Page images
PDF
EPUB

ам,

ма ,

UXOR

Клопчиков , ва , вo, von pimpertup, Кључ, іn. 1) Ser Cluffel , claris. 2) Mer e staphylea pinnata.

Haken, zum Heuraufen, uncus foeno Клокочиковина, f. Das pol; беr pima extrahendo. 3) das Hervorwallende des

pernuß, lignum staphyleae pinnatae siedenden oder überhaupt sprudelnden Linn.

213affer® : избија кључ. 4) дie Wrime Клімпав , ва, во , #de Клемпав.

mung des Flußes, curvatura fluminis Клонингисе, имce , . v. r. impf. кога, (као н. п. код Кладова). cf. крајина

Hali yera, einen (etwas) meiðen, vito. Неготинска. 5) град у Ерцеговини. Клонути, нем, v. pf, jinfen, labor, Кънчаница, f. Der Riegei, pessulus. inclinor.

Кључање, п. За8 Сіеѕе it, aufmalen , Kromna, f. eine Urt Falle für die kleinen aestus.

23öge (з. 3. Reifen) meijt aив einem Кљу чао, чала, лo, fiеѕеnѕ, bulliens :

Kürbis gemacht, decipula avicularùm. полио га кључалом водом. Клоцање, р. Вав stnirfфеn, snirren, Кључар, т. беr BefФlieffet, claviger , frendor. .

(in den Klöstern). Клдцати, v. impf.]

Кључарев, ва, во, 1 бев SefФliеffеев, knirren,

frendo, Клоцнути, нем, v. pf, j

.
Кључаров,

, ва, вo, J clavigeri. клупа , f. pie Bane, scamua.

Кључарскій з кa, кo, 1) 3efwliejfern cia Клу пица , dim. 6. клупа.

gen, clavigerorum. 2) adv. wie ein Bes Клупко (gen. pl, клубака), п. беr #nout folieffer, more clavigeri. (Knäul), glomus.

Кљу чапин, чa, y. impf. н. п. вода, wal. Клупче, чепа, в. vіdе клупко.

len , aestuo. Клупчић, m, dim. 6. клупко.

Кључић, m, dim. 6. кључ. Кљакав, ва, во, ап беr раnу perftümа Кмелі, ш. бer 2115ermann (?), hones!us melt, manu mutilus.

agricola. у сваком селу имају по Кљако, т. еіn аn bеr раnt perftümmet. два , по при (у великим селима и ter, manu mutilus.

више) кмена : кнез се мора с њиКљаст, ma , mo, vidе кљакав.

као са старјешина

(Hama 'CEOC Кљување, п. Вав рісtеn per penzie, mor- ким, договарати за сващо. sus gallinae.

Kimemuya, f. die Frau des KMem,
Кљувати, љујем, v. impf. piden, Бая kmeti.
Феп, rostro laudo, mоrdео.

Кметов, ва, во, бе8 кмен, kmeti, , Жљуверина, f. рђаво кљусе, беr &aul, Кмеловање , рав $metјери, honor cabalus. cf. курада.

kmeti. Кљук, m. Die getpritten Erauben, uyae Кметовали, пујем. v. impf. 1) поcompressae.

првене кукурузе, или другу какву Кљукање, р. Вав etopfen, fartura , sa- nompy, entscheiden, abschäßen, aestiginatio.

mo litem. 2) befehlen, den Herrn spies Кљукати, ам , v. impf. н. п. гуску, Теп: немој ти мени ппу кметоватiн.

die Gans stopfen, farcio, sagino. Кметовскій, кa, кo, et Smetea cigen, Knju, m. der Schnabel, rostrum. kmetorum. Кљуна, f. (@terr. Bеr #rampen), harpa-. Кметский, кa, кo, 1) vidе кметовginis genus.

CKH. 2) ady. nach Kmeten Uit, more Кљунап, па, то, gefфnabelt, tostratus. kmeti. Kaynuk, m. dim. das Schnäbelchen, Kua*, Art Färbepulver für die Haare,

rostellum. . Кљунупи, нем, т. pf. piten, rostro Кнегиња (говоре и књeгиња), f. 1) Біе

Frau des fines, uxor knezi: 2) Frauens Köycâa, f. (coll.) die Pferde (als Gats. name, nomen feminae. tung), equi, jumenta.

Кнегињин, на, но, деr кнегиња, kne Kryce, cema, m. das Pferd (die Gat: uxoris. . ting) , -equus.

Кнежев, ва, во, бев Жnеfеп, кезі. Кљусина, f. augm. p. кљусе.

Кнежење, п. За пев : rufen, appellaКљуцало, т. беr acter, pier, qui tio kneзi yocabulo. .

cultro , securi tundit: спани и кљу- Кнежина, f. Bаѕ wеliеt еіnев #nefen, цало, fagt bie Rutter sum Жінде, бав provincia knезі: у Србији је свака

mit dem Messer auf den Tisch backt. наија раздијељена на неколике кнеКљуцање, п. dim. p. кљување.

Жине, н. п. Мачва је једна кнежи. Кљуцали, ам, y. dim. p. кљували.

на Шабачке наије, Поцерина друга Кљуцкање, п. vіdе кљуцање.

а Tавнава трећа ; тако су кнежи Кљуцкапин, ам, vide иљуцати.

не Зворничке наије Јадар, Рађеви. клуцнуци, нем , dim. 2. кљунутпін. на и щ. д. За владања Црнога Бор

fuci genus.

peto, tundo.

tem.

се

Воли

и

као

IUMO

фија био је по један војвода у Књижарев, ва, вo, vidе књижаров. свакој кнежини, піако је, н. Ті. Књижарница, f. Die 25иф уаnсlung uno Спојан Чупић био војвода у Мач- die Suchbinderen , officina libraria. ви, Милош Стоићевић у Поцери- Књижаров , ва, во, бев Књижар, li

ни и т. д. „Кнежине се отцеп раз- brarii. . дјељују на срезове (cf. срез). Књижеван, вна, но, literarif, gelebrt, „Он Турчину не да у кнежину,

eruditus. „Кад Турчина у кнежини нађе Књижевник, m. Sеr giterator, Der Bes "Кнежиши, им, v. impf. al& ne 8 titua lehrte, eruditus, literatus. liren, appello knezum.

Књажелина, f, augm. 2. Књига. Кнежиписе, имce, v, r. impf. ft jum Књніжица, f. Das Dimlein, libellus.

$$nes maфen, ft Diefen Xamen an*, Књиж урина, f. vіdе књижелина. maßen , arrogare sibi knezi dignita- Ko, Kóra, 1) wer? quis? 2) wer, qui;

KO Wmo nâ, nach Belieben, ut lubet, Киёз, т. 1) Surft, princeps , н. п. Кнез utrum praeplacet (sprüchwörtlich, seit

Лазар. 2) кнез силајетски, обор- Оer 24nePote). Србљи приповиједају кнез, башкнез, велики кнез (у Ер- како је некакав Турчин код Кијемацеговини и војвода), м. ј. по- ца у ропству ранно зими свиње, главар над једном кнежином (или па ўсуо врућу међуу корито; кад над чиптавом наијом), Der Knев, свињче опржи, а оно потрчи кпеҙus. Такови кнезови понајвише бржебоље са сурлог у снијег , он(особито по Ерцеговини, куд се ни- да Турчин помисли да оно јесу препресаля због раптова) има- снијега, него меће, па рече, „Ко ју царске берапе, и зову се бе- І пІ ола.« рам лије, као што су н. п. сад коб, f. сусреп, бie Begegnung, осКараџићи у Дробњацима, cursus: добра hоб (говоре по краЗимоњ и ћи у Гацку,

јини Негопіинској кад

се срепу су били Рашковићи

у двојица). Спі аром Влау, и Карапанци- Коба, f. hyp. 9. кобила. ћи украјини Неготин ској. Кобасица, f. Vie 243urft, farcimen, boТаково кнешпіво остаје од оца tulus. . сину:

кобасичар, m. 1) беr Зurtmaфer, far„Кнеже Јањо од Сријема главо ! tor. 2) der Liebgaber von Würsten, „Колико пи'им!аде година?

amans farciminum. (пипао некакав паша Бијоградски Кобасичарев, ва , во , бев кобасичар, Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кобасичаров, ва , во , fartoris, botuкнеза Сремачкога). 3) кнез

lаrii. . (као iшio су сад сви у Сријему, кобату , пца , m. Der Sperber, niss. у

Вачк. у Бан.) ein Dorffnes, Dorfri= Кобацање, п. Зав еф arren mit Cen Sя ter, Dorfschuize, magister vici.

Ben, strepitus pedum, Кнезовање , н. дав пев{eyn, imperium Кобацапінсе, амсе, r. impf, mit kneзi habeo.

den Füßen scharren , strepo pedibus. Кнезовали, зујем, v. impf. Жnев feyit, Кобељање, р. Вав 23 äljen, zolet , impero ut knezus.

volutio. Кнезовскій, кa, кo, 1) Enejtj, kne30- Кобељапн, ам, v. impf. tolen, volvo.

"rum, 2) adv. wie ein kнез, more knезі. Кобила , f. 1) бie Ctute, equa. 2) у Кнештво, р. das Kinesthum, knezi

кair ичаре воденице она гредица , diguitas.

шпио на њој споји коло. 3) vide Кнешнi, m. dim. 2. Кнез.

Кобиллija 2. Књегиња, f. vіdе кнегиња.

Кобилемина , f. augm. p. кобила. Књежење, п. Фев 2tiene mad en sum Кобилин, нa, нo, Der еtute, equae.

Weinen (österr. das Haunzen). Кобилица, f. 1) dim. p. кобила. 2) Pa8 Књезиписе, имce, v. . imрi. Shiene Brustbein der Bögel, os sterni avium.

“тафеn sum 233 einen (@terr. raunsen). Кобила глава, f. ein Berg іn per pers Khura, f. 1) der Brief, literae, episto. zegowina. la. 2) дав Виф, liber: дали дијепе Копл: iї, ља, ље, Рее

equae. на књигу, $uin etuvieren; вучно. Кобліпи, ім. v. inpf. кога, тј. слукњигу, bаt gant; austuriert.

кОме да га нестане , den . Књигоноша, m. per 3riefträger, tabel, llatergang ahuden, praesagio inter le

larius. Књижър , m. See Bucypingler из зифа „Сви су коњи зопцу позобали, binder, librarius.

А мој доро није ни шакнуо:

сеоски

ү.

Stute,

[ocr errors]

tủ :

[ocr errors]

nae.

ник.

„Ногам бије, а ултима сприже ,

остао код куће ; код воде. 2) код Често гледа на Кошпац планину: новаца гладује; код коња иде пје„Или коби мене, или себе

шице; код жене иде неопран и . д. Кобљење, о. Рав 2net, praesagitio. Кодо ше (н. п, куће), ftaft код пе, Ков, т. 1) коњски, бав ®eräts sum

bei, ad. ФfеrѕеbеfФІager. 2) косни, бав шеКожа , f. 1) бie aut, cutis. 2) бав tät3ит ОengeIn per Cenje, 5) женс- Fell, pellis. 3) das leder, corium. ки, vidе уковица.

Кожан, жна, но, доп кожа, соriaceus. Koba, f. der Schöpfeimer, urceuş.

Кожење, п, ба8 Berfen per 3iege, parКована, f. Хrauenname , pomen femi- tus caprae,

Кожепина, f, augm. 9. кожа. Кованлук* (кованлук) m. vіdе уља- Kджина, f. (у крајини Неготинској,

vidе кожа. Кованција*, м. беr ѕiеnепрörter, Кожица, f. dim. p. кожа. apiarius.

Кожу, жуа, m. per poli, vestis pellicea, Кованцијин, на, но бев фіеnеnаr- pellis villosa. . ters, apiarii,

Koxyap, m. der Kürschner (Pelzer), pellio. Кованийјнка, f. Die Srаи бев 23ienene Кожуарев , ва , во, рев реіsеrs, pelwärters, uxor apiarii :

Кожуров, ва, во , lionis. „Да субаше љубе кованіцијнке, Кож урина, f. vide кoжeтина. „A aнције младе спанарице

Kokypryja, f. die hautförmige Schale Ковање, п. бав сфmiebeli , сuѕiо. oder Rinde (z. B.des Specks, des Apfels) Ковали, кујем , v. impf. fфтieдent, cortex,

cudo. 2) коња, бав Рfеrѕ bеfфiagen. Кожушина, f. augm. 2. кожу. munio pedes equi soleis ferreis : Кожушчић, m. dim. 2. кожу. „Те јунаци коње кују

Коза, f. Die 3iege, сарга. KoBâu, n. der Schmied, faber.

Kozáp, m. der Ziegenhirte, caprarius. Ковачев, ва, во, бев ефтiеѕев, Ха- Козара, f. Bеr рlав, що pie siegen gebri.

dlachtet werden, macellum caprarium. Ковачина, f. 1) бie Wifenjpäne, stri- Козарев, ва, вo, vide козаров. aturae ferri. 2) augm. p. ковач.

Козарина, f, дав 3iegengels (für ben Ковачица , f. Die еф mieдin, uxor fabri: Hirten), pecunia pro capra pascenda. „Ковач кује, ковачица преде

Козирица , f. :) Set 3iegenitai, stabuКовäчки, кa, кo, i) Ser фmieve, fa

lum, 2) die Ziegenhtrtin, capraria. brorum. 2) adv, nach Art eines Somie: Kosapoo, Ba, Bo, des Ziegenhirten, des, more fabri.

.caprarii. Ковачница, f. Die ефmiele, fabrica Козарски, кa, кo, 1) Ber giegenbirten, ferraria,

caprariorum. 2) adv. wie ein Ziegens Ковиљ, m. (млоги говоре Ков іїље), bitt, mоrе caprarii ; говори козарсін, 2) намасмир на лијевом бријегу

cine Art Rothmelfф : крдокрђи крмеДунава (близу Карловаца). 2) село крни, м. ј. дођи мени; недокрнеблизу пог намасира.

крси крвокрде, п. ј. донеси воде Ковиље, p. stipa pennata Linn.

н Пі, д. „Лепа Пава уковиљу спава,

Козипін, им, y, impf. merfen, pario „њој се Раде кроз Ковиље краде.

(von der Ziege). Ковница, f. Die Runse (ав ліng bаив), Козитисе, зисе, y, impf. wеrfеn {vot moneta. .

der Ziege) pario, Коврчаси, ма, пo, Fraив, crispus.

Козица, f. dim. p. коза, Коврак, m. Die colinorifфе Rise cer Козја брада, f. Der ЗовBart, tragon

Banner in Bosnien, mitra cylindrica pogon pratensis Linn. virorum, ,

Козја пица (и пичица), f. delphinium Ковча, f. зав беftel, fibula.

cousolido Linn. Ковче, f. р. бie beftei, tibulae. Козјевина, f. дав Зіеgеntleif, cara Ковчег , т. (у Ерц.), дie fifte, Trube, caprina. arca, cista.

Козјн, зја, зje, Riegen 2, caprinus. Ковчежић, m. dim. 2. ковчег.

која, р. (Рес. и Срем.) vide' којо. Kдвчица, f. dim. ковҷа.

Којадико! припијевасе bешшо упjес» Когод, когагод, (Рес, и Срем.) vide мама, когођ.

„сі: колико је уз море градова, Кого, когагоѣ, (Ерц.) wеr іmmеr, quis- Ој! којадико уз море градова , quis. .

„0! У сваки сам јунак долазio, Коа, 1) bei, apud: сједи код мене і. Ој којадико јунак долазно

н. п.

Којаснутисе , немсе, v, ri pf, fit fee бенија, а у сриједи мало шупља ;

hen iassen, grüfen, praeteriens sa- та кад се стане моntапи на мощо. luto.

вило, онда се почне изнутра. 3) Којешта, којечега (и којешта), al» чимава језгра из ораа, Ber gant

lerley, was immer, varia, quidquid Nußlern, nucleus integer. iu buccam venerit.

Кокошкe, adv. кад се двојица рву; који, која, које, рефеr, quі.

па падну обадва на ребра пако Којигод, којагод, којегод, (Рес. и- да се не зна који је кога оборио; Срем.) vide кojигођ.

онда се каже: пали су кокошке і Kojiнгik, којагођ, којегођ, (Ерц.) wer gleich fallen (im Ringen), ohne Ent: immer, quicunque, quisquis.

scheidung, daher der Kampf von neuem
Којиму драго, којега му драго , Wer angeht, aequaliter.
immer, quisquis.

Кокошчиңа, f. augm. p. кокош.
Kojo, m, (Ерц.) hyp. 9. Коспа. Kina, n. pl. der Wagen, plaustrum.
Kouuh, m. Márinsname , nomen viri. Кола, f. hyp, p. колач: да и мајка
Кока, f. hyp. 3, кокош. Види моја оқа, умијеси колу (жене говоре Беци).

ђе се пече кока. Нека је кока шарена, Колајна, f. Dав бRepaidon, grоffе mеnt.
па макар и не снијела јајепа (п. ј. münze, numús memorialis major.
нека је лијепа (жена или ћевојка), Колалом лалом! припијевасе на ба-
па макар ништа не знала).

Guyana, ein Refrain der Wochenbetts
Кокало, m. Der Ko jagt, qui protulit ко : Lieder, vox acciui solita iu carminibus
А. Ко је по рекао ?

ad puerperas. Б. Кокало (ои је16 it).

Колан *, ш. беr еаttеlgurt, cingulam
Кокан, т. 1) in Бет ереіфwоrtе: не sellae equariae.

ма кола без кокана, Вав іft Babei Колар, m. per 213agner, plaustrarius.
ипеntbehrlid, hoc carere non possis. 2) Коларев, ва , вo, vide Коларов.
cf. чалабрцнупін.

Колірница, f. Die 23agnere, Bert.
Кокање, и, дав Зraten (Rüften) бев stätte des Wagners, officina plaustras

Kukuruz in Arche, tostio fructus zeae ria. mais Linn.

Коларов, ва во , бев 213agners, plaux Кёкати, ам, v. impf. н. п. кукурузе,

strarii. braten (den Kukuruz), torreo.

Коласт, іtа , по, шарен на кола; Коњица, f. т) dim. p. кока. 2) geri ftete rundgefleckt, maculosus:

Kukuruzkörner, grana zea e mais tosta. „у скуп свилен ноласе аздије Kokom, m. 1) das Gadern der Henne, Konai, kóla, m. der prod, Pfahl, garritus gallinae. 2) (cm:) vide muje

palus.

Korán, m. i) eine Art raðförmiges Brot „Куд с не чује вaшке ни кокопіа — panis genus. 2) ein kleiner Laib Brote Кокоmање, п. бав Вағern, gаrrіtіо. den die Mutter für das Kind, bei Geles Коhоmапи , коћем, v. impf. gaert, genheit des Backens, initbädt. 3) ein garrio.

Laib Brot bei feyerlidhen Gelegenheiten, Кокоптисе, имce, y. r. impf, jtolsie? н. II. крсни колачt; зла колача !

tein, wie ein сhn, superbio ut gal- Колачара, f. игла, што има на глая lus.

си као колачић (по Србија и по Босни Kokour, f. die Henne, gallina.

за капама), cine 24rt Kokouâp, m. 1) der Hühnerstad, gal- Schmudnadel, Haarnadel, acús.

linarium, 2) беr рupermann, salli- Колачи, m. p. кад опиду", просцnarius.

да прстенују ћевојку (век нсис Кокошињак, т. 1) Ser Subneritau, gal- прошену) и да уговоре кад ће је во

linarium. 2) der Hühnermist, stercus дити, онда се каже (на неким мјеgallinaceum,

спійма, као н. п. у Јадру) : омиКокошињй, ња, ње, фüber , galli

колаче (ићи ћемо

колаче ; били смо на колачима и Кокошнца, f. dim. p. кокош.

fпт. д.); на неким мјеспима говоре : Кокошјit, шја, шје, vide кокошн- от и шли на прс пен, на неким

на уговор, а на неким на јабу? Кокошка, f. 1) і. 4. кокош. 2) ein ну (на неким мјеспійма, као н. п.

Knäuel rohes" Garn, glomus filorum у Бачкој, иду најприје на прстен, crudorum: мопа пређу на кокошку; па на јабуку, па на уговор). намопала велику кокошку.

Ова Колачина , f. augm, p. колач. tіокошка није округла, као друго Колачић, m. dim. p. колач. ѣлупцо, него је дугуљаспа као лу. Колачићu, m. pi, cf ушиндаӣ,

[ocr errors]

mao:

.

носе

және

JII A II

на

на

naceus.

[ocr errors]
[ocr errors]

че

љено.

Könarkű, adv. wie einen Pfahl (in die Эгеlоnеt, н. п. прво коло, друго

Höhe heben, und niederpflanzen, im коло, и т. д.
Ringen), ut palum defigo.

KòioBoka, 1) der Unführer im Kolotanz,
Колашин, m. град у Ерцеговини. choragus, 2) fig. der Anführer übers
Колебање, п. бав ефwаnten, fluctua- haupt, dux, choragus.
tio.

Коловоз, т. пути куда иду кола, ба Колебатисе, амсе, у, т. impf fфрапія Geleise, orbita. ken, vacillo, sluctuo.

Коловрап, m. Ser 23affеrwirbel, тогКолёвка, f. (Рес. и Срем.) vidе коли- tex. . јевка.

Коловршia, f. чија реда по говеда, Коледа , f. Приповиједају да су оп- коловрта наврта и т. д. fpreфen

прије ишла момчад у очи Божића die Hirten, indem sie ,, einander zähs
од куће до куће, те играла и пје. lend, durch diese Art Los entscheiden,
вала некакве пјесме од коледе, wer von ihnen z. B. das Vieh von da
m. јготово уза сваку ријеч говорили oder dort wegtreiben soll, formula pa-
су коледо! Ја се мало опомињем storum, quis rejiciat pecus.
из макове једне пјесме, како пје. Колопуре, f. pl. на разбоју оно, о
вају да им праве буду млијечне, да

му висе нипн.
нам узу пун кабао млијека, да оку- Колубара, f. Stup in per Ваљевска
пају малога Бога:

напja. 2.Да окупам, коледо !

Konym, m. 1) die Scheibe, Wurfschei. Малог Бога, коледо !

be, discus (wird auch so gespielt, wie и Божића, коледо !

der dioxos). 2) der Reif, Ring, orМомчад она, шло играју и пје- bis , circulus. вају, зовусе коле, ани. Читава Колушање,, п. Бев Сpielen mit be коледа (реку и сад канто кад Wuriimeibe, disci lusus.

виде млого људи заједно ђе иде). Колупансе. амсе. v. r. impf, die Колеђани, m. pl. cf. коледа.

Scheibe werfen, discum mitto. колено, р. (Рес. и Срем. ) vids ко- Колупик, m. dim. 2. колуп.

Колчак*, m. 1) angenäytet Slet, panКоленце , п. dim. 2. колено.

nus assutus. 2) der Muff, manicae Колёp, m. (Рес. и Срем). vіdе коли- genus. јер.

Kõne, n. (coll.) die pfähle, das Pfahl. Колечке, f. pl. Die Räser am pfuge, werk, pali. rotulae aratri.

Кољено, п. (Ерц.) 1), дав лhie, genu. Колиба, f. Die pütte, casa.

2) die Generarios (das Gefdhlecht), der Колибаш, m. Ber guarantänebiener , Stamm ,

• gens : све до девет коље(eigentlich der einer koau6a vorsteht, на; девето кољено може се узети; н. п. у Земуну), servus publicus qui „Проклето му племе и кољено pestis caussa separatos observat.

Кољеновић,

(y Bpy.) ein Mensch Колибица , f. сав фütten, casula. von gutem altem Hause, von Familie Колијевка , f. (Ерц.) bie Biege, cunae, (кољено), illustri loco natus. с. плеКолијер, m. (Ерц.) беr &ragen, lim- мић, оцаковић.

bus collaris (?) franz. le collier. Кољенце, п. Мim. p. кољено 1. Колик, кa, кo, 1) mit grов, quan- Кољиво, п. gefooter Seisen, Der bet бет tus. 2) als groß, quantus.

Todtenmale (ha gaku) und am Patrons Колико, 1) wie vict, quantum. 2) fo tage (на слави) ppm briefter gefegnet, viel, quantum.

und von den Gästen verkostet Коликогдд, (Рес, и Срем.) vidе коли- wird (triticum) siliceruium. кого.

Комад, m, (то хорато») Sa8 etüct, Коликогођ, (Ерц.) .) foviet immer, frustam. О свом комаду туђа го.

quantumcumque demum. 2) soviel im. веда чувати. Дан нкомад (н. п. mer , quamtumvis.

Ima) i. e. das tägliche Brot (UusКолица, в. pl. dim. p. кола.

kommen). Количак, (количак), чка, кo, augm. 9. Комадатье, п. ) бав 3erftü efen, dis

sectio. 2) das Erzärnen, iracundia. Колиатан (колишан), шна, мo, dim. Koмaдaрa, f.ракија од кукуруза, или од

другог каква жита, беr Xotibrafnte Kòno, n. 1) das Rad, rota. 2) der Kreis, upein, vinum ustum e frumentis. Cp6bli

orbis. 3) der Kolotanzi choreae genus. такову ракију овако пеку: 18 мгіКо се у коло ваnа, у ноге сә узда.. јесе доста љеба и испеку, па и';4) die Reifungszeit. 3. B. Ter Kürbinle, комадају у кацу и налију водом;

рі.

колик.

р. колик.

« PreviousContinue »