1 кад то ускисне и преври, онда пеку ракију, Комадами, ам, v. impf. zerflüden, disseco in frusta. Комадалисе, амсе, v. r. impf, fidh er= zürnen, irascor. Комадина, f. augm. 4. комад. на комидбу, као на мобу, један другоме, те коме и пјевају и приповиједају. Комилац, миоца, m. ber (Æuturuz=) Schäler, exeorticator. Комин, m. ber Rauhfang, dornftein, fumarium, cf. димњак. it. il cammino. Комадић, m. dim. Daš tüdhen, fru- Комина, f. 1) bie Zreber, recremen stulum. Комар, т.(ст.) vide комарац: • Игра коња комар момче младо Покрај Кошка козје џигерице Комарац, рца, m. òte Лиe, culex, Комарица, f. 1 cmpis Liun, Комарник, т. баё Тек, оder der Bors hang gegen die Zudringlichkeit der Mücken, plaga ad arcendos culices. Комарчев, ва, во, ber Müce, culicis. Комбост, m. eine Speife von gefoh= ten Sauerfraut, cıbi genus, e brassica acida: исијечесе кисео купус на проколе па се скува; потом се извади из чорбе ще се олади, па се онда залучи бијелим луком (или поспе слачицам), и тако се једе (уз пост). Комендат, m. ber Soninmenbant, dux. Ова ријеч није била позната у Србији до године 1804, него су је потом пренијели одовуд (из Сријема и из Бачке) писари којекакви; сі. поглавар, управитељ: „Та Јакова Српског комендата Комендатов, ва, во, дез Commendan= ten, imperantis. Комендатски, ка, ко, 1) Commen= Danten =, imperantum. 2) adv. mie ein комдендам, more imperantis. Комендија, f. (mit bem hinевтиз) діе Komodie, comoedia. Комендијаш, т. дег Котöviant, comoedus. Комендијашев, ва, во, без отоді anten, comoedi. Комендијашица, f. bіе Комödiаntin, comoeda, (mima, mulier scenica). Комендајашка, ка, ко, 1) tomövian= tila), scenicus. 2) adv. komödiantisch, scenice. Комендирање, п. baš Gommanðiren, Commando, imperium. Комендираши, ам, v. impf. fomman. dicea, (gebieten), impero. cf. управ љати: ,, Прво јесте Лазаревић Луко, „Који Шапием комендира градом — Комидба, газ #bblatten der Rufuruztolben, wobei ein Nachbar dem andern bilft, demtio foliorum a fructu zeae. У Србији понајвише беру кукурузе с комушином, па послије (код куће, или у пољу на рпи) ноћу иду tum.2) σд oрaa, die grüne Schale der Nuß, cortex nucis. Комиши, им, v. impf. 1) аbblatten, demo folia. 2) auslösen (den Kukuruz) solvo cortice. Комљење, п. 1) дав 26blatten, demtio foliorum. 2) das Auslösen, excorticatio. Комнен, m. Таппвпате, nomen viri (vom grieifen on?) Комненија, f. rauennаmе, nomen feminae (Anna Comnena). Комов, ва, во, you Zccbern, e recrementis. Кімовача, f. vide комовица. Комовица, f. ber Zreberbranntmein, lora usta. 2) (у Србији, Босни и Ерцеговини) das Feldfuhrwesen, die Lebensmittel, commeatus: отишли да носе коморе; још нам нијесу коморе дошле. Коморица, f. dim. v. комора 1. Коморџија*, m. ber Şührer eines Pad= pferdes, der Packknecht, commeatuum ductor, agaso : „И погуби девет коморџија Компа, 'f, (у Новом саду) біе зähre, ponto. Комушање, п. дав älen (der), excorticatio. Комушати, ам, v. impf, н. п. орае, schälen, excortico. Комушина, f. bie Blätter be Futuruza kolbens nach der комидба, folia zeae rejecta. cf, ољвина. Комшија*, m. ber Nahbar, vicinus. Комшијин, на, но, čeâ ìambars, vicini, Комшијница, f. bіе Паh barin, vi cina. Конаглија *, m. ber Quartiermaher, desiguator hospitiorum. Конак * , m. дав Duartier, bіе во nung, habitatio, hospitium: примио нас на конак; отишао да готови конак: у владичину конаку. Конаковање, п. дає 2bfteigciй, Цебек= nachten, pernoctatio. Конаковати, кујем, v. impf. übеrnа ten, pernocto. Конакчија, m. vide конагџија. Конац, нца, m. 1) ein 3micnfaben, ber Zwirn, filum. 2) das Ende, finis (aли се ријешко говори, н. п. томе не ма ни краја ни конца; ,,Све му каза од краја до конца). Конда (Конда), f. Srauenname, nomen feminae. 2) Name eines Insects, insecti genus. 3) на гуслама, vide коњ 4. 4) град у Ерцеговини: "Већ Турчина Богом побратима „у Коњицу бега Али - бега Коњичић, m. dim. v. коњиц. Коњички, ка, ко, 1) Reiter», equitum: Дванаеспі коњички сата од Бијограда. 2) adv. mie ein Reiter, equi tum more. equorum. Коњушница, f. зидине у Поцерини; cf. Двориште. Коњче, чета, n. ein Röflein, equuleus. Копан, пна, но, foneelos, ubi solutae jam sunt nives. Копања, f. cine höljerne üffel, scutula, scutra. Копање, п. bas Graben, fossio. Копар, пра, ш. Dill, anethum graveolens Linu. Копати, ам, v. impf. graben, fodio : копати кукурузе, виноград, купус и т. д. Копач, m. der Graber, fossor. Konлe, nema, n. ein Kind außer der ber She, spurius, spuria. Копилитисе, имсе, v. r. impf. träh= tig werden in einem Alter von einem Jahre (vom Schafe, von der Ziege), ingravidari ante justam aetatem. Копилица, f. ein sor ber Beit trächtige Schaf, Ziege, ovicula gravida ante ju starm aetatem. Копирати, ам, v. impf. wimmeln, scaturio. luh ein einziger Burm копира у рани. Копишњак, m, asarum europaeum Linn. Koпbaчa, f. die Fahnenlanze, lancea signifera (?). Копље, п. діе anze, lancea, hasta. Послије боја копљем у трње. Одскочило (или искочило) сунце с копља. Копнети, им, (Рес.) vide копњети. Копнина, f. fhneelofer plak, locus nivibus vacuus. Копниши, им, (Срем.) vide копњети. Копња, f. дав Umgraben, Итрацеп дев Weinbergs, des Kukuruzackers, fossio. Колњеши, ним, v impf. (Ерц.) [mel. zen, liquesco (vom Schnee, aber auch som ibliegen der reifen Baffermelone). Копоран*, m. eine Wrt Aleideo mit Her. meln, vestis manicatae genus. Копрена, f. (ст.) Urt Ringes, annuli genus, (bie Gängerin mußte es nіt zu erklären): ,,На руци му копрена од злата ,,С руке скиде копрену од злата, С руке скиде па је мени даде: ,,На ђевојко копрену од злата ,,По чему ћеш мене споменути, „По копрени по имену моме Коприва, f. bie Meffel, urtica. Копривица, f. дав Reffelhen, urticella. Копривњак, т. извор у Јадру (између села Тршића и Пасковца); мислим да би се тако звало мјесто, ђе расту коприве; али ја нијесам чуо: Корён, ш. (Рес. и Срем.) vide коријен. Коренак, нка, m. hyp. 9. корен: „Заспала девојка дренку на коренку Коренита, f. Glug und Dorf im Kabar, (с. Гричара): ,, „Коренита село и ти ли си? ,, Да ти није руде од лонаца, „Испод кућа чести воденица, "Не 6' се звала село, већ селиште. Корење, п. 1) (Рес. и Срем.) vide коријење. 2) біе Bormürfe, exprobratio. Коријен, т. (Ерц.) діе Buzel, radix. Коријенак, нка, m. һур. у. коријен Коријење, п. (Ерц. - coll.) bіе к die Wurs zeln, radices. Корисан, сна, но, vide користан. Kopícm, f. der Nußen, das Gedeihen, utilitas. Корица, f. dim. . кора. Корманити, им, v. impf. fleuern, guberno. Корманош, т. ber Steuermann, guber nator. Корманошев, ва, во, бев Steuermann, gubernatoris, Кормањење, п. даš Steuern, guber natio. Корњача, f. bie hilòfröte, testudo. Србљи приповиједају, да је човек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у шај час. Корњачица, f. dim. 9. корњача. Коров, т. òaš Untraut, herba inutilis; не ма га ни од корова. Корпа, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима) vide кошарица. Коруна, f. bie Korana, Coruna flumen: "Да почува чардак на Коруни „Да не прође од Карловца бане Коршов, m. vide кочаг. Koc, m. die Umsel, merula. Коса, f. 1) bie Senfe, falx foenaria, 3) bie Saare, capilli. 3) eine Wrt Berge, montis genus: отишао уз косу; Танка коса, Дуга коса, Мићева коса (у Јадру у Тршићкој планини). Kocaнa, f. Frauenname, nomen feminae. Косањица, f. dim. 9. коса 3. Косат, та, то, langhaarig, comatus. Косац, сца, m. 1) ber Mäßer, Mäber, foenisex. 2) cine Irt Gnfect, insecti ge Косјерево, п. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст ?). Космај, m. Berg in der Belgraber наија: „Пала магла по голом Космају, „Са Космаја на Јанкове дворе „Од Космаја ги језда соколова Косни, на, но, н. п. ков, гладили. ца, Genfen=, falcis messoriae. Koco, fchief, oblique. Косовић, f. bas junge ber imfer, pullus, merulae. Косовљи, ља, ље, lmfel, merulae... КОСОВО, n. (mit unð обие поље) дав Amfelfeld (berühmt durch die Schlacht, Костатим, m. vide Костантин. Костобоља, f. bie Giht, arthritis. Кострет, f. (Рес. и Срем.) vide ко стријет. Кострешење, п. (Рес. и Срем.) vide коспријешење. Кострешитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide костријешитисе. Костријеш, f. (Ерц.) ідейe, lana caprina. Костријешење, п. (Ерц.) дав Пеuppie „Са Кличевца од града Костура — Коталац, лца (или котаоца), m. (је дни говоре котлац) діöhlung des Schlüsselbeins, jugulum. Komao, maa, m. der Kessel, ahenum. Komap, m. 1) der Zaun um den Heuschober (um das Vich abzuhalten), sepimentum circum metam foeni. 2) vide Кошари : „Бјежи млада бијелу Котару Котаранин, m. Котарац, рца, m.j човек из Котара: } "Доке швоји Котарани дођу "Ал не гледа Кошарац Јоване Кошари, m. pl. „Је си л3 чуо Латинско приморје, ,,Код приморја ришћанске Котаре ,„Стојан оде у равне Кошаре. Кошарица, f. ber Sorb, corbis. Котаричица, f. дав Rórbchen, corbula. Котац, коца, m. ein Eleiner Stall für Lämmer, Zicklein u. dgl., stabulum parvum. Плети котац, као ти и отац. Котити, им, v. impf. mevfen (son Der Hündin, Kaze), pário, Котишисе, имсе, у r. impf. perfen, pario. Котлар, m. ber effelfh mies, ahena tins. Котларев, ва, во, бев Reßlers, ahe- Котлокопов, ва, во, Reffelfierß=, refectoris ahenorum. Назимац кус копа бус под котлокоповом кућом (ово је некаква загонетка, али не знам шта значи). Котобања, f. 1) (у Србији) ber üner fors, gallinarium (ad ova ponenda). Такове се колобање оплету од бијеле лозе, па се објесе испод стрее. 2) (у Сријему) кукурузни кош, налик на чардак, eine Art чардак zum Kufuruz, horrei genus. Котрљан, m. eryngium campestre Linn. Kompьáе, n. das Rollen, Kollern (ein Stel), volutio. Котрљати, ам, v. impf. roller, volvo. Котрљатисе, амсе, v. r. impf, rollen (fpielen), volvo. Котушкање, n. dim. 9. котрљање. Котешкатисе, амсе, dim. v. котрљатисе. Беца се котршкају о васкрсенију полупаним јаима (у Сријему). Котур, т. 1) vide колут. 2) бес аф3. stock, glomus. 1 Котурање, п. да Коен, volutio. Котурами, ам, v. impf. rolen, volvo. Котуратисе, амсе, vide колутати 4 се. Коцка, f. бег 23ürfel, tessera, talus. Коцкање, п. дав 23ütfeln, lusus tesse rarum. Коцкар, m. ber Bürfelfpieler, lusör taforum. Коцкатисе, амсе, v. r. impf, würfeln, talis ludo. Кочак, m. vide кочина 2. inhibitio. 2) das Steifwerden, rigor. Кочет, f. vide костријет. Кочијаш, т. der Kutiher, auriga. Кочијашев, ва, во, дев Ruters, aurigaer Кочијашење, п. дав Ruthieren, aurigatio. Кочијашити, им, v. impf. tutfhieren, Кочина, f. 1) vide кочет. 2) Berfhlag (für Hühner, Hunde, Schweine), zotheca. Кочити, им, v. impf. Беттеn, inhibeo. Кочитисе, имсе, v. r. impf. fteif thun, fastum exerceo. Кочић, m. dim. у. колац. Кочопёран, рна, не, јеббат, burtig, strenuus. Корамити човек (нијеси ти дијете, Hero), du bist kein Kind, sondern ermadh fen, alt, geftchent (матор човек), homo adultus. Кош, m. čer crb (3. 23. zum Ruturug. zu Fischen, Fasolen), corbis. Коша, f. һур. . кошуља. Кошар, m. ein кош зum Bifhfange, nassae majoris genus. Кошара, f. Stal von $lehtmert, stabulum vimineum. Кошевина, f. eine свеп абдеmänete Bie лисе у коштац, ш. ј. у коспіи (кад се рву). 2) планина близу Црне горе : , Често гледа на Коштац планинуКоштуница копље, п. (ст.) ,, „Заиска му копље коштуницу Коштуњ (ора), m. (ст.) vide коштуе њавац: "Виш куће ми коштуњ ора, „Те сам зубе поломила Коштуњав, ва, во, hart (3. B. bie Hu aber auch der Mensch), durus. Коштуњавац, вца, т. т.ј. орa, har te Nuß, nux dura. Коштурница, f. дав Beinhaus, ossa rium. Кошуља, f. баз етò, indusium. Кошуљетина, f. augm. v. кошуља. «Кошуљица, f. dim. 1) дав емдеп, indusiolum. 2) das Schafhäutchen (beim foetus), amnion. Кошута, f. 1) bie gir[tuß, Süндіп, cerva, 2) Frauenname, nomen feminae. 3) ein Kuhname, nomen vaccae. Кошутица, f. 1) dim. v. кошута 2) cig ne Pflanzenart, genus plantae. Кошчица, f. 1) dim. baš Beinhen, oss siculum. 2) der Kern (im Pflaum u. dgl.) nucleus. |