Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

frendo.

Клоцати, ам, v. impf.]
Enirren,
Клоцнути, нем, v.pf,
Клупа, f. діе Bant, scamnum.
Клупица, dim. 9. клупа.
Клупко (gen.pl, клубака), п. бer Anaul
(naul), glomus.

Клупче, чета, n. vide клупко.
Клупчић, m. dim. 9. клупко.
Kьакав, ва, вo, an der Hand verstüm:
melt, manu mutilus.

Кљако, m. ein an der Hand verstümmelter, manu mutilus.

Кљаст, та, то, vide клакав. Кљување, п. дав Diđen der Denne, morsus gallinae.

Кљувати, љујем, v. impf. piden, Ба den, rostro inado, mordeo. Кљуверина, f. рђаво кљусе, бес Saul, caballus. cf. курада.

Кљук, m. bie зегòrüten Zrauben, uvae

compressae.

Кљукање, п. дав topfen, fartura, saginatio. Кљукати, ам,

т. impf. н. п. гуску, die Gans stopfen, farcio, sagino. Kau, m. der Schnabel, rostrum. Кљуна, f. (ößerr, ber Srampen), harpаginis genus.

Кљунат, та, то, gefnäselt, rostratus. Кљунић, т. dim. das Schnäbelchen,

rostellum.

Кљунути, нем, Y.

pf. pien, rostro

peto, tundo. Кљусад, f. (coll.) bie pferbe (al Bat= tung), equi, jumenta. Кљусе, сета, m. baš pfers (bie Bat= tung), .equus.

Кљусина, f. augm. . кљусе. Кљуцало, т. ber Sader, Pier, qui cultro, securi tundit: стани ти кљуцало, fagt bi mutter zum Кінде, дав mit dem Messer auf den Tisch hackt. Кљуцање, п. dim. . кљување. Кљуцати, ам, v. dim. v. кљувати. Кљуцкање, n. vide кљуцање. Кљуцкати, ам, vide кљуцати. Кљуцнуши, нем, dim. р. кљунуши,

[ocr errors]

Кључ, m. 1) ber Shlüffel, clavis. 2) ber Haken, zum Heuraufen, uncus foeno extrahendo. 3) das Hervorwallende des siedenden oder überhaupt sprudelnden 23affers: избија кључ. 4) діе сäт mung des Flußes, curvatura fluminis (нао н. п. код Кладова). cf. крајина Неготинска. 5) град у Ерцеговини. Кључаница, f. ber Riegel, pessulus. Кључање, п. baš Sieben, lufmaßen,

aestus.

Кључао, чала, ло, Педенò, bulliens полио га кључалом водом. Кључар, m. der Beflifer, claviger, (in den Klöstern).

Кључарев, ва, во, бев liefers, Кључаров, ва, во, clavigeri. Кључарски, ка, ко, 1) ефiffern ei= gen, clavigerorum. 2) adv. wie ein Bes fchliesser, more clavigeri.

Кључати, ча, у. impf. н. п. вода, wal len, aestuo.

Кључић, m. dim. 9. кључ.

Kmềm, m. der Aldermann (?), honestus agricola. У сваком селу имају по два, по три (у великим селима и Више) кмета: кнез се мора с њима, као са старјешинама сеоским, договарати за сбашто. Kmemuya, f. die Frau des Kмem, uxor

kmeti.

[blocks in formation]

Кметски, ка, ко, 1) vide кметовски. 2) adv. nah Ameten Hrt, more kmeti.

Kнa, Art Färbepulver für die Haare, fuci genus.

Кнегиња (говоре и књегиња), f. 1) біе Frau des Knes, uxor kneзi. 2) Frauens name, nomen feminae.

Кнегињин, на, но, дег кнегиња, кезі uxoris.

Кнежев, ва, во, без Anefen, крезі. Кнежење, п. baš Rneš = rufen, appellatio knezi vocabulo.

Кнежина, f. baš Sebiet eines Anefen,

provincia knesi: у Србији је свака наија раздијељена на неколике кне жине, н. п. Мачва је једна кнежина Шабачке наије, Поцерина друга а Тавнава трећа; тако су кнежи не] Зворничке наије Јадар, Рађевина и т.д. За владања Црнога Бор

[ocr errors]

ђија био је по један војвода у свакој кнежини, тако је, н. п. Стојан Чупић био војвода у МачБи, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. Кнежине се опет разДјељују на срезове (cf. срез). „Он Турчину не да у кнежину, „Кад Турчина у кнежини нађе "Кнежити, им, v. impf. al ines titu firen, appello kneзum.

Кнежитисе, имсе, v. r. impf. fi зит Япеš maфen, fich bicfen Hamen anmaßen, arrogare sibi knesi dignita

tem.

Киез, т. 1) ürff, princeps, н. п. Кнез Лазар. 2) кнез вилајетски, оборкнез, башкнез, велики кнез (у Ерцеговини и војвода), т.ј. поглавар над једном кнежином (или над читавом наијом), ber înев, клезия. Такови кнезови понајвише (особито по Ерцеговини, куд се нијесу претресали због ратова) имају царске берате, и зову се беРашлије, као што су н. п. сад Караџићи у Дробњацима, Зимоњићи у Гацку

2,

2

И као

[ocr errors]

што су били Рашкови ићи Старом Влау, и Карапанџићи и у крајини Негошинској. Таково кнештво остаје од оца сину:

Кнеже Јањо од Сријема главо! "Колико ти имаде година? (пишао некакав паша Бијоградски Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски (као што су сад сви у Сријему, у Бачк. у Бан.) ein Dorffnes, Dorfridh= ter, Dorfschulze, magister vici. Кнезовање, н. дав певец, imperium kneзi habeo.

Кнезовати, зујем, v. impf. Киев Гери, impero ut knesus.

Кнезовски, ка, ко, 1) Enci, киезоrum, 2) adv. wmic ein кнез, more kneзi. Кнештво, п. das Knesthum, Киезі dignitas.

Кнешчић, m. dim. 9. Кнез. Књегиња, f. vide кнегиња. Књежење, п. дав Miene maфen зит Weinen (österr. das Raunzen). Књезишисе, имсе, v. r. impf. Wiene "тафензит Beinen (öfferr. raunzen). Књига, f. 1) ber Brief, literae, episto1a. 2) дав Виф, liber: дали дијете на књигу, zum tubieren; изучио, књигу, bat ganz ausfluviert. Књигоноша, m. ber Briefträger, larius.

tabel,

Књижар, m. ber Buchhändler un uh= binder, librarius.

[blocks in formation]

Књижевник, m. ber Literator, der Be lehrte, eruditus, literatus. Књижетина, f. augm. 9. књига. Књижица, f. Vаš Dü lein, libellus. Књижурина, f. vide књижетина. Ко, кога, 1) wer? quis? 2) wet, qui; ко што ла, nadh Belieben, ut lubet, utrum praeplacet (sprüchwörtlich, feit ber 2nebote). Србљи приповиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропству ранио зими свиње, па усуо врућу мећу у корито; кад свињче опржи, а оно потрчи бржебоље са сурлом у снијег, онда Турчин помисли да оно ВОЛИ снијега, него меће, па рече, „Ко

ce

[blocks in formation]

Кобељаши, ам, v.impf. tolen, volvo. Кобила, f. 1) bie tute, equa. 2) у

кашичаре воденице она гредица, што на њој стоји коло. 3) vide кобилица 2.

Кобилетина, f. augm. v. кобила. Кобилин, на, но, Der Stute, equae. Кобилица, f. 1) dim. 9. кобила. 2) дав

Brunbein ber Bögel, os sterni avium. Кобиља глава, f. ein Berg in ber Ber zegowina.

Кобиљи, ља, ље, бес Stute, equae. Кобити, им. v. impf. кога, m ј. слуTITII коме да га нестане, деп Untergang ahnden, praesagio interi

tum:

[blocks in formation]

„Ногам бије, а ушима стриже, „Често гледа на Коштац планину: „Или коби мене, или себе Кобљење, п. дав 2nen, praesagitio. Ков, m. 1) коњски, дав Beräth zum Pferdebeschlagen. 2) косни, das Ges räth zum Dengeln der Genfe. 5) женски, vide уковица.

Кова, f. ber höpfeimer, urceus. Кована, f. Srauenname, nomen femi

nae.

Кованлук * (кованлук) m. vide уља

ник..

Кованџија*, m. ber Bienenwärter, apiarius.

Кованцијин, на, но beš Sienenwär= ters, apiarii.

Кованџијнка, f. bie Brau bes Bienen wärters, uxor apiarii :

„ Да субаше љубе кованџијнке, „А анџије младе станарице Ковање, п. дав фтіедеn, cusio. Ковати, кујем, v. impf. {фтіебен, cudo. 2) коња, дав ferð befdhlagen, munio pedes equi soleis ferreis: „Ђе јунаци коње кују Koвaч, m. der Schmied, faber. Ковачев, ва, во, дев Ефтіедев, Ға

bri.

Ковачина, f. 1) bie Sifenfpäne, stri

cturae ferri. 2) augm. y. ковач. Ковачица, f. bie mіедіп, uxor fabri: „Ковач кује, ковачица преде Ковачки, ка, ко, 1) бет тебе, fаbrorum. 2) adv. nach Art eines Schmie: des, more fabri.

Ковачница, f. bie hmiebe, fabrica ferraria,

Ковиљ, m. (млоги говоре Ковиље),

1) намасмир на лијевом бријегу Дунава (близу Карловаца). 2) село близу тог намастира. Ковиље, n. stipa pennata Linn.

,, Лепа Пава у ковиљу спава, „Њој се Раде кроз ковиље краде Ковница, f. діє tünje (дав Munhaus),

moneta.

Коврчаст, та, то, Frauß, crispus.
Коврџак, m. bie cylindrifme Тиве čer
Männer in Bosnien, mitra cylindrica
virorum.

Ковча, f. дав Seftel, fibula.
Ковче, f. pl. bie Heftel, fibulae.
Ковчег, м. (у Ерц.) bie Kifte, Zrube,
arca, cista.

Ковчежић, m. dim. y. ковчег.
Ковчица, f. dim. у ковча.
Когод, когагод, (Рес. и Срем.) vide
когођ.

Когођ, когагођ, (Ерц.) wer immer, quisquis.

Код, 1) беі, apud: сједи код мене;

остао код куће; код воде. 2) код новаца гладује; код коња иде пјешице; код жене иде неопран и т. д.

Кодо ше (н. п. куће), fhaft код ше,

bei, ad.

Koka, f. 1) die Haut', cutis. 2) das

Fell, pellis. 3) das Leder, corium. Кожан, жна, но, yon кожа, coriaceus. Кожење, и, дав Berfen ber ie, partus caprae.

Кожешина, f, augm. 4. кожа. Кожина, f. (у крајини Неготинској) vide кожа.

Кожица, f. dim. у. кожа.
Кожу, жуа, m. berel, vestis pellicea,
pellis villosa.

Konyap, m. der Kürschner (Pelzer), pellio.
Кожуарев, ва, во, без Феїзств, pel
Кожуаров, ва, во, lionis.
Кожурина, f. vide кожешина.
Кожурица, f. bie hautförmige Shale
oder Rinde (z. B. des Specks, des Apfels)

cortex,

Кожушина, f. augm. 4. кому-
Кожушчић, т. dim. . кожу.
Kosa, f. die Ziege, capra.
Козар, m. der Biegenhirte, caprarius.
Козара, f. ber Plaß, wo bie Biegen ge=

schlachtet werden, macellum caprarium. Козарев, ва, во, vide козаров. Козарина, f. bainglo (für den

Hirten), pecunia pro capra pascenda Козирица, f. 1) ber Biegentli, stabulum, 2) die Ziegenhirtin, capraria. Koзápoв, Ba, BO, des Ziegenhirten, caprarii.

Козарски, ка, ко, 1) ber Biegenhirten, caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegenbirt, more capгагіі; говори козарски, eine irt Rothmelfh: крдокрђи комекони, м. ј. дођи мени; крдокрне коси ковокоде, ш. ј. донеси воде и п. д.

Козити, им, v. impf. werfen, pario (von der Ziege).

Козитисе, зисе, v. impf. wecfen (bon der Ziege) pario,

Козица, f. dim. 9. коза.

Козја брада, f. ber Bodsbart, tragopogon pratensis Linn.

Козја пица (и пичица), f. delphiniuma cousolido Linn.

Козјевина, f. дав Biegenffeifch, car@ caprina.

Козји, зја, зје, Siegen, caprinus. Која, m. (Рес. и Срем.) vide Којо. Којадико! припијевасе ђешто у пјес

мама, н. п.

„Сј! колико је уз море градова,

Ој! којадико уз море градова, „О! У сваки сам јунак долазио, Ој! којадико јунак долазио

Којасну тисе, немсе, v. r. pf, fich fed hen lassen, grüßen, praeteriens saluto. Којешта, којечега (и којешта), a, levley, maš immer, varia, quidquid

in buccam venerit.

Који, која, које, welmer, qui. Којигод, којагод, којегод, (Рес. иСрем.) vide којигођ.

Којигођ, којагођ, којегођ, (Ерц.) wet immer, quicunque, quisquis. Којиму драго, којега му драго, шег immer, quisquis.

Којо, т. (Ерц.) һур. у. Коста. Којҹин, m. Манивате, nomen viri. Кока, f. һур. у. кокош. Види моја ока, ђе се пече кока. Нека је кока шарена, па макар и не снијела јајета (т. j. нека је лијепа (жена или ђевојка), па макар ништа не знала). Кокало, m. ber ко fagt, qui protulit ко А. Ко је то рекао? Б. Кокало (оu fe1bf1). Кокан, m. 1) in bem

prichworte: не ма кола без кокана, дав і òabei unentbehrlidh, hoc carere non possis. 2) с. чалабрцнути.

Кокање, и, баз Braten (Köften) бев Kukuruz in Asche, tostio fructus zeae mais Linn.

Кокаши, ам, v. impf. н. п. кукурузе, braten (den Kukuruz), torreo. Ковица, f. т) dim. 9. кока. 2) дек

Kukuruzkörner, grana zeae mais tosta. Кокот, т. 1) даš Sadern ber Бение, garritus gallinae. 2) (ст.) vide пије

mao:

„Куд с' не чује вашке ни кокопта Кокотање, п. даš Bađern, garritio. Кокотати, коћем, v. impf. godern, garrio.

Кокотитисе, имсе, v. г. impf.

беница, а у сриједи мало шупља; па кад се стане мотати на мопо вило, онда се почне изнутра. 3) читава језгра из ораа, vergane Nußkern, nucleus integer.

Кокошке, adv. кад се двојица рву, па падну обадва на ребра тако, Да се не зна који је кога оборио; онда се каже: пали су кокошке gleich fallen (im Ringen), ohne Ent: scheidung; daher der Kampf von neuem angeht, aequaliter.

Кокошчина, f. augm. 9. кокош. Кола, п. pl. ber Bagen, plaustrum. Кола, f. hyp, . колач: да ши мајка умијеси колу (жене говоре ђеци). Колајна, f. дав Meдaillon, groffe Dent münze, numus memorialis major. Колалом лалом! припијевасе на бабинама, ein Refrain ber 2ohenbett= Lieder, vox accini solita in carminibus ad puerperas. Колан*, m. ber

attelgutt, cinguland

sellae equariae. Колар, m. ber Bagner, plaustrarius, Коларев, ва, во, vide Коларов. Коларница, f. bie Bagneren, Bert. stätte des Wagners, officina plaustra ria.

Коларов, ва во, деб аднеr, plaus

strarii.

Коласт, па, то, шарен на кола; rundgefleckt, maculosus:

"У скуп свилен коласте аздије Колац, коца, m. der Dilod, Dfable palus.

"

Колач, т. 1) eine Irt rabförmiges Brot panis genus. 2) ein kleiner Laib Brot, den die Mutter für das Kind, bei Gele genheit des Backens, mitbäckt. 3) ein Laib Brot bei feyerlichen Gelegenheiten, н. п. крсни колач; Зла колача !

ven, wie ein Dahn, superbio ut gal- Колачара, f. игла, што има на глаlus.

[blocks in formation]

На

ви као колачић (по Србији и по Босни носе жене за капама), cine let Schmucknadel, Haarnadel, acus. Колачи, m. pl. кад отиду просце да прстенују ђевојку (већ иси прошену) и да уговоре кад ће је водити, онда се каже (на неким мјестима, као н. п. у Јадру): оши шли на колаче (ићи ћемо колаче; били смо на колачима и п. д.); на неким мјестима говоре: отишли на прстен, на неким на уговор, а на неким на јабуку (на неким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, па на јабуку, па на уговор). Колачина, f. augm. у. колач. Колачић, m. dim. у. колач. Колачићи, m. pl, cf. уштипа

Колачки, ady. wie einen pfant (in bie
Höhe heben, und niederpflanzen, im
Xingen), ut palum defigo.
Колашин, m. град у Ерцеговини.
Колебање, п. баš Shmanten, fluctua-

tio.

Колебатисе, амсе, v. r. impf. fan= ten, vacillo, fluctuo.

Колевка, f. (Рес. и Срем.) vide колијевка.

Коледа, 1. Приповиједају да су оп

"

прије ишла момчад у очи Божића од куће до куће, те играла и пјевала некакве пјесме од коледе, т.ј. готово уза сваку ријеч говорили су коледо! Ја се мало опомињем из такове једне пјесме, како пјевају да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека, да окупају малога Бога:

"Да окупам, коледо! "Малог Бога, коледо! "И Божића, коледо!

Момчад она, што играју и пјевају, зовусе колеђани. Читава коледа (реку и сад кашто кад виде млого људи заједно ђе иде). Колеђани, m. pl. cf. коледа. Колено, п. (Рес. и Срем.) vide ко

[blocks in formation]
[ocr errors]

Колиба, f. bie Sütte, casa. Колибаш, т. ber Quarantänebiener, (eigentlich der einer колиба yorfteht н. п. у Земуну), servus publicus qui pestis caussa separatos observat. Колибица, f. baš Süttchen, casula. Колијевка, f. (Ерц.) діє іеде, cunae. Колијер, m. (Ерц.) ber Sragen, limbus collaris (?). frang. le collier. Колик, ка, ко, 1) mie groß, quantus. 2) als groß, quantus. Колико, 1) wie viel, quantum. 2) 0 viel, quantum. Коликогод, (Рес. и Срем.) vide коликогођ.

Коликогођ, (Ерц.) 1) foviel immer, quantumcumque demum. 2) foviel im. mer, quamtumvis.

Колица, п. pl. dim. 9. кола.
Количак, (количак), чка, ко, augm. у.

Колик.

Колишан (колишан), шна, мо, dim.

4. Колик.

Коло, п. 1) дав Каб, rota. 2) ber freis, orbis. 3) der Kolotanz, choreae genus. Ко се у коло ваша, у ноге се узда. 4) die Reifungszeit. z. B. Ler Kürbisse,

[blocks in formation]

Коловрта, f. чија реда по говеда, коловрта наврта и т. д. fprechen die Hirten, indem fie, einander zählend, durch diese Art Los entscheiden, wer von ihnen z. B. das Vieh von da oder dort wegtreiben soll, formula pastorum, quis rejiciat pecus.

Колотуре, f. pl. на разбоју оно, о чеМу, висе нити.

Колубара, f. Stuß in ter Ваљевска наија.

Колут, т. 1) bie Sheibe, Burffhei= be, discus (wird auch so gespielt, wie der dioxos). a) der Reif, Ring, orbis, circulus.

Колутање, п. дав Špielen mit be
Wurfscheibe, disci lusus.
Колуташисе. амсе. v. r. impf. die
Scheibe werfen, discum mitto.
Колутић, m. dim. 9. колут.
Колчак*, m. 1) angenähter Sled, pan-
nus assutus. 2) der Muff, manicae
genus.

Коље, п. (coll.) bie Pfähle, баз Dfanto mett, pali.

Кољено, п. (Ерц.) 1) дав înie, genu. 2) die Generation (das Geschlecht), der Stamm, gens: све до девет кољена; девето кољено може се узети; „Проклето му племе и кољено Кољеновић, m. (у Брц.) ein Men von gutem altem Hause, von Familie (кољено), illustri loco natus. cf. плеМић, оџаковић.

Кољенце, п. dim. у. кољено 1. Кољиво, n. gefooter Beisen, ber bet дет

Zootenmale (на даћи) и от Matron= tage (на слави) vom prieffer gefegnet, und von den Gästen verkostet wird (triticum) siliceruium. Komáд, m. (Tò xoμpátio») das Stück, frustum. О свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) i. e. das tägliche Brot (Uuskommen).

Комадање, п. 1) bas erftüefen, dissectio. 2) das Erzürnen, iracundia. Комадара, f. ракија од кукуруза, или од

Другог каква жита, ber Hornbraunt wein, vinum ustum e frumentis. Србљи такову ракију овако пеку: намијесе доста љеба и испеку па искомадају укацу и налију водом;

[ocr errors]
« PreviousContinue »