Page images
PDF
EPUB

ч

ма,

UXOR

Клокочиков , ва , вo, von pіniperпир. Кључ, іn. 1) феr emljfel, clavis. 2) Ser e staphylea pinnata.

Hafen, s zum Heuraufen, uncus foeno Клокочиковина, f. дав фоlѕ bеt Time extrahendo. 3) das Hervorwaliende des

pernuß, lignum staphyleae pinnatae siebenden oder überhaupt sprudelnden, Linn.

13affer& : избија кључ. 4) Die rüm Клoмпaв, ва, во , Hde Клемпав. mung des Flußes, curvatura suminis Клонинтисе, имce , v. г. impf. кога, (као н. п. код Кладова). cf. крајина

или чега, einen (etwав) meisen, vito. Неготинска. 5) град у Ерцеговини. Клонути, неt, v. pf, jinten, labor, Къчаница, f. Der Riegei, pessulus. inclinor.

Кључање, в. даѕ Cieven, '2ufbauen, Kaoina, f. eine Urt Falle für die kleinen aestus.

Bogel (з. 8. Элeifen) meit aus einem Кљу чао, чала, лo, fteдens, bulliens 3 Kürbis gemacht, decipula avicularùm. полио га кључалом водом. Клоцање, р., да# #nitfфеn, #nirren, Кључар, m. Ber DefФlieffee, claviger , frendor.

(in den Klöstern). Клдцати, ам, v. impf.

knirren,
frendo.

кључарев, ва, во, 1 бев SefФlieffers, Клоцнути, нем, v. pf, j

Кључаров , ва, вo, I clavigeri. Клупа, f. дie Bane, scamnum. Кључарскій , кa, кo, t) BefФliejfern ci. клупица , dim. 2. клупа.

gen, clavigerorum, 2) adv. wie ein Bes Клупко (gen. p1, клубака), п. беr #aut foliesser, more clavigeri. ($naul), glomus.

Кљу чапти, чa, y. imрt. н. п. вода, wal. Клупче, чета, в. vіdе клупко.

len , aestuo. Клупчић, m, dim. p. клупiко. Кључић, m, dim. b. кључ. Кљакав, ва, вo, аn bеr раnу perftümКмеп, m. Der 41bermann (?), honestus melt, manu mutilus.

agricola. у сваком селу имају по Kráko, m. ein an der Hand verstümmels два , по при (у великим селима и ter, manu mutilus.

Внше) ктепа :

: кнез се мора с њиКљаст, па , mio , уіdе какав.

као са старјешинама сеосКљување, п. Вав ріфеn per penzie, mor. ким, договарапи за сващо. sus gallinae.

Kmemuya, f. Die Frau des KMem,
Кљувати, љујем, т. impf. piten, Бая kmeti.
Феп, rostro Inado, mоrdео.

Кметов, ва, во, бе3 КЎет, kmeti, кљуверина, f. рђаво кљусе, беr Saul, Кмепiовање , рав $metјери , honor cabalius. cf. курада.

kmeti. Кљук, m. Die getvritten Хrauben, итае Кметовати, пујем. v. impf. 1) поcompressae.

првене кукурузе, или другу какву Кљукање, п. Вав ёtopfen, fartura , sa-. pompy, entscheiden, abschagen, aesti

mo litem. 3) befehlen, den Herrn spies Кљуками, ам, v. impf. н. п. гуску, Те: немој пи мени пту кметовати. die Gans stopfen, farcio, sagino.

Кметовскі, кa, кo, Sea #meten cigeit, koji, m. der Schnabel, rostrum.

kmetorum. кљуна, f. (@terr. Bеr #rampen), harpa-. Кметски, кa, кo, 1) vidе кметовginis genus.

CKH. 2) ady. nach Kmeten Art, more Кљунат, та, то, qefфnöbelt, tostratus.

kmeti. Кљунић, m. dim. das Schnäbelchen, Kua*, Art Färbepulver für die Haare,

rostellum. Кљунупи, нем, т. pf. pісtеn, rostro Кнегиња (говоре и књeгиња), f. 1) sie

Frau des Kines, uxor knezi. 2) Frauens Kaycan, f. (coll.) die Pferde (als Gat: name, nomen feminae. tung), equi, jumenta.

Кнегињин, на, но, деr кнегиња, knеи Кљусе , сепа, ш, дав Рfers (Die Wat. uxoris. ting) , -equus.

Кнежев, ва, вo, pe& Refen, кезі. Кљусина, f. augm. 2. Кљусе.

Кнежење, п. За пев : rufen, appellaКљуцало, m. Bеr раtеr, pider, qui tio knezi vocabulo.

cultro , securi tundit: спани ти кљу-- Кнежина, f. Bаѕ wеliеt еіnев #nefen, Ifano, sagt die Mutter zum Kinde, das provincia knезі: у Србији је свака mit dem Messer auf den Disch backt. наија раздијељена на неколике кнеКљуцање, п. dim. p. кљување.

Жине, н. п. Мачва је једна кнежи. Кљуцали, ам, y. dim. p. кљували.

на Шабачке наије, Поцерина друга Кљуцкање, п. vіdе кљуцање.

а Tавнава трећа ; тако су кнежи : Кљуцкали, ам, vide љуцали.

не) Зворничке наије Јадар, Рађеви. Клуцнуци, нем , diш. 2. кљунуін, на и ш. д. За владања оңога Бор

ginatio.

fuci genus.

peto, tundo.

[ocr errors]
[ocr errors]

се

Воли

и

као

[ocr errors]

ђија био је по један војвода у Књижарев, ва, вo, vidе књижаров. свакој кнежини, ако је, н. п. Књижарница, f. Die 25иbandlung xno Спојан Чупић био војвода у Мач die Suchbinderen, officina libraria. у ви, Милош Стоићевић у Пloцeри- Књижаров, ва, во, бев Књижар, liни и т. д. Кнежине се оrіеп раз brarii. дјељују на срезове (cf. срез). Књижеван , вна, но literarif, gelebrt, „Он Турчину не да у кнежину,

eruditus. „Кад Турчина у кнежини нађе Књижевник, m. Ber giterator, Ser Wes Кнежини, им, v. impf. als fпев titua lehrte, eruditus, literatus. liren, appello knezum.

Књижепина, f, augm. . књига. Кнежиписе, имce, y, r. impf. ft sum Књижица, f. Раз Офlein, libellus.

$$ne& maфen, fita piefen Xamen an: Књиж урина, f. vіdе књижепина. maßen arrogare sibi kuesi dignita- Kó, Kora, 1) wer? quis? 2) 'wer, qui; tem.

ко шпо ла, пady Belieben , ut lubet, Киез, m. 1) Surft, princeps , н. п. Кнез utrum praeplacet (sprüchwörtlich, feit

Лазар. 2) кнез вилајепіски, обор See 24neESpte). Србљи приповиједају кнез, башкнез, велики кнез (у Ер како је некакав Турчин код Кијемацеговини и војвода), м. ј. по ца у ропству ранно зими свиње, главар над једном кнежином (или па ўсуо врућу међуу корито; кад над

чиптавом наијом), Ser #nes, свињче опржи, а оно потрчи Knexus. Такови кнезови понајвише бржебоље са сурлом у снијег , он(особипто по Ерцеговини, куд се ни да Турчин помисли да оно јесу претресали због раптова) има снијега, него меће, па рече, „Ко ју царске берапе, и зову се бе І пІ ола. рапи ли је, као што су н. п. сад коб, f. сусрепі ; бie Begegnung, осКараџићи у Дробњацима, cursus : добра коб (говоре по краЗимоњићи у Гацку,

јини Неготинској кад се срещу су били Рашковићи у двојица). Спі аром Влау, и Ка арапанци Коба, f. Һур. 5. кобила. ћи украјини Неготинској. Кобасица, f. Pie 23urft, farcimen, boТаково кнешпіво остаје од оца tulus. сину:

Кобасичар, т. 1) Ser Burjimaфer, far„Кнеже Јањо од Сријема главо! tor. 2) der Liebhaber von Würsten, „Колико ти има де година?

amans farciminum. (пишао некакав паша Бијоградски Кобасичарев, ва , во , Зев кобасичар, Кузиновића, или IIузиновића, Јању, Кобасичаров, ва, во , fartoris, botuкнеза Сремачкога). 3) кнез

larii. (као што су сад сви у Сријему, Кобац, пца , m. See Сperber, nisus. у Бачк. у Бан.) ein Dorffnes, orfrid - Кобацање , n. Dав Carren mit Cen Süя ter, Dorfschuize, magister vici.

fen, strepitus pedum. Кнезовање, н. дав певfeyn, imperium Коба цаписе, амсе, r. impf, mit kneзi habeo.

den Füßen scharren , strepo pedibus. Кнезовали, зујем, v. impf. Жиев fеуп, Кобељање , п. Зав 23 äljen, Xolleit, impero ut kuezus.

volutio. Кнезовскій, кa, кo, 1) Enejtj, kne30- Кобељапи, ам, v. impf. tolen, volvo.

*rum, 2) adv. wie ein kues, more knezi. Кобила, f. 1) Die @tute, equa. 2) у KhéwmBO, n. das Finestyum, kuezi

Kaifi ичаре воденице она гредица , diguitas.

шло на њој стоји Коло. 3) vide Кнетичнft, m. dim. у. Кнез.

Кобилица 2. Књегиња, f. vіdе кнегиња.

Кобилемина , f. augm. p. кобила. Кљежење, п. Фев 2Riene mad en sum Кобилин, на, но, беr еtute, equae.

Weinen (österr. das Raunzent). кобилица, f. 1) dim. 2. кобила. 2) pas Књзитисе, имce, v. r, impf. Riene Brujbein der Bögel, os sterui avium. machen zum Beinen (österr. raunzen).

Кобиља глава,

f. ein Berg in der Hers Kira, f. 1) der Brief, literae, episto. segorvina.

la. 2) дав Зиф, liber : дали дијепе Kдина: 1, ља, ље, беr tute, equae. на књигу, 3um etuvieren; вучно. Көбінпии, и М. v. impf. кога, па ј. слуКњигу, bаt gans austuriert.

КОме да га неспане, деп Књигоноша , m. per 3riefträger, tabel, Untergang abnden, praesagio. interie lаrius.

tum: Књижəp, m. Der Budy biзiver ипЗифа „Сви су коњи зопцу позобали, binder, librarius.

А мој доро није ни шакнуо:

сеоски

ү.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

nae.

ник.

„Ногам бије, а уштима стриже ,

остао код куће ; под воде. 2) код Често гледа на Кошшац планину: новаца гладује; код коња иде пје„Или коби мене, или себе .

шице; код жене иде неопран и III. д. Кобљење, п. дав 2nen, praesagitio. Кодо ше (н. п, куће), ftatt код пше, Ков, m. 1) коњски, дав ®erät, 3um

bei, ad. ФfertebefФlagen. 2) косни, дав ®eКожа , f. ) bie Saut'; cutis. 2) Зав räth zum Dengeln der Sense. 3) meHC Fell, pellis. 3) das leder, corium. ки, vidе уковица.

Кожан, жна, но, боп кожа, соriaceus, Kòba, f. der Schöpfeimer, urceuş.

Кожење, п, да8 23 erfen per 3iege, parКована, f. Trauenname, pomen femi.

tus caprae,

Кожептина, f, augm. 9. кожа. Кованлук* (кованлук) m. vіdе уља- Kджина, f. (у крајини Неготинској,

vidе кожа. Кованција*, м. деr ѕienenwärter, Кожица, f. dim. p. кожа. apiarius.

Кожу, жуа, m. Bеr рli, vestis pellicea, Кованцијин, на, но без Siemenwär pellis villosa. ters, apiarii,

Koxyap, m. der Sürschner (Pelzer), pellio. Кованцијнка, f. Die Srаи бев Siemens Кожуарев , ва, вo, peg Peiser, pel. wärters , uxor apiarii :

Кож уаров , ва , во , lionis. „Да субаше љубе ковантијнке, Кож урина, f. vіdе hожелина. „A aнције младе спанарице

Кожурица, f. діе bаutfürmige Cale Ковање, п. ба8 Gmіебе, сuѕiо. oder Rinde (s.B.des Specks, des Apfels) Ковати, кујем , v. impf. fфтieset, cortex,

cudo. 2) коња, дав pfеrѕ bеflagen, Кожушина, f. augm. 6. кожу. munio pedes equi soleis ferreis : Кожушчић, m. dim. 2. кожу. „Бе јунаци коње кују

Коза, f. Die 3iege, сарга. KoBâu, n. der Schmied, faber.

Козар, т. бе вiegenbirte, caprarius. Ковачев, ва, во, дев- ефniеѕев, Ха- Козара, f. Bеr рlав, що біe giegen gee bri.

fdhlachtet werden, macellum caprarium. Ковачина, f. 1) бie Wifenjpäne, stri- Козарев, ва, вo, vide козаров. aturae ferri. 2) augm. p. ковач.

Козарина, f, дав 3iegengels (fiir деп Ковачица, f. Die Gф mieдin, uxor fabri: Hirten), pecunia pro capra pascendan „Ковач кује, ковачица преде

Козирица, f. 1) per 3iegenital, stabuКовчкі, кa, кo, 1) беr Gфтiese, fa

lum, 2) die Ziegenhirtin, capraria. brorum. 2) adv, nach Art eines Sdmie: Kosapoe, ba, bo, des Ziegenhirten, des, more fabri.

.caprarii. Ковачница, f. Sіе ефmiele , fabrica Козарски, кa, кo, 1) Ber giegenbirten, ferraria,

caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegen: Ковиљ, m. (млоги говоре Ков їље), birt, mоrе caprarii; говори козарськ,

1) намасмир на лијевом бријегу cine 24rt Xothwelfф : крдокрђи крмеДунава (близу Карловаца). 2) село крни, п. ј. дођи мени; врдокрнеблизу мог намасира.

крси крвокрде, ш. ј. донеси воде Ковиље, n. stipa pennata Linn.

нПі, д. „Лепа Пава у Ковиљу спава,

Козипіи, им, т. impf. merfen, pario „њој се Раде кроз ковпље краде.

(von der Ziege). Ковница, f. Die Künge (0a8 Ліng bаив), Kдзитисе, зисе, v. impf. wеrfеn {vot moneta.

der Ziege) pario, Коврчаси, ма, пo, Eraus, crispus.

Козица, f. dim. p. коза, Коврџак, m. Die cylinorifфе оліве геr Козја брада, f. Der Sotstart, tragon Männer in Bosnien, mitra cylindrica

pogon pratensis Linn. virorum,

Козја пица (и пичица), f. delphinium Ковча, f. За беftel, fibula.

consolido Linn. Ковче, f. р. Die peftel, tiblae. Козјевина, f. дав зіеgеntleift, cara Ковчег , т. (у Ерц.). sie kifte, grube, caprina. arca, cista.

Козјќ, зја, зje, Riegen ə, caprinus. Ковчежић, m. dim. p. ковчег.

која, . (Рес. и Срем.) vide Rojo. Ковчица, f. dim. 2 ковча.

Којадико ! припијевасе bешпио у пјес» Когод, когагод, (Рес, и Срем.) vide мама , н. п. когођ.

„Сј! колико је уз море градова, Когођ, когагођ, (Ерц.) wеr іmmеr, quis oj! којадико уз море градова , quis.

„О! у сваки сам јунак долазно, Kда, 2) bei, apud: сједин код мене; Ој! којадико јунак долазио

[ocr errors]

којаснутисе , немсе, v, ri pf. ft fee беница, а у сриједи мало шупља ;

hen lassen, grüfen, praeteriens sa па кад се стане топtarи на мопіо luto.

вило, онда се почне изнутра. 3) Којешта, којечега (и којешта), al» читава језгра из ораа, беr gange

lerley, was immer, varia, quidquid Nußlern, nucleus integer. iu buccam venerit.

Кокошкe, adv. кад се двојица рву; који, која, које , meler, quі.

па падну обадва на ребра піако, Којагод, којагод, којегод, (Рес. и да се не зна који је кога оборио ; Срем.) vide кojигођ.

онда се каже : пали су кокошке . Kojiгik, којагођ, којегоѣ, (Ерц.) wer gleich fallen im Ringen), obne Ent: inamer, quicunque, quisquis.

scheidung, daher der Kampf von neuem којиму драго, којега му драго, фер angeht, aequaliter. immer, quisquis.

Кокошчиңа, f. augm. p. кокош. Kojo, m. (Ерц.) hyp. 9. Коспла. Kja, n. pl. der Wagen, plaustrum. Којчин, m. Radhв name , pomen viri. Кола, f. hyp, p. колач: да пи мајка Кока , f. hyp. 3, кокош. Види моја ока, умијеси колу (жене говоре феци).

фе се пече кока. Нека је кока шарена, Колајна, f. дав эRepailon, grоffе Феnt. па макар и не снијела јајепа (п. ј. münze, numús memorialis major. нека је лијепа (жена или ћевојка), Колалом лалом! припијевасе на бапа макар ништа не знала).

Gunama, ein Refrain der Wochenbetts Кокало, m, Der Ko jagt, qui protulit ко : Lieder, vox acciui solita in carminibus А. Ко је по рекао ?

ad puerperas. Б. Кокало (оu felbit).

Колан*, ш. беr Cattelgurt, cingulag Кокан, ш. 1) in Bem 'epriфwоrtе: не sellae equariae.

ма кола без кокана, дав іft Babei Колар, m. per 2Bagner, plaustrarius, unentbehrlich, hoc carere non possis. 2) Konâpes, Ba , BO, vide konapos. cf. чалавецнути.

Коларница, f. Sіе 2Bagneren, Bert. Кокање, и, бав Зraten (Rüften) бев stätte des Wagners, officina plaustraã

Kukuruz in Asche, tostio fructus zeae ria. mais Linn.

Коларов, ва во , Pes 213agnеев, рlаu Кокати, ам, v. impf. н. п. кукурузе,

strarii. braten (den Kukuruz), torreo.

Коласті, пta , mo, шарен на кола; ковица, f. ) dim. p. кока. 2) ger& ftete rundgefleckt, maculosus:

Kukuruzkörner, grana zeae mais tosta. „У скуп свилен коласме аздије Кокот, ш. 1) бав ®adern per penne, кoлац, коца, ш. беr рrоd, pfab. garritus gallinae. 2) (cm.) vide tiuje palus.

Konâu, m. i) eine Art raðförmiges Brot „Куд с не чује вaшке ни конопia - panis genus. 2) ein kleiner Laib Brote Кокоmање, п. бав афеrt, gаrrіtіо. den die Mutter für das Kind, bei Geles Кокоmапи , коћемі, v. impf. gaBert, genheit des Backens, mitbädt. 3) ein garrio.

Laib Brot bei feyerliden Gelegenheiten, Кокопиписе, имce, v. r. impf, ftosite н. II. крсни колачі; зла колача !

wie ein Sebn, superbio ut gal-. Колачара, f. игла, шпо има на гла. lus.

ЕИ као колачић (по Србија и по Босні Kokour, f. die Henne, gallina.

за капама), eine 24rt Kokouập, m. i) der Hühnerstal, gal Schmudnadel, Haarnadel, 'acus.

linarium, 2) беr intеrniann, salli- Колачи, т. р. кад опиду", просцnarius.

да прстенују ћевојку (век иси Кокошињак, m. 1) Ser Superjtau, gal прошену) и да уговоре кад ће је во

linarium. 2) der Hühnermist, stercus дити, онда се каже (на некимі мјеgallinaceum.

као н. п. у Јадру): опи. Кокошињї, ња, ње, фükner •, galli

колаче (ићи ћемо

колаче ; били смо на колачима и Кокошница, f. dim. 9. кокош.

fп. д.); на неким мјестима говоре : Кокошјії, шја, шје, vide кокошн оп и шли на прс пен, на неким

на уговор, а на некимі на јаб у= Кокошка , f. 1) і. ч. кокош. 2) ein ну (на неким мјеспіима, као н. п.

Knäuel robes Garn, glomus filorum у Бачкој, иду најприје на прстен, crudorum: мопа пређу на кокошку; па на јабуку, па на уговор). намопала велику кокошку.

Ова Колачина , f. augm. p. колач. tіолошка није округла, као друго Колачић, m. dim. p. колач. флуидо, него је дугуљасша као лу. Қолачићи, m. pl, cf ушица

[ocr errors]

mao:

[ocr errors]
[ocr errors]

носе

және

[ocr errors]

:

или на

на

naceus.

Ibil.

фено.

Könaukî, adv. wie einen Pfahl (in die Эгерлеп, н. п. прво коло, друго

Höhe beben, und niederpflanzen, im коло, и т. д.
Ringen), ut palum defigo.

KooBoha, 1) der Anführer im Kolotang,
Колашин, m. град у Ерцеговини. choragus, 2) fig. der Unführer übers
Колебање, п. бав ефwаnten, fluctua haupt, dux, choragus.
tio.

Коловоз, m. пут куда иду кола, ба Колебатцсе, амсе, у, т. impf. јфwan= Geleise, orbita. Ben, yacillo, fluctuo.

Коловрап, ш. Ber 213affеrwirbel, voКолёвка, f. (Рес. и Сред.) vidе коли tex, јевка,

Коловрпia, f. чија реда по говеда, Коледа , f. Приповиједају да су оп коловрта наврта и п. д. fpre) ent

прије ишла момчад у очи Божића die Hirten, indem sie ,, einander zähs од куће до куће, те играла и пје lend, durch diese Art Los entscheiden, вала некакве пјесме од коледе, wer von ihnen z. B. das Vieh von da п. јготово уза сваку ријеч говорили oder dort wegtreiben soll, formula paсу коледо! Ја се мало опомињем storum, quis rejiciat pecus. из пакове једне пјесме, како пје. Колопуре, f. pl. на разбоју оно, о чевају да им праве буду млијечне, да

му висе нити. намузу пун кабао млијека, да оку- Колубара, f. Slup in per Ваљевска пају малога Бога:

наија. „Да окупам, коледо!

Koným, m. 1) die Scheibe, Wurfscheis „Малог Бога, коледо!

be, discus (wird auch so gespielt, wie „и Божића, коледо !

der dioxos). 2) der Reif, Ring, orМомчад она, шло играју и пје. bis , circulus. вају, зовусе колеѣ ани. Читава Колушање,. п. Бев Сpielen mit Be коледа (реку и сад кашпо кад Wurflmeibe, disci lusus.

виде млого људи заједно ђе иде). Колуматисе. амсе. v. r. impf, die Колеђни, m. pl. cf. коледа.

Scheibe werfen, discum mitto. Колено, п. (Рес. и Срем. ) vids ко- полулић, m. dim, p. колуп.

Колчак*, m. 1) angenähter Fleck, panКоленце, т. dim. 9. колено.

nus assutus. 2) der Muff. , manicae Колёр , m. (Рес. и Срем). vіdе коли

genus. jep.

Kõne, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahl. Колечке, f. р. бie sRäser am pfuge, weck, pali. rotulae aratri.

Кољено, п. (Ерц.) 1), сав Жnie, genu. Колиба, f. pie putte, casa.

2) die Generation (das Geschlecht), det Колибаш, m. Ber guarantänebiener,

Stamm

• gens: све до девет коље(eigentlich der einer koanba vorsteht, на; девето кољено може се узели; н. п. у Земуну), servus publicus qui „Проклето му племе и кољено

pestis caussa separatos observat. Кољеновић, . (у Брц.) ein Renf Колибица , f. сав фütten, casula, von gutem altem Hause, 0011 Familie! Колијевка , f. (Ерц.) bie Biege, cunae, (кољено), illustri loco natus. с. плеКолијер, m. (Ерц.) per Sragen, lim мић, оцаковић.

bus collaris (?). franz. le collier. Кољенце, п. dim. 9. кољено 1. Колик, кa, кo, i) mie grов, quan- Кољиво, п. getooter 23eisen, per bet бет tus. 2) als groß, quantus.

Todtenmale (ha gaku) und am Patrona Колико, 1) mie Notel, quantum. 2) (о: tage (ha caabu) vom Priester gesegnet, viel, quantum.

und von den Gästen verkost et Коликогод, (Ресь и Срем.) vidе коли wird (triticum) siliceruium. когођ.

Комад, m. (то хорато») Зав еtüct, Коликогођ, (Ерц.) ) Topiel immer, frustam. о свом комаду птуђа го

quantumcumque demum. 2) soviel im. веда чувати. Дан и комад (н. п. mer, quamtumvis.

Ima) i. e. das tägliche Brot (UusКолица, в. pl. dim. 9. кола.

Wommen). Количак, (количак), чка, кo, augm. 2. Комадатье, п. ») бав 3er ft eten, dis

sectio. 2) das Erzärnen, iracundia. Колишан (колишан), шна, мo, dim. Koмaдaрa, f.ракија одкукуруза, или од

другог каква жита, беr Xotibrant. Kòno, n. 1) das Rad, rota. 2) der Spreis, wein, vinum ustum e frumeixtis. Cp6d

orbis. 3) ber Kolotanz, choreae genus. такову ракију овако пеку: 1 тнКо се у коло ваша, у ноге сә узда. јесе доста љеба и испеку, па и:4) die Reifungszeit. 5. ler Kürbije, комадају у Кацу и налију водом;

2

колик.

р. Колик.

« PreviousContinue »