпав , ва , вo, niit bingenten by. Кладуша, f. варош у Далмацији (?) : ren, auribus pendentibus. „Сад сам пош'о у кршну кладушу, Клемпе, пета, п. Вав bängense Sbr , „Да ја просим Мујину Ајкуну

auris pendens; daher das Šprichwort? Клађенье, р. дав 243ettеп, соntеntіо (рі Одбија к*рцу клемпела, роп ипnügen guore).

Reden, Drohungen. Кламілање , D. ъпв 23ateln, nutatio; Клемпо, m, Ber bangense Obren bat, agitatio.

qui habet aures pendentes. Кламінпапін, мићем , т. impf, 2) Фа. Клен, т. 1) беr Selbahorn, acer camceln, nuto. 2) wackeln, agito.

pestre Linn. 2) eine Úrt Flußfisch, pia Кланац, нца, m. ) реt $ngpap, angusta via :

Клений, m. Sеr аbоrnals, aceretum, „Од куда су кланци по најмјешњи — Кленић, т. dim, p. клен. „Да уводи кланце и богазе

Кленов, ва, во ,

von Feldahorn, ex 2) $$oth, lutum : Кланац до кољена.

acere campestri, Клањање, р. 1) Уав 23erneigen , inсli- Кленовац, вца , т. кленов шпап. natio. 2) das Beten (von Lürken),

Кленовача, f. Кленова бапина. oratio.

Кленовина, f. Pols von elsaborn, li Клањали, ам, у. inpf, н. п. подне,

guum aceris campestris. акшам, иһиндију, beten (von pen Кленчић, m. dim, v. клен 2. türkischen Serben), oro:

Клёње, в. (Рес. и Срем.) vidе кли. „Турски клањам,СрпскиБога молим--- јење. Клањаписе, амсе ; v. г. impf, fid) per- Клёње , п. (Рес. и Срем.) vide Клије.

neigen, inclinor, Клање , п, бав Офlabten , mactatio, Клепало, п. Зав еäuteoret, Sie Bretglos Клапиши, им, y. impf, trabet, eo. aegre: 'ce (in den serbischen Klöstern), tabula

цијели даң клапио пjещице. Клапипписе, писе, т. г. impf. пjену- Клепање, п. 1) дав ©фіаgеn аn Sав

шипцсе , fфäите, ѕрито. Клапило Läutebret, pulsatio tabulae. 2) das се, не клапило, јешћу пе , плaпио Dengeln, acutio (pulsando). сам пие (сапун мјеспio сира).

Клёпапи, пљем, v. impf. 1) ударати Krâc, m. die Nehre, spica.

у клепало, аn bав клепало fwlagen, Класак, ска , m. hyp. 6. клас.

pulsare tabulam. 2) мотику, депgeIn, Класање, п. рas 2ufiфieken per 2ebren, pulsando exacuo. spicarum emissio.

Клепеті, п. 1) бав Betün per kubglos Класали, ca, v. impf. in Xeyren fфія đen, crepitaculorum sonus. 2) das See fen, spicas emitto, spicor,

tös (der Pantoffel), sonitus : дасић, м. dim, 9, Rлас.

Спиаде ќледеш мества и папуча

scis genus.

[ocr errors]

ње.

campanae loco.

sono.

[ocr errors]

secror.

Клепешање, п. Вав ©фalen See Ruba Клизипін, зи, v. impf. gteiten, labor. glocke, sonitus crepitacali.

Клијање, п. Зав Reimen, germinatio. Клепещами, пећем, v. impf. fфаше, Клијати, ja, v. impf, teimen, germino,

Клијење, п. (coll. Ерц.) деt abotnmais, Клепелтуша, f. 1 vie ®цpglowe , tintin aceretum. Клёпка, f, j nabulum.

Клијење, п. (Ерц.) село у Мачви : Клетінуши, неу v. pf. Blirrend iclas „У Клијење село долећеше

деп, sоnitum еdo pulsando : клепнули клијеп, f. (у Ерц.) eine Rain mer, cella. се сабљама два, трипуп.

Клијет у Србији на неким мјеспи. Клепчица, f. dim. 6. клепка.

ма (као н. п. по Јадру и по Поце. Клёт, ша, пio, Ser eфelm (fфеrѕwеі. рини) зову аjа тили вајам, а на

se) ; (österr. verflirt), albae gallinae неким мјестима (као н. н. по Мораslius: не fе, клет, ни зашто да ви) спасина нижина. у Србији се привати; каква је, клепа, ие коликогођ има у кући ожењени љуможе је се човек нагледати;

ди, полико има око куће вајата, пie „На ногама гаће шаровите ,

сваки човек у свом на јапіу спава „Какве су јој клепе искиһене (без ватре и љети и зими: зашто Kneniba, f. der Fluch, exsecratio.

се у вајалима не ложи ватра) са Клевен, на , но, н. п. књига, Slu својом женом, и држи своје ами

enthaltend, exsecratorins ; daher ein не и оспало којешта. уђекојим Fluchbrief des Patriarchen , u. dgl. ges се вајатима држи вино, ракија, gen suspendirte Priester, und Interdikt сир, масло, скоруп, мед, и остаan eine Gemeinde.

ле домаће співари. Клёпи, кунем, v. impf. Пифеп, ех- Клијешпа, р. р. Ерц.) Die gange,

Клиjeune, f. р. j forceps. Клёписе,

, кунемсе, т. г. impf, fфwё: Клијештевица, f. (Ерц.) Serg in Cerren, juro.

bien (in Der Шумадија). Кле ћи (говорисе и клекнупи), клек- Кликнути, нем, vidе клићи,

нем, y, pf, nieperfniet, in genца pro- Кликпіање, р. бав фасtеn bев ереd t8, cido.

das Rufen der Vile, sonus pici, vilae Клецање , n. Bag Banten Ber Süpe (wor (dryadis). Sowäche), vacillatio pedum.

Клікнати, кћемі, v. impf. викати као Клецати, ам,

v. impf. wanten (von жуња: Клі, Кли, кли; Ben Son De8 деп ўüpen), vacillo: клецају мн ноге. Baumhackers, oder den Vilen von sich Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. ке geben, edo sonum pici , vel dryadis

цеља, 24rt Sebetes, intextus, inter vocantis. textus :

Kaio, n, ein (tragbares) Mistbet, zu „За свилене мараме,

Gurfen, Melonen, areae stercorariae ge. „За клечане кецеље

nus. Memнесе у какво коришо, или у Клечање, в. да& #nien, flexio genuum, шпо друго, ђубрела и земље ; у клечалі, чим,

v. impf. knien; nitor оно ђубре метнесе сјеме лубеничgenibus.

но, или од краставаца) не прокли. Клечка, f. рачвасто и пробушено ја и никне, се послије (кад се

дрво, но се клином затвори го већ не боје слане) расађује. . вечету (у Сријему и кљусепту) око Климање, р. Вав 248ateln (6. 5. mit бет предње ноге, да не може далеко Kopfe), nutatio capitis. omiku, eine Art Fußkloß für weiden: Karmam, am, v. impf. wackeln (mit des Vieh, compedis genus pro ar dem Kopfe), nuto. mento.

Климента , m. per Clementiner (albanis Клепипа , п. р. (Рес. и Срем.) vide sche Ansiedler in Slavonien), ClemenКлешпе, f. р. з клијешта.

tinus. cf. Цимиропа, Клепевица , f. (Рес. и Срем.) vide Климентаница , f. Die Clementinerit Клијешпевица.

Clementina. Клізав, ва, во, н. п. пуш, fФlipfeig, Клин, т. 1) Der Stagel, clayus. 2) Ber lubricus.

$$eil, cuneus. 3) клин у кошуље, сее Клизавица , f fwlipfrig zu gehen, lu Einsat bei den Näterinnen, cuneus (?) brica via.

indusii. 4) клини, беr родепбеиф (bei Клі зак, ска, кo, vide, клизав.

den Kindern), oscheocele. Miora ke. клизање , п. Ba8 8leiten, lubricus in ца имају клине, па у ђекоји прођу,

а у Њекоји оспіану и послије буду Клі записе, амсе, v. r. impf. gleiten, labor : і клизају се ноге.

клинац, нца , m. Ser Xaget, clavus,

па

2

се 3Sus,

Клави.

a

tulae genns.

Клінчић, m. dim. 9. клин.

мјери палицом од клиса до коња, и Клинчорба, f. die Tagеlfauppe Ser 2net. колико буде палица , онолико броји

Opte, jusculum claveum (?). Припови коња. Кад већ изиграју онолико једају да је дошао солдап "баби у коња, , уколико су погодили да се кућу, и искао да му да шпогођ да играју, онда им (онима шпо пірле) једе , а она му казала да не ма ни баци клис припуп с коња, па пришта у кући за јело; онда солдап Слони палицу уз коња пе је они рече: „А піи дај ми барем питањи. обарају клисом; ако ну та три мало воде, да начиним клинчор пута не упiрле и, лис, или не погоде бу.” Баба му по да, а он узме пи њим у коња и не оборе палицу, онгањ и метне у њега гвозден Клин, да им баци последњи пућi , orieп из па налије воде и меліне над ватру; руке, ја липу: па онда ће падне кад се вода угрије, а он заиште од клис, онђе узjaruy oви оне што су бабе мало соли (и баба му да) те. надиграни , и јашу и до коња. 3) еіз је посоли; кад вода узаври,

ne Art Dachichindei (für Kirchen), sciон зайшле мало брашна (баба му да и по: само да види од ҷуда Клисање, р. Вав Клис - fpielen, ludi каква бе по бити клинчорба)

genus.. пе саспе у ону воду и замете; по- клисаписе, амce, y, r, impf. играпитом заиште једно јаје, пие и њега

се клиса, &lig • fpielen, ludo клис. разбије у оңај скроб, онда заишпе Клисили, им, v. pf. Dabet fpringen (mie још мало масти пе оно замаси, ein klip), exsilio : Клцси лисица испа онда скине с вапіре и клин изва

под кладе. ди на поље, аклинчорбу изједе. Клісница , f. бав сфmeigen (8. 8. дев Knin, m. die Maigähre, spica zeae : Aaj Wolfs, Fuchses) vor Schreden, cacas

ми једну врећу клипова ; продао tio prae metu. кукурузе у Клиповима.

Kancypa, f. 1) der Sergpaß, die Klisura, Кліпак, пка, m. ein polyprügel; fnstis 2) поm. propr. (у Бугарској ?) : (minor); теглилисе клипка (с ким), „Уз Клисуру испод Качаника ein Spiel.

Клићи (говорисе и кликнупи), кликKnic, m. 1) das Hölzchen, das in dem HEM, v. nf. rufen wie die Vile, clamo nach iom' benannten Spiel in die Ferne

ut dryas : geschlagen wird. 2) das Spiel felbft y Kuya, f. der Keim, cyma.

„Кличе вила из горе зелене игри Клису има коњ (дрво као штап), палица (као пола шпа

Кличав, ва, во, човек, беr аnfängt, па), клис (дрво мало краће од

graue Haare zu bekommen, incanes чеперка , зађељано са свечетири стране) и мрлица (шумната

Кличевац, , Bia, m. 1) ein Berg bei Baграна). Играчи се подијеле на двије

љево. 2) ein Berg аn bеr Drina : стране, па се вапају у шипап која

„Са Кличевца од града Косптура fe страна игратти; онда ударе

3) Кличевац, село у Браничеву. коња у земљу, па један, од стра.

Кличица, f. dim. p. клица. не они шпо играју, баца клис од Кличо. т. човек који је кличав, Ber коња и одбија палицом, а они дру. grau wird, incanesceus. ти сви (од оне друге стране) чу- клобук, m. Die Slafe бев fiebensen 23afa вају по далеко с трлицама и пiрле

fera, bulla

aquae

bullientis. (п. і. сметају клис да не иде да- клобук, т. 1) Die Rise (Out one. леко, и гледају не били га како Жrетре). 2) град близу Црне горе: уватили прије него падне на зем „Љупа гуja iШеовић Османе љу), па одонуд погађају Клисом „ия клобука гра да бијелога — (с онога мјеста ђе падне клис) Клобучина, f. 1) augm. p. клобук. 2) Der. у коња; а онај, што баца клис,

Filz, coactile. чува палицом да не погоде у коња; Клобучић, m. dim. 2. клобук. кад који погоди у коња, или кад Клокопі, m. Вав веräufф бев bеrvers клис дођера ближе коња, него што

fprudelnden Wassers, sonus aquae scaје палица дугачка, или кад га упр

turientis. ле (п. і. увале док није пао на Клокопање, п. Сав беrроrgurgeln дев земљу), онда они, што су прлили,

Wassers, scaturitio cum strepitų. дођу пе играју, а ови иду me Клопотапти, коћем, v. impf. bərpot. прле; кад се не погоди у коња, не sprudeln, bervorrauschen. го клис падне даље од коња него Клокочика, f. Die Pinтреспир, staphyle што је далица дугачка, онда онај pinnata Linn.

cens.

« PreviousContinue »