Клоцапи, ам, v. impf.)
Enirren, frendo.
Клоцнути, нем, v. pf.
Клупа", . ie Bant, scamnum.
Клупица, dim. v. клупа.
Клупко (gen. pl. клубака), д. Der Knaul
(Lnäul), glomus.
Клупче, чема, клупко.
Клупчић, m. dim. 9. клупко.
Кљакав, ва, во, an der Sano verftüm.

n. vide

,

melt, manu mutilus. Кљáко, m, ein an der Sand verftümmels ter, manu mutilus.

Кљаєш, ша, m, vide кљакав. Kлувâше, n. das Picken der Henne, morsus gallinae.

Кљувати, љујем, v. impf. piden, baz den, rostro inado, mordeo. Кљуверина, f. рђаво кљусе, бес Gaul, caballus. cf. курада. Кљук, m. Die gerbrü ten Zrauben, uvae compressae.

Кљукање, п. аs topfen, fartura, saginatio.

Кљукаши, ам, v. impf. н. п. гуску, die Gans stopfen, farcio, sagino. Кљун, m. Der Sanabel, rostrum. Кљуна, f. (öfterr. Der Krampen), harpaginis genus.

Кљунат, та, тo, gef näbelt, rostratus. Кљунић, m. dim. Das Schnabelchen,

rostellum.

Кљунуши, нем, v. pf. piden, rostro

peto, tundo.

Кљусад, f. (coll.) Die pferbe (ale Bats tung), equi, jumenta. Kлýce, cema, m. das Pferd (die Gat= ting), .equus.

Кљусина, f. augm. y. кљусе. Кљуцаль, м. Der Sader, picer, qui cultro, securi tundit: емани ми кљу. цало, fagt Die Mutter zum Linde, Dag mit dem Messer auf den Tisch hackt. Кљуцање, n. dim. v. кљување. Кљуцати, ам, v. dim. v. кљували. Кљуцкање, п. vide кљуцање. Кљуцками, ам, vide кљуцати. Кљуцнуши, нем, dim. у: кљунуши.

Кључао, чала, до, Педено, bulliens 2 полио га кључалом водом. Кључар, m. Der Belieffer, claviger, (in den Klöstern). Кључарев, ва, во, 1 деб 25 lieffers. Кључаров, , ва, во, f clavigeri. Кључарски, ка, ко, 1) elieffern ei= gen, clavigerorum. 2) adv. wie ein Bes id lieffer, more clavigeri. Кључами, ча, v. impf, н. п. вода, mals len, aestuo.

Кључић, m. dim. v. кључ.

Кмем, m. Der 2bermann (?), honestus agricola. у сваком селу имају по два, по три (у великим селима и више) кмета: кнез се мора с њикао са смарјешинама сеоским, договарами за сБашто. Кметица, f. bie Frau des кмет , kmeti.

uxor

Kнa, Art Färbepulver für die Haare, fuci genus.

Кнегиња (говоре и књегиња), f. 1) bie Frau des Knes, uxor knesi. 2) Frauens · name, nomen feminae.

Кнегињин, на, но, бес кнегиња, knesi uxoris.

Кнежев, ва, во, без Rnefen, киезi. Кнежење, п. 𐐨аб Kines-rufen, appella tio knezi vocabulo.

Кнежина, f. bas Bebiet eines Knefen,

provincia knезі: у Србији је свака наија раздијељена на неколике кнежине, н. п. Мачва је једна кнежина Шабачке наије, Поцерина друга а Тавнава трећа; мако су кнежи не) Зворничке наије Јадар, Рађеви на и м. д.За владања Црнога Бор

a

Киез, m. 1) ürft, princeps, н. п. Кнез Лазар. 2) кнез вилајемски, оборКнез, башкнез, велики кнез (у Ерцеговини и војвода), m. j. noглавар над једном кнежином (или над читавом наијом), Der Knes, Киезия. Такови кнезови понајвише (особито по Ерцеговини, куд се нијесу претресали због ратова) имају царске берате, и зову се 6 ерамлије, као што су н. п. сад Караџићи у Дробњацима, Зимоњићи у Гацку, и као шмо су били р а шковићи Смаром Влау, и Карапанџи ћи у крајини Негошинској. Таково кнеш во остаје од оца сину: „Кнеже Јањо од Сријема главо! ,,Колико ми имаде година? (питао некакав паша Бијоградски Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски (као што су сад сви у Сријему, Вачк. у Бан.) ein Dorfines, Dorfrid)ter, Dorfschulze, magister vici. Кнезовање, н. Das Knesfenn, imperium

knesi habeo.

Кнезовами, зујем, v. impf. Knes jenu, impero ut knesus. Кнезовски, ка, ко, 1) Enefti, knезо'rum, 2) adv. wie ein kнез, more knezi. Кнештво, n. das Knesthum, kneзi dignitas.

1

Кнешчић, m. dim. 9. Кнез. Књегиња, f. vide кнегиња. Књежење, n. Das Miene maden zum Weinen (österr. das Raunzen). Књезишисе, имсе, v. r. impf. Wiene "maden zum Beinen (öfferr. raunzen). Књига, f. 1) ber Brief, literae, epistola. z) bas sud, liber: дали дијете на књигу, зum Stuvieren; изучно. књигу, bat gang ausftuviert. Књигоноша, m. 𐐨er Briefträger, tabel,

larius.

Kжижâр, m. der Buchhändler und Buchbinder, librarius.

Књижевник, m. Der Literator, ber Bes lebrte, eruditus, literatus. Књижемина, f. augm. v. књига. Kњижица, f. Da3 Südlein, libellus. Књижурина, f. vide књижешина. Ко, кога, 1) wer? quis? 2) mer, qui; ко шпо лá, nady Belieben, ut labet, utrum praeplacet (sprüchwörtlich, seit бес une bote). Србљи приповиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропству ранно зими свиње, па ўсуо врућу мећу у корито; кад

свинче опржи, а оно помрчи бржебоље са сурлом у снијег, онда Турчин помисли да оно ВОЛИ снијега, него меће, па рече, „Ко ш по ла."

Коб, f. сусрет, Die Begegnung, occursus: Добра коб (говоре по крајини Неготинској кад ce cpemiy двојица).

f.

Коба, í. hyp. v. кобила.

Кобасица, f. bie urft, farcimen, bo

tulus.

,

Кобасичар, m. 1) ber хurftmader, fartor. 2) der Liebhaber von Würsten, amans farciminum. кобасичарев, ва, во, кобасичаров, ва, во,

larii.

без кобасичар, fartoris, botu

Кобац, пца, m. Der Sperber, nisus. кобацање, п. 𐐨аз фarren mit den Füs fen, strepitus pedum.

Kобацаписе, амсе, v. r. impf, mit den Füßen scharren, strepo pedibus. Кобељање, п. аз 2älzen, Kollen,

volutio.

Кобељаши, ам, v. impf. collen, volvo. Кобила, f. 1) bie Stute, equa. 2) у

кашичаре воденице она гредица, што на њој стоји коло. 3) vide кобилица 2.

Кобилемина, f. augm. v. кобила. Кобилин, на, но, Der Etute, equae. Кобилица, f. 1) dim. 9. кобила. 2) Das

Brustbein der Vögel, os sterni avium. Кобиља глава, f. ein Berg in der Sjers zegowina.

Кобили, ља, ље, Ser Stute, equae. Кобити, нм. v. impf. кога, тј. слуIIIII коме да га нестане, den Untergang ahnden, praesagio interi

tum:

Кованџија*, m. der Bienenwärter, apiarius.

Кованџијин, на, но без ienenwarters, apiarii. Кованџијнка, f. bie Frau bes Bienens wärters, uxor apiarii : ,,Да субаше љубе кованџијнке, „А анџије младе станарице Ковање, п. даб фmiедеи, cusio. Коваши, кујем, v. impf. f mieven, cudo. 2) коња, дав fero beidlagen, munio pedes equi soleis ferreis: „Ђе јунаци коње кују Kовaч, m. der Schmied, faber. Ковачев, ва, во, деб Comіедев, fa

bri.

Ковачина, f. 1) bie Gifenfpäne, stri

cturae ferri. 2) augm. 9. Ковач. Ковачица, f. bie Gomiesin, uxor fabri: „Ковач кује, ковачица преде Ковачки, ка, ко, 1) бес Gamieve, fabrorum. 2) adv. nad Urt eines Gdmіе.

des, more fabri.

Коврчаст, ма, то, fraus, crispus.
Коврџак, м. òie cylinòvifce Müke ver
Männer in Bosnien, mitra cylindrica
virorum.

Ковча, f. да. Seftel, fibula.
Ковче, f. pl. Die Heftel, fibulae.
Ковчег, m. (у Ерц.) Die Lifte, Zcube,
arca, cista.

Ковчежић, m. dim. y. ковчег.
Ковчица, f. dim. v ковча.
Когод, когагод, (Рес. и Срем.) vide
когођ.

Когођ, когагођ, (Ерц.) wer immer, quisquis.

Код, 1) bei, apud: сједи код мене;

Кожушина, f. augm. v. кожу.
Кожушчић, m. dim. v. кожу.
Коза, f. Die 3iege, сарга.
Kosap, m. der Ziegenhirte, caprarius.
Козара, f. деr plak, wo Die Biegen gez
schlachtet werden, macellum caprarium.
Козарев, ва, во,
vide козаров.
Козарина, f. bas Biegengelo (für Den
Hirten), pecunia pro capra pascenda.
Козирица, f. 1) ber Siegenftau, stabu-
lum, 2) Die giegenhirtin, capraria.
Козаров, ва, во, Des 3iegenlirten.

caprarii.

Козарски, ка, ко, 1) ber 3iegenbirten, caprariorum. 2) adv. mie ein 3iegenhirt, more capгагіі; говори козарски, eine urt Rothmelfd : крдокри крмекрни, м. ј. дођи мени; крдокрне коси крвокрде, донеси воде

и т. д.

Козими, им, v. impf. merfen, parie (von der Ziege). Козитисе, зисе, v. impf. wetfen (von der Ziege) pario,

Козица, f. dim. v. коза. Козја брада, f. Der Hodsbart, tragos pogon pratensis Linn.

Козја пица (и пичица), f. delphinium

consolido Linn.

Који, која, које, welder, qui. Којигод, којагод, којегод, (Рес. иСрем.) vide којигођ.

Којигођ, којагођ, којегођ, (Ерц.) wet
immer, quicunque, quisquis.
Којиму драго, којега му драго, wer
immer, quisquis.

Којо, ш. (Ерц.) hyp. 9. Косма.
Којчин, m.

ain name, nomen viri. Кока, f. hур.н. кокош. Види моја ока, ђе се пече кока. Нека је кока шарена, па макар и не снијела јајета (m. j. нека је лијепа (жена или ђевојка), па макар ништа не знала). Кокало, m. ver ко fagt, qui protulit ко : А. Ко је то рекао? Б. Кокало (оu felbit). Кокан, m. 1) in Dem Gpricworte: не ма кола без кокана, баз ift Dabei unentbehrlid, hoc carere non possis. 2) cf. чалабринути. Кокање, п. Das Braten (Köften) be8 Kukuruz in Asche, tostio fructus zeae mais Linn.

Коками, ам, v. impf. н. п. кукурузе, braten (den Kukuruz), torreo. Кокица, f. 1) dim. v. кока. 2) geröftete Kukuruzkörner, grana zeae mais tosta. Коком, т. 1) даs Badern bet Senne, garritus gallinae. 2) (cm.) vide пије

беница, а у сриједи мало шупља; па кад се стане мотами на мотоз вило, онда се почне изнутра. 3) читава језгра из ораа, Der ganje Nußkern, nucleus integer. Кокошке, adv. кад се двојица рву, па падну обадва на ребра тако, Да се не зна који је кога оборио, онда се каже: пали су кокошке. gleich fallen (im Ringen), ohne Ents scheidung; daher der Kampf von neuem angeht, aequaliter.

Кокошчина, f. augm. s. кокош. Koла, n. pl. der Wagen, plaustrum. Кола, f. hyp. 5. колач: да ти мајка умијеси колу (жене говоре ђеци). Колајна, f. baš MeDaillon, groffe Dents münze, numus memorialis major. Коладом лалом! припијевасе на бабинама, ein Kefrain Der 280denbetts Lieder, vox accini solita in carminibus ad puerperas.

Колан *, in. Der Gattelguet, cingulam sellae equariae. Koʌар, m. Der Wagner, plaustrarius. коларев, ва, во, vide Коларов. Коларница, f. bie 2Bagneren, Berla stätte des Wagners, officina plaustra

ria.

„У скут свилен коласте аздије Колац, коца, m. Der pilod, Pfabl palus. Колач, m. 1) eine Mlrt rabförmiges Brot panis genus. 2) ein kleiner Laib Brot, den die Mutter für das Kind, bei Gele genheit des Backens, mitbäckt. 3) ein Laib Brot bei feyerlichen Gelegenheiten, н. п. крсни колач; Зла колача! Колача, игла, што има на глаЕн као колачић (по Србији и по Босни

на

Носе жене за капама), eine Art Schmucknadel, Haarnadel, acus. Колачи, m. pl. кад огиду просцда променују ђевојку (већ иси прошену) и да уговоре над ће је водими, онда се каже (на неким мјестима, као н. п. у Јадру) : о ш иШ ЛИ на колаче (ићи ћемо колаче; били смо на колачима и in. д.); на неким мјестима говоре: омишли на прстен, на неким на уговор, а на неким на јабу ку (на неким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, па на јабуку, па на уговор). колачина, f. augm. y. колач. Колачић, m. dim. v. колач. Колачићи, m. pl, cf. уштипа

Колачки, adv. mie einen pfant (in bie
Höhe heben, und niederpflanzen, im
Singen), ut palum defigo.
Колашин, m. град у Ерцеговини.
Колебање, п. 𐐨as фmanten, fluctua-

tio.

Колебатисе, амсе, v. г. impf. foman. ten, vacillo, fluctuo.

Колевка, f. (Рес. и Срем.) vide колијевка.

Коледа, f. Приповиједају да су омприје ишла момчад у очи Божића од куће до куће, те играла и пјевала некакве пјесме од коледе, m.j.готово уза сваку ријеч говорили су коледо! Ја се мало опомињем из макове једне пјесме, како превају да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека, да окупају малога Бога: „Да окупам, коледо! Малог Бога, коледо! ,,И Божића, коледо!

,

Момчад она, што играју и пјевају, зовусе колеђани. Чимава коледа (реку и сад кашто кад виде млого људи заједно ђе иде). Колеђани, m. pl. cf. коледа. Колено, д. (Рес. и Срем.) vide ко

Колиба, f. Die Sütte, casa. Колибаш, т. беr Suarantänesiener, (eigentlid) Der einer колиба voriteht, н. п. у Земуну), servus publicus qui pestis caussa separatos observat. Колибица, f. bag Sütten, casula. Колијевка, f. (Ерц.) bie Wiege, cunae. Колијер, м. (Ерц.) ber &ragen, lim

bus collaris (?). frang. le collier. Колик, ка, ко, 1) mie grof, quantus. 2) als groß, quantus. Колико, 1) wie viel, quantum. 2) fos viel, quantum. Коликогод, (Рес. и Срем.) vide коликогођ.

Коликого, (Ерц.) 1) foviel immer, quantumcumque demum. 2) foviel im. mer, quamtumvis. Колица, n. pl. dim. 9. кола. Количак, (количак), чка, ко, augm. y.

Колик.

Коловрта, f. чија реда по говеда, коловрта наврта и т. д. fpreden die Hirten, indem fie, einander zählend, durch diese Art Los entscheiden, wer von ihnen z. B. das Vieh von da oder dort wegtreiben soll, formula pastorum, quis rejiciat pecus.

Колошуре, f. pl. на разбоју оно, о чему висе ними.

Колубара, f. Flug in Der Ваљевска наија.

Колум, m. 1) bie Gdeibe, Surfidei= be, discus (wird auch so gespielt, wie der dioxos). 2) der Reif, Ring, orbis, circulus.

Колушање, n. Das Gpielen mit be
Wurfscheibe, disci lusus.
Колумамисе. amce. v. r. impf. die
Scheibe werfen, discum mitto.
Колутић, m. dim. 9. колут.
Колчак *, m. 1) angenähter Fled, pan-
nus assutus. 2) der Muff, manicae
genus.

Коље, р. (coll.) Die pfähle, bas pfahl. mect, pali.

Кољено, п. (Ерц.) 1), Da6 snie, genu. 2) die Generation (das Geschlecht), der Stamm, gens: све до девет кољена; девето колено може се узеши „Проклето му племе и кољено Кољеновић, m. (y Eрц.) ein Denfa von gutem altem Hause, von Familie (кољено), illustri loco natus. cf. племић, оџаковић.

Кољенце, n. dim. v. кољено 1. Кољиво, n. gefooter Beigen, Der bet Dem

Zovtenmale (на даћи) und am satton= tage (на слави) vom Priefter gejegnet, und von den Gästen verkostet mirð (friticum) siliceruium.

Komáд, m. (Tò xoμpátiov) das Stück,

frustum. о свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) i. e. das tägliche Brot (AusXommen).

Комадање, n. 1) bas 3erftüeen, dissectio. 2) das Erzürnen, iracundia. Комадара, f.ракија од кукуруза, или од другог каква жита, деr Norubraunte mein, vinum ustum e frumentis. Србли макову ракију овако пеку: намијесе доста љеба и испеку, па искомадају у кацу и налију водом;

L